Danas počinje XXIX EP za odbojkaše, koje će biti održano u Italiji i Bugarskoj. Prvenstvo traje do 18.10., a završnica se igra u Bugarskoj - Sofiji.
Na do sada održanih 28. prvenstava Evrope, najuspešnija je selekcija bivšeg SSSR sa 12 zlatnih medalja, sledi Italija sa 6, Čehoslovačka sa 3, Srbija sa 2, a po jednu titulu prvaka Evrope imaju Holandija, Poljska, Rumunija, Rusija i Španija.
Evo svih osvajača medalja na do sada održanih 28. prvenstava Evrope (Rusija kao samostalna država 1-3-3, sve medalje pripisane Češkoj osvojila je Čehoslovačka, srpski odbojkaši osvojili su 1-1-2 kao SRJ, 0-0-1 kao SCG i 1-0-2 kao Srbija, uz 0-0-2 bivše SFRJ što je takođe pripisano dole na listi).
Evo nekih zanimljivosti:
- Holandija je osvojila 5 (1-2-2) medalja, sve u periodu od '89 do '97, odnosno 5 medalja zaredom. Dve bronze, pa dva srebra i na kraju zlato na domaćem terenu '97 u Ajndhovenu, pobedom u finalu nad SRJ. Ako se dobro sećam, '92 i '96 su osvojili srebro, odnosno zlato na OI u Barseloni i Atlanti. Jedna sjajna generacija nakon svih uspeha prethodnih godina, uspela je da osvoji i zlato na EP. Braća Van de Goor, Blange, Gortzen, Schuil, Nummerdor... Nakon toga, prosto su ''nestali'' sa odbojkaške mape sveta, u smislu dobrih rezultata na najvećim takmičenjima.
- Španija je osvojila jednu jedinu medalju na EP, ni manje ni više nego zlato i to u Moskvi protiv Rusije posle 5 setova. To prvenstvo 2007. godine je svakako bilo prvenstvo sa najviše iznenađenja (po pitanju učesnika završnice), jer su pored Španije i Finci igrali u polufinalu, dok recimo tada dvostruki uzastopni i aktuelni prvak Italija nije igrala u završnici. Finska je u meču za bronzu poražena od Srbije. To prvenstvo je takođe jedinstveno po smešnoj dodeli individualnih priznanja (dodele su i inače smešne, posebno u ženskoj konkurenciji), kada su usled poraza domaćina u finalu gotovo sva priznanja otišla ruskim igračima.
- Sovjeti su najdominantnija repka na EP, sa 12-0-2 i čak 9 uzastopnih zlatnih medalja, odnosno 20 godina dominacije ('67-'87). Koliko su Sovjeti bili dominantni, toliko je Rusija kao samostalna država otišla u ''drugom pravcu'', ali o tome nešto kasnije.
- Treba reći da su pored Sovjeta, titulu prvaka Evrope uspele da odbrane još selekcije Čehoslovačke i Italije (u dva navrata).
- Na poslednja 2 EP, prvak Evrope u obe konkurencije bila je ''ista'' repka. Odbojkaši i odbojkašice Srbije 2011. godine, odnosno Rusije 2013. godine. Videćemo da li će ponovo biti isti slučaj, s obzirom da su Ruskinje osvojile zlato, a Rusi su uvek među favoritima u muškoj konkurenciji.
Evo i plasmana na poslednjih 5 prvenstava Evrope:
RUSIJA
Grankin, Kovalev (T)
Mikhaylov, Kruglov, Poletaev (K)
Sivozhelez, Savin, Ilynikh, Kluyka (P)
Muserskiy, Vlasov, Volvich (B)
Verbov, Obmochaev (L)
Izostanci/povrede: Butko, Spiridonov, Moroz, Pavlov, Apalikov, Birjukov, Aščev...
Verovatno najveća nepoznanica od ekipa koje konkurišu za postolje. Vlasov i Poletaev su igrači koji obećavaju i koji su odigrali dobro na prvim EI, Kluyka je MVP ovogodišnjeg U23 SP, ostali su više-manje poznati svima. Navodno je Vlasov odličan bloker i činiće strašan tandem sa Muserskim. Nisam ga gledao pa ne bih mogao da komentarišem.
Nije poznata čak ni startna postava, mada se može pretpostaviti. Sivozhelez je verovatno siguran na prijemu, a drugi primač možda bude i korektor Mikhaylov koji je igrao pripremne mečeve na toj poziciji, pa čak valjda i na SK. Rusi se nisu proslavili nakon zlata na EP 2013, ni na SP u Poljskoj, ni ove godine kroz SL i SK. Čak šta više, sistem takmičenja za SL 2016 je ponovo promenjen zbog eliminacije Rusije iz divizije I, a u SK su čini mi se izgubili sve važnije mečeve od Poljske, Italije i SAD, i ostali bez medalje, odnosno plasmana na OI.
Prvo je Voronkov mnogo menjao kroz SL, nije imao sve igrače zbog povreda ili su ga jednostavno sabotirali igrači. Umesto njega je vraćen Alekno koji je vodio ekipu na SK, u manje-više istom sastavu kao za ovo EP, samo je čini mi se iskusni Tetjuhin bio u ekipi, uz Spiridonova koji nije zadovoljio pa ga nema na EP. Pavlov i Apalikov su valjda duže vreme povređeni, Moroz takođe, ne znam šta je sa Aščevom i Birjukov(i)om, dok Butko nije zadovoljio novog/starog selektora, ili jednostavno nema pravo da igra. Naime, primač Kluyka je valjda poreklom Belorus koji je moguće dobio državljanstvo da bi igrao za Rusiju, a isti je slučaj sa Butkom i Muserskim. Ili ne mogu sva trojica igrati, ili je na kraju krajeva Butko povređen.
Sad se vraćam na priču o Sovjetima i Rusima. Za Ruse je karakteristično, ne da nisu dominantni kao Sovjeti, nego im je trebalo 22 godine da konačno osvoje zlato na EP. Posle 3 poraza u finalima, konačno su uspeli 2013. godine.
ITALIJA
Giannelli, Sottile (T)
Buti, Piano, Anzani (B)
Juantorena, Lanza, Antonov, Massari (P)
Zaytsev, Vettori, Sabbi (K)
Colaci, Rossini (L)
Izostanci/povrede: Travica, Falaschi, Baranowicz, Birarelli, Kovar, Parodi, Savani... Možda sam nekog i zaboravio.
Isti sastav kao u SK nedavno, kada je Italija osvojila srebro i izborila plasman u Rio, pobedom protiv Poljske u direktnom duelu (poslednjem kolu). Ko je pratio SL setiće se da je Italija imala velikih problema sa sastavom, zbog povreda igrača ili zbog sukoba sa selektorom Berutom. Tu pre svega mislim na četvorku Zaytsev, Sabbi, Randazzo i Travica.
Zaytsev i Sabbi su tu, nema Randazza i Travice, nema Birarellija koji je moguće povređen, Parodi takođe povređen, Kovar je navodno izjavio da ove godine neće igrati mada mislim da je i on povređen, Falaschi i Baranowicz nezadovoljni statusom, tj. što su godinama bili iza Travice kojeg je forsirao selektor Beruto. Savani je valjda završio sa repkom još pre godinu-dve, nema ni blokera Mengozzija koji je igrao SL, kao ni još jednog blokera Cestera koji je nakon dobre sezone pojačao Maceratu.
Beruta je na klupi nasledio Blengini, koji je prošle sezone sa Latinom eliminisao Maceratu u 1/4 finalu plej-ofa. Nakon toga je dobio posao u reprezentaciji i upravo u Macerati koju će voditi ove sezone. Njega će na klupi Latine zameniti Kamilo Plaći, pomoćnik Nikole Grbića u selekciji Srbije. Na prvom takmičenju je odmah osvojio srebro i izborio plasman na OI. Rešio se Travice, koji je zajedno sa Savanijem i Zajcev(i)om bio inicijator svih problema u reprezentaciji prethodnih godina. Priliku je na poziciji tehničara dobio mladi Đaneli, koji je prošle sezone igrao za prvaka Italije Trentino i imao veoma zapaženu ulogu. Takođe, odigrao je dobro i na nedavno održanom SK u Japanu.
Navodno su Savani, Travica i Zaytsev još 2012. godine bili protiv dolaska Juantorene. Posle toga Savani nije igrao, a glavne zvezde su bili Travica i Zaytsev, najbolji prijatelji u ekipi, uz malu prednost za Zaytseva po pitanju statusa zvezde. Beruto je godinama forsirao Travicu kao tehničara, a Zaytsev je igrao primača gde se ne snalazi baš najbolje. Naravno, njemu to nije odgovaralo, a ako se dobro sećam nije mnogo ni igrao kada su Kovar i Parodi bili zdravi i u formi.
Nešto je očigledno puklo između prijatelja, kad vidite sliku na kojoj se Travica priprema za sezonu sa ekipom Halkbank i drugu gde su Zaytsev i Juantorena zagrljeni. A do nedavno su bili udruženi protiv dolaska Juantorene i pravili probleme selektoru Berutu. Nisam do kraja upoznat sa pričom, ali očigledno je da je malo potrebno za ''požar'' koji bi izbio nakon prvog poraza (od recimo Francuske ili u 1/4 finalu). Za sada sve funkcioniše dobro, nije bitno ko je veća zvezda, Zaytsev ili Juantorena. Jedno je sigurno, sa Italijanima je uvek neka drama, posebno sa odbojkašima. Kako na terenu, tako i van njega. Može se snimiti film ili serija.
Posle Zlatanova, Simeonova, Černića, Kovara, Laška, Travice, Zaytseva imamo novog ''Italijana'' - Juantorenu. Svakako pojačanje za njih, a ja sam možda nekoga i zaboravio ili pogrešno dodao, ali ne mogu da se setim svih ''Italijana'' koji su igrali prethodnu deceniju-dve. Wilfredo Leon je sve bliže da zaigra za Poljsku (verovatno posle OI 2016), tako da se odbojka, nažalost, polako pretvara u košarku.
Pored Juantorene, u sastavu je ponovo Buti, a tu je i Piano. To su nova imena, kao i tehničar Sottile koji nije igrao pre SK. Najbolja postava je svakako: Giannelli-Zaytsev-Buti-Anzani-Juantorena-Lanza-Colaci/Rossini, nešto slabija Giannelli-Vettori/Sabbi-Buti-Anzani-Juantorena-Zaytsev-Colaci/Rossini.
Italija je osvojila ukupno 12 (6-4-2) medalja na EP, od čega je na poslednjih 10 prvenstava čak 4 puta bila prvak Evrope. Međutim, poslednji put zlato je osvojeno 2005. godine u Rimu, kada je odbranjeno zlato iz Berlina 2003. godine. Na poslednja 2 EP, Italija je gubila u finalima od Srbije i Rusije, oba puta istim rezultatom 1-3. Ako su Sovjeti bili dominantni od '67 do '87, onda su to svakako i Italijani od '89 do danas, kada su osvojili 11 od ukupno 12 medalja, a samo 2007. i 2009. godine nisu došli do medalje (polufinala).
SRBIJA
Jovovic, Brdjovic (T)
Atanasijevic, Starovic (K)
N. Kovacevic, U. Kovacevic, Ivovic, Petric (P)
Stankovic, Podrascanin, Lisinac, Okolic (B)
Rosic, Majstorovic (L)
Izostanci/povrede: Mitic, Kostic, Rasic, Terzic, Katic, Nikic, V. Petkovic, Cupkovic, Vujic...
Verujem da je većini poznato kako Terzić ne igra poslednjih godina, kako su Mitić ili Rašić takođe propustili period nakon EP 2013, ali morao sam nekog da navedem. Nema ni mladog libera Vujića koji je bio sjajan na EP 2011, na Nikića i V. Petkovića selektor Grbić ne računa. Čupković je igrao na prvim EI u Bakuu, zajedno sa Rašićem i Mitićem. Tehničar Kostić i primač Katić su dobili određenu šansu tokom SL, ali ipak prednost u odnosu na Kostića ima Brđović. Katić je ''žrtva'' odluke da se ide na prvenstvo sa 4 blokera, tako da može da se priprema za novu sezonu sa poljskom ekipom Belchatow, u koju je prešao nakon odlične sezone sa Vojvodinom, osvojenog CEV Challenge Cup-a i plasmana u LŠ 15/16. Odnosno, moguće je da će igrati kao pozajmljen igrač za Galatasaray. U svakom slučaju, na njega se računa za neke naredne akcije, možda već nakon OI.
Sve u svemu, isti sastav koji je osvojio srebro na F6 SL, uz zamenu Kostić out-Brđović in. Na osnovu rezultata na F6 SL, gde su savladane selekcije poput Poljske i SAD, a pre toga u kval. rundi i Brazil, Srbija predvođena Grbićem se može nadati dobrom plasmanu i na EP. Treba reći da su Atanasijević i Petrić imali određenih problema sa povredama, pa su tokom pripremnih mečeva nešto veću šansu dobili Starović i Ivović.
Problem može biti zaista težak žreb, sa Rusijom u grupi, odnosno (verovatno) Francuskom ili Italijom u 1/4 finalu. Istina, treba reći da je prethodnih godina na EP, Srbija imala znatno lakši žreb u više navrata, tako da će ovo biti pravi test i prilika da se vidi gde su u ovom trenutku srpski odbojkaši u odnosu na Rusiju, Poljsku ili Italiju. Sa Francuzima se može igrati iako imaju strašnu prvu postavu i odlično igru u polju, a Italija bez Travice i sa Juantorenom izgleda opasno, pogotovo na domaćem terenu. Međutim, Italija je svakako ekipa koja najviše leži/odgovara Srbiji, odlično se poznaju što ne čudi jer veliki broj srpskih odbojkaša godinama igra u Italiji, a takođe je ove godine odigrano 5 mečeva kroz SL od čega je Srbija dobila 3.
Srpski odbojkaši su nakon raspada SFRJ, osvojili 8 (2-1-5) medalja na EP i svakako su uz Italiju i Rusiju najuspešnija repka na EP u poslednjih 20 godina. Naime, imaju jedan neverovatan kontinuitet dobrih rezultata od '95 i prvog nastupa, odnosno ukidanja sankcija. Na poslednjih 10 prvenstava, pored 8 (2-1-5) medalja, osvojeno je i 4. mesto u Nemačkoj 2003. godine, odnosno 5. mesto u Turskoj 2009. godine. To 5. mesto je najgori plasman i to prvenstvo je jedino gde Srbi nisu došli do polufinala. Ove godine postoji mogućnost da se ponovi Turska, pre svega zbog veoma jakih protivnika na putu do polufinala.
Određeni kontinuitet odličnih rezultata, pored Srbije imaju i već pomenuti Italijani sa 4 zlatne medalje na poslednjih 10 prvenstava, uz 3 srebra i jednu bronzu. Takođe, iako je Rusima trebalo 22 godine da osvoje prvo zlato od samostalnosti, oni su od '99 do danas, odnosno na poslednjih 8 EP, svaki put u polufinalu. Osvajali su redom: srebro, bronzu, bronzu, srebro, srebro, 4. mesto, 4. mesto, pre nego što su konačno 2013. osvojili zlato.
Na poslednjih 10 EP, 4 zlata za Italiju, 2 za Srbiju, po jedno za Rusiju, Poljsku, Španiju i Holandiju. Ukupno, po 8 medalja za Italiju i Srbiju, 6 za Rusiju, po 2 za Poljsku, Francusku i Holandiju, po jedna za Španiju i Bugarsku.
Toliko o 3 najbolje selekcije u poslednje dve decenije. Večeras ili sutra, o Poljacima, Francuzima, Bugarima i Nemcima.
Još samo da spomenem i Hrvate koji ponovo učestvuju nakon 10 godina. U Italiji/SCG 2005. godine su savladali Portugal i Ukrajinu, a izgubili od Italije, Poljske i od Rusije posle 5 setova. Od igrača koji će ove godine predstavljati Hrvatsku, te 2005. igrali su Igor Omrčen, Toni Kovačević i Inoslav Krnić. U sastavu su, između ostalih, bili još i Roko Sikirić, Boris Osmoroković, Tomislav Ćošković... Na širem spisku su bili i Šime Vulin i Tsimafei Zhukouski, ali oni nisu igrali na EP.
Edited by Aca informacija, 09 October 2015 - 14:27.
