150 replies to this topic

[bohumilo]

Radnih mesta ima danas manje nego što ih je bilo u drugoj polovini XX veka sve do kraja veka. Itd, itd..[/size][/font][/color]

Ovo naprosto fakticki nije tacno. Kako bi se inace objasnilo rapidno opadanje ekstremnog siromastva u svetu u poslednjih 30 godina, koje je sa 50% spusteno na oko 10%, uz porast ukupne populacije za 2 milijarde?

A i sam pojam "broja radnih mesta" nije dobro utemeljen. Sta bi to znacilo? Nije da sada ministarstvo za lokalnu upravu (i samoupravu) propise koliki je broj radnih mesta u opstini Zagubica i ko upadne upadne a ko ne - ide kuci da crkne od gladi jer su sva radna mesta popunjena.

[Kant]

Dakle niko nema koristi sto danas, samo jedan primer, moze iz svakog i najzabacenijeg dela sveta da skine za dzabe SVAKU knjigu koja je objavljena bilo gde u svetu ili da besplatno na youtubu, courser-i, udacity i slicnim sajtovima slusa predavanja sa najboljih svetskih univerziteta i nauci sta ga god interesuje, pa tako recimo klinci u Bocvani i Senegalu uce i razvijaju aplikacije za mobilne telefone i e-banking (i tako, pomocu moderne tehnologije, ostvaruju svoje "pravo na rad" a pride i "zauzimaju socijalni polozaj")? Strahota ziva!

 

To sto se ne moze ocekivati da zavrsite fakultet i da vam neko garantuje posle toga da 40 godina radite to sto ste studirali je cena koja se mora platiti za zivot u savremenom dinamicnom svetu i uzivanje u svim benefitima koje ono nudi. A mozete li da nadjete jednog coveka koji bi iskreno zeleo da se vrati iz sadasnjice i svoj zivot prozivi npr. u 70im godinama 20.og veka?

 

 

Bohumilo, na primer, u Severnoj Africi klinci, a tamo su uglavnom klinci, imajućí u vidu prosečnu starost stanovništa-a to je nešto oko 23 godine)  zaista mogu da koriste mobilne telefone, gledaju na youtube najbolja predavanja s najboljih svetskih univerziteta,mogu da četuju i konektuju se s svojom generacijom iz drugih delova sveta, mogu da besplatno skinu knjigu u pdf. Ali, ima jedan mali problemčić. Nezaposlenost je takva da to prevazilazi razmere tragedije. Isto se odnosi na Bliski Istok . Pa smo tako dobili masovne milionske migracije ka Evropi. Naravno, ekonomski faktor je samo jedan od razloga migracija. 

 

Tehnološki progres, onaj početkom XX vek,a i neposredno posle Drugog svetskg rata, s jedne strane, i tehnološki progres danas na dva načina su promenili socjalnu strukturu. Ovaj prvi je inkorporirao radno sposobno stanovništvo u ekonomski sistem i povećap zaposlenost, zatim, što je još bitnije, poboljšao socijalne uslove života to jest doveo do socijalne emancipacije na svim nivoima,dok je ovaj drugi, savremeni doveo do eliminacije radno sposobnog stanovništva iz ekonomskog sistema, ima tendenciju pogoršavanja položaja  stvaranja socijalnih tenzija, na globalnom nivou ili unutar regiona i država. Jasno je da je jedan od razloga smanjivanja potrebe za radnom snagom na svetskom tržištu rada uslovljeno automatizacijom i robotizacijom proizvodnje. Jasno je i to da će se taj trend nastaviti. 

 

Tako Bohumilo u pravu ste VI. Mogu klinci besplatno da skinu knjiga s interneta koliko hoće, mogu da rade na internetu šta hoće, ali eto na primer u Africi ili Bliskom Istoku ili na Balkanu posao neće imati. 

[darth bane]

Bohumilo je u pravu i premda situacija nije idealna, ipak tehnologija omogucava neke opcije koje su ranije bile nezamislive. Recimo "airbnb" : gotovo svako bi imao sansu da dobro uredi svoju sobu ili stan, napravi par fotografija i kraci tekst sa opisom objekta i lokacije, plasira ih na sajtu i zaradi nesto novca od turizma. Svakako da to ne bi bilo bog zna sta ali bolje je nego sedeti dzabe i kukati. U Srbiji ne bi ni porez morao da placa na tu zaradu.

Koliko ima ljudi koji su bukvalno iz nistavila stvorili bogatstvo pa cak i svoje poslovne imperije. Eto neka Australijnaka , hemicarka po struci se setila da napravi sapun od kozijeg mleka. Zgrnula je milione. 

[Kant]

Bohumilo je u pravu i premda situacija nije idealna, ipak tehnologija omogucava neke opcije koje su ranije bile nezamislive. Recimo "airbnb" : gotovo svako bi imao sansu da dobro uredi svoju sobu ili stan, napravi par fotografija i kraci tekst sa opisom objekta i lokacije, plasira ih na sajtu i zaradi nesto novca od turizma. Svakako da to ne bi bilo bog zna sta ali bolje je nego sedeti dzabe i kukati. U Srbiji ne bi ni porez morao da placa na tu zaradu.

Koliko ima ljudi koji su bukvalno iz nistavila stvorili bogatstvo pa cak i svoje poslovne imperije. Eto neka Australijnaka , hemicarka po struci se setila da napravi sapun od kozijeg mleka. Zgrnula je milione. 

 

''tehnologija omogućava neke opcije koje su ranije bile nezamislive''

 

tehnologija ne samo što omogućava neke opcije koje su ranije bile nezamislive, nego u slučajevima revolucija,govorimo o tehnološkoj revoluciji, revolucionarno,, dubinski, totalno menja ekonomski sistem i to na globalnom nivou. Dakle, posle tehnoloških revoluicja stare delatnosti nestaju, a na bazi inovacija stvara se novi sstem delatnosti..itd..Takva promena očekuje se otprilike za 10 godina. Vreme u kojem sada živimo je još uvek vreme informatičke, digitalne revolucije. Nova naučna otkrića će tek biti implementirana za oko 10 godina.

 

 

poenta više nije u Internetu, ili samo Internetu, nego u tehnologijama koje će se tek pojaviti i totalno izmeniti globalni ekonomski sistem. kako će se to reflektovati na globalnu politiku, regione, razvijenost regiona, razne države, pa na kraju i na pitanje nezaposlenosti odnosno zaposlenosti i tendencija u ovoj oblasti, e to je veliko pitanje. 

[darth bane]

Vratimo se , ipak Srbiji. Koja je sansa Srbije u savremenom svetu, koje su njene komparativne prednosti, kako bi resila problem nezaposlenosti i izasla iz ekonomske bede?

[Nimrod]

Vratimo se , ipak Srbiji. Koja je sansa Srbije u savremenom svetu, koje su njene komparativne prednosti, kako bi resila problem nezaposlenosti i izasla iz ekonomske bede?

Nikakve. Srbija nema komparativne prednosti u odnosu na okruzenje, niti iste moze da izgradi u nekoj blizoj buducnosti jer ima nefunkcionalni pravni sistem, prejaku drzavu i pravni okvir koji favorizuje korupiciju i obrazovni sistem koji stvara potrosace. Lista stvari koje su Srbiji potrebne je jako dugacka, ali recimo upostavljenje pravnog sistema u kome sudstvo moze da efikasno funcionise, u kome je sudstvo i tuzilastvo samostalno od izvrsne vlasti i u kome je moguce izvrsiti presude (prvredne ali i gradjanski i krivicne). Pa onda - poreski i sistem nameta koji favorizuje mala i srednja preduzeca a ne "preduzeca u restruktuiranju". Trziste neiskrivljeno subvencijama i monopolima. Pouzdan i konkurentan pristup energentima (jel da pricamo koliko Srbija placa gas a koliko okruzenje?), informacijama i kapitalu. Slobodni protok kapitala - dakle ova bulaznjenja sa paypalom ili ne daj boze nikome bankovnim transferima itd....

 

my two cents. 

[bohumilo]

Koja je sansa Srbije u savremenom svetu, koje su njene komparativne prednosti...

 

Zaostalost, kako cujem?

 

A sad bez sale, ono sto gusi ekonomiju u Srbiji jeste korupcija odnosno politika. Groteskno je koliko je ta delatnost upletena u sve pore ekonomije i kako je gotovo nemoguce voditi uspesan i legalan biznis (ma koliko mali, imati pekaru ili kiosk) a da nemate politicke veze kod drzavnih/gradskih/opstinskih/mesnih otaca, od toga da vam daju razne dozvole za rad ili da vam nameste neki poslic sa nekom drzavnom firmom do toga da morate da podmicujete razne inspekcije da vam ne naplacuju kazne i ne zatvaraju vas za najmanje sitnice, npr. sto imate nepropisno postavljenu reklamu....

 

S druge strane, ispod toga funkcionise jedan drugi paralelni nivo nezavistan od partijskog lesinarenja, gde se ljudi legalno, polulegalno ili ilegalno bave najrazlicitijim korisnim stvarima, izmisljaju i prave sami sebi "radna mesta", npr. prave nakit, ukrase, majice sa raznim aplikacijama, kolace i torte, drze privatne casove, sisaju, friziraju i sminkaju po kucama, reklamiraju se na drustvenim mrezama (jos jedan primer kako nema koristi od novih tehnologija), prave sajtove i igrice za mobilne telefone i drustvene mreze, prodaju fotografije, imaju svoje prodavnice pri Amazonu pa onda reklamiraju razne proizvode i imaju procenat kada neko kupi nesto preko njih itd itd...dakle nekakvog posla ima, treba podici guzicu, razmisliti malo sta drugim ljudima treba da bi im se moglo prodavati i napraviti sebi radno mesto.

Edited by bohumilo, 21 November 2016 - 21:16.

[darth bane]

 

Zaostalost, kako cujem?

 

A sad bez sale, ono sto gusi ekonomiju u Srbiji jeste korupcija odnosno politika. Groteskno je koliko je ta delatnost upletena u sve pore ekonomije i kako je gotovo nemoguce voditi uspesan i legalan biznis (ma koliko mali, imati pekaru ili kiosk) a da nemate politicke veze kod drzavnih/gradskih/opstinskih/mesnih otaca, od toga da vam daju razne dozvole za rad ili da vam nameste neki poslic sa nekom drzavnom firmom do toga da morate da podmicujete razne inspekcije da vam ne naplacuju kazne i ne zatvaraju vas za najmanje sitnice, npr. sto imate nepropisno postavljenu reklamu....

 

S druge strane, ispod toga funkcionise jedan drugi paralelni nivo nezavistan od partijskog lesinarenja, gde se ljudi legalno, polulegalno ili ilegalno bave najrazlicitijim korisnim stvarima, izmisljaju i prave sami sebi "radna mesta", npr. prave nakit, ukrase, majice sa raznim aplikacijama, kolace i torte, drze privatne casove, sisaju, friziraju i sminkaju po kucama, reklamiraju se na drustvenim mrezama (jos jedan primer kako nema koristi od novih tehnologija), prave sajtove i igrice za mobilne telefone i drustvene mreze, prodaju fotografije, imaju svoje prodavnice pri Amazonu pa onda reklamiraju razne proizvode i imaju procenat kada neko kupi nesto preko njih itd itd...dakle nekakvog posla ima, treba podici guzicu, razmisliti malo sta drugim ljudima treba da bi im se moglo prodavati i napraviti sebi radno mesto.

 

 

Sto se ovog boldovanog dela tice, mislim da u tome ima malo i preterivanja. Tj. ljudi ne rade sve po propisu i onda da ih ne bi kaznjavali podmicuju inspektore i drzavne sluzbenike. Kada bi postovali sve propise ne bi imali razloga za podmicivanjem. Recimo, priovatnik dobije kaznu zbog nepropisno postavljene reklame- a zasto je onda ne postavi po propisima. pa i Zapad a pogotovo EU je puna raznih propisa.

Sto se drugog dela tvog posta tice mislim da je tacan i da je to i najveci razlog sto u Srbiji nije doslo do vecih socijalnih nemira do sada. Ljudi se "snalaze"ko kako moze, a u toj oblasti sive i crne ekonomije ne placa se ni porez, dakle sva zarada ide diretno njima u dzep! Zvanicne statistike pokazuju da je procenat sive ekonomije u Srbiji oko 30-35 % , premda sumnjava da je on i daleko veci , mozda 50-60 %?! Zato sam i par puta rekao, kada bi se i siva ekonomija uzela u obzir, situacija u Srbiji i nije tako losa za mnoge, pogotovo u odnosu na ulozeni rad.

@Nimrod

Svi mi znamo koji su akutni problemi Srbije, i zdrav pravni sistem i reforma sudstva i citavog politickog sistema u Srbiji je preduslov bilo kakavih ozbiljnih razgovora o ekonomiji. Medjutim , posto smo na temi o ekonomiji, posao sam od pretpostavke da je Srbija koliko-toliko uredjena zemlja , bar na nivou suseda. 

Srbija mozda nema nekih ociglednih komparativnih prednosti ali to ne znaci da ne moze da razvija svoju ekonomiju.

Edited by darth bane, 21 November 2016 - 23:39.

[Kant]

Sve ovo što pišete  potvrdjuje moju tezu da je nezaposlenost, generalno, pa i ova kod nas koja je patološki fenomen, imajući u vidu kolika je i koliko dugo kao problem postoji ''na ovim prostorima'' , fenomen kroz kojeg se artikulišu sve društvene disfunkcije. Očigledno je da postoji uzročno-posledična veza izmedju svih društvenih disfunkcija, s jedne strane, i stope nezaposlenosti, s druge strane. Odnosno stopa nezaposlenosti je idnikator koji pokazuje kakvo je stanje u svim sferama društva. Njen pad bio bi pokazatelj da postoje procesi uredjivanja društva. Itsina je gde imate patološki visoku nezaposlenost, kao na primer u državama Severne Afrike, tu ekonomskog sistema ni nema. A gde nema ekonomskog sistema nema ni države. To jest ona postoji kao fikcija. 

[Kant]

http://www.politika....a-ceka-deceniju

[Schrodinger]

http://www.politika....a-ceka-deceniju

A zasto ceka? Zato sto ovde komunizam nikada nije nestao, a posebno i dalje vlada u glavama ljudi. Tako da oni ne shvataju da smanjenje poreza preduzetnicima nije neki luksuz, nego ALFA I OMEGA svakog boljitka u privredi. 

 

Nego bi kreteni da sve drzava resava mesto njih, sta ima oni da misle i da se potrude -- a da bi drzava imala cime da resava tudje probleme, udri namet na "zle kapitaliste". 

 

Sto manja i sto slabija drzavna regulativa u privredi -- to jaca privreda, bilo jeste i bice zauvek, nasuprot kriptokomunistima i njihovim korisnim idiotima.

Edited by Schrodinger, 22 November 2016 - 23:11.

[nonick]

 

У овом часу на сваких 100 динара зараде послодавац у Србији држави даје 64 до 65 динара, а уколико је плата већа од 700 евра ти намети су још већи – 67 до 68 одсто, што је много – кажа Рајић.

 

 

 

kod nas 26.5% - ispod 500K 19.5% (federal and provincial combined - Ontario)

[Marti 2000]

 

 

 

kod nas 26.5% - ispod 500K 19.5% (federal and provincial combined - Ontario)

 

 

Nonick, šta je uključeno u tih 26,5%? Ovde je u tih 60 i kusur procenata uključeno zdravstveno, penziono/invalidsko, osiguranje od nezaposlenost i porez državi.

 

Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi jesu:

1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 26%;

2) za obavezno zdravstveno osiguranje - 10,3%;

3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti - 1,5%.

 

Dakle 100 pa na to ukupno 37,8 % pa na 137,8  još 20% porez državi.

 

Ako osoba za godinu dana pređe određeni prihod koji država propiše na to preko se još plaća dodatni porez. Ne znam koliko je tačno sada, ranije je bilo  između 1-2 miliona dinara.

 

 

U suštini radi realnijeg poređena zanima me da li ti sa tih 26,5% si pokrio zdravstveno, penziono itd ili moraš još da doplatiš iz svoje neto zarade? Je li na tih 26,5% plaćaš porez ili je sve uključeno?

[nonick]

Ne znam tacno o cemu pitas, radnik ili poslodavac?

Ja pricham o poslodavcu - preciznije korporaciji.

 

Dakle:

 

porez na net profit - poslodavac placa 26.5% (corporate tax) - ili 19.5% ako je net profit manji of 500K - shto je slucaj kod jako puno manjih i srednjih kompanija.

pored toga kompanija mora da plati i pension plan deo za sve radnike - to je oko 5% od zarade radnika- treba da izjednachi sumu sto i radnik placa. I na kraju osiguranje za nezaposlenost - to je jos oko 2.5% po radniku ( 1.4 X shto radnik placa).

Znachi ne moze precizno da se izracuna koliko procenata poslodavac placa u budzet drzavi. Jedino je fixed corporate tax procenat na net profit. A i tu ima varijacija - small business pa up to $500K, velike korporajice itd-itd.

 

p.s. ja vec skoro pet godina radim na svojoj kompaniji ali jos net profit nisam imao - mozda sada ova zadnja - ali i to je manje vise break-even. Ne zato sto muljam ili tako nesto  (toga nema ovde puno) nego zbog investicija.

Edited by nonick, 26 November 2016 - 16:18.

[Marti 2000]

Ne znam tacno o cemu pitas, radnik ili poslodavac?

Ja pricham o poslodavcu - preciznije korporaciji.

 

 

 

 

Ljudi ovde gledaju neto platu, odnosno ono što nose kući. Na to ide ovih šesdestinešto posto koje u suštini plaća poslodavac. Od toga što nose kući mogu i ne moraju da uplaćuju dodatno penziono privatno, ali to mali procenat radi. Sa ovih šesdeset i nešto procenata su pokriveni zdravstveno i penziono i platili su porez na zaradu državi skoro svi zaposleni.

 

Moje pitanje je sledeće:

 

Koliko u Kanadi zaposleni plaća od svoje neto zarade da bi imao penziono i zdravstveno osiguranje pokriveno?

 

Onda bi morali da oduzmemo to od neto zarade i saberemo sa ovim što plaća poslodavac u Kanadi da bi realno uporedili sa Srbijom.

 

 

U tih šesdeset i nešto posto u Srbiji je zajedno što plaćaju zaposleni i poslodavac pod obavezno, ali ljudi ovde percipiraju da to plaća poslodavac a da oni ne plaćaju ništa.

 

Na primer, ako pitaš nekog "Kolika ti je plata?" on će ti reći 30.000 din. ali on u stvari košta poslodavca 50.000 din sa obaveznim osiguranjem, penzionim i td. Ljudi ovde uopšte ne računaju bruto platu kao platu iako po zakonu se deo tog troška računa kao da plaća radnik a deo poslodavac.

 

 

Verovatno zato što ne moraju oni lično da idu da uplate to što zakon propisuje da je deo koji plaća zaposleni, jer sve operativno uradi poslodavac. Ako ne uradiš kazne te.

Edited by Marti 2000, 27 November 2016 - 19:26.