...
Ja u ovoj problematici vidim tri segmenta.
1. erotika / pornografija
2. 'selebriti' wanabi selebriti
3. leisure.
Bez nekih definicija - vrtecemo se u krug, jer ocigledno svako ima svoj pristup.
Ako govorimo o 'erotici / erotskim sadrzajima' tu ne vidim neki problem - svako bira sto mu prija.
Ako govorimo o 'pornografiji', mene, osim humornog 'hopa-cupa', eksplicitnog prikazivanja organa i akrobatike (nije tek tako Felini pokaao Kazanovu kao pukog erotskog akrobatu!), vise iritira nesto sto bih nazvao 'pornografijom duha'. Moze neko govoriti o politici / svojim politickim stavovima, pa da to bude pornografija, pa i tezi oblici odstupanja od drustveno opsteprihvacenog, hm, 'moralnog'.
Ako govorimo o tzv. pojavi selebritija / wanabi selebritija - pomodarstvu, alavosti za slavom i svesnom manipulisanju / skandalizovanju javnosti, kao i praqtecem povrsnom i priprostom traceraju, vulgarnoj i atavistickoj zelji da se zaviri u tudju kljucaonicu, - onda i tu imamo vise aspekata.
A kad je u pitanju leisure - posto savremeni covek ima sve vise vremena i mogucnosti, pa i dostupnih sredstava - kao da nije sposoban da ih pametno iskoristi, niti siri svoje vidike.
Erotika mi je najbenignija - sto rece jedan filozof: svako voli da vidi mesto svog rodjenja.
Pornografija, i svi placeni oblici su lepak za muve / budale / iscasene / pa i manijake, od kojih neke vrste treba zakonski suzbijati (decja i maloletnicka pornografija). 'Pornografija duha', tj. razgolicivanje najprizemnijih i najvulgarnijih ljudskih poriva - razne vrste svakog ekstremizma, takodje treba zakonski suzbijati, jer to je veca steta po drustvo nego neciji razgoliceni vitalni delovi tela.
Ja ne govorim o tome da su u razlicita vremena razliciti aspekti bili na razne nacine vrednovani. Od oglasa javnih kuca u Pompeji, pa do dela nekih umetnika kroz vekove, koji su sirili neke drustvene slobode, vidike, no koja su dozivljavala osudu javnosti / drustva.
Neko je govorio o 'samoobrazovanju' / radu nad sobom, sto je poprilicno klasican, akademski pristup, koji, plasim se, polako biva sve vise napusten. Jer, ako neko zudi da bude gledalac / ucesnik u rijaliti cirkusu ili ZOO-vrtu nekih debilnih kardasijanovih et al - so be it! Sam sebe je osudio.
Zalosno je videti na sta su sve spremni ti likovi samo da bi dobili nekoliko sekundi 'prajm-tajma', i zalosno je videti kako se beslovesna masa pali na sve te andramolje. A najzalosnije je videti u kakve se nakaze pretravaraju neke spodobe, koji su mozda, negde, na nekom drugom mestu, u nekom drugom zivotu mogli biti normalni ljudi. Ali nisu.
Zali boze tolikog truda u moru nevidjene konkurencije sociopata i drustvene patologije.
Cinjenica je da treba uloziti dosta licnog truda da se sve to izbegde - ograniciti sebi TV, tabloide, raznorazne tzv. 'vesti', bombasticne reklame, prenose ispraznih 'sportskih & kulturnih' dogadjaja, vukojebinskih akademija & proslava koje samo sluze za lobotomiju i sl.
To zahteva stalni, svesni napor.
...
)
