This topic is locked
Dragi Partizani i Partizanke
Znam da nema potrebe da ponavljam kakva nam je prethodna sezona bila i kakve je posledice ostavila na nase napacene navijacke duse. I lepo bi bilo reci bilo pa proslo, ne ponovilo se i gotovo. E jbg, ne moze. Limbo u kom se nalazi nas voljeni kllub, a zajedno sa njim i mi, ne daju nadu da ce uskoro biti lakse. Buducnost je teska za predvideti cak i kad je sadasnjost bolja nego nasa, a nasa jeb`o lud zbunjenog nikako ne sluti na dobro.
Prvi put posle 13 godina dosla je sezona bez osvojenog trofeja. Kako je cilj svakog takmicenja pobeda, pomislio je covek kako je to najgore sto nas je snaslo u prethodnoj sezoni ali nije. Povrede, odlasci igraca u sred sezone, nedostatak komunikacije izmedju sportskog i upravljackog dela kluba, trener koji je sve drugo vise nego sto je trener, predsednik koji se pojavljuje malo cesce od Halejeve komete, o Silobadu ne vredi trositi reci, hronican nedostatak para, mada i da ih ima nema garancije da bi bile potrosene kako treba (ko je rekao Akojon), dugovi prema bivsim igracima, poreski dug… Ostali smo bez kapitena, bez Macvana koji je bio spiritus movens tima, Pavlovica koji je uz sve svoje bube i bubice bitan igrac, “zlatne koke” Milutinova u najgoroj mogucoj situaciji ni jare ni pare. Ozbiljnost situacije mozda najbolje oslikava to sto je timska maskota Dalo potrazila bolju sredinu. I sta dalje?
Treba krenuti napred, u novu sezonu. Nacin se jos ne nazire, ne znamo ni ko ce igrati, ni ko ce upravljati klubom, a (mozda) ni ko ce biti trener. Objektivno, nema razloga za optimizam. Ideal potpune objektivnosti kad je Partizan u pitanju verovatno necu dobaciti nikad. Ali to ni ne zelim, jer ljubav ne treba da bude takva. Ljubav znaci da nekad treba naci veru u nemoguce. Ljubav je biti tu i kad stvari nisu u redu, kao sto je Partizan bio za mene, ranije, a i u nakaradi od prosle sezone je bilo katarzicnih momenata, uspeo je KKP da me nasmeje na jedan od najtezih dana u zivotu. Zato sve ovo ruzno i tuzno podnosim, jer znam zasto i jos bitnije zbog koga. Partizan je od mene toliko zasluzio.
Put ozdravljenja, nije brz, nije lak, pogotovo kad nema ni para ni vizije. I ne moze odmah, niti tome treba teziti. Jedan od razloga zasto KKP volim neizmerno, zato sto nikad nije isao laksim putem i zato sto iza svih uspeha stoji veliki rad. Od malih stvari se pocinje, nadam se uz Tepu kapitena koji predvodi mlad tim, pun Pionir na svakoj tekmi uz navijanje kao da igramo za prolaz na f4 EL. Da budemo Partizani 
Nije uvek lako al` je uvek lepo biti navijac Partizana. Zato bicu tu i pevacu…
