Управо због чињенице да је код нас био понекад и оспораван из ко зна којих побуда, подијелићу овде једно фантастично искуство које сам доживио прије пар година уз помоћ Немање Видића а да га тада нисам заправо ни видио.
Наиме, 2012. година фирма ме пошаље у Енглеску. Погоди се да самном испред фирме иде и добар пријатељ и такође велики Звездаш. Имали смо неколико дана без обавеза и након што смо обишли Енфилд договоримо се да скокнемо и на Олд Трафорд. Превоз те довезе тачно испод трибине Минхенски тунел која је сва умотивима са трагедије након утакмице у Београду. Чим смо ушли схватим да се нисмо информисали и да смо заборавили да Јунајтед игра редовно коло (са Свонсијем) уствари се разочарам јер сам мислио да нема шансе да уђемо на стадион, прво све су претплатне а друго азијски и остали туристи су свуда около. Кренемо около и на централном дијелу огроман билборд екипе која је узела ЛШ, у центру Фергусон и Видић који држи пехар. Кренемо још мало да разгледамо јер ући наравно не можемо и мој пријатељ одлучи да пита неког чичу иначе службено лице да ли можемо само да уђемо да се фотографишемо, уз причу ми смо Срби, први пут смо у Манчестеру, Видићеви земљаци показујући шал Звезде. Ја га онако гледам не дајући ни промил шансе да упали, кад ће чича: "не можете се фотографисати па изаћи са стадиона али будете гледали утакмицу". Овај мој није ни чуо други дио реченице и пође опнављати, одмах ћемо изаћи и остало. Питам ја чичу да лисам добро разумио да ће нам средити да гледамо меч, кад ће чича: "да, добићете од мене претплатне карте, пођите замном!?" Ја и овај се згледасмо, пала ми је напамет и скривена камера док не дођосмо у неку малу просторију и каже чилац изволите моје претплатне карте вратите ми након меча, бићу овде код сектора 134!" Узешмо претлатне карте, уђосмо и ту нас сачекаше једине 2 празне столице у 6. реду близу корнера.
Смијемо се и не вјерујемо шта нам се дешава док већ почињемо да пратимо збивања на Олд Трафорду. Рекох стварно смо пацијенти.
Заврши се полувријеме кад иза нас лик пита нас на енглеском одакле смо, реко' Срби смо. Каже он и ја сам, препознао сам ћирилицу на шалу, зовем се Свето Прпа и потомак сам четника из Босанског Грахова иначе рођен у Енглеској и велики фан Јунајтеда. Праснушмо у смијех, уђосмо у причу са Светом, упознашмо и његове пријатеље такође власнике претплатних карата за Јунајтед и заједно испратисмо друго полувријеме.
На крају меча поздрависмо се са Светом и екипом и пођосмо да тражимо, љубазног чичу да му вратимо претплатне карте и да видимо како да му се одужимо за лудачки дан. Чича није имао сумње да се нећемо појавити и дочека нас са осмјехом и питањем "како нам је било?".
Рекох, господине било је сјајно прије свега јер сте учинили услугу људима који обожавају фудбал како да се одужимо. Каже чича дословице: "ако је вама Видићевим земљацима било добро, онда сте ме баш обрадовали". Није пристао ни на вечеру ни неке ситне поклоне, и растасмо се уз поздраве гдје је опет нагласио велико поштовање за Немању Видића.
Тај чудесни дан је практично омогућио Немања Видић а да га ја нисам тада ни видио и тамо сам уствари схватио каква је то играчка легенда и људска величина!
Срећно Немања у даљем животу!!!
Ne znam kakvi su mu planovi za buducnost, pre svega gde ce sa porodicom nastaviti zivot, ali da je srece i pameti da u nekoj bliskoj buducnosti dobije neku poziciju u klubu, njegovo znanje, iskustvo, pa i kontakti mogu samo dobro da donesu. Kakav je to covek i zvezdas najbolje govori ona njegova poznata izjava, koju bi valjalo "predavati" jos u radu sa petlicima kao mantru. Veliki covek, veliki fudbaler, srecan sam i ponosan sto je taj covek i igrac deo istorije FK CZ. 
((
