64 replies to this topic

[Kinik]

...

 

 

...

[Kinik]

...

 

... Jiro Dreams of Sushi

Dokumetarac o Jirou Ono, najvećem svjetskom majstoru sushija, koji sa 85 godina (od kojih je većinu proveo radeći sushi) tvrdi da nije dostigao perfekciju. Da je ovaj film radila, recimo, Kathryn Bigelow, ispao bi to još jedan film o patološkoj opsesiji. Ovako je riječ o mirnom djelu i pouci kako cijeli život može biti posvećen isključivo jednoj (naoko) efemernoj stvari, kao što je sushi, pa da ipak bude u potpunosti ispunjen ... 

 

 

Nikako mi ne odgovara ova 'pompozna' evropska klasika uz prefinjenu umetnost sushija.

 

To mi je kao pozlacena stolica luj_neki u japanskom ambijentu.

 

Sto se tice 'perfekcije' - kako bi kao neko vaspitan u misaonom svetu Istoka to ikada mogao izgovoriti?

 

Uvek se setim jednog koana iz zena, kada ucenici pitaju ucitelja - kad umre a gde ce on?

Na ta ovaj odgovori - pa u pakao, naravno!

???

Pa, treba tamo neko da spasava takve kao sto ste vi.

 

Mislim da je mnogima promakla ona recenica - kako ce sinu Jiro-a, otac biti vecita senka u zivotu.

Upravo to je sustina te istocnjacke filozofije - sa jedne strane izgleda kao pasivno mirenje, a sa druge strane - upornost i prodornost.

 

Kao voda.

 

Reklo bi se nikakva je, amorfna, svemu se prilagodjava - a nista je ne moze zaustaviti.

A i to sto je zaustavlja, neka brana - zahteva enormni napor i rad.

 

...

[ironside]

...

 

 

 

Nikako mi ne odgovara ova 'pompozna' evropska klasika uz prefinjenu umetnost sushija.

 

To mi je kao pozlacena stolica luj_neki u japanskom ambijentu.

 

Sto se tice 'perfekcije' - kako bi kao neko vaspitan u misaonom svetu Istoka to ikada mogao izgovoriti?

 

Uvek se setim jednog koana iz zena, kada ucenici pitaju ucitelja - kad umre a gde ce on?

Na ta ovaj odgovori - pa u pakao, naravno!

???

Pa, treba tamo neko da spasava takve kao sto ste vi.

 

Mislim da je mnogima promakla ona recenica - kako ce sinu Jiro-a, otac biti vecita senka u zivotu.

Upravo to je sustina te istocnjacke filozofije - sa jedne strane izgleda kao pasivno mirenje, a sa druge strane - upornost i prodornost.

 

Kao voda.

 

Reklo bi se nikakva je, amorfna, svemu se prilagodjava - a nista je ne moze zaustaviti.

A i to sto je zaustavlja, neka brana - zahteva enormni napor i rad.

 

...

 

Onaj Čajkovski iz trailera je rijetkost; uvijek se traileri rade tako da nastoje skoncentrirati svu 'akciju' u 2-3 minute promotivnog klipa. U slučaju ovog jako komornog filma, to je bilo prilično komplicirano. Zapravo, muzika koja je (ne previše) prisutna u filmu je Philip Glass, sa svojim ponajvljajućim temama, što korespondira sa inzistiranjem majstora Jira na repetitivnom životnom i radnom ritmu.

 

Kasnije shvatiš da je svoju filozofiju sushija (pripreme i serviranja) organizirao kao muzičku kompoziciju, ne samo u komponiranju slijedova, već i prema ritmu posluživanja.

Izuzetno je zanimljiv njegov odnos prema sinovima (oba su majstori sushija), naročito starijem, koji se razjasni tek pred kraj.

 

Bold: .

 

Film obavezno pogledati; možda je pretenciozno reći, ali satori se uvijek pojavi kad ga najmanje očekuješ.

[ironside]

U 66. godini umro je Om Puri, kojeg se sjećamo kao vlasnika restorana "Mumbai Palace" vis-à-vis Mirreničinom "Le Saule Pleureur" u The 100-Foot Journey.

 

[ironside]

"Sweet Bean (あん)" film o osamdesetgodišnjoj gospođi, koja se zapošljava u slastičarni/zalogajnici, na užas, a kasnije oduševljenje vlasnika. Nije za one s mekšim srcem.

 

 

[ironside]

Burnt.

 

Irački snajper, njujorški chef, sjajni glumac, Bradley Cooper; dečko koji je zaista izučio zanat u FR i govori odličan francuski.

Pomalo težak film. Sjajna scena i meso/povrće/riba.

 

Zapravo, težak kulinarski film.

 

[ironside]

Noma, novo izdanje filma iz 2015.

 

 

Film je dokumentarac o usponu kopenhagenskog restorana Noma, kojeg je do dvije Michelinove zvjezdice uzdigao karizmatični chef René Redzepi.

Mislim da je netko od naših sjevernih kolega/kolegica forumaša bio u Nomi.

Sad, za koji dan izlazi novi film o Nomi, možda remake.

Jedva čekam.

 

Btw: volim karizmatike u kuhinji, iako nisam uvijek siguran u svoje nepce .

 

P.S. trailer je za film iz 2015.

[alberto.ascari]

Noma, novo izdanje filma iz 2015.

 

 

Film je dokumentarac o usponu kopenhagenskog restorana Noma, kojeg je do dvije Michelinove zvjezdice uzdigao karizmatični chef René Redzepi.

Mislim da je netko od naših sjevernih kolega/kolegica forumaša bio u Nomi.

Sad, za koji dan izlazi novi film o Nomi, možda remake.

Jedva čekam.

 

Btw: volim karizmatike u kuhinji, iako nisam uvijek siguran u svoje nepce .

 

P.S. trailer je za film iz 2015.

 

 

Ja sam se samo slikao ispred Nome prošlog leta...

 

Kopenhagen je bio na početku Nord tripa, da smo otišli u Nomu, ne bih video ni Stockholm, ni Oslo.

[ironside]

Ja sam se samo slikao ispred Nome prošlog leta...

 

Kopenhagen je bio na početku Nord tripa, da smo otišli u Nomu, ne bih video ni Stockholm, ni Oslo.

 

Šteta. Set menu (ne naravno onaj à la carte) bi te koštao tek nešto manje od 500 $ po osobi, što se isplati za Nomu; jest da bi se morao odreći skijanja / auta / bubrega, ali bi nas barem počastio krasnom reportažom s lica mjesta (a to vrijedi više od ičega, nicht wahr?)

 

BXL je nekoć bio grad s najviše Michelinovih zvjezdica per capita. Samo je trebalo paziti kad neki chef izgubi rozetu, pa navali tamo - digne kvalitetu, a cijene spusti za 75% (osim ako se ne ubije).

 

Uzgred, evo rezultata The World's 50 Best Restaurants of the World za 2016.

 

1. Osteria Francescana, Modena (I) - World's Best Restaurant/Best Restaurant in Europe

2. El Celler De Can Roca, Dirona (E) - Chef's Choice

3. Eleven Madison Park, New York (USA) - Best Restaurant in North America

4. Central, Lima, (PE) - Best in South America

5. Noma, Kopenhagen (DK)

6. Mirazur*, Menton (F)

7. Mugaritz, San Sebastián (EH, E)

8. Narisawa, Tokyo (J)

9. Steirereck, Wien (A)

10. Asador Etxebarri, Atxondo (EH, E)

11. D.O.M., São Paulo (SP, BR)

12. Quintonil, Mexico City (MEX)

13. Maido, Lima (PE)

14. The Ledbury, London (GB)

15. Alinea, Chicago (USA)

16. Azurmendi, Larrabetzu (EH, E)

17. Piazza Duomo, Alba (I)

18. Whitte Rabbit, Moskva (RUS)

19. L'Arpège, Pariz (F)

20. Amber, Hong Kong (HK)

21. Arzak, San Sebastián (EH, E)

22. The Best Kitchen, Cape Town (ZA)

23. Gaggan, Bangkok (T)

24. Le Bernardin, New York (USA)

25. Pujol, Mexico City (MEX)

26. The Clove Club, London (GB)

27. Saison, San Francisco (USA)

28. Geranium, Kopenhagen (DK)

29. Tickets, Barcelona (CT, E)

30. Astrid y Gastón, Lima (PE)

31. Nihonryori Ryugin, Tokyo (J)

32. Restaurant André, Singapore (SGP)

33. Attica, Melbourne (AUS)

34. Restaurant Tim Raue, Berlin (D)

35. Vendôme, Bergisch Gladbach (D)

36. Boragó, Santiago (RCH)

37. Nahm, Bangkok (T)

38. De Librije, Zwolle (NL)

39. Le Calandre, Rubano (I)

40. Relae, Kopenhagen (DK)

41. Fäviken, Järpen (S)

42. Ultraviolet by Paul Pairet, Shanghai (CHN)

43. Biko, Mexico City (MEX)

44. Estela, New York (USA)

45. Dinner by Heston Blumenthal, London (GB)

46. Combal Zero, Rivoli (I)

47. Schloss Schauenstein, Fürstenau (CH)

48. Blue Hill At Stone Barns, Pocantico Hills (USA)

49. Quinque Dacosta, Dénia (E)

50. Septime, Pariz (F)

 

Pozabavit ću se ovim popisom slijedećih dana. Kao što se vidi, Francuska i GB su praktički nestali s ovog popisa, a Belgijanaca više uopće nema, ali se pojavila sva sila restorana iz Perua (zasluženo), Meksika, te Čilea.

Blumenthal je jako pao, ali to je vjerojatno zbog one sulude avanture u Australiji.

Malo je afričkih restorana, kao i japanskih, ali se Danci još drže.

Noma je još visoka peta.

 

*Ručao sam jedino u Mirazuru, na Côte d'Azur, ali i to pred nekih 15 god.

[Honey Badger]

Šteta. Set menu (ne naravno onaj à la carte) bi te koštao tek nešto manje od 500 $ po osobi, što se isplati za Nomu; jest da bi se morao odreći skijanja / auta / bubrega, ali bi nas barem počastio krasnom reportažom s lica mjesta (a to vrijedi više od ičega, nicht wahr?)

 

BXL je nekoć bio grad s najviše Michelinovih zvjezdica per capita. Samo je trebalo paziti kad neki chef izgubi rozetu, pa navali tamo - digne kvalitetu, a cijene spusti za 75% (osim ako se ne ubije).

 

Uzgred, evo rezultata The World's 50 Best Restaurants of the World za 2016.

 

1. Osteria Francescana, Modena (I) - World's Best Restaurant/Best Restaurant in Europe

2. El Celler De Can Roca, Dirona (E) - Chef's Choice

3. Eleven Madison Park, New York (USA) - Best Restaurant in North America

4. Central, Lima, (PE) - Best in South America

5. Noma, Kopenhagen (DK)

6. Mirazur*, Menton (F)

7. Mugaritz, San Sebastián (EH, E)

8. Narisawa, Tokyo (J)

9. Steirereck, Wien (A)

10. Asador Etxebarri, Atxondo (EH, E)

11. D.O.M., São Paulo (SP, BR)

12. Quintonil, Mexico City (MEX)

13. Maido, Lima (PE)

14. The Ledbury, London (GB)

15. Alinea, Chicago (USA)

16. Azurmendi, Larrabetzu (EH, E)

17. Piazza Duomo, Alba (I)

18. Whitte Rabbit, Moskva (RUS)

19. L'Arpège, Pariz (F)

20. Amber, Hong Kong (HK)

21. Arzak, San Sebastián (EH, E)

22. The Best Kitchen, Cape Town (ZA)

23. Gaggan, Bangkok (T)

24. Le Bernardin, New York (USA)

25. Pujol, Mexico City (MEX)

26. The Clove Club, London (GB)

27. Saison, San Francisco (USA)

28. Geranium, Kopenhagen (DK)

29. Tickets, Barcelona (CT, E)

30. Astrid y Gastón, Lima (PE)

31. Nihonryori Ryugin, Tokyo (J)

32. Restaurant André, Singapore (SGP)

33. Attica, Melbourne (AUS)

34. Restaurant Tim Raue, Berlin (D)

35. Vendôme, Bergisch Gladbach (D)

36. Boragó, Santiago (RCH)

37. Nahm, Bangkok (T)

38. De Librije, Zwolle (NL)

39. Le Calandre, Rubano (I)

40. Relae, Kopenhagen (DK)

41. Fäviken, Järpen (S)

42. Ultraviolet by Paul Pairet, Shanghai (CHN)

43. Biko, Mexico City (MEX)

44. Estela, New York (USA)

45. Dinner by Heston Blumenthal, London (GB)

46. Combal Zero, Rivoli (I)

47. Schloss Schauenstein, Fürstenau (CH)

48. Blue Hill At Stone Barns, Pocantico Hills (USA)

49. Quinque Dacosta, Dénia (E)

50. Septime, Pariz (F)

 

Pozabavit ću se ovim popisom slijedećih dana. Kao što se vidi, Francuska i GB su praktički nestali s ovog popisa, a Belgijanaca više uopće nema, ali se pojavila sva sila restorana iz Perua (zasluženo), Meksika, te Čilea.

Blumenthal je jako pao, ali to je vjerojatno zbog one sulude avanture u Australiji.

Malo je afričkih restorana, kao i japanskih, ali se Danci još drže.

Noma je još visoka peta.

 

*Ručao sam jedino u Mirazuru, na Côte d'Azur, ali i to pred nekih 15 god.

 

Fakat. 

 

Prije nekoliko godina je vrvilo od Michelin stars, sad sve propalo k'o kauc. 

[alberto.ascari]

Šteta. Set menu (ne naravno onaj à la carte) bi te koštao tek nešto manje od 500 $ po osobi, što se isplati za Nomu; jest da bi se morao odreći skijanja / auta / bubrega, ali bi nas barem počastio krasnom reportažom s lica mjesta (a to vrijedi više od ičega, nicht wahr?)

 

BXL je nekoć bio grad s najviše Michelinovih zvjezdica per capita. Samo je trebalo paziti kad neki chef izgubi rozetu, pa navali tamo - digne kvalitetu, a cijene spusti za 75% (osim ako se ne ubije).

 

Uzgred, evo rezultata The World's 50 Best Restaurants of the World za 2016.

 

1. Osteria Francescana, Modena (I) - World's Best Restaurant/Best Restaurant in Europe

2. El Celler De Can Roca, Dirona (E) - Chef's Choice

3. Eleven Madison Park, New York (USA) - Best Restaurant in North America

4. Central, Lima, (PE) - Best in South America

5. Noma, Kopenhagen (DK)

6. Mirazur*, Menton (F)

7. Mugaritz, San Sebastián (EH, E)

8. Narisawa, Tokyo (J)

9. Steirereck, Wien (A)

10. Asador Etxebarri, Atxondo (EH, E)

11. D.O.M., São Paulo (SP, BR)

12. Quintonil, Mexico City (MEX)

13. Maido, Lima (PE)

14. The Ledbury, London (GB)

15. Alinea, Chicago (USA)

16. Azurmendi, Larrabetzu (EH, E)

17. Piazza Duomo, Alba (I)

18. Whitte Rabbit, Moskva (RUS)

19. L'Arpège, Pariz (F)

20. Amber, Hong Kong (HK)

21. Arzak, San Sebastián (EH, E)

22. The Best Kitchen, Cape Town (ZA)

23. Gaggan, Bangkok (T)

24. Le Bernardin, New York (USA)

25. Pujol, Mexico City (MEX)

26. The Clove Club, London (GB)

27. Saison, San Francisco (USA)

28. Geranium, Kopenhagen (DK)

29. Tickets, Barcelona (CT, E)

30. Astrid y Gastón, Lima (PE)

31. Nihonryori Ryugin, Tokyo (J)

32. Restaurant André, Singapore (SGP)

33. Attica, Melbourne (AUS)

34. Restaurant Tim Raue, Berlin (D)

35. Vendôme, Bergisch Gladbach (D)

36. Boragó, Santiago (RCH)

37. Nahm, Bangkok (T)

38. De Librije, Zwolle (NL)

39. Le Calandre, Rubano (I)

40. Relae, Kopenhagen (DK)

41. Fäviken, Järpen (S)

42. Ultraviolet by Paul Pairet, Shanghai (CHN)

43. Biko, Mexico City (MEX)

44. Estela, New York (USA)

45. Dinner by Heston Blumenthal, London (GB)

46. Combal Zero, Rivoli (I)

47. Schloss Schauenstein, Fürstenau (CH)

48. Blue Hill At Stone Barns, Pocantico Hills (USA)

49. Quinque Dacosta, Dénia (E)

50. Septime, Pariz (F)

 

Pozabavit ću se ovim popisom slijedećih dana. Kao što se vidi, Francuska i GB su praktički nestali s ovog popisa, a Belgijanaca više uopće nema, ali se pojavila sva sila restorana iz Perua (zasluženo), Meksika, te Čilea.

Blumenthal je jako pao, ali to je vjerojatno zbog one sulude avanture u Australiji.

Malo je afričkih restorana, kao i japanskih, ali se Danci još drže.

Noma je još visoka peta.

 

*Ručao sam jedino u Mirazuru, na Côte d'Azur, ali i to pred nekih 15 god.

 

Pa to bi bilo to otprilike...

 

3 x 500, taman da dobacim do Kalmara, Stockholm, Oslo i pola Danske nix, i 'ajmo kući...

[cyberwor/L/d]

Nemamo topik Alkohol i kuhinja pa mi, nadam se, necete zameriti da probam ovde … 

Ponekad izvucem neke stare knjige iz police pa prelistavam, to mnogo volim. Ovaj put godisnji zurnal svedskih dogadjaja iz 1907 – 1918 (Gutav V i njegovo vreme); to su novinski clanci iz tog doba. Naidjem na jedan dogadjaj iz 1916. koji opisuje ”poslednji dan slobode”. Ne, nema veze sa WWI koji je u to vreme pustosio Evropu. Kaze, okupila se stara garda u jednom lokalu da se "oprosti od svedske slobode". 

Misli se na novi svedski zakon kojim se uvode restrikcije u serviranju alkohola u lokalima – alkohol se od sada (16. novembra 19016.) sme servirati samo uz hranu. Dozvoljena mera za muske je 10 cl schnapsa i 5 cl braon zestine. Za dame duplo manje. 

Po novom zakonu je, dakle, moralo nesto i da se jede uz alkohol te su se ljudi dosetili kako da izbegnu klopu a da ipak dobiju koju casicu alkohola u restoranima. Neka jela su postala tzv restrikcijska jela. Ona su se narucivala ali ne da bi se pojela nego pro forme i postalo je nepisano pravilo da konobari donesu naruceno jelo uz ”dva bela i jedno braon” ali jelo vrate nazad u kuhinju. I tako se jedno te isto jelo setalo od kuhinje do sale za serviranje i nazad citavo vece. To da se odrzi iluzija da se zakon postuje jer je po javnim lokalima bilo i spujuna koji su radili za drzavu. 

 

Cesto su i beskucnici/sirotinja stajali ispred kafana i cekali nekog plateznog gosta koji nije hteo da jede nego pije pa onda povede sa sobom siromaha da se najede a on samo da popije i svoju kvotu i kvotu onog drugog. Restorani su ucestvovali u ovoj socijalnoj igri jer su zeleli da prodaju sto vise alkohola. Smeli su da prodaju koliko hoce ali drzava im je odredila kvotu dokle mogu da zadrze dobit a sve preko toga sto zarade islo je drzavi.

Vidim oglas na dnu strane, neki Nils Nilsson prodaje drvene figure sendvica i pastete- ”restrikcijski sendvici i pastete apsolutno iluzorni”. Cena - 1 kruna po kom

 

 DSC_1412.JPG   342.98KB   0 downloads  DSC_1414.JPG   107.71KB   0 downloads  DSC_1411.JPG   177.47KB   0 downloads

[Kinik]

...

 

Super!

 

Setih se tog principa iz eseseserije.

 

Da bi se dobilo pivo - moralo se poruciti nesto za jelo.

(votka se lsuzila samo u restoranima, i to je bio malo veci izdatak).

 

Obicno bi se dobijao tanjir sa graskom / pireom i ili 2 virsle ili jedna 'sardeljka' - tj. nesto nalik debrecini.

To je bilo toliko neukusno / zilavo / bledo - da je malo ko jeo. A ispred takvog 'dzointa' gomila ogrizaka od tih virsli / kobasica koje cak ni kucici nisu hteli.

 

To su uzimali, oni najsiromasniji, ali bas najnesretniji. Stoji drustvo za stolicem i ide neka spodoba nedefinisanih godina / izgleda i moli - gde mu uvale sve sa strola, samo da mogu da odu i naruce jos piva.

Vrlo tuzno.

 

reklamni plakat

 

konzument

 

babuska odnosi krigle

 

...

[cyberwor/L/d]

...

 

Super!

 

Setih se tog principa iz eseseserije.

 

Da bi se dobilo pivo - moralo se poruciti nesto za jelo.

(votka se lsuzila samo u restoranima, i to je bio malo veci izdatak).

 

 

...

 

U Svedskoj su postojali restorani prve klase, druge klase i tzv narodni restorani (za siromasnije). Pijenje vina nije bilo ograniceno ali se ono nije ni pilo nesto narocito. To su Svedjani savladali tek poslednjih 15-ak godina od kad su usvojene kontinentalne navike i postale in. To tzv restrikcijsko jelo je, kazu, bilo skoro nejestivo i zvali su ga La Paloma. 

[alberto.ascari]

U Svedskoj su postojali restorani prve klase, druge klase i tzv narodni restorani (za siromasnije). Pijenje vina nije bilo ograniceno ali se ono nije ni pilo nesto narocito. To su Svedjani savladali tek poslednjih 15-ak godina od kad su usvojene kontinentalne navike i postale in. To tzv restrikcijsko jelo je, kazu, bilo skoro nejestivo i zvali su ga La Paloma. 

 

Ja sam video u akciji švedske byggarbeter kad su došli devedesetih u CZ a jedno piće je bilo cca desetak SEK...

 

Neverovatan masakr, posle smene su im konobari stavljali crveni tepih ispred restorana i pivnica, bruka koliko popiju.

 

 

BTW, nešto razmišljam, da prebaciš Cigar Lounge ovde, nema to veze sa društvom, nego sa uživanjem, i to je neka (duševna) hrana.