The Gories su nesumnjivo jedna od najuticajnijih garažnih rok grupa u istoriji žanra. Svakako odmah iza The Sonics i The Cramps. Bend su 1986. u Detroitu formirali Mik Kolins (gitara/glas), Den Kroha (gitara/glas) i Pegi O’Nil (bubnjevi). Hteli su da budu najbučniji i najbeskompromisniji garažni pank sastav svih vremena i može se reći da su u tome i uspeli. Ono što ih čini dodatno intrigantnim je kultni status koji uživaju, a koji duguju ponajviše spletu okolnosti. Najpre, niko pre njih nije u toj meri zanemarivao sviračko umeće i pedantni rad u studiju. Trio je bio jedva svirački potkovan, a sve su snimali uživo i bez naknadnog doterivanja, tako da u mnogim pesmama možete da čujete greške poput ispadanja iz ritma ili pogrešnog tona. Zbog odsustva produkcije odmah su zakačili etiketu lo-fi (low fidelity). Posle njih se krajem 80-tih i tokom celih 90-tih pojavilo more drugih garažnih grupa koje su negovale istu „estetiku“: The Mummies, Jon Spencer Blues Explosion, The Oblivians, The White Stripes... Prvi album „Houserockin’“ snimili su u zapuštenoj garaži tik uz studio izdavača Wanghead Records. Najpre je trebalo da se snima u samom studiju, ali je bend procenio da će garaža bolje da sačuva autentičnost zvuka. Ploča je izašla 1989. Sledeće godine snimaju i drugi LP koji producira Aleks Čilton u Memfisu. Aleks Čilton je producirao prvi album The Cramps, „Songs The Lord Taught Us“, imao je sjajnu karijeru sa The Box Tops, a posebno sa Big Star, ali je i bio garant da će se ovaj album pojaviti na vrlo važnoj francuskoj etiketi New Rose.
Od prvih dana ideja vodilja bila je da prave pesme koje su inspirisane miksom garažnog panka 60-tih sa „Back From The Grave“ kompilacija, detroitskog R’n’B/soul nasleđa i zaostavštinom bluz i rokenrol legendi kakvi su bili Bo Didli, Džon Li Huker i Haulin Vulf. Kolinsov vokal nosio je soul/bluz emociju, Kroha je bio zadužen za klasične garažne pesme, a redukovani bubnjevi Peg O’Nil davali su tribalni ritam ispod gitarske buke. Bila je to toliko opasna kombinacija da im je Crypt Records, izdavačka kuća koja je objavila sve „Back From The Grave“ kompilacije, ponudila ugovor za treći album i reizdanje prva dva. The Gories za Crypt objavljuju „Outta Here“ 1992. Iste godine dolaze na evropsku turneju koja će se završiti brže nego što je počela. Naime, Pegi, u to vreme devojka Dena Krohe, saznala je za njegovo švrljanje i potpuno razočarana odlučila da se vrati kući. Bend se raspao u momentu kada su već privukli dovoljnu pažnju. Singlovi su izlazili za respektabilne izdavače (Sub Pop, In The Red, Estrus), imali su ugovor sa Crypt Records, u Americi su bili na korak do ugovora sa Warner Music dobivši novac da snime prvi singl za njih, ali sve je to propalo i The Gories su otišli u legendu.
Pegi O’Nil je napustila Detroit i preselila se u Nju Orleans. Mik i Den su nastavili aktivno da sviraju sa više drugih bendova. Kolins je imao nekoliko projekata, da bi se na kraju skrasio sa The Dirtbombs, dok je Kroha napravio solidnu karijeru sa Demolition Doll Rods, a od pre par godina predvodi Danny & The Darleans. Obojica su kao autori učestvovali na blistavom povratničkom albumu Andrea Vilijamsa „Silky“ iz 1998, a za In The Red Records.
O okupljanju The Gories nije bilo reči sve do septembra 2008. kada je Greg Oblivian objavio da će tokom sledećeg leta The Gories i The Oblivians svirati zajedničku dvonedeljnu turneju po Evropi. Srećnici koji su prisustvovali ovom spektaklu govore da su im i danas to najbolji koncerti u životu. Mnogi od njih su leteli sa koncerta na koncert u želji da pogledaju što je više moguće od svih četrnaest. Mateo Mulaci, italijanski hroničar garažnog rokenrola i stalni posetilac sličnih manifestacija govori o toj turneji: „OK, većina nas je videla The Oblivians u drugoj polovini 90-tih, pa smo znali šta da očekujemo. S druge strane, The Gories su bili totalna nepoznanica jer su se raspali na početku evropske turneje i to još pre punih 17 godina, kada mnogi od prisutnih nisu imali ni pojma šta je to garažni rokenrol. Oni su za moju generaciju bili kultno ime koje je inspirisalo sve tada aktuelne bendove koje smo voleli i to je bila prilika da ih overimo uživo. U prepunom klubu u Madridu, The Oblivians su otprašili svoj set, a potom su se na bini pojavili Mik, Den i Pegi. Na ovaj trenutak čekalo se 17 godina. The Gories su samo nemo stajali podižući time tenziju, ali urlik iz publike nije jenjavao. U jednom trenutku poletela je pivska flaša koja se razbila o Denovo lice. Onda je zavladao potpuni muk i dok se krv slivala niz njegov obraz, krenuli su ubitačno sa Hey Hey We’re The Gories. Kao da ih je taj incident naveo da daju sve od sebe, svirali su u transu čitav set! Bilo je leto, pretoplo napolju, još toplije unutra u krcatom klubu sa bendom koji rastura sa bine i nama koji se raspadamo od skakanja i pogo šutke! Za nekoga sa strane, to bi sigurno ličilo na neki primitivni ritual prinošenja žrtava!“.
The Gories jako retko izlaze pred publiku i zato svaki njihov koncert koji imate priliku da pogledate može biti i poslednji. U Americi ih možete zakačiti na tek po kojem garažnom festivalu jednom u više godina. U Evropi ih nije bilo još od pomenute 2009. Ipak, ove godine dolaze na kratku zapadnoevropsku turneju, a jedino skretanje na istok biće Beograd. Koncert detroitskih garažnih razbijača dogodiće se u utorak, 26. maja u Domu omladine.
Ulaznice su u pretprodaji putem Eventim prodajne mreže u sledećim etapama: do 30. aprila 1500 dinara, od 1. do 25. maja 1700 dinara i na dan koncerta 2000 dinara.
http://en.wikipedia....wiki/The_Gories
http://www.allmusic....63601/biography
http://pitchfork.com...-detroit-52788/
https://www.facebook...274813555900045
http://www.domomladi...cert-the-gories
http://www.badmusicf...troit-mi-u-s-a/
