Da te pohvalim, svaka cast na trudu i na obrazlaganju stavova 
Hvala Mek. 
treba reci da su u EU drzavama poljoprivredni proizvodjaci znatno slozniji , da se okupljaju u grupe, osnivaju zajednicke firme itd, slicno nasim nekadasnjim seoskim zadrugama, koje stite njihove interese....
treba reci da je i nivo obrazovanja i upoznatosti novim tehnologijama proizvodnje kod nasih proizvodjaca jos uvek veoma zaostala...
Ponovicu primere od neke godine kad je svima luk propao samo jednom proizvodjacu nije- jer je primenio neku novu tehnologiju koja i nije bila toliko skupa- pa mu luk rodio kao nikad ranije... postavljanjem mini vetrenjaca - generatora ( vidjao sam i neke DIY sisteme ) koje daju struju , da uz bunar imaju sistem kap po kap itd...
Pazi, ne bi trebalo povlaciti pararele izmedju onog nakaradnog zadrugarstva koje smo mi imali i nacina organizovanja u EU.
Sto se tice organizovanja i obrazovanja, napisacu u vezi toga nesto o nasoj poljoprivrednoj savetodavnoj sluzbi.
U mom postu na prvoj stranici mislim da sam pisao o nivou (ne)obrazovanja srpskih poljoprivrednika. Od prilike, ko dobaci do srednje skole, taj je obrazovan covek. Sposobnost usvajanja novih ideja, znacajno je niska kad se ukombinuje sa tradicionalnom nacinom razmisljanja.
E sada, da vidimo kako bi to moglo da se promeni na konkretnim primerima.
Stanje poljoprivredne savetodavne sluzbe Srbije. (PSS)
Vidite ovako, PSS ima sirok spektar zadataka, neki od njih su da pruzaju seljacima usluge kao sto su: Odredjivanje strukture proizvodnje, preporuka koriscenja novih tehnologija, pravilna primena tehnologije, pomoc pri konkurisanju za drzavnu podrsku, davanja informacija o ispravnom terminu za delovanje hemijskim sredstvima itd...
E sada, u Srbiji taj posao radi oko 250 ljudi, podeljenih u 35 stanica sa sve administracijom. A u Srbiji ima oko 625 hiljada gazdinstava. U Sloveniji recimo, broj savetodavaca je od prilike 310, a broj gazdinstava u SLO je znacajno manji.
Nacini savetodavnog rada mogu da budu individualni, grupni ili masovni. (mediji) U Srbiji je daleko najzastupljeniji metod individualni, sto znacajno povecava troskove rada. Iako je PSS finansirana od strane drzave i svakome je dostupna, prema anketi iz 2010. godine, samo 6,6% gazdinstava je imalo kontakt sa PSS.
Prema nekim radovima iz USA koje sam citao dok sam prosle godine pisao neki seminarski rad, na podrucju Oklahome oko 65% poljoprivrednika ima svake godine kontakt sa njihovom PSS.
Finansiranje rada PSS moze da bude drzavno, privatno ili kombinovano.
Za Srbiju bi najbolje bilo da iskoristi neke stvari koje se primenjuju u Nemackoj.
U nemackoj postoje sva 3 tipa finansiranja. U Istocnoj Nemackoj se ove usluge finansiraju privatno (sto jeste malo cudno s obzirom da su ex-komunisticka zemlja), u Juznoj nemackoj finansira drzava, dok je na severu finansiranje kombinovano i to preko poljoprivrednih komora.
Ono sto se primenjuje u sva tri tipa je formiranje savetodavnih krugova i radnih grupa farmera.
U slucaju savetodavnih krugova, organizuju se farmeri koji se bave istom vrstom proizvodnje na istom podrucju, po recimo 20 njih.
Oni formiraju kao neko pravno lice, u kom angazuju savetodavce koji se bave njihovim problemom. Znaci jasno se ugovorom definise koje informacije zele i koliko to kosta, ali tako udruzeni, mogu da koriste samo te savetodavne usluge, postoje neka ogranicenja, ja mislim da ne mogu grupno da konkurisu za neke podsticaje ili da se reklamiraju zajedno, no nebitno sada.
Na ovaj nacin se grupisu problemi, koji lakse i brze mogu da budu reseni, a i mnogo je jeftinije od individualnog rada. Medjutim i za ovako jeftiniju varijatu farmeri se odlucuju u odnosu na to koliko ce im dotirati drzava. Ne secam se sada tacno, ali u nekim nemackim pokrajinama koje pripadaju kombinovanom metodu finansiranja, ako drzava daje manje od 30% sredstava za finansiranje savetodavnog kruga, mnogi farmeri izlaze iz njega.
U ovom nacinu organizovanja vidi se prednost grupisanja istog problema, nego kad se nasi udruze u ,,zadrugu'' pa se bave svime i svacim.
Vecina profesora sa Poljoprivrednog, i u BG-u i u Novom Sadu, smatraju da bi ovaj nacin organizovanja sto se tice savetodavnog rada bio svrsishodan.
Jos jedna mana nase PSS je struktura kadrova.
Ubedljivo je najvise ratara i zastitara, zatim vocara, pa stocara, a onda svih ostalih. Agroekonomista je oko 3,8%.
Medjutim, kada se daje savet kad da se oreze i koje sredstvo da se primeni, glavni deo savetodavnog rada je vec prosao.
Ono u cemu PSS isto treba da pomogne je: Sta proizvoditi, koliko proizvoditi, kome se moze prodati, pa tek onda i kako proizvoditi...
Tako dolazimo u situaciju, da neko seje neku kulturu i pita kad da djubri, kada da prska, a mozda uopste ne bi ni trebalo da proizvodi tu kulturu, sa gledista maksimiziranja finansijskog rezultata.
U tom konktekstu, postoji znacajan prostor za napredak srpske poljoprivrede i bez nekih ogromnih investicija, kroz inteziviranje i bolju organizcaju savetodavnog rada. Na taj nacin bi se dobilo da se makar ono malo sto poljoprivrednici imaju, racionalnije koriste...
Ne moze niko da me ubedi da nema para da se utrostruci broj savetodavaca, s obzirom na sta se sve bacaju pare.
Bilo je takvog pokusaja valjda dok je Shane Petrovic bio ministar, medjutim tih 900 ljudi koji su bili zaposleni niti su bili obuceni za taj rad, a i vecina posla se svodila na individualnu posetu gazdinstvu, sto jednostavno nije efikasno...
Znaci, strukturne promene, povecanje broja savetodavaca i da iskesiramo nekog iz Nemacke, Danske da nam objasni kako se to organizuje, kad mi vec ne znamo...
Hvala Agro-Urbane što si se potrudio da tako detaljno odgovoriš.
.........
A ako bi dobro organizovani seljaci (u šta sumnjam) blokirali nekoliko glavnih pravaca, moć EU bi se relativizovala.
Nema na cemu, pitaj sve sto te zanima, al neke konkretne stvari, necu sada imati vremena da pisem ove duze odgovore.
U kom smislu blokirali glavne pravce? Glavne puteve i to, ili odbijanje prodaje i distribucije proizvoda?
