Poljoprivreda je vrlo specificno polje. Ne kazem da sam strucnjak, ali cisto sa logicke strane - ona je apsolutno neophodna, tu cemo se sloziti. Tu postoji problem da poljoprivrednici jednostavno nisu dovoljno motivisani za proizvodnju, odnosno bez subvencija apsolutno nigde na svetu, bar koliko ja znam, tesko da bi neko zeleo da se uopste bavi time zbog malog profita ili neke pozitivne nule.
A u globalu se slazem sa tobom oko subvencija.
Svaka drzava na svetu preko svoje agrarne politike vodi politiku prehrambene sigurnosti. Znaci da se u svakom momentu zadovoljne potrebe stanovnistva.
Po meni, u svetu u kome sa jedne strane imamo rast stanovnika, a sa druge klimatske promene koje mogu znacajno da otezaju proizvodnju, proizvodnja hrane mora da postoji gde god za to postoje uslovi. (Pazeci naravno da se ne vrsi ogroman pritisak na ekosisteme, sto sada nije slucaj.)
McLeode, mislim da je problem sa poljoprivredom socijalno-civilizacijsko pitanje. Do pre nekoliko decenija u svetu, a pre Prvog svetskog rata u Evropi, većina stanovnika su bili seljaci.
Brzometno uništenje sela kao takvog bi bilo šok za većinu ljudi.
I danas mnogi ljudi u Srbiji misle da se ekonomski problemi i nezaposlenost mogu rešiti povratkom na selo, što je samo po sebi, besmislica.M
Jedini pravi izlaz za nas je ekonomija znanja. Poljoprivredna proizvodnja ne traži puno zaposlenih, ali bi vlada koja pusti da deluju samo ekonomski mehanizmi imala pobunu seljaka bilo gde u svetu. Zato su nastale subvencije, iz političkih razloga. SAD su otpočetka bile tržištu okrenuto društvo, pa kod njih nije bilo tako jakih pritisaka i sentimenta i tamo su najproduktivniji i posedi su veliki.
Slična civilizacijska promena se danas dešava sa robotikom. Mnoga radna mesta u uslugama mogu da se efikasnije zamene robotima, ali šta onda sa x ljudi koji će preko noći da ostanu bez posla?
I vlade i velike korporacije su svesne da bi imale otvorenu pobunu i zato će to da se uvodi malo po malo.
Ja znam veoma modernu fabričicu u Srbiji gde je gazda razmišljao još pre par godina da zameni par desetina radnika sa robotima koji će da vrše utovar/istovar pa još nije to uradio. Isplati mu se i pri ovim jadnim platicama u Srbiji. Da li mu je žao radnika, ili misli da bi mu uništili robote, ne znam, ali još ih nije uveo.
Pre nego sto ispisem nesto, treba imati u vidu cinjenicu. Pre vise decenija, sada sam i ja zaboravio kada a mrzi me da guglam, komesari onoga sto ce kasnije postati EU su doneli odluku da se sto se tice razvoja ruralnih oblasti i razvoja poljoprivrede ide na to da se OCUVAJU tipovi evropskih seoskih podrucja, znaci relativno manja gazdinstva, znaci da se ne ide ka manjem broju ogromnih farmi kakve postoje u USA. Ocuvanje seoskih podrucja predstavlja i ocuvanje materijalnog i nematerijalnog kulturnog dobra kao i razlicitosti evropskih zemalja.
Brzometno unistenje sela bi bio sok za vecinu ljudi... Ne bih rekao, s obzirom da je danas u EU koju cu uzimati kao reper za sve (Jer ka njoj tezimo) vecina ljudi, cak i ako zivi u ruralnim podrucjima zavisi od drugih privrednih delatnosti koje nisu vezane za poljoprivredu. Znaci to je od prilike ono ka cemu se tezi, da i ljudi van gradova imaju pristup kako razlicitim poslovima, tako i razlicitim uslugama, odnosno povecanje blagostanja stanovnika.
Za efikasnu poljoprivredu, ne treba vise od 5-6% radno sposobnog stanovnistva.
Da, u vezi praznjenja sela i zaposljavanja u industriju procitaj sta kaze Luisov model dualnog sektora.
Slazem se da je resavanje problema povratkom na selo besmislica u Srbiji. Ljudi bi imali sta da jedu i gde da spavaju, ali to je samo prvi stepenik Maslowljeve piramide motivacije, a na sta to lici ako ces ceo zivot da se boris za to.
Zaboravio sam da kvotujem post na kome si citirao nesto iz CAP-a. (Zajednicke agrarne politike EU.)
Pazi, ne moze tek tako da se analizira samo jedan deo onoga sto pise. Mora da se stekne neka sira slika i ono od cega je CAP krenuo.
1958. kada je uvedena prvi put, u Evropi je bila nestasica hrane, Evropa je bila uvoznik, tako da su se ciljevi CAP-a konstantno menjali, ali od prilike sa nekim istim principima, a to je:
-Povecanje produktivnosti u poljoprivredi, uz optimalno koriscenje savremenih sredstava za proizvodnju i radne snage.
-Stabilnost trzista poljoprivrednih proizvoda
-Postizanje stabilnog snabdevanja hranom
-Postizanje pristojnog zivotnog standarda ruralnog stanovnistva putem povecanja dohotka u poljoprivredi
-Obezbedjenja prihvatljivih cena za potrosace
Vidis, trazi se optimum, da i poljoprivrednici mogu da imaju dobar zivot na selu, ali i da potrosaci ne placaju previse.
Dal je to ispravno, da se od jednih uzima, da se daje drugima, sta znam... Ja sebe ako moram da deklarisem, rekao bih da sam liberal koji zastupa sve ekonomske i ljudske slobode, ali jbg, studirajuci agroekonomiju ipak sam dosao do zakljucka da je poljoprivreda ipak jedna od retkih stvari koja mora biti subvencionisana. Hrana je hrana, hrana nije mobilni telefon, hrana nije auto. I mob i auto su danas skoro neophodni, al i bez jednog i drugog ces da se snadjes. Medjutim ako se poremeti trziste hrane, ako se ne vodi racuna o robnim rezervama, ako podivljaju cene, ako udare nepogode ili trgovinski ratovi, a nema dovoljno hrane za sve... Onda nije to samo politicki problem, to je po meni neuspeh civilizacije da u XXI veku nema hrane za svakoga. Da ne ulazim sad u pricu da i hrana mora da se zaradi itd itd, to je za drugu temu...
Pitao si me u nekom od onih postova u vezi carina i prelevmana, da li bi nam znacilo sada da ih uvedemo EU.
Pa sve i da hocemo, ne mozemo, potpisali smo SSP.
U svakom slucaju, nema potrebe da obrazlazem da su carine na dugi rok jako losa stvar. Stitis domace proizvodjace koji mogu da proizvode manje i nekvalitetnije, a onda su osteceni potrosaci. Gde je onda pravda za potrosace.
Mi mora da idemo ka tome da budemo konkurentni sa drugima. Kako cemo i da li cemo to uspeti, ne znam, cak bih rekao i da necemo moci, mislim da smo propustili mnoge vozove i da je sad kasno.
Ovde cu dati sopstveni komentar. Mislim da nas je neodgovorna vlast kostala po tom pitanju jako mnogo. Mi smo potpisali jednostranu primenu SSP 2008.
Period prilagodjavanja je trajao 6 godina, tj postepeno ukidanje carina. Za to vreme nismo uradili NISTA da se spremimo na konkurenciju. Ali NISTA.
Ipak, nama i danas vaze carine na odredjene proizvode (na slici)
Znaci mi smo znali sta potpisujemo, sta nas ceka i sta EU ocekuje od nas, ali mi nismo nista uradili. Nije ni cudo ako nas funkcioneri iz EU gledaju kao cobane.
I za kraj u vezi subvencija, po ko zna koji put:
Da, subvencije za poljoprivredu su neophodne. Znaci ako smo zakljucli da je hrana neophodna i da mora da je ima, da vidimo kako da to ostvarimo.
Poljoprivreda ima veoma mali koeficijent obrta. Psenica, kukuruz, voce, to sve radja samo jednom godisnje. June da se utovi, treba oko 15 meseci, dobijes kes tek kad ga prodas, a treba da placas hranu i radnike svakog meseca. To je ozbiljna prica, poljoprivreda jednostavno nije delatnost koja ostavlja visoku akumulaciju.
A i ne mozemo samo mi da se vodimo filozifijom da ne treba nista da diramo i subvencionisemo pa kako trziste odredi. Nas samo mogu farmeri iz EU da potapsu po ramenu i kazu: Alal vera, ne treba uzimati iz dzepa ljudima, a sada me izvinite, odoh da pokupim moju masnu subvenciju...
Inace mali prikaz, procentualni PSE indikator koji pokazuje koliki deo bruto prihoda proizvodjaca proizilazi kao rezultat podrske prouzrokovane merama agrarne politike:
EU: 30%
SAD: 20%
Norveska: 68%
Island: 63%
Japan: 59%
Svajcarska: 73%
Znaci da zakljucimo i ovo vise ne pisem nikad o tome na ovom forumu 
: Jbg, tako je kako je, subvencije za poljoprivredu mora da postoje. Kad ih ne bi bilo, onda bi dosle do izrazaja neke nase prednosti (klima, zemljiste), mogli bi da uzmemo ozbiljnu kesovinu od recimo Norvezana, ali jbg, ozbiljne drzave vode racuna da imaju i svoju hranu i da ne moze niko da ih ucenjuje po tom pitanju.
Odlican primer Svajcarske. Vodila se rasprava valjda u STO o velikoj podrsci za proizvodnju psenice u SW. Valjda oni finansiraju i proizvodnju iznad 1000 metara. Zamerano je sto stite svoju proizvodnju kad odma preko Alpa imaju veoma kvalitetne a jeftine italijanske psenice.
Al Svajcarci zeznuti, posle WWII su resili da nikad po pitanju hrane ne budu zavisni od drugih, pa sta kosta da kosta, proizvodimo nasu psenicu...
Nisam mislio (samo) na to o cemu ti pricas da treba da koriste nove tehnologije ili da rade vise. Mislio sam i na to da uzmu osiguranje ili da se diversifikuju ili sta vec mogu da rade.
