24 replies to this topic

[Skorpija27]

Godinu dana sam u vezi. Sve funkcionise kako treba. Razmisljamo  o tome da se uzmemo. On hoce da me vjeri krajem godine. On je iz Makedonije, ja iz CG. Odrzavamo vezu na daljinu, on upoznao moje, ja njegove, najmanje jednom mjesecno se vidjamo po 7-10 dana. Nekako sve ide svojim tokom i lijepo nam je. Ono sto mi se ne dopada su neki njegovi stavovi, koji su po mom misljenju prevazidjeni.Na primjer da moram da uzmem njegovo prezime, iako bih ja mozda htjela da zadrzim i svoje, da njegove roditelje zovem mama i tata (sto mi je stvaaaaaaaaarno katastrofa), on bi zelio 4 djece, ja ne zelim toliko, i naravno, odbija me cijela situacija u MK, koja mi ne garantuje da cu se tamo ikad zaposliti, posebno ne kao strana drzavljanka. Imam osjecaj da bi htio da me pretvori u kuvaricu, sluzavku i majku njegove djece. Ne postoji ni najmanja mogucnost da on dodje ovdje da zivi. Ovi tradicionalni stavovi me guse, jednostavno ja nisam tip koji ce svasta da uradi i na sve da pristane samo da se zove udanom. Uz to mi nekako brak predstavlja kao hrpu obaveza, i naravno da brak to jeste ali nije samo to...Pricala sam sa njim o svemu, on misli da sam ja uplasena sto svakako i jesam. Ipak je to druga zemlja, druga kultura, drugi jezik, drugi ljudi. Cini mi se kad bi on malo manje insistirao na ovim stvarima, da bih bila odlucnija. Ovako se kolebam. I moji bliski ljudi su podijeljenog misljenja, neki smatraju da mi to ne treba u zivotu i da ga bespotrebno komplikujem, a neki mi kazu da poslusam svoje srce. Bojim se da ne pogrijesim, posebno sjutra kad dodju djeca.  Voljela bih da me neko posavjetuje. Znam da odluku donosim ja, nego eto da cujem sta vi mislite o ovome. Ne zelim ni njega da zavlacim, na kraju krajeva., Ako nismo jedno za drugo nema svrhe traciti vrijeme. Mislim da on jako zeli da se ozeni i da dobije djecu. Nemojte me pogresno shvatiti, on jeste tradicionala tip, ali je u vezi divan prema meni i volimo se. Naglasila sam samo ono sto mi stvarno smeta. 

 

P.S. NIsam vjesta u davanju pravih naslova pa ne zamjerite ako naslov ne odgovara sadrzaju teksta

 

[ControlFreak]

Nije ti lako, to sigurno.
Odluku moras doneti sama. Mislim da vec znas u kom pravcu ide.
Nadam se da necu ispasti gruba, pitala si, pa cu dati svoje misljenje.

Poznajem taj kraj i tradicionalne stavove koje navodis. Dugo zivim van toga, ali zbog rodbinskih veza, cesto sam u prilici da cujem raznorazne price, visegeneracijske. Cak i od mojih koji su dugo vec preko, ta nerazumevanja i dalje su prisutna.

Ti si u pravu. Budi uvek svoja, veruj svom instinktu da nesto vec ne stima. Lepo je sto ga volis i zelis biti s njim, ali sebe preispitaj da li je to vredno sputavanja tvojih misljenja i sloboda na duge staze. Mozda i on nauci od tebe, prihvati te ovakvu kakva jesi. A mozda ti sve obeca i nakon vencanja, shvatis da je samo zeleo da te ozeni sa idejom da ces se ti promeniti i prihvatiti tradicionalnu ulogu zene. Pa, onda jos i da pored njega, postoje i ocekivanja njegove familije i drustva, koje na zalost nije mnogo pomerilo svoje stavove poslednjih sto godina. Brak ili ne u braku, bices primorana na kompromise. Pitanje je samo koji od njih ce sputavati tvoju vec oformljenu licnost. Do tebe je da to izvagas.

Edited by ControlFreak, 20 October 2014 - 16:02.

[ControlFreak]

Plus za temu! Nadam se da ce biti kvalitetne diskusije koja nam nedostaje na ovom Pdf-u. A i dobro je sto lezim vec par dana i borim se sa virusom, pa cu imati vremena. Samo da ne bude ono sto se cesto desava, otvaranje teme, pa cutnja. 

[cyberwor/L/d]

Godinu dana sam u vezi. Sve funkcionise kako treba. Razmisljamo  o tome da se uzmemo. On hoce da me vjeri krajem godine. On je iz Makedonije, ja iz CG. Odrzavamo vezu na daljinu, on upoznao moje, ja njegove, najmanje jednom mjesecno se vidjamo po 7-10 dana. Nekako sve ide svojim tokom i lijepo nam je. Ono sto mi se ne dopada su neki njegovi stavovi, koji su po mom misljenju prevazidjeni.Na primjer da moram da uzmem njegovo prezime, iako bih ja mozda htjela da zadrzim i svoje, da njegove roditelje zovem mama i tata (sto mi je stvaaaaaaaaarno katastrofa), on bi zelio 4 djece, ja ne zelim toliko, i naravno, odbija me cijela situacija u MK, koja mi ne garantuje da cu se tamo ikad zaposliti, posebno ne kao strana drzavljanka. Imam osjecaj da bi htio da me pretvori u kuvaricu, sluzavku i majku njegove djece. Ne postoji ni najmanja mogucnost da on dodje ovdje da zivi. Ovi tradicionalni stavovi me guse, jednostavno ja nisam tip koji ce svasta da uradi i na sve da pristane samo da se zove udanom. Uz to mi nekako brak predstavlja kao hrpu obaveza, i naravno da brak to jeste ali nije samo to...Pricala sam sa njim o svemu, on misli da sam ja uplasena sto svakako i jesam. Ipak je to druga zemlja, druga kultura, drugi jezik, drugi ljudi. Cini mi se kad bi on malo manje insistirao na ovim stvarima, da bih bila odlucnija. Ovako se kolebam. I moji bliski ljudi su podijeljenog misljenja, neki smatraju da mi to ne treba u zivotu i da ga bespotrebno komplikujem, a neki mi kazu da poslusam svoje srce. Bojim se da ne pogrijesim, posebno sjutra kad dodju djeca.  Voljela bih da me neko posavjetuje. Znam da odluku donosim ja, nego eto da cujem sta vi mislite o ovome. Ne zelim ni njega da zavlacim, na kraju krajeva., Ako nismo jedno za drugo nema svrhe traciti vrijeme. Mislim da on jako zeli da se ozeni i da dobije djecu. Nemojte me pogresno shvatiti, on jeste tradicionala tip, ali je u vezi divan prema meni i volimo se.

 
Ovo boldovano: ako tako osecas onda najverovatnije jeste tako kako osecas.
 
Ne bih da ti se vise od ovoga petljam u vezu ali ja mislim da nevezano za tvoje osecaje prema njemu treba sebi da postavis pitanje koju vrstu zivota zelis da zivis. 
 

Naglasila sam samo ono sto mi stvarno smeta. 

Utoliko razlog vise da sebi odgovoris na ovo gore pitanje.

[mrd]

 
Ovo boldovano: ako tako osecas onda je najverovatnije tako kako osecas.
 
Ne bih da ti se vise od ovoga petljam u vezu ali ja mislim da nevezano za tvoje osecaje prema njemu treba sebi da postavis pitanje koju vrstu zivota zelis da zivis. 
 

Gde ces vise? Utoliko razlog vise da sebi odgovoris na ovo gore pitanje.

Ako i trenutka posumnjas da partner bezkompromisno ocekuje od tebe odredjene stvari, a one tebi mnogo znace, onda po mome nema dileme. Sledi svoj zivot onako kako ti zelis. Dok smo mladi mislimo da smo vecni i cesto ulazimo u situacije koje nas kostaju zivaca, a i zivota. Znaj uvek da je zivot kratak i treba ga ziveti tako da nam prija.

Sve sto ti neko drugi kaze, nema nikakvu tezinu. Treba to cuti, a onda doneti svoju odluku. Posledice nasih odluka, samo mi trpimo, ako imamo podmladak, onda i nasa deca. Jedini problem tu je sto nasa deca nisu duzna da trpe nase odluke!

Pozz.

 

edit:

Cyber, hteo sam da quotujem OP, ali bih isto napisao. 

Edited by mrd, 20 October 2014 - 18:02.

[cyberwor/L/d]

 

edit:

Cyber, hteo sam da quotujem OP, ali bih isto napisao. 

 

Ma ukapirala sam, sve OK. 

Taman sam se nasmejala, ispalo odlicno!

Reko, gle´ dobih i ja savet preventivno.

[Kinik]

...

 

... 

 

 

Sutni ga i trazi drugog!

Sretno.

 

(ps. ma kakva bRe 'ljubav' samo ces da popunis hroniku zhemskih nesretnica!)

 

...

[DJ_Vasa]

@Škorpija27

 

Predlažem da razgovaraš sa njim i kažeš mu gde su tvoje granice. Ukoliko želi da ih prihvati, onda u redu, a ako ne želi, ljubazno se rastanite. Ako je tvoja želja da imaš dvoje dece i da gradiš karijeru, učini kako ti srce nalaže, zahvali se na lepim trenucima i to je to. Verujem da je on dobar čovek, ali bolje je dogovoriti se odmah, nego kasnije tugovati. Čuvaj svoje želje i ne brini. I njemu i tebi će biti lakše ako ostvarite svoje želje, nego da se kasnije mučite i svađate.

[Skorpija27]

@Škorpija27

 

Predlažem da razgovaraš sa njim i kažeš mu gde su tvoje granice. Ukoliko želi da ih prihvati, onda u redu, a ako ne želi, ljubazno se rastanite. Ako je tvoja želja da imaš dvoje dece i da gradiš karijeru, učini kako ti srce nalaže, zahvali se na lepim trenucima i to je to. Verujem da je on dobar čovek, ali bolje je dogovoriti se odmah, nego kasnije tugovati. Čuvaj svoje želje i ne brini. I njemu i tebi će biti lakše ako ostvarite svoje želje, nego da se kasnije mučite i svađate.

 

 

Vjerujte da sam se bas opteretila. Nedeljama nemam mira. Posebno kad mi je negdje kao kroz salu dok smo pricali odgovorio na to sto sam mu rekla da ne zelim 4 djece : Nema ni da znas. Meni je to bilo strasno da kaze. Kao da se ja nista ne pitam. Naljutila sam se on mi je, koliko je razumio zasto sam se naljutila rekao: Pa cekaj, ne mislis valjda da cu ih imati sa nekom drugom zenom! Uopste nije skontao da i ja odlucujem. Nema druge nego da mu sve potanko po ko zna koji put objasnim. A sto se njegovih tice, licno cu im ja kazati da nemam namjeru da ih ni tatkam ni matkam. Postovanje svakako, no i ja sam za postovanje . 

[ControlFreak]

Izvinjavam se, ali nesto me kinji....kako to neko zna da hoce da ima cetvoro dece? Evo, bas sam se napela, pa mi nikako ne ide. Ne da se ne moze planirati tacan broj, nego, kako mozes biti tako siguran unapred. Ipak se to moze promeniti, cak i do te mere da se neko predomisli nakon prvog i ne zeli vise...hocu reci, nesto mi je to, bas onako, tupavo za proglasiti kao neki ultimatum ili obavezu. Mogao je reci, zelim puno dece, ali gde bas 4...dobro jos nije naveo i pol.

 

i ja se slazem s dj vasom, bolje je to odmah resiti iskrenim razgovorom i po cenu da se da neka granica. ja bih, licno isla dotle da je gurnem malo vise prema njemu, da dam sebi vise slobode ukoliko hocu da je pomerim. Hoce 4, ja kazem, moze jedno....ako zelim i to. po gornjem postu, on jako zeli decu i zenu. tako da je odluka na njemu, da li mu je vaznije da bude ozenjen i ima cetvoro dece ili da bude u vezi sa skorpijom27 koju voli. 

[Sunshine State]

Godinu dana sam u vezi. Sve funkcionise kako treba. Razmisljamo  o tome da se uzmemo. On hoce da me vjeri krajem godine. On je iz Makedonije, ja iz CG. Odrzavamo vezu na daljinu, on upoznao moje, ja njegove, najmanje jednom mjesecno se vidjamo po 7-10 dana. Nekako sve ide svojim tokom i lijepo nam je. Ono sto mi se ne dopada su neki njegovi stavovi, koji su po mom misljenju prevazidjeni.Na primjer da moram da uzmem njegovo prezime, iako bih ja mozda htjela da zadrzim i svoje, da njegove roditelje zovem mama i tata (sto mi je stvaaaaaaaaarno katastrofa), on bi zelio 4 djece, ja ne zelim toliko, i naravno, odbija me cijela situacija u MK, koja mi ne garantuje da cu se tamo ikad zaposliti, posebno ne kao strana drzavljanka. Imam osjecaj da bi htio da me pretvori u kuvaricu, sluzavku i majku njegove djece. Ne postoji ni najmanja mogucnost da on dodje ovdje da zivi. Ovi tradicionalni stavovi me guse, jednostavno ja nisam tip koji ce svasta da uradi i na sve da pristane samo da se zove udanom. Uz to mi nekako brak predstavlja kao hrpu obaveza, i naravno da brak to jeste ali nije samo to...Pricala sam sa njim o svemu, on misli da sam ja uplasena sto svakako i jesam. Ipak je to druga zemlja, druga kultura, drugi jezik, drugi ljudi. Cini mi se kad bi on malo manje insistirao na ovim stvarima, da bih bila odlucnija. Ovako se kolebam. I moji bliski ljudi su podijeljenog misljenja, neki smatraju da mi to ne treba u zivotu i da ga bespotrebno komplikujem, a neki mi kazu da poslusam svoje srce. Bojim se da ne pogrijesim, posebno sjutra kad dodju djeca.  Voljela bih da me neko posavjetuje. Znam da odluku donosim ja, nego eto da cujem sta vi mislite o ovome. Ne zelim ni njega da zavlacim, na kraju krajeva., Ako nismo jedno za drugo nema svrhe traciti vrijeme. Mislim da on jako zeli da se ozeni i da dobije djecu. Nemojte me pogresno shvatiti, on jeste tradicionala tip, ali je u vezi divan prema meni i volimo se. Naglasila sam samo ono sto mi stvarno smeta. 

 

P.S. NIsam vjesta u davanju pravih naslova pa ne zamjerite ako naslov ne odgovara sadrzaju teksta

 

Pa samo ovaj bold "da moram da" dovoljan je da se se pozdravis s njim!

 

Popustis sad tu, dodju deca, ti u drugoj drzavi, bez posla, s tradicionalnim muzem i "mamom i tatom".... stvarno, zar ti to lici na neku srecnu buducnost? Lepo kinik rece - samo jos jedna hronika zhemskih nesretnica

[DJ_Vasa]

Vjerujte da sam se bas opteretila. Nedeljama nemam mira. Posebno kad mi je negdje kao kroz salu dok smo pricali odgovorio na to sto sam mu rekla da ne zelim 4 djece : Nema ni da znas. Meni je to bilo strasno da kaze. Kao da se ja nista ne pitam. Naljutila sam se on mi je, koliko je razumio zasto sam se naljutila rekao: Pa cekaj, ne mislis valjda da cu ih imati sa nekom drugom zenom! Uopste nije skontao da i ja odlucujem. Nema druge nego da mu sve potanko po ko zna koji put objasnim. A sto se njegovih tice, licno cu im ja kazati da nemam namjeru da ih ni tatkam ni matkam. Postovanje svakako, no i ja sam za postovanje . 

 

Mislim da je sada vreme da porazgovaraš sa njim i definitivno presečeš. Četvoro dece ume da bude nezgodno i u bogatijim zemljama, a ako sam dobro shvatio, ukoliko bi vaš brak podrazumevao da samo on radi dok ti podižeš decu jeste velik problem. Nisu u pitanju četiri saksije sa cvećem, već četiri ljudska bića o kojima treba brinuti i obezbediti im uslove za život. Već više godina sam u braku koji nema trzavica, a na početku smo razgovarali o bitnim pitanjima i ispostavilo se nema bitnih razlika koje mogu uticati na vezu ili brak. Najbolji pristup je biti iskren i reći dokle se može ići, jer to što ste srećni u vezi, ne mora značiti da ćete biti isti u braku. Nas dvoje smo zadržali stare navike, društvo i način života, za koji se ispostavilo da su kompatibilni, što mi deluje kao recept za dobar brak. Niti bi meni palo na pamet da suprugu sprečavam da napreduje u karijeri, da joj tražim da mi roditelje oslovljava onako ili onako, niti da joj postavljam bilo kakva ograničenja, što važi i za nju. Naprosto, ne može se graditi sopstvena sreća na štetu sreće partnera. Sitnice kao izbor hrane za ručak, destinacije za letovanje ili šta ćete gledati na televiziji se lako mogu rešiti, ali drugačiji pogledi na život, svet i vaš brak jesu prepreke.

 

Ako možete da se dogovorite, neka je sa srećom, a ako ne možete, rastanite se u prijateljskoj atmosferi i potražite osobu koja vam odgovara kako biste oboje bili srećni. Ako vidiš da su prepreke nepremostive, bolje je da prekineš sada, nego da deset godina kasnije sa četvoro dece u stranoj zemlji počinješ sve iznova.

[Skorpija27]

Mislim da je sada vreme da porazgovaraš sa njim i definitivno presečeš. Četvoro dece ume da bude nezgodno i u bogatijim zemljama, a ako sam dobro shvatio, ukoliko bi vaš brak podrazumevao da samo on radi dok ti podižeš decu jeste velik problem. Nisu u pitanju četiri saksije sa cvećem, već četiri ljudska bića o kojima treba brinuti i obezbediti im uslove za život. Već više godina sam u braku koji nema trzavica, a na početku smo razgovarali o bitnim pitanjima i ispostavilo se nema bitnih razlika koje mogu uticati na vezu ili brak. Najbolji pristup je biti iskren i reći dokle se može ići, jer to što ste srećni u vezi, ne mora značiti da ćete biti isti u braku. Nas dvoje smo zadržali stare navike, društvo i način života, za koji se ispostavilo da su kompatibilni, što mi deluje kao recept za dobar brak. Niti bi meni palo na pamet da suprugu sprečavam da napreduje u karijeri, da joj tražim da mi roditelje oslovljava onako ili onako, niti da joj postavljam bilo kakva ograničenja, što važi i za nju. Naprosto, ne može se graditi sopstvena sreća na štetu sreće partnera. Sitnice kao izbor hrane za ručak, destinacije za letovanje ili šta ćete gledati na televiziji se lako mogu rešiti, ali drugačiji pogledi na život, svet i vaš brak jesu prepreke.

 

Ako možete da se dogovorite, neka je sa srećom, a ako ne možete, rastanite se u prijateljskoj atmosferi i potražite osobu koja vam odgovara kako biste oboje bili srećni. Ako vidiš da su prepreke nepremostive, bolje je da prekineš sada, nego da deset godina kasnije sa četvoro dece u stranoj zemlji počinješ sve iznova.

 

Potpuno se slazem sa Vama. Pricali smo, rekla sam mu smireno i lijepo sve sto mi je na dusi. Slusao me je i rekao da ce razmisliti. Kaze ne svidja mu se to sto necu da tatkam i matkam....Objasnila sam mu da sam to ja i da ne zelim da se pretvaram u nekog drugog. Sama cinjenica da mu treba da razmisli, mene nekako vrijedja...Ocigledno vise voli mamu i tatu nego mene. Rekao je cujemo se ujutru, ja sam rekla cujemo se kad razmislis. Nasmijao se. Osjecam olaksanje sto sam sve rekla. Ali posle njegovog odgovora da ce razmisliti, ja mislim da on nije neko sa kim zelim da provedem ostatak zivota. Vas brak, tj. odnosi u njemu su ono cemu ja tezim, medjusobno postovanje, razumijevanje i podrska, dogovor a prije svega ljubav. Ocigledno da ova moja, iako lijepa veza, nije materijal za brak. Nije mi zao. Bolje sada nego kasnije. Hvala svima na strpljenju i savjetima. Meni je znacilo itekako. Laka vam noc!

[DJ_Vasa]

Dobro je kada čovek razmišlja hladne glave i razborito, jer tada se donose najbolje odluke, a mislim da nije ništa čudno shvatiti da se neka veza ne može pretvoriti u brak. I ja sam imao ozbiljne veze, ali su prestajale nakon što smo oboje shvatili da nismo jedno za drugo. Napominjem da zaista nemam ništa protiv svojih bivših, da su sasvim OK osobe, ali naprosto se nije moglo dalje.

 

Mnogo sreće i uspeha u budućnosti i nadam se da će sve biti u redu.

[mrd]

Sve necu da pisem, kratak mi fitilj na te price:"Ja Tarzan ti Jane." Medjutim ovo nepirkosnoveno imas da ih mamkas i tatkas, imas da mi rodis DC4, to me uzasno nervira. Najgore u celoj prici je to da samo OP ima pravo da donese odluku i niko drugi. Mogu svi da pricaju price i izvlace svoje iskustvo da sa vlasnicima zena, ali samo OP moze da donese odluku.

U zivotu postoje stvari sa kojima se pregovara u zajednici, ali isto tako kod obe strane postoji ono sto je zacrtano i tu nema, ili se prihvati, ili ne. Ovo je po mome odrtavelom misljenju mesto gde pregovori staju. Nesto sto se ne daje  je sloboda, a ona se krije u onoj izjavi da ce OP da sedi kuci kuva, cuva decu i slusa kako svaka dobra posedovana zena.

Plus po vrh svega, ima da se preselis kod mene na moj teren, pa cemo da vidimo. Kad mi nesto kazes, ja cu "razmislim", a u sustini cu samo da odem da se naspavam i ujutro trazim dorucak.

Nema tu po mome nekog kompromisa.