1432 replies to this topic

[Kinik]

...

 

... migrante koje priznajem su ovi šta odu van i vise u "našim" klubovima i druže se sa "našim" ljudima. To je duša balkanska, duša! Duša balkanska! Duša čovječe!

 

 

Najvažnije je u životu znat ko si. Ako ja ne mogu za sebe reć da sam Hrvat, šta sam onda? Meni je samo Hrvatska bitna, jebe mi se za pare - pa nisam ja zapadnjački materijalist!! Nema taj zapad dušu, tu dušu našu, duša balkanska.

 

Nadam se da si bio samo ironican.

(doduse - neuspesno)

 

Evo, jos jednom prof. M. Kangrga:

 

>> ... Nacionalizam, naime, pociva, i to iskljucivo pociva na - sentimentu, blago receno, pa taj sentiment vjerojatno proizlazi iz genetski naslijedjene i naknadno u obitelji ili okolini odnjegovane, i tako duboko u podsvijesti sacuvane jezgre tog atavistickog sindroma. ...

 

Grubo, ali pogodjeno receno, takav se tip pojedinca bori u samome sebi protiv samog jezgra ljudskosti, pa krecuci se linijom manjeg otpora istraje na svojoj pukoj prirodnosti. Linija manjeg otpora u ovome se slucaju sastoji upravo u tome, sto biti covjek nije nesto naprosto dano ili na-rodjeno (nitko se nije naprosto rodio covjekom, jer to je bitna karakteristika zivotinje, kojoj je dostatno da se izlegne i da od mladunceta izraste u svoju punu zrelost, i to u skladu sa svojom unaprijed danom i zadanom vrstom kao vlastitom prirodom, ona jeste ta priroda, i bitno ostaje njoj primjerena). Covjeku to jednostavno - nije dano. Ali je, naravno, vrlo komotno i ne zahtijeva mnogo truda da se bude i ostane to sto bez napora - naprosto jesi, cista priroda!

 

Kada iz sebe ne mozes - doslovno receno - napraviti covjeka (to se naziva: raditi na samome sebi da bi postao to i to, kako bi svojim vlastitim djelom, trudom, mukom, "u znoju lica svoga", kao sto kaze vec Biblija, stvaralastvom - da bi dakle postao konkretno drustveno i prije svega posebno ljudsko bice, sa svim svojim, tek tom djelatnoscu razigranim i manifestiranim sposobnostima i talentima, koji te tako cine individualnoscu i osobenoscu), onda ti jos preostaje samo da se pozoves na jedinu mogucu opcost u smislu generalnosti, za razliku od univerzalnosti ...

 

Kako ne bi "svisnuo od muke u svojoj neoblikovanoj usamljenosti", ti se priklonis, bas tako: priklonis se ili prislonis (da ne padnes u nistavilo) drugima slicnim sebi, koji su takodje ostali to ljudski prazno nista ili cista (rodovsko-plemenska) - prirodnost. Pa si onda "bar nesto" ... pa se time onda mozes cak i "ponositi", jer ti nista drugo ne preostaje.

 

Dakle, kada nisi u sebi imao dostatne snage da postajes covjekom (jer to je mukotrpan proces koji traje citava zivota!), pa je dospijeti k sebi kao covjeku jedini istinski zadatak, onda si i ostao puko nista.

 

Taj se zadatak naime uvijek iznova postavlja pred tebe na putu k sebi kao oblikovanoj i oplemenjenoj ljudskoj jedinki, te upravo to sacinjava jedinu istinsku radost covjekovu, koji se onda slobodno moze pogledati u zrcalo, a da se ne stidi pred samim sobom.

Mogli bismo dakle kazati: Nacionalist je nezreli covjek. ... <<

 

Mislim da je lepo rekao ko si.

 

...

[tom-m]

kakav sarkazam, meni je pitanje nacionalnosti najbitnije pitanje u životu, nakon toga jedino po važnosti ide ono povijesno "đues bjo devs prve?", dakle to pitanje i "čij' si" i eventualno "okle si" su jedino šta me zanima.

 

Nacionalizam je lijenost, za kojeg je tu u ovim krajevima konkretno kriva Juga. Odgojili smo se na "lako ćemo" u zadnjih 50 godina. To je toliko duboko ukorjenjeno da se može 3 knjige o tome napisat. A kad ti je "lako ćemo" u glavi, sa tim ide i neka averzija prema rasporedu i prema nekim odgovornostima...to se pravda "romantičnom stihijom" ili kako ja volim reć DUŠA DUŠA BALKANSKA DUŠA ČOEČE DUŠA...

 

Rezultat te stihije je rat, ali ne rat kao takav jer to je povijesna pojava, nema te civilizacije koja će izbjeć puškaranje, jbg nismo mi ljudi tako pametni ko šta seremo...ali ovaj rat tu nije bio pravi rat, nego pizdunski rat, pun profitera, maltretiranja civila, bježanja od prave borbe, to ja generaliziram, da nebi neko sad secirao...u globalu, ovaj rat je bio nakaradni prikaz pristupa poslu u ovim krajevima, lova kroz kaos jer kako drugačije može neka bitanga se ostvarit?

 

Sad je to teže pa se kaos fragmentirao na male dijelove, recimo nacionalisti sa svojim ispadima rade te svoje neke mini portabl ratove kuda prolaze, jer nemaju ni mozga za vozit ni love za kupit tenk.

 

Sve je uvijek u interesu znači u lovi, i ja bi isto htio od kamere živit i da mi svako plati za fotografiju...ali moj interes dosta manje utječe na živote od nekog ko oće do love doć tako da služi državi u njezinom standardnom i provjerenom zavadi pa vladaj modusu.

[Kinik]

...

 

... sve je uvijek u interesu znači u lovi, i ja bi isto htio od kamere živit i da mi svako plati za fotografiju ... 

 

 

Niko ti nece platiti nijednu fotku dok sedis u kompjuterskoj fotelji.

Prosla su vremena 'placenog fotografskog zaposlenja'.

 

Sada moz' biti samo free_lancer i prodati na pazaru ono sto snimis.

Sav rizik i trosak je tvoj. 

 

Btw - ako zivis od fotki - u interesu ti je (ekonomskom) haos i frka.

Pa ako treba i da ga trenutno improvizujes - sto mnogi rade.

 

Doduse, uvek se nadje neki 'jolly' lik za gumbicima sa 'itchy fingers'-ima pa mozda i propadnu snimci.

Tvoji.

 

Necije cemo gledati, kako to vec biva.

 

PS.

Secas li se / jesi li gledao mozda film o Modiljaniju, gde Gérard Philipe (Amadeo) pita surovog Lina Venturu (Morel) - zasto ne kupi neku njegovu sliku?

Na sta ovaj odgovara - cekam da umres.

 

...

[Doorn]

kakav sarkazam, meni je pitanje nacionalnosti najbitnije pitanje u životu, 

Ja sam po nacionalnosti bajker. E to je dusa co'ece...niti te ko pita oklen si, ni cij si, ni dje's bio devedest'prve...nego gdje si bio se voz'o, kako si prosao usput, znas li ovo i ono popraviti, koliko tvoj trosi, ajmo na pivu

[Kinik]

...

 

U jednoj emisiji Anthony Bourdain seta Queens-om sa Davidom Changom, a ovaj ce: i am a terrible korean, na sta Bourdain odgovara - i'm a terrible new yorker ...

 

...

[tom-m]

Ja sam po nacionalnosti bajker. E to je dusa co'ece...niti te ko pita oklen si, ni cij si, ni dje's bio devedest'prve...nego gdje si bio se voz'o, kako si prosao usput, znas li ovo i ono popraviti, koliko tvoj trosi, ajmo na pivu

 

Đe si vozjo devsprve? Lako se zajebavat na forumu, sve te sprdačine ne nastanu onako napamet nego iz pravog života...recimo ja se mogu pohvalit da sam na svoje uši čuo to pitanje, ne meni, ali sam bio u neposrednoj blizini, pred kojih cca 2 godine.

 

A pazi možda smo mi u biti prikriveni nacionalisti, mi odma povezujemo to pitanje sa nacionalizmom...možda se ljudi interesiraju onako, općenito...tipa "šta ima, šta radiš, kako žena, kako djeca, đjes bjo devsprve" i tako ta popodnevna pitanja

 

Niko ti nece platiti nijednu fotku dok sedis u kompjuterskoj fotelji.

Prosla su vremena 'placenog fotografskog zaposlenja'.

 

Sada moz' biti samo free_lancer i prodati na pazaru ono sto snimis.

Sav rizik i trosak je tvoj. 

 

Btw - ako zivis od fotki - u interesu ti je (ekonomskom) haos i frka.

Pa ako treba i da ga trenutno improvizujes - sto mnogi rade.

 

Doduse, uvek se nadje neki 'jolly' lik za gumbicima sa 'itchy fingers'-ima pa mozda i propadnu snimci.

Tvoji.

 

Necije cemo gledati, kako to vec biva.

 

PS.

Secas li se / jesi li gledao mozda film o Modiljaniju, gde Gérard Philipe (Amadeo) pita surovog Lina Venturu (Morel) - zasto ne kupi neku njegovu sliku?

Na sta ovaj odgovara - cekam da umres.

 

...

 

Istinu kažeš, sad se treba istegnut 5 puta, takvo je vrijeme, ali ja mislim da to nosi i neke prednosti, ta ekspanzija i mjenjanje tržišta na digitalno. No - koliko god djelovalo idealno, opet se tu plete lova i veliki kapital, recimo demokratičnost i u elektronskim medijima bi mogla poginut ako se dogodi za par godina da 2 korporacije zakupe svaki iole bitan izvor sadržaja.

 

Mislim, ionako smo sad blizu toga, zato na kraju krajeva i postoji ovaj debilni, umobolni 2-stranački princip i to generalno forsiranje usrane hegelove dijalektike.

 

Teško se izborit i bit drugačiji, a da zadržiš integritet. To je zapravo umjetnost, a ne fotografije (ili neki drugi medij) same po sebi

 

By the way pokušavam, polaganim koracima https://www.facebook...850855404947474

[vilhelmina]

Secam se nekog witza (ruskog) - kako da prepoznate da se postali pravi Norvezanin.

Pa izmedju ostalog:
..............
- kad prestanete da skupljate plasticne kese.

 

Wrong!

Plasticne kese treba ili prestati kupovati ili, ako se vec kupuju, skupljati ih i koristiti ponovo, jer su medju najgorim zagadjivacima planete. Nikako ih ne treba bacati bez potrebe. U najgorem slucaju se mogu upotrebiti za djubre. Ima i trece - sortirati ih u plasticni otpad, ali i tada ih treba skupljati, pre nego sto se odnesu na reciklazu. Samo onda se postavlja pitanje zasto i ne poneti neku od njih, kad se vec ide u kupovinu.

Dakle, pravi Norvezani skupljaju plasticne kese. Norvezani u pokusaju vec misle da su face ako ih uredno bacaju i svakog dana kupe po tri nove.

[tom-m]

Ahahah upravo objavljeno na peščaniku - http://pescanik.net/...devedeset-prve/

 

LOL

[melankolic]

...

 

 

Kako da ne!
Svako krece od pocetka i popunjava svoj foto album.

Zamisli one nesretnike kojima je neko zlo vreme odnelo sve, pa i foto albume.
Secas se scena iz 'Bladerunner'-a sa onim fotkama i implantovanim uspomenama?

Jasno je da covek ne moze bez toga, ali to je samo ram / album - za neki sadrzaj.

 

Slažem se.

Nema šta, taj album iz "prethodnog života" se ne zatvara i ne otvara se novi.

To je samo nastavak života čiji se kvalitet ne meri stečenim materijalnim vrednostima nego događajima i ljudima.

Btw, upoznao sam ovde emigrantkinju sa Istoka koja je došla u Norge pre 25 godina i kojoj su puna usta lekcija (koje deli drugim emigrantima) o tome "kako se ponašati na norveški način" a onda na sastancima sve vreme diskutuje o tome kako joj loše obračunavaju zaradu, gleda kako da se ogrebe o neku ekstra smenu, uvek ima neki komentar na uslove rada i sl.

Nekako mi je krivo što nemam snage da joj kažem da to nije "norwegian way of life".

 

Prema nekim psihoanalitickim teorijama - jedan od nacina za resavanje nekog unutrasnjeg neizdrzivog problema je pisanje / 'pisanje' / uspomene. Na moras to nikome da pokazes. To je neka vrsta autoterapije.
Uzmes, i u slobodno vreme zapocnes neku svoju pricu / slagalicu, od samog pocetka, od nekog prvod decjeg secanja. I onda samo redjas. Vrlo brzo ces doci do resenja.

 

Meni je pravo bogatstvo ovde što se dosta ulaže u kulturu.

Digitalizacija biblioteka, audio- videoteka, koncerti, književne večeri, upoznavanje sa kuhinjom drugih zemalja...

Da ne govorim kako je tek na poslu.

Recimo, postoji nepisani običaj da svaki mesec neko od zaposlenih organizuje tzv. ølfest (pivska zabava) kod sebe kući.

Svako ponese šta će piti i pojesti a domaćin/ca obezbeđuje prostor i nešto da se gricne.

To sve je jako važan momenat u socijalnoj interakciji.

 

Da li to sve predstavlja dobru osnovu za osećaj pripadnosti nekom društvu (ne državi), vreme će pokazati. 

 

Pa ko je u svemu tome pogubio / stekao 'identitet'?

 

Moje je mišljenje da to zavisi od razloga zbog kojih je neko emigrirao / uzeo azil.

Možda onaj kojeg je mobilizacija oterala iz zemlje ne može da se odrekne prethodnog života nego sanja o tome da se situacija promeni ili da nakon penzionisanja svoj život vrati u zemlju porekla. Neki drugi iz te grupe možda pošto- poto žele da potpuno zaborave sve što su ostavili iza sebe. Ni to nije "oslobođenje" iz lanaca "pripadnosti".

Onda tu su tzv. ekonomski emigranti. Njima je (kao onoj sa Istoka koju sam spomenuo) jedino bitno da steknu što više para i da nadoknade sve ono (u materijalnom smislu) čega su bili zakinuti u prethodnom životu.

 

A postoje i oni kao što sam ja koji prosto nisu mogli da se prilagode sredini u kojoj su se rodili i odrasli.

Da li takav tip ljudi kakav sam ja uopšte mogu da se identifikuju sa nekom sredinom ili smo osuđeni da živimo u nekom svom svetu, ostaje da se vidi.

U mom slučaju stvari se odvijaju po ovom prvom scenariju. 

 

Secam se nekog witza (ruskog) - kako da prepoznate da se postali pravi Norvezanin.
Pa izmedju ostalog:

- kad se naucite da razlikujete plavuse i lepe plavuse
- kad budete imali par skija 'za izlazak'
i
- kad prestanete da skupljate plasticne kese.

 

Nije daleko od istine. 

 

 

 

Nego zima je startovala - jesi li prikupio skije za 'langlauf', ili kako se to vec kaze na norveskom?

...

 

Misliš langrenn?

Kolega me nagovora da dođem kod njega na jug Norveške da skijamo.

Kada nema snega, skija se i na suvom... na točkiće.

 

[Doorn]

Ahahah upravo objavljeno na peščaniku - http://pescanik.net/...devedeset-prve/

 

 

O ovom pitanju se moze komotno otvoriti jedan topik.

Edited by Trn, 24 September 2014 - 14:43.

[mrd]

Slažem se.

Nema šta, taj album iz "prethodnog života" se ne zatvara i ne otvara se novi.

To je samo nastavak života čiji se kvalitet ne meri stečenim materijalnim vrednostima nego događajima i ljudima.

Btw, upoznao sam ovde emigrantkinju sa Istoka koja je došla u Norge pre 25 godina i kojoj su puna usta lekcija (koje deli drugim emigrantima) o tome "kako se ponašati na norveški način" a onda na sastancima sve vreme diskutuje o tome kako joj loše obračunavaju zaradu, gleda kako da se ogrebe o neku ekstra smenu, uvek ima neki komentar na uslove rada i sl.

Nekako mi je krivo što nemam snage da joj kažem da to nije "norwegian way of life".

 

 

Meni je pravo bogatstvo ovde što se dosta ulaže u kulturu.

Digitalizacija biblioteka, audio- videoteka, koncerti, književne večeri, upoznavanje sa kuhinjom drugih zemalja...

Da ne govorim kako je tek na poslu.

Recimo, postoji nepisani običaj da svaki mesec neko od zaposlenih organizuje tzv. ølfest (pivska zabava) kod sebe kući.

Svako ponese šta će piti i pojesti a domaćin/ca obezbeđuje prostor i nešto da se gricne.

To sve je jako važan momenat u socijalnoj interakciji.

I pozovu sve kolege, bez obzira odakle si. Tu se vidi ta pruzena ruka prema novopristiglima. Kao dodjos mozes da je prihvatis, ili ne.

 

Da li to sve predstavlja dobru osnovu za osećaj pripadnosti nekom društvu (ne državi), vreme će pokazati. 

 

 

Moje je mišljenje da to zavisi od razloga zbog kojih je neko emigrirao / uzeo azil.

Možda onaj kojeg je mobilizacija oterala iz zemlje ne može da se odrekne prethodnog života nego sanja o tome da se situacija promeni ili da nakon penzionisanja svoj život vrati u zemlju porekla. Neki drugi iz te grupe možda pošto- poto žele da potpuno zaborave sve što su ostavili iza sebe. Ni to nije "oslobođenje" iz lanaca "pripadnosti".

Onda tu su tzv. ekonomski emigranti. Njima je (kao onoj sa Istoka koju sam spomenuo) jedino bitno da steknu što više para i da nadoknade sve ono (u materijalnom smislu) čega su bili zakinuti u prethodnom životu.

 

A postoje i oni kao što sam ja koji prosto nisu mogli da se prilagode sredini u kojoj su se rodili i odrasli.

Da li takav tip ljudi kakav sam ja uopšte mogu da se identifikuju sa nekom sredinom ili smo osuđeni da živimo u nekom svom svetu, ostaje da se vidi.

U mom slučaju stvari se odvijaju po ovom prvom scenariju. 

 

 

Nije daleko od istine. 

 

 

 

Misliš langrenn?

Kolega me nagovora da dođem kod njega na jug Norveške da skijamo.

Kada nema snega, skija se i na suvom... na točkiće.

 

 

[Kinik]

...

 

... 

 

 

Najveci zagadjivaci planete su isprazni leftisti 'u pokusaju'.

 

...

[cyberwor/L/d]

 

A postoje i oni kao što sam ja koji prosto nisu mogli da se prilagode sredini u kojoj su se rodili i odrasli.

Da li takav tip ljudi kakav sam ja uopšte mogu da se identifikuju sa nekom sredinom ili smo osuđeni da živimo u nekom svom svetu, ostaje da se vidi.

U mom slučaju stvari se odvijaju po ovom prvom scenariju. 

 

Sto osudjeni? Pa to je divno kad mozes u miru da zivis u nekom svom svetu a ne u nekom nametnutom (po inerciji). I jos ako imas OK interakciju sa sredinom u kojoj se nalazis - to je sloboda. 

[tom-m]

O ovom pitanju se moze komotno otvoriti jedan topik.

 

Hahahah ja bi o ovome snimio skeč...geotagging 91

[melankolic]

Tu se vidi ta pruzena ruka prema novopristiglima. Kao dodjos mozes da je prihvatis, ili ne. 

Ko ne bi prihvatio?
Za mene je sreća što sam od početka bio bačen u vatru (u smislu da sam morao ubrzano da učim jezik) okružen Norvežanima tako da mislim da je to daleko bolja situacija za ubrzanu integraciju od one kada si okružen "našima" odnosno drugim strancima zaposlenim u Norveškoj.