Ako si radio u domenu zaštite na radu, možeš li navesti neke primere? Ja sam spominjao samo ove koji su mi bili dostupni, budući da mi to nije struka. Znam da je poslova i profesija mnogo, a ja sam naveo samo one sa kojima mogu da budem u kontaktu.
Nažalost, ovo za kompanije se često moglo videti na televiziji u onoj emisiji Air Crash Invesigation, a koliko se sećam, zbog samo nekoliko desetina dolara, dešavale su se ogromne štete i tragedije. Sreća je da bar piloti moraju da prođu neke procedure koje propisuju vlasti, tj. odgovarajuće institucije ili proizvođač aviona.
Ne znam kakve bi primere hteo.
Da uzmemo majstor Peru kao prvog, koji je bio opomenut jednom pa drugi put al mu je stavka iz "mentaliteta" konačno izbijena kad je dva meseca primao manju platu a dato mu do znanja da će mu se to lako dogoditi ponovo. Kad je ukapirao da su kontrole redovne i česte, nije bio voljan da rizikuje da skraćuje procedure i ne gubi vreme na oblačenje opreme. Podsticajno je delovalo i na ostale.
Recimo i da je vrlo lako naterati kancelarijsku službenicu da nauči da rukuje PP aparatom ili da se ne boji da razmota hidrantsko crevo i odvrne ventil. Prvi uslov je da joj se lepo objasni razlog iz kog bi trebalo da tako nešto zna, da joj se pokaže i na kraju jednom godišnje da prilika da to sama uradi. Neke su to rado prihvatale a neke nisu bile baš raspoložene jer smatraju da je to gubljenje dragocenog kancelarijskog vremena. Na pomisao na čuvenih minus 20% veoma brzo su pokazale volju da nauče gde se koji nalazi, kako se aktivira i koristi.
Uglavnom stvar pristupa ali ništa bez ugrađenih sistemskih rešenja i upornog i odlučnog sprovođenja a posle možeš i malo da se opustiš. Ali ne previše
