Jump to content


Photo
- - - - -

Kriza u Iraku


  • Please log in to reply
259 replies to this topic

#256 A sad

A sad
  • Members
  • 2,803 posts

Posted 16 October 2017 - 19:13

Iracki, ili mozda bolje receno iranski, odgovor na kurdski referendum o nezavisnosti je napad na teritorije koje drze Kurdi. Posle nekoliko dana pretnji i pregovaranja usledio je napad iracke vojske i Hasda na Kirkuk i Tuz Kormato. Intresantne su dve stvari. Prva, da je glavni pregovarac iracke strane bio iranski general Kasim Sulejmani. Druga, da se napad ukojim je komandovao pomenuti Sulejmani, a glavninu trupa cinile siitske verske proiranske milicije Hasd, dogodio sa blagoslovom USA.

 

Kurdi su nazalost jos jednom pokazali da nisu zreli za drzavu. Neposredno pred pocetak napada vojne jedinice pod komandom klana Talabani su se povukle iz Kirkuka, a zatim i iz Tuz Kormata. Talabanijevci su zatim izdali niz saopstenja u kojim kritikuju Barzanija i pozivaju Kurde na povlacenje iz Kirkuka. Posto su trupe lojalne klanu Talabani cinile vecinu kurdskih snaga u Kirkuku, odbrana je kolapsirala i grad je prakticno zauzet bez borbe. Ista situacija je bila i u Tuz Kormatu.

 

Irak je takodje jos jednom pokazao da je drzava samo na papiru. Poslove centralne vlade obavlja Iran i paravojne formacije koje su de facto pod kontrolom Irana. Obe oblasti u koje je intervenisala Iransko/iracka strana pored Kurda naseljavaju i Turkmeni. U Tuzu siitski Turkmeni, dok su u Kirkuku uglavnom sunitski Turkmeni. Ti Turkmeni su bili zestoki protivnici referenduma o nezavisnosti Kurdistana. 

 

Koliko je politika Obame prema Iranu bila losa vidi se i u ovim dogadjajima. Pored nuklearnog sporazuma, Iranu je ocigledno na poklon dat i Irak. Siitske milicije naoruzane i motorizovane americkom opremom pod komandom iranskih oficira sa americkim blagoslovom napadaju proamericke Kurde. Ali celokupna bliskoistocna scena je jedan veliki teatar apsurda. Tramp mora ozbiljno da se pozabavi pitanjem Bliskog Istoka i da ispravi Obamine greske ako USA jos uvek ima ozbiljne ambicije prema tom delu sveta, a trebalo bi da ima.

 

Kao sto sam ranije pisao partija PUK je podrzala referendum, ali je bilo vidno da je deo partije rezervisan po tom pitanju. Rezultati izbora u Sulejmaniji su to i pokazali. Ispostavilo se da je uticajna porodica Talabani bila ta koja je opstruirala. Ona je godinama vodila partiju PUK i uz klan Barzani je najuticajnija kurdska porodica. Oni trenutno ne vode partiju PUK, ali i dalje imaju veliki uticaj na njihovu politiku, a posebno na oruzano krilo koje je pod njihovom potpunom kontrolom.Klan Talabani i klan Barzani su tradicionalno u losim odnosima.

Kurdi nemaju jedinstvene vojne formacije. Pored onih koje su pod kontrolom vlade, svaka partija ima i svoje oruzane snage. Posebno su znacajne one pod kontrolom partija KDP (Barzani) i PUK (Talabani). Partijskih jedinica ima daleko vise od onih pod kontrolom vlade. Neko nepisano pravilo je da partijske pesmerge ne idu u zone pod kontrolom druge partije. Kirkuk i Tuz su tradicionalna uporista partije PUK, tako da su vecina jedinica koje su bila angazovane na odbrani ta dva grada bile partijske jedinice pod kontrolom PUKa. Njihovo povlacenje je izazvalo kolaps odbrane. Nazalost, posle vojske pobeglo je i skoro celokupno kurdsko stanovnistvo ta dva grada.

 

Izgleda da je cilj iracko/iranskih snaga da zauzmu oblasti koje su van granica KRA i to bi u ovoj situaciji mogli da urade bez borbe. Jedino je problem Sindzal gde zive Jezidi, oni su u velikoj meri pro PKK orijentisani, a PKK je jedina i u Kirkuku pruzala otpor. Ako krenu preko granica KRA to ce biti uvod u sveopsti rat.

Sami Kurdi su na ivici gradjanskog rata i jako je nezahvalno prognozirati u kom smeru ce se tamo razvijati situacija. Tenzija izmedju KDP i PUK je ogromna, ali i unutar samog PUK jer su mnogi nezadovoljni njihovim postupcima. Talabanijevci su objavili da su sporazum o povlacenju iz Kirkuka postigli sa USA, Iranom i vladom u Bagdadu.


  • 1

#257 A sad

A sad
  • Members
  • 2,803 posts

Posted 11 May 2018 - 12:50

Danas se u Iraku odrzavaju parlamentarni izbori. Mozda i kljucni za buducnost zemlje, posebno nakon zaostravanja odnosa izmedju USA i Irana ciji se intresi preplicu u ovoj vecinski siitskoj zemlji. 

 

Glavni konkurenti su koalicija okupljena oko premijera Hajdera al Abadija, Pobednicka Alijansa. On uziva podrsku USA i moze se reci da je njihov covek. Kampanja je koncipirana na zaslugama u pobedi na ISILom. Ovom prilikom moram da se osvrnem i na moje ranije tekstove na ovoj temi i kritici Trampove administracije u pogledu delovanja oko kurdskog pitanja u Iraku. Sve vise verujem da sam pogresio u proceni situacije i da je moguce da su zapravo povlaceni dobri potezi. Ovi izbori ce pokazati u dobroj meri ko je bio u pravu. 

Glavni konkurent mu je njegov prethodnik Nouri al Maliki koji je na celu koalicije Drzava prava. Radi se o proiranskom politicaru. Njegova pobeda bi znacila dalje produbljivanje odnosa sa Iranom i jacanju njihovog uticaja. Omrazen je medju sunitima zbog politike koju je sprovodio. 

Ipak glavni iranski favorit na ovim izborima, sto bi moglo da predstavlja problem Malikiju, je koalicija Fatah, na cijem celu je Hadi al Amiri. Oni ni najmanje ne kriju da su iranski igraci. Oni su politicko krilo proiranskih paravojnih teroristickih formacija Hasd al Shabi. Deo clanica koalicije USA smatra teroristickim organizacijama. Raspolazu sa znacajnom vojnom silom i uzivaju podrsku IRG i drugih iranskih struktura. Opasani i ozbiljani igraci koji mogu zemlju da odvedu u haos.

 

Intresantno ce biti videti kakav ce rezultat da ostvari koalicija izmedju siitskog svestenika  Moktade al Sadra i komunisticke partije iraka, pod nazivom Alijansa revolucionara za reforme. Ovaj nekada verski ekstremista koji nije prezao od oruzane borbe za svoje ciljeve sada nastupa sa potpuno drugacijih pozicija. Zalaze se za razoruzavanje paravojnih formacija (pre svega hasda), za uklanjanje sektaskih razlika i jacanje nacionalnog identiteta, kao i borba protiv rasprostranjene korupcije, sto mu je i glavna agenda. U ovoj svojoj politickoj borbi ima podrsku Saudijske Arabije i prvi je siitski lider koji je napravio dogovor sa Saudima i to predstavlja veliki zaokret i u politici same SA, na celu sa MBSom koji je i sklopio dogovor sa Sadrom.

Za sekularne glasove ce se boriti Civilizovana Alijansa i Al Vatanija, Ajada Alavija. Oni ce uzeti neke poslanike ali nece ostvariti neki poseban rezultat.

 

Na sunitske glasove racuna partija Matahidun i razne regionalne alijanse. Suniti ne predstavljaju vise znacajan faktor. Oslabljeni u silnim ratovima, diskriminisani, veliki broj ih se iselio, a izlaznost medju njima je vec tradicionalno vrlo mala.

 

Kurdi idu u dva bloka koalicija KDP-PUK, a oponenti ce im biti opozicione partije u kurdskom autonomnom regionu, uglavnom nastale raspadom PUKa, koje takodje nastupaju zajedno. Nisam do kraja isprato kako ce nastupiti u Kirkuku i ostalim regionima koje su izgubili u ratu. KDP je najavljivao bojkot, ali ne znam sta je sa ostalima i sta je bilo do kraja. 

 

Zagarantovana mesta imaju i manjine. Asirci 5, po jedno Jazidi, Fejli Kurdi (Luri), Shabaki i Mandeanci. Ustavni sud je nalozio da se Jazidima da jos jedno mesto, ali nisam siguran da ce to biti od ovih izbora, mislim da ce biti od sledecih, ta odluka je doneta skoro.


  • 0

#258 A sad

A sad
  • Members
  • 2,803 posts

Posted 14 May 2018 - 09:40

Izgleda da se desilo veliko iznenadjenje na parlamentarnim izborima. Rezultati jos uvek nisu ni konacni, ni potpuni, ali po svemu sudeci pobednik izbora je lista koju je napravio siitski svestenik Moktada al Sadr. To bi moglo da iz temelja promeni iracku politiku.
Nekada vodja najvece siitske pobunjenicke armije protiv USA i jedan od glavnih aktera medjusektaskog naselja u zemlji od 2008 se polako reformise u mirotvorca, tada je svoju do tada "teroristicku" organizaciju pretvorio u humanitarnu. Danas se zalaze za borbu protiv korupcije kao najveceg problema u Iraku. Korupcija je sinonim za Malikijevu vladu, ali i za paramilitarce iz Hasda. Zalaze se za pomirenje izmedju zavadjenih islamskih sekti i naroda u Iraku, pa cak sve vise i za sekularizam. Delovi njegove koalicije su i sekularna Iracka Komunisticka Partija, niko nije siguran zasto jer se radi o minornoj partiji bez predstavnika u dosadasnjem parlamentu, ali i veliki broj nezavisnih sekularnih politicara. Razoruzanje paramilitarnih formacija je bitan deo njegovog programa, kao primer takve politike je razoruzao svoju paramilitarnu grupu. Postao je veliki protivnik iranskog uticaja u zemlji i zalaze se za potpuno odvajanje od Iraka i priblizavanje Saudijskoj Arabiji. Uziva veliku podrsku najsiromasnijih siita, pogotovo gradske sirotinje. Najtvrdje jezgro njegovih pristalica je skoro pa fanatizovano i u njega gledaju kao u Boga. Iz Irana su dolazile pretnje ako bi on dosao na vlast posle ovih izbora. Pobedu je ostvario u Bagdadu, jos treba da dodju rezultati iz Basre, gde on ima veoma jaku bazu, zato smatram da njegova pobeda do kraja ne moze biti ugrozena.

Drugo mesto je zauzela koalicija Al Fatah, koju cine paramilitarne grupe organizovane u Hasd al Sabi. Potpuno proiranski nastrojene. Taj rezultat veoma dobro pokazuje podeljenost irackih siita u odnosu prema Iranu.

Pobednicka koalicija premijera al Abadija je tek na trecem mestu. On je najblizi Americi od svih kandidata.
Kako sada stvari stoje prozapadne i sekularne partije bi mogle da imaju vecinu zajedno sa Sadrom. Ali jos je rani govoriti o mogucim koalicijama, nisu nemoguce i drugacije kombinacije, bilo je svega u dosadasnjim koalicijama.

Ove izbore je obelezila i izuzetno niska izlaznost, ispod 45%, sto je cak 20% manja nego na proslim izborima. Uzrocima ovako katastrofalne izlaznosti cu se posvetiti u nekom narednom postu, kad budu objavljeni konacni rezultati.
  • 2

#259 blond

blond
  • Members
  • 4,598 posts

Posted 14 May 2018 - 10:12

Izgleda da se desilo veliko iznenadjenje na parlamentarnim izborima. Rezultati jos uvek nisu ni konacni, ni potpuni, ali po svemu sudeci pobednik izbora je lista koju je napravio siitski svestenik Moktada al Sadr. To bi moglo da iz temelja promeni iracku politiku.
Nekada vodja najvece siitske pobunjenicke armije protiv USA i jedan od glavnih aktera medjusektaskog naselja u zemlji od 2008 se polako reformise u mirotvorca, tada je svoju do tada "teroristicku" organizaciju pretvorio u humanitarnu. Danas se zalaze za borbu protiv korupcije kao najveceg problema u Iraku. Korupcija je sinonim za Malikijevu vladu, ali i za paramilitarce iz Hasda. Zalaze se za pomirenje izmedju zavadjenih islamskih sekti i naroda u Iraku, pa cak sve vise i za sekularizam. Delovi njegove koalicije su i sekularna Iracka Komunisticka Partija, niko nije siguran zasto jer se radi o minornoj partiji bez predstavnika u dosadasnjem parlamentu, ali i veliki broj nezavisnih sekularnih politicara. Razoruzanje paramilitarnih formacija je bitan deo njegovog programa, kao primer takve politike je razoruzao svoju paramilitarnu grupu. Postao je veliki protivnik iranskog uticaja u zemlji i zalaze se za potpuno odvajanje od Iraka i priblizavanje Saudijskoj Arabiji. Uziva veliku podrsku najsiromasnijih siita, pogotovo gradske sirotinje. Najtvrdje jezgro njegovih pristalica je skoro pa fanatizovano i u njega gledaju kao u Boga. Iz Irana su dolazile pretnje ako bi on dosao na vlast posle ovih izbora. Pobedu je ostvario u Bagdadu, jos treba da dodju rezultati iz Basre, gde on ima veoma jaku bazu, zato smatram da njegova pobeda do kraja ne moze biti ugrozena.

Drugo mesto je zauzela koalicija Al Fatah, koju cine paramilitarne grupe organizovane u Hasd al Sabi. Potpuno proiranski nastrojene. Taj rezultat veoma dobro pokazuje podeljenost irackih siita u odnosu prema Iranu.

Pobednicka koalicija premijera al Abadija je tek na trecem mestu. On je najblizi Americi od svih kandidata.
Kako sada stvari stoje prozapadne i sekularne partije bi mogle da imaju vecinu zajedno sa Sadrom. Ali jos je rani govoriti o mogucim koalicijama, nisu nemoguce i drugacije kombinacije, bilo je svega u dosadasnjim koalicijama.

Ove izbore je obelezila i izuzetno niska izlaznost, ispod 45%, sto je cak 20% manja nego na proslim izborima. Uzrocima ovako katastrofalne izlaznosti cu se posvetiti u nekom narednom postu, kad budu objavljeni konacni rezultati.

 

 

Ja sam pre par godina gledao neki njegov intervju i sve sto je rekao zvucalo je razumno, ni traga od militarizma.

 

U sustini, tvrdio je da Irak mora biti sekularan ( bez dikatora, naravno ) da bi funkcionisao kako treba.


  • 0

#260 A sad

A sad
  • Members
  • 2,803 posts

Posted 15 May 2018 - 17:52

Ja sam pre par godina gledao neki njegov intervju i sve sto je rekao zvucalo je razumno, ni traga od militarizma.

 

U sustini, tvrdio je da Irak mora biti sekularan ( bez dikatora, naravno ) da bi funkcionisao kako treba.

 

Pa da desila se ogromna promena u njegovim stavovima, kao da nije isti covek. :-)

 

Najavio je sa kim je spreman da pravi vladu i sa kim nema pregovora. Nema pregovora sa Malikijem i politickim krilom Hasda, Fatahom, znaci proirancima.

 

Oko koalicije je govorio u siframa. Koliko sam ja shvatio ponudice savez dosadasnjem premijeru Abadiju i njegovoj Pobednickoj Koaliciji, sekularisti Alaviju i njegovoj Al Vataniji (Nacionalna Koalicija u prevodu) i Al Hikmi (Pokret Nacionalne Mudrosti) Amara al Hakima. Al Hakim je takodje siitski svestenik koji je slicno kao i Sadr pred ove izbore doziveo preobrazaj i ugasio prethodnu islamisticku stranku koju je predvodio godinama, a njegova porodica decenijama Vrhovni Islamski Koncil Iraka. Osnovao je novu partiju Al Hikma koja se zalaze za sekularnu drzavu. To je izazvalo veliki bes u Iranu, cak se oglasio i Hamnei, ali Al Hakim nije odustao. Nisam uspeo da shvatim koga od Kurda ocekuje u vladi, a pokusace i sunite da ukljuci u vladu.

 

Vec neko vreme Sadr se javno zalaze za smenu Asada u Siriji, udaljavanje od Irana i priblizavanje Saudijskoj Arabiji na spoljnopolitickom planu. Na unutrasnjem prioriteti su borba protiv korupcije i stvaranje iracke nacije prevazilazenjem sektaskih podela. Ako ovaj eksperiment da rezultate bice dobro za Irak. Moze imati veliki uticaj i na sve siitske delove Bliskog Istoka, posebno na Liban odakle je i sam Sadr poreklom i gde je njegov rodjak Musa Sadr (ubio ga je Gadafi) osnovao pokret Amal koji je i dalje znacajan u Libanskoj politici. Moktada Sadr ima znacajan uticaj na libanske siite i ako uspe u Iraku moze uticati i na njih da pocnu da se okrecu od Irana i grade funkcionalnu drzavu.

 

Ovo je moze se reci prva velika pobeda princa Mohameda Bin Salmana u njegovom politickom projektu politicke reorganizacije bliskog istoka.


  • 1