Добар дан, Душе.
Nacionalizam i koliko ima smisla ?
- Национализам ми зовемо родољубље. Љубав према родној груди, у смислу - љубав према својој земљи/држави. У том случају - родољубље има смисла.
Šta nacionalista dobija deklarisanjem kao nacionalista ?
- Највероватније лично задовољство. Свако жели да истакне своје вредности и томе служи декларативно изјављивање припадности некоме или нечему.
Koliko je tanka linija između nacionalizma i šovinizma ?
- Ако се сложимо да је шовинизам мржња према свим другим народима осим према свом, онда се може рећи да шовинизам нема никакве везе са национализмом. Међутим, многи тврде да је шовинизам последица национализма, односно, у преводу - да је мржња према другим земљама и народима последица љубави према свом народу и земљи.
Такво виђење је потпуни апсурд. Јер би то значило да ако волимо своју жену или децу, ми следствено томе мрзимо туђе жене и децу. Или да просто мрзимо туђу жену зато што волимо своју.
У суштини једина линија која раздваја национализам и шовинизам је линија МРЖЊЕ и ГЛУПОСТИ. Националиста неће прећи никада ту линију и постати шовиниста. Чим то уради, он више није националиста, јер својим понашањем (мржњом и глупошћу) вређа свој народ и своју земљу.
Da li je nacionalizam latentna diskriminacija manjina u bilo kojoj državi ?
- Као и сваки вид људске експресије осећања и мишљења, тако и национализам, односно родољубље може некога ``латентно`` дискриминисати. У том смислу и вожња аутомобила је ``латентна`` дискриминација бициклиста или опасност по друге учеснике у саобраћају. Јер, може да се деси и нека несрећа. Али, у конректном случају, љубав према својој земљи и народу не може дискриминисати друге народе и земље, осим у случајевима када се ``својим`` сматра нешто што реално нама односно њима не припада.
Rođen sam kao Srbin ali ljude mogu da delim samo na dobre i loše, a nacionalizam mi liči na popunjavanje praznine u ličnom sistemu vrednosti i kao širi surogat porodice ...
- Свако је најпре рођен као човек. Људе не делимо на добре и лоше, већ на оне који нам пријају и оне који нам наносе штету, а називамо их добрим и лошима. Истина је да лошим људима често називамо оне који нас укравају желећи нам добро, а ми то не можемо да схватимо. Што се тиче личних утисака о томе шта је национализам, то је као и свака лична квалификација најпре одраз менталног и искуственог стања особе. За неке људе је национализам исто што и нацизам, фашизам, комунизам. За поједине људе је национализам појам везан за национализацију приватне својине током прошлог века. Дакле, свако даје дефиниције у складу са својим поимањем света и вредности у њему.
Глобално гледано, национализам се посматра као шири друштвени систем вредности једног народа. Иако се на Балкану он често меша са фашизмом и шовинизмом, па као такав деградира, у Европи и Азији он има врло значајно место у свакодневној култури живеља и понашања. Немац никада неће рећи Французу неку увредљиву реч и обрнуто, али исто тако Мерцедес нема шта посебно да тражи на тржишту Француске, нити Пежо на тржишту Немачке - тамо се води рачуна о националном интересу, јер националисти пазе да купују домаће знајући да тиме подстичу привредни раст своје земље и своје економије. Исти је случај и са Јапанцима. Окцидентализам као облик национализма је широко распрострањен код Јапанца који радо прихватају све америчке трендове на телевизији, али форсирају ``Ниџа ратнике`` који само личе на поједине америчке ријалити циркусе и форсирају јапанску културу и индустрију, максимално купујући домаће и минимално користећи страно.
Ako je nacionalizam ljubav prema svojoj naciji, onda je to imaginarna ljubav i skoro uvek deo problema a ne rešenja...
- И ово је лични став појединца. Љубав је имагинарна све докле нема неких конкретних дела. Имагинарно се воле звезде на небу или нека замишљена Х особа. Али човек, националиста, односно родољуб може волети своју земљу врло реално - он пази на њу, не загађује реке, чисти депоније, сади нове засаде, чува биљке и животиње своје земље, води рачуна о загађености, притиска државну управу да подиже еколошке прописе и таксе итд. Он даје прилоге болницама, вртићима, ради исправно свој посао, поштује родитеље и суседе, даје свој максимум у исказивању човечности не са циљем лицемерног доказивања да је бољи од других, веч са циљем да искористи све своје људске таленте и потенцијале који се додатно умножавају љубављу према сопственој земљи. Тиме он делима показује шта је родољубље и шта је љубав.
Са друге стране, не треба прихватати да су националисти људи који машу са три раширена прста, заставама и који прете, псују и бију. Они су просто само кловнови који су се обукли да личе на неке националисте/родољубе и онда својим понашањем срамоте своју земљу/државу. Пример је конкретан са Србима ``националистима`` односно шовинистима који мрзе Роме, са којима су заједно страдали у Јасеновцу, Старом Сајмишту, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу. Срби имају највише кумовских веза са Ромима, имају добре односе са тим народом, деле историју и простор, па је потпуни апсурд рећи да српски националиста мрзи Роме. Или Јевреје. Како Србин националиста може мрзети Јевреје када половина имена која носимо долазе из јеврејског језика (Марко, Јован, Аврам, Гаврило, Михајло, Марија, Сара, Јована) и ми који смо православци верујемо у 12 апостола од којих је само 1 био нејеврејској порекла? Осим тога, српске и ромске интересе на Балкану много бране Јевреји управо својим сталним апелима да се не дозволи заборав холокауста на Балкану и патња Срба, Јевреја и Рома. Како је могуће бити хришћанин и родољуб и мрзети било кога? Такви људи нису националисти, већ обични нацисти и фашисти.
И за крај закључак - Љубав без дела је мртва. Одатле промишљај како ти је воља.
Поздрав.
Edited by Predrag Radulovic, 28 April 2014 - 16:33.