28 replies to this topic

[jesenja]

Ne volim miris mleka. Ponekad bih ga i popila, dok ga ne namirišem, i tu je kraj. Terala me mama, pa još stavi malo meda, brrr... grozno! Muža u životu nisam videla da je popio i kap mleka, ćerka ga ne pije. Devedesetih, kad nije bilo mleka da se kupi, mi to nismo ni osetili...

Ne bih imala pojma kakvo je, da ga ne probam kad kuvam. A nikakvo je. Iako ga nisam pila, sećam se da je imalo neki ukus.

Idem sad na "sećanja" da opišem kako je to izgledalo kod moje bake.

[Eddard]

U suštini, mleko je u potpunosti bespotrebno u ljudskoj ishrani (mlečni proizvodi su nešto drugo). Što bi rekao jedan naš profesor pedijatrije jednoj majci koja se žalila kako njeno dete neće da pije mleko, "niti ste vi, gospođo krava, niti je ona tele, što joj onda uopšte i dajete da pije?"

[jesenja]

Eh, gde je taj bio kad je mojoj majci trebalo objasniti da ću preživeti i ako ne popijem šolju mleka uveče! Pa još s medom...

[Kinik]

...

 

Gledao pre nekog vremena TV emisiju o spasavanju sloncica-sirocica u Africi.

 

Pa kazu, - skoro ih ubili kravljim mlekom, dok se neko nije dosetio da ih hrani kokosovim mlekom, - pa vecina prezivela.

 

...

[vilhelmina]

U suštini, mleko je u potpunosti bespotrebno u ljudskoj ishrani (mlečni proizvodi su nešto drugo). Što bi rekao jedan naš profesor pedijatrije jednoj majci koja se žalila kako njeno dete neće da pije mleko, "niti ste vi, gospođo krava, niti je ona tele, što joj onda uopšte i dajete da pije?"

 

Moj ovdasnji ex je bez sumnje bio solidno obrazovan covek, ali lekar je imao problem da mu objasni da u njegovim godinama i uz povisen holesterol mora da menja navike iz detinjstva koje su podrazumevale naljevanje mlekom uz svaki obrok. Pre toga sam i ja u Srbiji imala problem da mu objasnim da nema nikakvog smisla da od konobara u restoranu trazi mleko uz veceru, jer ce ga tesko dobiti.

 

Svedjanima je mleko deo tradicije kad je ishrana u pitanju, kultna namirnica, nesto sto daje osecaj sitosti i sigurnosti, posebno kod ljudi na severu. Veoma slicno, ako ne i isto, kao kult hleba na Balkanu. Mozes imati krcat frizider hrane, ali ako uvece nemas hleba, nisi siguran da ces doziveti jutro i da neces pre toga skapati od gladi .

 

Edit: setih se exovih prica o njegovom detinjstvu. Bili su cetvorica brace, otac i majka. Dnevno se trosilo 9 litara mleka, godinama im to bila norma.

Edited by vilhelmina, 05 April 2014 - 18:35.

[oslo]

mene sramota da priznam vili ali mi smo jos malo ka ta tvoja bivsa tazbina/kaze li se tako/ nas samo 4 ali nam galon jedva prezubci na drugi dan...potpuno nepotrebno ali... nista bolje ne utoli zedj od ledenog mleka direct iz frizidera...a napolju 40 stepeni...mmmmm... srecom te slabo jedem pa me jos holesterol ne ubija...

[oslo]

I sto je najblesavije ,niko od nas ne voli toplo a kamoli vruce mleko...nemam pojma zasto.

[jesenja]

RAZGOVOR S MAČETOM

(Čika Jova Zmaj)

 

Ciculjko,
Miculjko,
Ovamo se vuci
Pomisli,
Pogodi,
Šta imam u ruci?
Jedan grumen šećera,
Nek ti bude večera.

"Šećera!
Večera!!
Zdravo mi je fino.
Možeš ga
Pojesti
S tvojim kanarinom.
Znaš ti šta je za meneka
Jedan čanak mleka."

 

 

Izvin'te na off-u

[highlanderka]

U nashoj kuci se ne doruckje, zapravo, kafa sa malo obranog mleka je dorucak i meni i cerki. Moja macka ne zna sta je mleko. S obzirom da su mi obe ove zime bile po malo nikakve, bez energije, melanholicne, da ne kazem - depresivne, unela sam neke promene u njihov dnevni meni: cerki spremam milkshake od bademovog mleka a za macku sam nabavila kozije mleko, vet mi gaje preporucio.

Pola kg badema koshta 485 rsd. Nakon sto ga ocistim od spoljne kozice, badem meljem u blenderu uz dodatak prokuvane pa smlacene vode. Procedim kroz lanenu krpu, tecnost sipam u stakleni bokal sa poklopcem i to stoji u frizideru 5 dana. Oko 10 h pre podne, u blender sipam oko 150 ml tog mleka, dodajem 1/2 banane, (nekad je to i zaledjena banana isecena na kolutove pa zamrznuta, da ih uvek imam pri ruci) krishku dve jabuke, 2, 3 sushene kajsije, na vrk noza polena, prstohvat cimeta (cimet, ne kasija!) i 1/2 kk kakaa, kashicicu bagremovog meda, ako ima dodajem i malo sveze cedjenog soka od pomorandze, blendiram to par sekundi i - gotovo, cerki se to jako dopada i kaze da je "drzi" satima. Kad 485 rsd podelim na 5 dana, i nije neka skupoca i luksuz a dobijam zive, termicki nepobradjene namirnice u veoma ukusnom napitku. Bademovo brashno koje pretekne nakon cedjenja sushim i cuvam u teglici, za kolace. Moze se dodati i malo mlevenog rogaca, mogucnosti su neiscrpne, Sledece na redu je mleko od leshnika i oraha. 

Izi sam sinoc pomeshala njene "keksice" sa polovinskim kozijim mlekom i za divno cudo - pojela je svoj obrok bez razmishljanja. 

Edited by highlanderka, 06 April 2014 - 07:02.

[katamaran]

Valjda je voda prava... ili i nju prave od komponenti uvezenih iz Kine

 

Kinezi su cak poceli da prave i vestacka jaja tako da je sve moguce.

 

[sasa965]

jesenja

Problem sa Niskom mlekarom i vecinom drugih malih mlekara je sto nemaju kvalitetnu sirovinu.Bez dobre sirovine nema ni dobrog proizvoda,zasto je to tako duza je prica.

[jesenja]

jesenja

Problem sa Niskom mlekarom i vecinom drugih malih mlekara je sto nemaju kvalitetnu sirovinu.Bez dobre sirovine nema ni dobrog proizvoda,zasto je to tako duza je prica.

 

 

Što se tiče onog "običnog" mleka koje je imalo ukus vode, možda i jeste do loše sirovine, ali ovo mleko sa ukusom i mirisom jogurta, a konzistencijom običnog mleka (što je i trebalo da bude), je drugi problem, čini mi se taj, da to nije ni vid'lo mleka.
Koliko vidim, Niška mlekara ima proizvode pod svojim imenom, jogurt prave za IDEA prodavnice, rade i za Univerexport, verovatno i za neke druge, znači, nije baš mala mlekara.

[sasa965]

Postoji samo jedna velika mlekara kod nas i ona se koliko toliko pridrzava pravila otkupa mleka,ne kazem da i oni nemaju propusta ali u odnosu na druge su dramaticno bolji.Male mlekare rade sa malim proizvodacima svoje proizvode prodaju malim prodavcima imaju problem sa naplatom,onda neredovno placaju proizvodace,proizvodaci ne dobijaju pare na vreme nisu motivisami da poprave higijenu onda je sirovo mleko lose itako ukrug.

Krug se ne prekida jer mlekare ipak zaraduju  pare i na tako losim proizvodima .

Kada bi  videli sta ulazi u male mlekare nikad nebi  pomislili da  kupite bilo koji proizvod.Istinu govoreci medu malim ima izuzetaka nisu svi toliko losi.

Na kraju nije samo mleko problem sva industrijska hrana je slicna,razlike su u boji i nacinu pakovanja.

[frle034]

e ovo je nesto o IMLEKU i posto licno poznajem gospodina znam da je tacno...

 

Pismo nekadasnjeg direktora marketinga IMLEK - a

 

Zlatko Šćepanović

Hranu koju ne treba davati svojoj deci jer nije zdrava niti biološki vredna

 

Podsticaj da napišem ovaj tekst je reklama na televiziji u kojoj se pojavljuje popularni pevač Željko Joksimović i preporučuje margarine deci za jelo, pod sloganom zdrave hrane. Margarin nije nikako zdrava hrana, to je potpuno veštačka i biološki bezvredna hrana, jer se sastoji od vode, lošeg ulja i gomile umetnutih i veštačkih konzervansa i stabilizatora, veštačkih boja, veštačkih vitamina i veštačkih aroma.

 

Reklamirati margarin kao zdravu hranu je potpuno licemerje, zavodjenje i manipulacija potrošačima, kao i zdravljem nacije. Margarin je veštačka i loša kopija maslaca, butera, i nikako se ne može izjednačavati sa prirodnim proizvodom. Naravno, ne radi to Željko Joksimović namerno i svesno, on to radi za pare proizvodjača margarina koji to proizvodi i nama prodaje upakovano u lažnu priču i tvrdnju.

 

Ista moja zamerka se odnosi i na prevarantsko i manipulativno reklamiranje viršli, parizera i pašteta kao zdravog doručka i zdrave hrane za decu.

 

Svestan sam da nikakvo regulatorno telo a ni Asocijacija za zaštitu potrošača neće moći da se izbori sa medijskim lažima i da ovakve spotove kao obmanjujuće skine sa tv ekrana, pa sam rešio da napišem ovaj tekst. Svestan sam i da će mnoga deca i mnogi roditelji ili staraoci dece biti žrtve ovakvih reklama i propagandnih poruka i svojoj će deci mirne savesti davati lošu i nezdravu hranu, verujući da je sve istina što se tvrdi u medijima. Zato i pišem ovaj tekst, makar za malobrojne koji će ga pročitati i razmisliti o njemu i hrani koju daju svojoj deci.

 

Kako se pravi topljeni sir, pašteta, viršla i industrijska hrana

Pre 10-ak godina sam se zaposlio kao direktor marketinga u Imleku.

Prvih dana sam obilazio fabriku. Kolege su me odvele do Topione sira. Ušao sam u zgradu i u veliku sobu, svu u keramičkim pločicama. Na sred velike sobe, na podu, naspram uredjaja za topljenje, stajala je velika gomila nabacanih pokvarenih sireva. Sirevi su svi bili iz asortimana Imlek-a, bili su raznih dimenzija i vrsta, deformisani, sasušeni, zeleni i beli od budji i plesni koja se uhvatila na njima, neki su bili naduti od procesa vrenja koji je počeo da se odvija u njima na sobnoj temperaturi i pored izvora toplote. Gomila užegle hrane za bacanje.

Smeće.

Upitao sam kolegu: "Da li su ovi sirevi za bacanje?"

Kolega mi je odgovorio: "Ne, ne nikako. Ništa se kod nas ne baca. Ovo su sirevi iz povraćaja iz prodavnica, koji su se pokvarili, oštetili ili im je istekao rok trajanja, i koji se ovakvi kakve vidite stavljaju u topionik, istope se, i onda se mlečna mast i protein iz njih procedi, dodaju se začini i sve to ide u kalupe za topljeni sir.

Od te mase dobijamo topljeni sir, one male trougliće sira za dečiji doručak, ono što se popularno zove "Zdenka sir".

Od tog dana, mi nikada nismo više kupili topljeni "zdenka" sir niti moja deca znaju šta je topljeni sir. Istovetan proizvod topljenom siru je i sir za sendviče u listićima, koji se pravi na isti način i koje takodje ne kupujemo deci za ishranu.

Isto mišljenje i naš stav prema nezdravoj hrani se odnosi i na paštetu, parizer i na viršle, proizvode koji se na sličan način dobijaju od otpadaka životinja u industriji prerade mesa. Mesna industrija sve iznutrice, kožu, nokte, papke, creva, žile, salo, masnoće, kosti, ligamente, i svo ono manje kvalitetno meso životinja, fino samelje do neprepoznavanja, doda povrće, soju i začine, plus konzervanse i stabilizatore, i upakuje to kao ukusnu namirnicu zvanu pašteta, parizer i viršla. Osim veštačkih aditiva problem takve hrane je i gomila soli koja se stavlja u preradjevine da bi se iste održale od brzog kvarenja.