Jump to content


Photo
- - - - -

Stranačko i rođačko zapošljavanje - ima li kraja


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
58 replies to this topic

#16 namcor

namcor
  • Members
  • 4,045 posts

Posted 07 February 2014 - 11:57

Ta praksa je uvek i svagde direktno kršenje proklamovane ustavne jednakosti, a žmurenje na tu pojavu je otvaranje vrata i za svaki drugi oblik diskriminacije. ...

Ja nisam to shvatio kao uputstvo za zapošljavanje ljudi u javnom sektoru, nego uputsvo za nalaženje posla.
Kod mene, u privatnoj firmi, većina nas je zaposlena po preporuci, nekoliko ljudi je ranije sarađivalo sa direktorom, a samo 3 je zaposleno preko konkursa.

Edited by namcor, 07 February 2014 - 12:00.


#17 Hill Bill

Hill Bill
  • Banned
  • 7,389 posts

Posted 07 February 2014 - 12:09

Ja nisam to shvatio kao uputstvo za zapošljavanje ljudi u javnom sektoru, nego uputsvo za nalaženje posla.

Mala je tu razlika. Kao kod nas, tek kad je zakonski regulisana upotreba 4 migavca, počelo je masovno kršenje i zakona i dotadašnje prakse. Praktično, postalo je dozvoljeno da staneš na putu gde hoćeš, ako uključiš sve migavce. Masovnost prekršaja dovešće i do legalizacije nakaradne prakse, prećutno već jeste.

#18 vilhelmina

vilhelmina
  • Members
  • 11,937 posts

Posted 07 February 2014 - 12:15

Sve ce to puci kao mehur od sapunice. Vidi: Grcka

 

Ovakvo zaposljavanje nije bez prednosti za poslodavca i ima svoju logiku. Prvo i osnovno, bitno skracuje i pojeftinjuje proces izbora novih radnika. Odgovorna osoba ne mora da procita par desetina zahteva i odrzi isto toliko intervjua u trajanju od cca 1 sat svaki, proveri sve njihove preporuke, lupa glavu i na kraju jos sama snosi odgovornost za sopstveni izbor. Umesto toga dobija u startu lojalnog radnika (obratiti paznju na znacenje lojalnosti!), koji jako dobro zna kako je tu dosao i gledace da opravda poverenje. Ako onaj ko ga je preporucio takodjer tu radi, jos bolje. Onda ce on ovog "gustera" uvesti u posao, gledati da se uklopi u tim, ispravljati njegove eventualne pocetnicke greske...

No na kraju, sve se to obije poslodavcu o glavu, jer nije dobio najboljeg, vec "najblizeg", "najdostupnijeg". Startne prednosti se vremenom izgube, a neretko predju i u svoju suprotnost, kad preko kontakta zaposleni poveruje da je zaista bio bolji od ostalih kandidata, te da je zato tu gde jeste.

 

 

Ta praksa je uvek i svagde direktno kršenje proklamovane ustavne jednakosti, a žmurenje na tu pojavu je otvaranje vrata i za svaki drugi oblik diskriminacije. To je sistem za stvaranje novog plemstva i koliko god da je neizbežno, ne sme se ni na koji način legalizovati ili pogotovo stimulisati. Švedska je i monarhija pa je verovatno time dodatno manje imuna na taj oblik sistemske korupcije, ali to i dalje ne znači da legalizovana korupcija nije korupcija. Takav sistem "usluga" i vraćanja "usluga" nužno se prenese i na korupciju državnog aparata, a onda kad pusti korenje, možeš jedino da legalizuješ anomaliju.

Tek uvoziti to u društvo koje nije imuno ni na kakvu korupciju je ludost, kao uvoziti kugu. Mada, kod nas, po Kovačeviću, pola bi i tada bilo za, pola protiv.

 

Hille, ta praksa je ovde ne samo odomacena, vec i priznata kao legalan i pozeljan nacin da se do posla dodje. Logika koju sam gore objasnila donekle to opravdava, ali na duzi rok vodi ovom o cemu ti govoris, bez mnogo mogucnosti da se tok promeni.

Statistika kaze da se 75% svih novih poslova (interna premestanja se ne broje!) dodele na ovaj nacin. Svega 20% se negde javno oglasi, a onu razliku od 5% cine ljudi koji se sami direktno obrate poslodavcu i posreci im se. U multi-kulti sredini to ima katastrofalne posledice, jer razlicite grupe imaju pristup razlicitim delovima trzista rada. Vazi po horizontali, ali i po vertikali. Citave branse, a posebno pojedini njihovi hijerarhijski slojevi su etnicki obojeni. Rezultat se zove segregacija, a ona se s trzista rada prenosi u sve segmente drustva.

To je realnost s kojom se zivi i nesto na sta nijedno drustvo nije imuno. Pitanje je samo koliko je ovo stanje zacementirano, i koliku mogucnost pojedinac ima da izadje iz sopstvenih zadatih okvira. Licno mislim da presudnu ulogu tu igra kolicina posla koja se nudi. Ako je ona ogranicena, utoliko ce izrazeniji biti efekat onoga da "svaka ptica svome jatu leti".

Ne mora se to gledati samo kroz prizmu onih najslabijih na trzistu rada. Uzmi mladog Svedjanina koji bi mozda zeleo da se bavi muzikom, medijima, teatrom..., a otac ga spakovao u neku banku, jer je samo tamo imao kontakte.

 

100% si u pravu da preslikavanje ovakvih "obicaja" u nestabilnu zemlju kao sto je Srbija, gde su vrednosti potpuno pomerene, vodi u jos goru katastrofu. Ovde ce, naime, onaj ko je u prilici da nekog zaposli, ipak tri puta razmisliti da li je za njega/nju spreman da preuzme odgovornost, ili ne. U Srbiji ce u vecini slucajeva odmah gledati da naplati uslugu, i posle od njega/nje oprati ruke. Tu je vec bitna razlika.



#19 cyberwor/L/d

cyberwor/L/d
  • Members
  • 12,762 posts

Posted 07 February 2014 - 12:48

I u visokodemokratskim zemljama Evrope se zaposljavaju po partijskoj i rodjackoj liniji. To je uvek tako bilo.

 
Neki veruju da sunce izlazi na istoku a neki veruju da sunce izlazi na zapadu. Istina je negde izmedju.
 

Spoiler



#20 angelia

angelia
  • Members
  • 15,569 posts

Posted 07 February 2014 - 19:56

Mala je tu razlika. Kao kod nas, tek kad je zakonski regulisana upotreba 4 migavca, počelo je masovno kršenje i zakona i dotadašnje prakse. Praktično, postalo je dozvoljeno da staneš na putu gde hoćeš, ako uključiš sve migavce. Masovnost prekršaja dovešće i do legalizacije nakaradne prakse, prećutno već jeste.

Razlika je ogromna, samo sto je to tesko objasniti kad vec postoji nakaradna balkanska varijanta. U razvijenim zemljama postoji moralna a negde i pravna odgovornost za odredjenu preporuku.

U svakom slucaju se traze preporuke prethodnih poslodavaca i drugih ljudi, cak i kod konkursa.



#21 darth bane

darth bane
  • Members
  • 7,311 posts

Posted 08 February 2014 - 00:29

Razlika je ogromna, samo sto je to tesko objasniti kad vec postoji nakaradna balkanska varijanta. U razvijenim zemljama postoji moralna a negde i pravna odgovornost za odredjenu preporuku.

U svakom slucaju se traze preporuke prethodnih poslodavaca i drugih ljudi, cak i kod konkursa.

 

Traze preporuke ( najmanje dve ) a postoji jos i probni period  (probationary time) koji moze da traje tri ili sest meseci. To sa preporukama ja licno nalazim kao " pain in the arse" jer - ako zelis da promenis posao koji trenutno radis ne  mozes da trazis prepruke od aktuelnog poslodavca ( ne mozes im reci " ... ej, ja hocu da idem da radim za neku drugu kompaniju.." ) a sa onim predjasnjim si vec izgubio kontakte : npr. proslo je vec nekoliko godina, a i same te preporuke su u tom trenutku  pomalo zastarele.

Mislim da ako ste vec godinama radili u odredjenoj bransi , da su preporuke i svo to maltretiranje sa HR ( human resource) suvisni, ali sad - to je  sto je.



#22 DJ_Vasa

DJ_Vasa
  • Members
  • 7,769 posts

Posted 08 February 2014 - 01:06

Moram priznati da i meni to sa dve pisane preporuke deluje kao gnjavaža, a u nekim slučajevima, i kao gubitak vremena, uz ogradu da mislim na stanje stvari kod nas. A još ako je neko dobar/loš sa bivšim šefom...

 

S druge strane, lična  preporuka ili angažovanje nekoga preko poznanstva deluju savršeno prihvatljivi, naročito kada je u pitanju privatni biznis. Uostalom, gotovo svako od nas će tražiti preporuku ako mu zatreba majstor, frizer, lekar, zanatlija i slično. Ako bih imao privatnu firmu kojoj trebaju radnici, svakako da bih tražio preporuku za nekoga kome se može ostaviti kasa, prodavnica, alat ili bilo koji drugi inventar i ko ume da radi posao za koji je angažovan. Ako ništa drugo, u privatnom biznisu postoji veća sloboda prilikom izbora zaposlenih. Ako neko npr. otvori trafiku, svakako da će prvo gledati da tu ubaci člana porodice, pouzdanog prijatelja i slično. Ako neko otvori frizerski salon, tražiće nekoga ko ume da oblikuje frizuru, kome će bez bojazni biti prepušteno da naplati uslugu i ko će se kulturno ophoditi prema mušterijama. Isto važi i za svaki drugi posao.



#23 angelia

angelia
  • Members
  • 15,569 posts

Posted 08 February 2014 - 02:31

Traze preporuke ( najmanje dve ) a postoji jos i probni period  (probationary time) koji moze da traje tri ili sest meseci. To sa preporukama ja licno nalazim kao " pain in the arse" jer - ako zelis da promenis posao koji trenutno radis ne  mozes da trazis prepruke od aktuelnog poslodavca ( ne mozes im reci " ... ej, ja hocu da idem da radim za neku drugu kompaniju.." ) a sa onim predjasnjim si vec izgubio kontakte : npr. proslo je vec nekoliko godina, a i same te preporuke su u tom trenutku  pomalo zastarele.

Mislim da ako ste vec godinama radili u odredjenoj bransi , da su preporuke i svo to maltretiranje sa HR ( human resource) suvisni, ali sad - to je  sto je.

Gresis. Prvo preporuke od tekuceg poslodavca je veoma lako traziti, iako se obicno trazi od prethodnih. Vecina ljudi ne spaljuje mostove iza sebe, prelazak u neku drugu firmu je licni izbor.

 

Inace ne znam sto bih sa prethodnim izgubio kontakte? Veoma cesto je da se ljudi u istoj industriji cesto srecu.

 

Kako bi inace proverio da je ono na CVju istina? Posto bajke moze svako da pise, a u intervjuu od sat-dva neces saznati mnogo.

 

Reference su vise provera licnosti.

 

Naravno ako trazis nekog iz branse da ces prvo pitati svoje zaposlene da li znaju nekog iz prethodnog iskustva ko bi odgovarao firmi sa relevantnim kvalifikacijama - umesto da objavis konkurs. Cisto sumnjam da ce neko da preporuci ujnu koja je radila kao kuvarica za kuratora muzeja :)



#24 darth bane

darth bane
  • Members
  • 7,311 posts

Posted 08 February 2014 - 02:42

Gresis. Prvo preporuke od tekuceg poslodavca je veoma lako traziti, iako se obicno trazi od prethodnih. Vecina ljudi ne spaljuje mostove iza sebe, prelazak u neku drugu firmu je licni izbor.

 

Inace ne znam sto bih sa prethodnim izgubio kontakte? Veoma cesto je da se ljudi u istoj industriji cesto srecu.

 

Kako bi inace proverio da je ono na CVju istina? Posto bajke moze svako da pise, a u intervjuu od sat-dva neces saznati mnogo.

 

Reference su vise provera licnosti.

 

Naravno ako trazis nekog iz branse da ces prvo pitati svoje zaposlene da li znaju nekog iz prethodnog iskustva ko bi odgovarao firmi sa relevantnim kvalifikacijama - umesto da objavis konkurs. Cisto sumnjam da ce neko da preporuci ujnu koja je radila kao kuvarica za kuratora muzeja :)

 

Mozes da zatrazis od firme ( obicno prilikom napustanja iste ) da ti izdaju dokument na kome pise koliko si dugo tu radio i na kojim poslovima. Po meni , to bi trebalo da bude dovoljno.

Nije toliki problem u samim preporukama, problem je sto HR zna da ga veoma iskomplikuje. Pitaju neka veoma  glupa pitanja. Ja kada razgovaram direktno sa menadzerom ceo razgovor ne traje duze od 10-15 minuta: intervju pokriva ono sto je bitno za poziciju. Sa HR to zna da bude ponekad dosta mucno.



#25 angelia

angelia
  • Members
  • 15,569 posts

Posted 08 February 2014 - 02:56

Mozes da zatrazis od firme ( obicno prilikom napustanja iste ) da ti izdaju dokument na kome pise koliko si dugo tu radio i na kojim poslovima. Po meni , to bi trebalo da bude dovoljno.

Nije toliki problem u samim preporukama, problem je sto HR zna da ga veoma iskomplikuje. Pitaju neka veoma  glupa pitanja. Ja kada razgovaram direktno sa menadzerom ceo razgovor ne traje duze od 10-15 minuta: intervju pokriva ono sto je bitno za poziciju. Sa HR to zna da bude ponekad dosta mucno.

Zato sto menadzer nema vremena i preuzima odgovornost sam na sebe za svoju odluku. HR nasuprot tome mora da pokaze sta su radili i zasto su izabrali nekog i generalno ne pravi finalnu odluku.

 

Ta potvrda o zaposlenju samo zadovoljava formu da je neko radio, a to da li je bio dobar radnik, da li moze da radi u timu, da li je rukovodio odeljenjem od 5 radnika...itd mozes samo direktnim razgovorm sa referencama.



#26 darth bane

darth bane
  • Members
  • 7,311 posts

Posted 08 February 2014 - 04:10

Zato sto menadzer nema vremena i preuzima odgovornost sam na sebe za svoju odluku. HR nasuprot tome mora da pokaze sta su radili i zasto su izabrali nekog i generalno ne pravi finalnu odluku.

 

Ta potvrda o zaposlenju samo zadovoljava formu da je neko radio, a to da li je bio dobar radnik, da li moze da radi u timu, da li je rukovodio odeljenjem od 5 radnika...itd mozes samo direktnim razgovorm sa referencama.

Dobro , ne znam , mozda su kod vas HR super . Ne iskljucujem ni tu mogucnost.



#27 angelia

angelia
  • Members
  • 15,569 posts

Posted 08 February 2014 - 05:53

Dobro , ne znam , mozda su kod vas HR super . Ne iskljucujem ni tu mogucnost.

Nisam rekla da su super, samo da postoji objasnjenje iza njihovog ponasanja. Postoje gomila upitnika koji su razvijeni za HR i koji se cesto primenjuju doslovce, jer ih tako niko nece prozvati za los rad, iako gomila pitanja nemaju smisla ili aplikanti znaju 'prave' odgovore na njih. Imas cak i konsultante koji treniraju ljude kako da odgovaraju na ta pitanja.

 

Sa menadzerom je lakse i brze, obicno pricas sa manje ljudi, donosis odluku sam i na kraju krajeva odlucis da zivis sa svojom odlukom. Mi recimo u proces uvek uvedemo barem jednog a cesto dvoje ljudi koji treba direktno da rade sa tom osobom, bice pazljivi koga biraju i potrudice se da ta osoba stvarno nauci i uspe na poslu.

 

Najbolje preporuke dobijes od zaposlenih, nece rizikovati svoju poziciju za nekog neodgovornog ili nekompetentnog, ili ljudi iz indistruje koje znas a koji ce sutra nastaviti da rade s tobom. Opet nece hteti da pokvare odnose.

 

Preporuke i networking nisu ono sto Vili objasnjava, ili barem ne po mom iskustvu. Samo jednom znam da je neko preporucio 'porodicu' i da se zavrsilo lose, a jednom sam ja zaposlila nekog nasuprot prethodnog menadzera koji mi je rekao da on ne bi (ista industrija), i bas sam se zeznula. Tako da su preporuke do sada radile jako dobro.

 

To je moje licno iskustvo.



#28 darth bane

darth bane
  • Members
  • 7,311 posts

Posted 08 February 2014 - 06:57

Nisam rekla da su super, samo da postoji objasnjenje iza njihovog ponasanja. Postoje gomila upitnika koji su razvijeni za HR i koji se cesto primenjuju doslovce, jer ih tako niko nece prozvati za los rad, iako gomila pitanja nemaju smisla ili aplikanti znaju 'prave' odgovore na njih. Imas cak i konsultante koji treniraju ljude kako da odgovaraju na ta pitanja.

 

Sa menadzerom je lakse i brze, obicno pricas sa manje ljudi, donosis odluku sam i na kraju krajeva odlucis da zivis sa svojom odlukom. Mi recimo u proces uvek uvedemo barem jednog a cesto dvoje ljudi koji treba direktno da rade sa tom osobom, bice pazljivi koga biraju i potrudice se da ta osoba stvarno nauci i uspe na poslu.

 

Najbolje preporuke dobijes od zaposlenih, nece rizikovati svoju poziciju za nekog neodgovornog ili nekompetentnog, ili ljudi iz indistruje koje znas a koji ce sutra nastaviti da rade s tobom. Opet nece hteti da pokvare odnose.

 

Preporuke i networking nisu ono sto Vili objasnjava, ili barem ne po mom iskustvu. Samo jednom znam da je neko preporucio 'porodicu' i da se zavrsilo lose, a jednom sam ja zaposlila nekog nasuprot prethodnog menadzera koji mi je rekao da on ne bi (ista industrija), i bas sam se zeznula. Tako da su preporuke do sada radile jako dobro.

 

To je moje licno iskustvo.

 

Kako se meni cini, postoje velike razlike izmedju Amerike i Evrope. Tako da to sto Vili prica mozda i jeste tako u Svedskoj.

Proces regrutovanja u velikoj meri zavisi od HR , koji po meni moze da uprosti ili totalno zakomplikuje proceduru. Ako imas dobrog, razumnog HR onda je sve lakse. HR bi trebao i jako dobro da poznaje industriju u kojoj radi.

Po meni tesko je da neko bude dobar HR ako zavrsi samo HR ako nije radio u industriji. Slicno kao i Opsti Mendzment ( ne znam kako da ga drugacije definisem ) : mozes biti dobar mendzer gradilista ako si radio kao gradjevinac , u suprotnom nemas pojma sta se zaista desava. Dobar HR u npr. gradjevinskoj industriji moze biti npr. gradjevinski inzenjer, koji je radio vise decenija na razlicitim poslovima i pozicijama i nakon doskolovavanja pocinje da regrutuje mlade kadrove. Medjutim , neko ko ima samo HR kvalifikaciju , ne moze dobro da obavlja taj posao. Ta osoba uvek negde " lebdi" To je moje misljenje.



#29 angelia

angelia
  • Members
  • 15,569 posts

Posted 08 February 2014 - 07:19

Kako se meni cini, postoje velike razlike izmedju Amerike i Evrope. Tako da to sto Vili prica mozda i jeste tako u Svedskoj.

Proces regrutovanja u velikoj meri zavisi od HR , koji po meni moze da uprosti ili totalno zakomplikuje proceduru. Ako imas dobrog, razumnog HR onda je sve lakse. HR bi trebao i jako dobro da poznaje industriju u kojoj radi.

Po meni tesko je da neko bude dobar HR ako zavrsi samo HR ako nije radio u industriji. Slicno kao i Opsti Mendzment ( ne znam kako da ga drugacije definisem ) : mozes biti dobar mendzer gradilista ako si radio kao gradjevinac , u suprotnom nemas pojma sta se zaista desava. Dobar HR u npr. gradjevinskoj industriji moze biti npr. gradjevinski inzenjer, koji je radio vise decenija na razlicitim poslovima i pozicijama i nakon doskolovavanja pocinje da regrutuje mlade kadrove. Medjutim , neko ko ima samo HR kvalifikaciju , ne moze dobro da obavlja taj posao. Ta osoba uvek negde " lebdi" To je moje misljenje.

Ja sam radila u Evropi, ako Svedska nije nesto extremno suprotno, sve sto sam rekla u velikoj meri vazi. Naravno postoji velika razlika izmedju privatne firme i velikog konglomerata.

 

Menadzment je generalno isti u svakoj industriji sa malim varijacijama. Ko god misli da je velika razlika u firmi za proizvodnju lasera i usisivaca, na menadzment nivou, gadno se vara.

 

Prvih 6 meseci ucis industriji, na svim nivoima, tehnoloski, marketing, users i slicno. Posle toga sve je manje vise ista organizacija u pozadini. Kao sto rekoh slicno iskustvo a trenutno radim u 3-4 razlicite industrije. istovremeno. I veliki broj stvari je isti. Govorim sa pozicije nekog ko radi i u Evropi i USA. Evropa je malo vise regulisana zakonima ali je zato USA vise regulisana pravno.

 

 

Edit: Vili obicno prica sa pozicije radnika, cak i ako ima neki menadzment to nije sa nivoa firme na osnovu njene price. Moja firma radi po principu preporuka i opet imamo barem 6 imigrantskih porekla i bezbrojan broj profesionalnih backgrounda. Segregacija se nigde nije pojavila, imamo sta god hoces, rase, nacije, sexualne orijentacije itd potpuno nebitno sve dok neko radi svoj posao dobro.


Edited by angelia, 08 February 2014 - 07:25.


#30 darth bane

darth bane
  • Members
  • 7,311 posts

Posted 08 February 2014 - 07:26

Ja sam radila u Evropi, ako Svedska nije nesto extremno suprotno, sve sto sam rekla u velikoj meri vazi. Naravno postoji velika razlika izmedju privatne firme i velikog konglomerata.

 

Menadzment je generalno isti u svakoj industriji sa malim varijacijama. Ko god misli da je velika razlika u firmi za proizvodnju lasera i usisivaca, na menadzment nivou, gadno se vara.

 

Prvih 6 meseci ucis industriji, na svim nivoima, tehnoloski, marketing, users i slicno. Posle toga sve je manje vise ista organizacija u pozadini. Kao sto rekoh slicno iskustvo a trenutno radim u 3-4 razlicite industrije. istovremeno. I veliki broj stvari je isti. Govorim sa pozicije nekog ko radi i u Evropi i USA. Evropa je malo vise regulisana zakonima ali je zato USA vise regulisana pravno.

 

 

Edit: Vili obicno prica sa pozicije radnika, cak i ako ima neki menadzment to nije sa nivoa firme na osnovu njene price. Moja firma radi po principu preporuka i opet imamo barem 6 imigrantskih porekla i bezbrojan broj profesionalnih backgrounda. Segregacija se nigde nije pojavila, imamo sta god hoces, rase, nacije, sexualne orijentacije itd potpuno nebitno sve dok neko radi svoj posao dobro.

 

Moras da poznajes industriju Angelija.

Btw. na osnovu onoga sto sam mogao da nadjem na net-u . cini mi se da u Svedskoj ima dosta onoga o cemu Vili pise. Stavise , cini mi se da isto vazi za celu Skandinaviju.

Inace razlike su veliki ne samo od zemlje do zemlje ( generalno govoreci) vec i izmedju gradova : npr. u Srbiji je velika razlika izmedju Beograda i unutrasnjosti ( ne znam za Novi Sad) ali to kao da su dve razlicite zemlje.

Elem u Srbiji do 2000-te je covek  mogao da se zaposli jedino kao je imao para da potplati, uclani se u JUL ili SPS ( bas tim redosledom) ili ima jakog rodjaka/prijatelja. Od 2001 naovamo cini mi se da partijske linije jos uvek vaze ali da su samo potreban ali ne i dovoljan uslov! Nekada ako si bio clan partije ( aktivan clan) imao si sanse. Sada mi se cini da su ti potrebne i " suske " ili jak prijatelj a cesto i jedno i drugo.


Edited by darth bane, 08 February 2014 - 07:35.