Posted 17 January 2014 - 19:52
Pa mislim, brate, na to da ti stalnim seljakanjem gubis kontinuitet sa svojom novom sredinom, te nikakko ne mozes da se " skrasis" , na neki nacin. Potreban je dugi niz godina da bi se upoznao zivot u nekoj zemlji.
Ja sam vec navela da mi se u US svidja bas ta dinamicnost, dosta ljudi se ne skrasava, na razlicite nacine. Zivot se moze upoznati, samo je pitanje da li hoces, nije potreban dugi niz godina.
Posted 17 January 2014 - 20:07
Pa mislim, brate, na to da ti stalnim seljakanjem gubis kontinuitet sa svojom novom sredinom, te nikakko ne mozes da se " skrasis" , na neki nacin. Potreban je dugi niz godina da bi se upoznao zivot u nekoj zemlji.
A zasto mislis da je svakom potrebno "skrasavanje"? Meni posle 5-6 godina dosadi... sta cu, takav mi duh. Oni koji bi da se "skrasavaju", ti nigde ni ne krecu.
Sto se tice upoznavanja zivota u nekoj zemlji, ni za to ti nije potreban "dugi niz godina". Verujem da postoje "nasi gastarbajteri" koji su citav svoj zivotni vek proveli po Austrijama, Nemackama, etc, a da ni posle toliko godina ne znaju mnogo o zivotu u tim zemljama.
uh, mislim da ima istine u oba komentara.
mi razmisljamo sta u narednom periodu, I ja se iskreno osecam malo sludjeno. pokusavamo da razgovaramo (pro et contra, da bi doneli promisljenu odluku), pa se desi da ne mozemo da se setimo da li je nesto na neki nacin bilo u ovoj ili onoj zemlji, ovom ili onom gradu... svasta nesto nam se pomesalo, bilo valjda mnogo novih utisaka u zadnjoj deceniji+.
u vezi "skrasavanja" - u nekim periodima sam imala zelju za tim, onda bih tu zelju izgubila (narocito kad bi se pojavila mogucnost za neki novi "hop" 
), onda to opet dodje na dnevni red... super je kad neko zna onako crno ili belo koji je tip, ali mislim da izmedju ta dva extrema ima citava skala kako neko moze da se oseca u nekom zivotnom periodu...
a mislim da moze za nekoliko godina da se upozna nacin zivota u nekoj zemlji, jedino sto kad se razmislja o proslim iskustvima treba imati na umu da nista nije "zamrznuto" - pa ja tako ne gajim iluzije da je npr. u nemackoj sve isto kao u vreme kad smo mi tamo ziveli
plus sto svako novo iskustvo donekle menja perspektivu pa je moguce da iste stvari vise ne dozivimo na isti nacin
Posted 17 January 2014 - 21:31
Za mene (licno i trenutno - ne kazem da se nece promeniti) je najbolja moja sadasnja situacija - Amerikanka u Evropi! Posedujuci americko drzavljanstvo imam tu sigurnost da mogu uvek da se vratim u US ako mi "dosadi" Evropa. Trenutno, sto zbog porodicne situacije (blizina roditeljima), sto zbog dobre profesionalne i licne situacije (odlican work-life balance), biram Evropu. Ali, ni u okviru Evrope nema skrasavanja - nakon 6-7 godina u Nemackoj, doslo vreme da se pakuju "pinkle" i seli za Niskozemsku. U medjuvremenu, ceste posete US mi jako prijaju (jos jedna prednost Evrope - mnooogo dana godisnjeg vs. dve-tri nedelje koje sam imala u US).
US, dakako, ima svojih prednosti: brze se nalazi (nazalost i gubi) posao, manje se osecas strancem (mada ni u Nemackoj nisam imala losa iskustva), manje birokratije i mnoge administrativne stvari se brze obave, vise idu na poverenje - ne moras za sve da pokazujes papir, etc....
Apropo skrasavanja, zar se to naski ne zove integracija 
?
Primecujem da je za neke to obaveza - nauciti lokalni jezik, prihvatiti norme, ponasati se u skladu s njima... Amerikanci u Evropi mogu da biraju, da se sele kad im se ucini zgodnim, da se zadrze duze ili krace, da imaju u vidu svoju porodicnu situaciju, da svoje odluke uskladjuju s tim... i da opet ostanu Amerikanci u Evropi.
To je ipak malo posebna situacija, i nije odgovor na pitanje iz pocetnog posta. Covek je pitao ili-ili, pretpostavljam da je mislio na situaciju u kojoj mora da se izabere jer se ne moze imati oboje 
.
Posted 17 January 2014 - 21:50
A zasto mislis da je svakom potrebno "skrasavanje"? Meni posle 5-6 godina dosadi... sta cu, takav mi duh. Oni koji bi da se "skrasavaju", ti nigde ni ne krecu.
Sto se tice upoznavanja zivota u nekoj zemlji, ni za to ti nije potreban "dugi niz godina". Verujem da postoje "nasi gastarbajteri" koji su citav svoj zivotni vek proveli po Austrijama, Nemackama, etc, a da ni posle toliko godina ne znaju mnogo o zivotu u tim zemljama.
Ima istine u tome o "skrasavanju" - ali to je cisto psiholoski faktor, tu ne postoji nikakva spoljna racionalna analiza. No sa druge strane, nije tacno da za upoznavanje drugacijih stilova i nacina zivota nije potrebno dosta godina - potrebno je realno i znatno vise, ako zelis da proniknes u detalje i da istinski prihvatis lokalnu kulturu. Da li je to dobro ili ne, ne znam - problem sa "nasim gastarbajterima" koje pominjes nije u tome sto ne poznaju npr. nemacku kulturu - vec sto imaju pogresne i nakaradne predstave o srpskoj.
Posted 17 January 2014 - 22:19
@ vili
U pravu si - naslov topica je Amerika vs. Evropa i "covek je pitao ili-ili". Molim da se "disregard"-uje ono sto se ja drznuh napisati, jer je irelevantno, posto sam zivela i u US i sad u Evropi
Offtopic - ne mogu Amerikanci po Evropi da se sele "kad im se ucini zgodnim", vec kad se nekoj kompaniji ucini da ste kandidat za koga se vredi potruditi i srediti papire. No, ovo nije topic o Amerima u Evropi, ali mislim da neki od nas koji smo ziveli s obe strane okeana ipak smemo da kazemo koju.
@ Schroedinger
Slazem se
Posted 17 January 2014 - 22:38
@ vili
U pravu si - naslov topica je Amerika vs. Evropa i "covek je pitao ili-ili". Molim da se "disregard"-uje ono sto se ja drznuh napisati, jer je irelevantno, posto sam zivela i u US i sad u Evropi
Offtopic - ne mogu Amerikanci po Evropi da se sele "kad im se ucini zgodnim", vec kad se nekoj kompaniji ucini da ste kandidat za koga se vredi potruditi i srediti papire. No, ovo nije topic o Amerima u Evropi, ali mislim da neki od nas koji smo ziveli s obe strane okeana ipak smemo da kazemo koju.
Sunshine, bas ovako kako kazes. Ima mnogo Amerikanaca, kojima taj pasos nece nista pomoci da se dobro pozicioniraju u Evropi, ako nisu tu dosli po osnovu posla. No ako iza njih stoji dobra firma, koja njih smatra dobrim i vrednim angazovanja oko evropskih papira, na kraju nece biti bitno ni da li su Amerikanci ili Kinezi u Evropi. Bice im sasvim dobo i integrisace se i skrasavati u onoj meri u kojoj sami nadju za shodno u sopstvenoj situaciji. Nisu tada ni Evropa ni Amerika bitne.
Posted 17 January 2014 - 23:24
A zasto mislis da je svakom potrebno "skrasavanje"? Meni posle 5-6 godina dosadi... sta cu, takav mi duh. Oni koji bi da se "skrasavaju", ti nigde ni ne krecu.
Sto se tice upoznavanja zivota u nekoj zemlji, ni za to ti nije potreban "dugi niz godina". Verujem da postoje "nasi gastarbajteri" koji su citav svoj zivotni vek proveli po Austrijama, Nemackama, etc, a da ni posle toliko godina ne znaju mnogo o zivotu u tim zemljama.
Mozda si ti izuzetak, ali milsim da je vecini ljudi ipak potreban jedan kontinuitet.
Posted 18 January 2014 - 01:34
Apropo skrasavanja, zar se to naski ne zove integracija
Pa ne bas, integracija je ipak nesto drugo.
Posted 18 January 2014 - 01:39
uh, mislim da ima istine u oba komentara.
mi razmisljamo sta u narednom periodu, I ja se iskreno osecam malo sludjeno. pokusavamo da razgovaramo (pro et contra, da bi doneli promisljenu odluku), pa se desi da ne mozemo da se setimo da li je nesto na neki nacin bilo u ovoj ili onoj zemlji, ovom ili onom gradu... svasta nesto nam se pomesalo, bilo valjda mnogo novih utisaka u zadnjoj deceniji+.
u vezi "skrasavanja" - u nekim periodima sam imala zelju za tim, onda bih tu zelju izgubila (narocito kad bi se pojavila mogucnost za neki novi "hop"
Na ovo se moze primeniti onaj moj prvi post, da treba biti tamo gde covek ima bolji posao.
a mislim da moze za nekoliko godina da se upozna nacin zivota u nekoj zemlji, jedino sto kad se razmislja o proslim iskustvima treba imati na umu da nista nije "zamrznuto" - pa ja tako ne gajim iluzije da je npr. u nemackoj sve isto kao u vreme kad smo mi tamo ziveli
plus sto svako novo iskustvo donekle menja perspektivu pa je moguce da iste stvari vise ne dozivimo na isti nacin
Mozda si ti izuzetak, ali milsim da je vecini ljudi ipak potreban jedan kontinuitet.
Cini mi se da je sve ipak stvar sposobnosti, a i iskustva. Selio sam se u US 2 puta, plus sam cin dolaska u US. Najteze nam je bilo da se prilagodimo prvi put. Drugi put je bilo malo lakse, a sad ovaj poslednji, prosto nismo ni osetili. Mesec dana po preseljenju smo vec upoznali mnoge ljude, a sad, evo posle 6 meseci je ko da smo stalno ziveli ovde gde smo sada. Cini mi se da je na ovaj poslednji cin mnogo uticalo to da nam je oboma posao na par milja od kuce i da skoro svo vreme provodimo u lokalu. Za razliku od ovih ranijih mesta gde smo putovali do posla, pa nam je dosta vremena prolazilo u tom comute-u.
Kao sto rekoh mnogo je vazno kakve uslove za zaposlenje covek ima.
Posted 18 January 2014 - 10:13
Pa ne bas, integracija je ipak nesto drugo.
Pa cini mi se da u kontekstu pocetnog pitanja i nije. Radi se o istom procesu, ali razlicitoj ciljnoj grupi. Od onih koji imaju dobar posao za koji je dovoljan engleski, ne ocekuje se da ista urade kada stignu u bilo koju novu zemlju, i opet ih niko nece smatrati neprilagodjenim ili neuklopljenim. Od onih koji takav posao nemaju, ocekuje se da nauce lokalni jezik, usvoje obicaje i vrednosti, a to je tesko bez kontakata koje donosi posao. Pri tome ih niko ne pita da li to zele, ili mozda i oni bacaju oci prema drugim zemljama, za koje veruju da bi im u njima bilo bolje.
Dakle, pitanje ne bi trebalo da glasi gde je bolje, nego gde je lakse poceti i profesionalno se etablirati, tako da covek uopste dodje u priliku da sam bira, na osnovu sopstvenih zelja i prioriteta. Posle mu svuda moze biti dobro. U tom smislu mi se cini da je Amerika u prednosti nad Evropom.
Posted 18 January 2014 - 11:37
Od onih koji imaju dobar posao za koji je dovoljan engleski, ne ocekuje se da ista urade kada stignu u bilo koju novu zemlju, i opet ih niko nece smatrati neprilagodjenim ili neuklopljenim.
Mislim da je ipak najvaznije kako covek sam sebe (po)smatra. Bez obzira na to sta se od njega ocekuje ili ne ocekuje.
Ljudi su razliciti. Neko ne mora uopste da emigrira, moze samo da promeni grad/firmu/whatever u svojoj maticnoj zemlji pa da se ne prilagodi i/li ne uklopi. Isti osnovni mehanizam ali za "neuklopljenog" emigranta kazu da nije integrisan a za "neuklopljenog" domicilnog kazu recimo da nije socijalan ili sta vec. Da ne pominjem one koji naizgled jesu uklopljeni a zapravo nisu.
Posted 18 January 2014 - 12:38
Pa cini mi se da u kontekstu pocetnog pitanja i nije. Radi se o istom procesu, ali razlicitoj ciljnoj grupi. Od onih koji imaju dobar posao za koji je dovoljan engleski, ne ocekuje se da ista urade kada stignu u bilo koju novu zemlju, i opet ih niko nece smatrati neprilagodjenim ili neuklopljenim. Od onih koji takav posao nemaju, ocekuje se da nauce lokalni jezik, usvoje obicaje i vrednosti, a to je tesko bez kontakata koje donosi posao. Pri tome ih niko ne pita da li to zele, ili mozda i oni bacaju oci prema drugim zemljama, za koje veruju da bi im u njima bilo bolje.
Dakle, pitanje ne bi trebalo da glasi gde je bolje, nego gde je lakse poceti i profesionalno se etablirati, tako da covek uopste dodje u priliku da sam bira, na osnovu sopstvenih zelja i prioriteta. Posle mu svuda moze biti dobro. U tom smislu mi se cini da je Amerika u prednosti nad Evropom.
Pa nece biti, engleski izraz za to je " settle in " . Ali ti nabaca sve kao becar - paprikas.
Btw po meni covek ne mora da bude integrisan, vec je vaznije da dobro poznaje doticno okruzenje. " Model prisoner " je u tom pogledu , po meni , Kinik. Npr. mislim da bi svako trebao da upozna svoju , uslovno receno novu domovinu ( ili domovine ) bar 50 % od onoga sto je Kinik naucio o Rusiji i Rusima ( i bivsem SSSR-u). Mislim da covek poznaje tu zemlju i njenu kulturu i istoriju bolje i od samih Rusa !? Mislim da tome treba teziti
Posted 18 January 2014 - 17:08
Pa cini mi se da u kontekstu pocetnog pitanja i nije. Radi se o istom procesu, ali razlicitoj ciljnoj grupi. Od onih koji imaju dobar posao za koji je dovoljan engleski, ne ocekuje se da ista urade kada stignu u bilo koju novu zemlju, i opet ih niko nece smatrati neprilagodjenim ili neuklopljenim. Od onih koji takav posao nemaju, ocekuje se da nauce lokalni jezik, usvoje obicaje i vrednosti, a to je tesko bez kontakata koje donosi posao. Pri tome ih niko ne pita da li to zele, ili mozda i oni bacaju oci prema drugim zemljama, za koje veruju da bi im u njima bilo bolje.
Dakle, pitanje ne bi trebalo da glasi gde je bolje, nego gde je lakse poceti i profesionalno se etablirati, tako da covek uopste dodje u priliku da sam bira, na osnovu sopstvenih zelja i prioriteta. Posle mu svuda moze biti dobro. U tom smislu mi se cini da je Amerika u prednosti nad Evropom.
Ne radi se o istom procesu, samo se neki delovi pojavljuju u oba procesa. I lokalci mogu da se skrasavaju ili ne. U pravu je darth bane - malo si napravila ovde paprikas.
Od svakog u novoj zemlji se ocekuje da nauci lokalni jezik i usvoji osnovne norme ponasanja, bez obzira da li on zeli da zivi tu ili ne, da bi iole bio produktivan clan drustva.
Pitanje ako sam ja pravilno shvatila uvodni post, namerno nije gde je lakse poceti da bi posle birali, vec gde vam se vise svidja, da li ima nesto sto s obzirom na razliku u kulturi, i nekim logistickim detaljima, odredjuje jedno mesto kao bolje od drugog.
Pa nece biti, engleski izraz za to je " settle in " . Ali ti nabaca sve kao becar - paprikas.
Btw po meni covek ne mora da bude integrisan, vec je vaznije da dobro poznaje doticno okruzenje. " Model prisoner " je u tom pogledu , po meni , Kinik. Npr. mislim da bi svako trebao da upozna svoju , uslovno receno novu domovinu ( ili domovine ) bar 50 % od onoga sto je Kinik naucio o Rusiji i Rusima ( i bivsem SSSR-u). Mislim da covek poznaje tu zemlju i njenu kulturu i istoriju bolje i od samih Rusa !? Mislim da tome treba teziti
Ima jedna zamka u tom poznavanju svog okruzenja, i oni gastarbajteri koji i ne govore jezik zemlje u kojoj rade, misle da su je dobro upoznali
Posted 18 January 2014 - 21:26
Ne radi se o istom procesu, samo se neki delovi pojavljuju u oba procesa. I lokalci mogu da se skrasavaju ili ne. U pravu je darth bane - malo si napravila ovde paprikas.
Ne bih rekla da je moje paprikas. Pre ce biti da je to onih koji povrsno teoretisu, ne pokusavajuci da se udube u sustinu. Jer...
Od svakog u novoj zemlji se ocekuje da nauci lokalni jezik i usvoji osnovne norme ponasanja, bez obzira da li on zeli da zivi tu ili ne, da bi iole bio produktivan clan drustva.
...nauciti lokalni jezik kad nemas posao nije lako. Moze ako je to engleski, koji samo sto ti ne iskace iz frizidera, ali ne i kad je to ceski ili letonski.
Lepo ti zvuci ova gore floskula, ali veze sa zivotom nema .
Dodjes tako u neku zemlju i ucis jezik par godina. Ona se ispostavi da posla tu nema, ali ima u drugoj zemlji. Pa ti opet ucis novi jezik, za slucaj da tamo ima posla. Ako nema, ti u trecu zemlju i treci jezik... kako ti to zamisljas?
Angie, nisu svi jezici engleski, ima i drugih.
Pitanje ako sam ja pravilno shvatila uvodni post, namerno nije gde je lakse poceti da bi posle birali, vec gde vam se vise svidja, da li ima nesto sto s obzirom na razliku u kulturi, i nekim logistickim detaljima, odredjuje jedno mesto kao bolje od drugog.
To bi bilo bas cudno pitanje. Podrazumevalo bi da je neko ziveo u bar tri evropske zemlje, od kojih bar dve nisu na engleskom govornom podrucju, plus USA. Bez toga, ne znam ko bi mogao da da kvalifikovan odgovor na pitanje iz pocetnog posta, tako kako ga ti razumes.
Firma u kojoj radis (ako radis) i tvoja sopstvena pozicija u njoj ti odredjuju kako ce ti zivot izgledati, a ne zemlja.
U tom smislu mi nije jasno koja bi to bitna razlika trebala da bude da li se radi u npr General Motorsu u Evropi ili Americi? Razlicita klima i vreme provedeno u avionu i po aerodromima? Sigurna sam da mi je trebalo vise vremena i para da stignem iz Vilhelmine do Beograda, nego tebi iz istocne USA. Za klimu i ne pitaj, trenutno -28 C .
Ima jedna zamka u tom poznavanju svog okruzenja, i oni gastarbajteri koji i ne govore jezik zemlje u kojoj rade, misle da su je dobro upoznali
Oni su je i upoznali s jedne strane s koje ti nikad neces. Biti gastarbajter znaci ziveti i raditi godinama u nekoj zemlji, postati njen deo i pridonositi njenoj dobrobiti. Ako ne uspevaju da upoznaju zemlju i nauce jezik, to je mozda zato sto rade od jutra do sutra? A sto ona ne proba da upozna njih, kad joj vec rade neke poslove i placaju porez za to sto zarade? Mozda ta zemlja ima vise slobodnog vremena od njih? Jesi li se ikad to zapitala?
Naravno da nisi .
Posted 18 January 2014 - 21:28
Da se vratimo na temu. US nudi brisanje korena i totalnu prihvacenost, ako se covek prikoni osnovnim pravilima drustva, koja zahtevaju da se svoje kulturoloske navike ne namecu, a EU nudi blizinu matici i mogucnost da se zaradi vise nego tamo odakle se dolazi. U oba okruzenja je neophodno imati posao i raditi najbolje sto mozes.
Po meni je najvazniji uslov pri odluci, posao koji i mogucnosti koje on nudi. Drugi faktor je blizina posla kuci.
Okreni obrni opet se sve vrti oko osnovnih uslova za zivot, a to je ekonomija individue.
