budzet.jpg 28.02KB 6 downloads
prihodi.jpg 34.99KB 7 downloads
rashodi.jpg 36.92KB 9 downloads
Mislim da je tema bas aktuelna jer je ovo prakticno jedini pravac koji jos nismo videli.
Dosao je Krstic, nocima ne spava.
Doslo je pola planete, nude se i novi, u timu savetnika Prvog potpredsednika su sva zvucnija imena ekonomista koja su se ikada pojavila u nekoj emisiji.
Naravno da svi od ovoga ocekujemo i spektakl.
U prvom postu neke osnovne karakteristike, a kako vreme prolazi verovatno cemo imati bolju sliku u kom pravcu ce "krenuti" Srbija.
Tri najvece nove stavke rashoda u budzetu koje do sada nisu postojale:
RTS: 7.7 milijardi
Kamate (porasle za) 23 milijarde
Tranzicioni fond 20 milijardi (za otpustanja i spajanje staza)
Ukupno 50 milijardi ili oko 430 miliona evra.
Povecava se i masa za zaposlene u administraciji jer im se povecava plata dva puta (mali procenat, ali veliki za budzet).
Smanjeni su transferi opstinama (sto ce verovatno dovesti do povecanja poreza na nekretnine jer drugih prihoda nema, privreda se vise ne moze oporezovati, a privredni rast po najavama stagnira, optimisticna procena 1%)
Kao sto vidimo veliki novi rashodi, kako onda povecavamo prihode?
Pa mizerno povecanje preko povecanja poreza sa 8% na 10%
"Prognoze" bolje naplate postojecih poreza.
I naravno, zaduzivanje za sada prognoziranih i planiranih 5.500.000.000 evra!
I sve ce se ovo desiti samo pod uslovom da sve tece po planu i da se planirani prihodi ostvare, a meni se povecanja redovnih prihoda cine malo "precenjena".
Ocekuje se pad uvoza, pad potrosnje, prepolovice se subvencije za privredu, smanjice se subvencije za poljoprivredu.
Covek prosto da se nacudi zasto onaj Krstic i njegovi toliko ne spavaju kad je budzet ovako iznenadjujce razlicit od prethodnih.
Naravno da subvencije za Srbijagas i Zeleznice ostaju.
Помоћ привреди преполовљена, јавни дуг мора да растеПомоћ из државне касе, кроз субвенције привреди и пољопривреди, биће значајно умањена у наредној години, судећи по предлогу закона о буџету за 2014. годину. Упркос томе, држава и у идућој години планира да се значајно задужи, и то чак више од пет милијарди евра.У првим реакцијама економисти наводе да ново задуживање јесте велико, али и да се не може смањити на кратак рок уколико држава жели да настави да води бригу о својим социјалним функцијама, као и да враћа дугове кредиторима.
Најдрастичније ће, како је и најављивано, бити смањене субвенције привреди, малтене упола: с 15 милијарди динара на 8,3.
Баш као што је и рекао нови министар привреде, субвенције предузећима ће бити смањене а наставиће се финансирање већ преузетих обавеза према инвеститорима у раније потписаним уговорима о субвенционисању.
Иако у предлогу буџета о томе нема речи, у идућој годиини би могао бити формиран гаранцијски фонд, што би представљало значајан заокрет у додељивању новчане помоћи привреди. Наиме, како су још раније најављивали у Министарству привреде, уместо директних субвенција појединим предузећима као до сада, буyетски новац би убудуће могао бити трошен на гарантовање кредита привреди код комерцијалних банака, што би домаћим предузећима требало да снизи цену задуживања. У образложењу буџета се у том смислу наводи да ће се „наставити субвенционисање кредита привреди у смањеном обиму, првенствено за инвестиције и запошљавање, али претежно, ако не искључиво, у партнерству с комерцијалним банкама и приватним институцијама”.
Биће смањене и субвенције пољопривреди, и то с 37,7 милијарди динара, колико су, по ребалансу буyета износиле у овој години, на 34 милијарде. Драстично ће бити снижене и субвенције туризму, с 1,9 милијарде динара на 306 милиона.
С друге стране, Влада се није одлучила да толико скреше државну помоћ неким другим секторима.
Тако субвенције за железницу, тачније за можда највећег губиташа српске економије „Железнице Србије”, остају практично на истом нивоу нешто већем од 13 милијарди динара, а субвенције за путеве се повећавају са 6,2 милијарди динара на 7,7. Огроман раст државне помоћи имаће сектор културе, с 358 милиона на 7,7 милијарди, али ће ваљда сав тај новац отићи на финансирање јавних сервиса након укидања претплате.
Ипак, јавни дуг Србије ће и идуће године наставити да расте, и то чак 662,6 милијарде динара. Од тога се на емитовање домаћих хартија од вредности односи 330 милијарди динара, и још 68 милијарди на еврообвезнице. Предвиђено је и узимање директних кредита вредних 264 милијарде динара. На расходној страни државне касе, само на отплату камата за кредите добијене у иностранству, у 2014. години ћемо платити 48 милијарди динара и још девет милијарди на име отплате камате по активираним гаранцијама, односно за кредите јавних предузећа којима је држава била гарант. Укупан новац за отплату главнице јавног дуга – укључујући кредите страних и домаћих кредитора и гаранције, биће око четири милијарде евра, односно тачно 463,6 милијарде динара.
Економиста и члан Фискалног савета Владимир Вучковић оценио је да је планирано задуживање у 2014. години високо, али да је неопходно пошто је предодређено отплатом рата ранијих дугова.
– Планирани износ од око 5,5 милијарди евра јесте висок, али се не може знатније смањити на кратак рок – казао је он, док је економиста Миладин Ковачевић оценио да је „буyет је калибриран онако како је морао бити поштујући социјалне захтеве и циљеве консолидације буџета у смислу штедње“.
http://www.dnevnik.r...g-mora-da-raste
Edited by Gant, 06 November 2013 - 01:36.