56 replies to this topic

[Gant]

 budzet.jpg   28.02KB   6 downloads

 prihodi.jpg   34.99KB   7 downloads

 rashodi.jpg   36.92KB   9 downloads

 

Mislim da je tema bas aktuelna jer je ovo prakticno jedini pravac koji jos nismo videli.

Dosao je Krstic, nocima ne spava.

Doslo je pola planete, nude se i novi, u timu savetnika Prvog potpredsednika su sva zvucnija imena ekonomista koja su se ikada pojavila u nekoj emisiji.

 

Naravno da svi od ovoga ocekujemo i spektakl.

U prvom postu neke osnovne karakteristike, a kako vreme prolazi verovatno cemo imati bolju sliku u kom pravcu ce "krenuti" Srbija.

 

Tri najvece nove stavke rashoda u budzetu koje do sada nisu postojale:

 

RTS: 7.7 milijardi

Kamate (porasle za) 23 milijarde

Tranzicioni fond 20 milijardi (za otpustanja i spajanje staza)

 

Ukupno 50 milijardi ili oko 430 miliona evra.

 

Povecava se i masa za zaposlene u administraciji jer im se povecava plata dva puta (mali procenat, ali veliki za budzet).

 

Smanjeni su transferi opstinama (sto ce verovatno dovesti do povecanja poreza na nekretnine jer drugih prihoda nema, privreda se vise ne moze oporezovati, a privredni rast po najavama stagnira, optimisticna procena 1%)

 

Kao sto vidimo veliki novi rashodi, kako onda povecavamo prihode?

Pa mizerno povecanje preko povecanja poreza sa 8% na 10%

"Prognoze" bolje naplate postojecih poreza.

 

I naravno, zaduzivanje za sada prognoziranih i planiranih 5.500.000.000 evra!

 

I sve ce se ovo desiti samo pod uslovom da sve tece po planu i da se planirani prihodi ostvare, a meni se povecanja redovnih prihoda cine malo "precenjena".

 

Ocekuje se pad uvoza, pad potrosnje, prepolovice se subvencije za privredu, smanjice se subvencije za poljoprivredu.

Covek prosto da se nacudi zasto onaj Krstic i njegovi toliko ne spavaju kad je budzet ovako iznenadjujce razlicit od prethodnih.

 

Naravno da subvencije za Srbijagas i Zeleznice ostaju.

 

 

 

 

Помоћ привреди преполовљена, јавни дуг мора да расте

Помоћ из државне касе, кроз субвенције привреди и пољопривреди, биће значајно умањена у наредној години, судећи по предлогу закона о буџету за 2014. годину. Упркос томе, држава и у идућој години планира да се значајно задужи, и то чак више од пет милијарди евра.

У првим реакцијама економисти наводе да ново задуживање јесте велико, али и да се не може смањити на кратак рок уколико држава жели да настави да води бригу о својим социјалним функцијама, као и да враћа дугове кредиторима.

Најдрастичније ће, како је и најављивано, бити смањене субвенције привреди, малтене упола: с 15 милијарди динара на 8,3.

Баш као што је и рекао нови министар привреде, субвенције предузећима ће бити смањене а наставиће се финансирање већ преузетих обавеза према инвеститорима у раније потписаним уговорима о субвенционисању.

Иако у предлогу буџета о томе нема речи, у идућој годиини би могао бити формиран гаранцијски фонд, што би представљало значајан заокрет у додељивању новчане помоћи привреди. Наиме, како су још раније најављивали у Министарству привреде, уместо директних субвенција појединим предузећима као до сада, буyетски новац би убудуће могао бити трошен на гарантовање кредита привреди код комерцијалних банака, што би домаћим предузећима требало да снизи цену задуживања. У образложењу буџета се у том смислу наводи да ће се „наставити субвенционисање кредита привреди у смањеном обиму, првенствено за инвестиције и запошљавање, али претежно, ако не искључиво, у партнерству с комерцијалним банкама и приватним институцијама”.

Биће смањене и субвенције пољопривреди, и то с 37,7 милијарди динара, колико су, по ребалансу буyета износиле у овој години, на 34 милијарде. Драстично ће бити снижене и субвенције туризму, с 1,9 милијарде динара на 306 милиона.

С друге стране, Влада се није одлучила да толико скреше државну помоћ неким другим секторима.

Тако субвенције за железницу, тачније за можда највећег губиташа српске економије „Железнице Србије”, остају практично на истом нивоу нешто већем од 13 милијарди динара, а субвенције за путеве се повећавају са 6,2 милијарди динара на 7,7. Огроман раст државне помоћи имаће сектор културе, с 358 милиона на 7,7 милијарди, али ће ваљда сав тај новац отићи на финансирање јавних сервиса након укидања претплате.

Ипак, јавни дуг Србије ће и идуће године наставити да расте, и то чак 662,6 милијарде динара. Од тога се на емитовање домаћих хартија од вредности односи 330 милијарди динара, и још 68 милијарди на еврообвезнице. Предвиђено је и узимање директних кредита вредних 264 милијарде динара. На расходној страни државне касе, само на отплату камата за кредите добијене у иностранству, у 2014. години ћемо платити 48 милијарди динара и још девет милијарди на име отплате камате по активираним гаранцијама, односно за кредите јавних предузећа којима је држава била гарант. Укупан новац за отплату главнице јавног дуга – укључујући кредите страних и домаћих кредитора и гаранције, биће око четири милијарде евра, односно тачно 463,6 милијарде динара.

Економиста и члан Фискалног савета Владимир Вучковић оценио је да је планирано задуживање у 2014. години високо, али да је неопходно пошто је предодређено отплатом рата ранијих дугова.

– Планирани износ од око 5,5 милијарди евра јесте висок, али се не може знатније смањити на кратак рок – казао је он, док је економиста Миладин Ковачевић оценио да је „буyет је калибриран онако како је морао бити поштујући социјалне захтеве и циљеве консолидације буџета у смислу штедње“.

http://www.dnevnik.r...g-mora-da-raste

Edited by Gant, 06 November 2013 - 01:36.

[babyW]

prihodi.jpg

 

Laički gledano dok posmatram ovaj grafikon, ja vidim totalnu destimulaciju ljudi da osim u državnom aparatu uposle sami sebe.

Edited by baby-boom, 06 November 2013 - 09:36.

[ing.glick]

Nemam sad vremena da detaljno komentarisem, ali jedna glupost bode oci.

 

Dodatno zaduzivanje je jednako deficitu, dakle oko 1.5 milijardu evra. To je mnogo za samo jednu godinu, pogotovo sto imamo previse, a ne premalo duga. Svejedno, 1.5 milijarda nije 5.5 milijardi, ni priblizno.

 

Ove preostale 4 milijarde evra su takozvani rollover duga koji dospeva na naplatu, pozajme od Mike da vrate Lazi. To nije dodatno neto zaduzivanje jer istovremeno imamo i zaduzivanje i vracanje duga.

 

Nadam se da nam pored tih 1.5 milijarde nece nabaciti jos milijardu preuzimanjem ili garantovanjem dugova raznih govnarskih organizacija udruzenog nerada.

[Gant]

Ove preostale 4 milijarde evra su takozvani rollover duga koji dospeva na naplatu, pozajme od Mike da vrate Lazi. To nije dodatno neto zaduzivanje jer istovremeno imamo i zaduzivanje i vracanje duga.

 

A sta ako recimo Seik ne da onaj kredit a stari dospeli na realizaciju?

Sta onda, Telekom, EPS?

 

I koliko nas zapravo "kosta" kad os Mike uzmemo da vratimo Lazi?

Zar neko moze da poveruje da ce Mika da nam da nesto povoljnije kad zna za sta nam treba?

[ing.glick]

Troskovi zaduzivanja su sasvim druga prica, hteo sam samo reci da budzet predvidja zaduzivanje od 1.5 milijarde, a ne 5.5.

 

Zaduzivanje nas kosta mnogo, placamo kamatu kao i druge neozbiljne zemlje. Mada je meni nejasno zasto te kamate nisu i vece obzirom na nasu neozbiljnost i na nespremnost naroda da placa dug drzave.

 

Rocnost duga je isto nepovoljna, umesto na 10-30 godina, zaduzuju se na jako kratko, sto znaci da svake godine imamo jako puno glavnice na naplati (to su ovih 4 milijarde). Zbog kratke rocnosti kad krediti presuse bice jako tesko izbeci bankrot cak i sa prodajom Telekoma i EPS-a. Vrhunac apsurda su one tromesecne obveznice.

 

Trenutno nas spasava globalno nastampavanje para radi ocuvanja likvidnosti, pa od tog mora novca nesto i mi dobijemo. U slucaju nove krize likvidnosti, realno smo prsli.

 

 

 

 

 

 

 

[Gant]

^

 

Slazemo se oko toga sta ko hoce da kaze. Ali ja prosto ne mogu da zaboravim taj novac sa strane. Mi smo upravo potpisali sve ono sa Pariskim, Londonskim klubom da nam otpisu deo, da nam pomere rokove kad budemo uspesni da mozemo to da placamo i ispostavilo se da je to sada. Ipak je to dug i sad ce nas svako ucenjivati kako mu volja. Mogu da zamislim koliko ce nas Arapi odrati na nekim stvarima i koliko ce uticati na neke zakone koji bi njima isli u prilog da bi kaobojagi dali nizu kamatu da mi isplatimo glavnice na dugove sa visokom kamatom.

 

Tako je i Djilas potpisao kredit za Most na Adi gde je bilo grejs godina, pa 7 miliona, pa 15 miliona, a mislim da za godinu dve rata prelazi 50 miliona evra, a budzet se neverovatno smanjuje i mislim da iduce godine nece preci 400 miliona evra, a subvencije vrticima i GDS-u konstantno rastu zbog cuvanja socijalnog mira.

 

Ne slazem se sa tim da tih 50 miliona sad zaboravimo jer cemo naci nekog Ziku da nam pozajmi uz grejs period.

 

Slazemo se da je bez dugova 1.5 milijardi stvarno katastrofalna cifra. Uz to znamo da ce biti godina iskljucivo otpustanja i pada svih drugih elemenata.

 

Na drugoj temi se pominje stednja u dinarima, pa ne znam da li sam naglasio, planirana inflacija NBS-a za 2014.godinu je 5.5%

[ing.glick]

^

 

Slazemo se oko toga sta ko hoce da kaze. Ali ja prosto ne mogu da zaboravim taj novac sa strane.

 

Ne vidim bas da se slazemo, dakle, ne govorim ni o kakvom zaboravljanju, vec samo o tome da je tih 4 milijarde postojeci dug, od ranije, a ne novo zaduzivanje.

 

Ona cifra od 5.5 milijardi je jednostavno pogresna.

Edited by ing.glick, 07 November 2013 - 12:44.

[vbarac]

Ne vidim bas da se slazemo, dakle, ne govorim ni o kakvom zaboravljanju, vec samo o tome da je tih 4 milijarde postojeci dug, od ranije, a ne novo zaduzivanje.

 

Ona cifra od 5.5 milijardi je jednostavno pogresna.

 

Off-topic, ali mislim da treba pomenuti.

 

Cifre su od 0 do 9, ostalo su brojevi. 

[Gant]

Ne vidim bas da se slazemo, dakle, ne govorim ni o kakvom zaboravljanju, vec samo o tome da je tih 4 milijarde postojeci dug, od ranije, a ne novo zaduzivanje.

 

Ona cifra od 5.5 milijardi je jednostavno pogresna.

 

Sada ja uzimam kredit za auto i ti mi to racunas kao zaduzivanje, a otplatu stana zato sto je "staro zaduzenje" ne racunas.

Pa gde ce da mi se izgubi ta rata za stan?

Pa to je valjda deo tekuceg duga, niti mogu da ga odvajam, niti da ga zaboravljam, ja moram da ga platim.

[ing.glick]

Off-topic, ali mislim da treba pomenuti.

 

Cifre su od 0 do 9, ostalo su brojevi. 

 

Cifre su od 0 do F. 

[ing.glick]

Sada ja uzimam kredit za auto i ti mi to racunas kao zaduzivanje, a otplatu stana zato sto je "staro zaduzenje" ne racunas.

Pa gde ce da mi se izgubi ta rata za stan?

Pa to je valjda deo tekuceg duga, niti mogu da ga odvajam, niti da ga zaboravljam, ja moram da ga platim.

 

Tema je godisnji budzet, a ne ukupno zaduzenje. Ako ces racunati ukupno zaduzenje, onda saberi ceo dug, a ne samo deo koji dospeva naredne godine. Iz tvog posta ispada da se zaduzujemo 5.5 milijardi sledece godine.

 

Situacija nije sasvim analogna sa zaduzenjem pojedinca, jer se drzava uglavnom zaduzuje malo drugacije, na primer kroz emitovanje obveznica. Kroz rate ne otplacuje glavnicu i kamatu, nego samo kamatu, pa na kraju dolazi glavnica na naplatu. Rate za kamatu su ukljucene u budzet (vidi pod "Rashodi kamate"), ali otplata glavnica nije. Implicitno se pretpostavlja da ce sva dospela glavnica biti ponovo pozajmljena.

 

Ako si cuo termin "servisiranje duga", to se odnosi na placanje samo kamate, bez otplacivanja glavnice. Mi ne samo da ne otplacujemo glavnicu, nego je povecavamo (za tih 1.5 milijarde). Da bismo otplacivali morali bismo umesto deficita da pravimo suficit u budzetu.

[Gant]

Cifre su od 0 do F. 

 

Da smo ti i ja koristili 59682F00 kao zaduzenje umesto 1.5 milijarde ti bi bio u pravu.

Ovako je ipak u pravu @vbarac

 

Gresili smo obojica, a njegov komentar je sigurno vise bio na moj racun za sta je dobio plusic

Edited by Gant, 07 November 2013 - 19:22.

[Gant]

Kroz rate ne otplacuje glavnicu i kamatu, nego samo kamatu, pa na kraju dolazi glavnica na naplatu. Rate za kamatu su ukljucene u budzet (vidi pod "Rashodi kamate"), ali otplata glavnica nije. Implicitno se pretpostavlja da ce sva dospela glavnica biti ponovo pozajmljena.

 

Svestan sam ja sta oni rade, ali ja ne prihvatam razne kriterijume fingiranja stanja. To je godinama radio Dinkic koristeci neke svoje metode. To sada koriste i direktori nekih firmi poput Simpa pokusavajuci da sakriju istinu.

Radulovic upravo pokusava da se dovede stanje u firmama da nema tajnih dugovanja koja se "cuvaju sa strane".

 

Kod mene jedino nema dileme da ce za naplatu 2014.godine dospeti na naplatu 4 milijarde evra pored novih 1.5 milijardi zaduzenja. To je rupa od 5.5 milijardi za koju ja nemam pojma da li ce ovaj Prvi, a i Drugi uspeti da rese.

 

Istina je da tih 4 milijarde mora da se plati ove godine i da ce se za to koristiti novac. Da li ce drzava uzeti novi kredit, da li ce izdavati obveznice, to niko ne moze da zna. Moze da se desi da ne uspe nista od toga i onda mora nesto da proda, kao u zivotnoj realnosti.

 

Dosta nam je valjda bilo tih intrigantnih Dinkicevih racunica po kojima smo nekako uvek bili u plusu, pa sad ne znamo gde se nalazimo i sta nas je snaslo.

[dobrostojeci]

Izdavaće evro obveznice. One sada prolaze bez problema, prolaziće onda i sledeće godine. Alternativa je prodaja nekog JP i povećanje poreza na imovinu. I jedno i drugo su sigurni izvori prihoda. Država će sledeće godine dosta uštedeti tako što će iz javnog sektora izbaciti i pustiti niz vodu one najslabije, a to su društvena preduzeća sa gubicima. Priče o tzv. reformi onog pravog javnog sektora su priče za malu decu i poneko veliko, mentalno retardirano. Najbolja i najjača radna mesta sada, a naročito u budućnosti, biće u policiji i JP gde su plate samo jedan manji deo od ukupnih prihoda i rashoda, kao npr. u EPSu, toplanama i slično.

Raspad sistema sledi kada stanu obveznice ili neko pokuša da proda ili iznajmi neko jako i bitno JP sa jakim sindikatima ili kada policija napravi državni udar ili svo troje istovremeno, što bi najverovatnije i bilo jer je to sve povezano. Tada bi prvi korak bio pljačka štednje.

Za sada smo još uvek daleko od toga i ja sam relativno opušten sledećih bar godinu dana, mada sredinom sledeće ipak pravim svoju internu reviziju. 

[Gant]

Vec najavljuju probleme.

Hoce li bas tako lako "presuti iz supljeg u prazno" one 4 milijarde koje su "sa strane"?

 

 

Krstićeva noćna mora

 

Beograd -- Ministar finansija nedavno je izrazio bojazan da "postoji mogućnost da se globalna situacija na makroekonomskom tržištu početkom sledeće godine pogorša”.

 

Iza te formulacije se zapravo krije strah od sve skupljeg zaduživanja na svetskom tržištu, piše Politika.

Ova informacija je utoliko alarmantnija što znamo da plan budžeta Srbije za 2014. godinu predviđa zaduživanje od čak 5,5 milijardi evra, a deo toga ćemo morati da zajmimo upravo od stranih kreditora.

Ministrova noćna mora još je dramatičnija što, osim kretanja na svetskom tržištu, na cenu našeg zaduživanja utiče i nezavidni kreditni rejting koji imamo. Svrstani smo u BB-/B rang koji svakom međunarodnom zajmodavcu poručuje – u ovoj zemlji postoje nesigurnosti u oblastima biznisa, finansija i u privrednom okruženju.

Šta to Krstić dramatično vidi što mi još ne vidimo i šta nas čeka kada je reč o zaduživanju (bez kojeg ne možemo da preguramo narednu godinu)?

Nebojša Savić, predsednik Saveta guvernera, kaže da je veoma teško predvideti šta će se dešavati na globalnom tržištu i poručuje da će se više znati početkom naredne godine.

 

http://www.b92.net/b...8&nav_id=775088

 

 

 

Udeo nenaplativih u ukupnih kreditima je 24,5 odsto

 

- Udeo nenaplativih kredita u Srbiji iznosi 24,5 odsto. Iznos jeste alarmantan, kao i tendencija. Na početku godine on je iznosio 16 odsto, a ovo je veliki rast - rekao je danas na Samitu guvernera bankara i priverednika Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Dugalić je ukazao da je početkom godine ukupan iznos nenaplativih kredita pravnih lica iznosio 19,1 odsto, dok je 31.oktobra on dostigao 31,5 odsto.

 

- Mere koje je Vlada preduzela, a to je davanje kredita za poboljšanje likvidnosti, ali sa druge strane i mogućnost prodaje loših potraživanja nisu lečenje uzroka. Uzrok nije u bankarskom sistemu već u privredi - upozorio je Dugalić.

 

http://www.blic.rs/V...ma-je-245-odsto

 

 

 

 

Tabaković: Najveći izazovi nenaplativi krediti

 

Zajednički izazovi zemalja jugoistočne Evrope ukazuju na slabe izglede u ekonomijama, pritiske razduživanja u inostranstvu i opadajući kreditni portofilio zbog nenaplativih kredita, a izazov su i proces evropskih integracija, rekla je danas otvarajući regionalni samit guvernera, bankara i privrednika u Beogradu, Jorgovanka Tabaković, guverner NBS.

 

http://www.blic.rs/V...plativi-krediti