229 replies to this topic

[AgroUrban]

Zato je simovicu jedino resenje samoupravljanje i planska privreda, jel da?!

[simovic]

Zato je simovicu jedino resenje samoupravljanje i planska privreda, jel da?!

 

ovaj tvoj komentar jasno pokazuje koliko si upuce/na u tematiku

 

privreda moze biti ili planska ili samoupravljacka nikako i jedno i drugo

 

 

nego da pomenem cudnu pojavu gde velika vecina najvecih i "najuspesnijih" multinacionalnih konglomerata na svetu koji su i veci i vise cenralizovani i integrisani ekonomski entiteti (nego mnoge drzave) gde se svaki korak pazljivo planira i kontrolise sa vrha dekretima u strogoj piramidalnoj hijerarhiji (cesto od strane jednog coveka koji obavlja vise funkcija istovremeno) - pravi primeri "planske privrede" velikih razmera 

 

kapitalisti narocito ovi na najvisim pozicijama moci se nece bas pozaliti sto unutar velikih korporacija kojima oni vladaju nema malih decentralizovanih departmana koji se medjusobno nadmecu, znanjem, radom, produktivnoscu, sto nema kompeticije, nema "nevidljive ruke" vec samo jako centralno planiranje - kao da su vec zaboravili svog "idola" Ronalda Kouza

Edited by simovic, 15 September 2013 - 09:44.

[brusli]

Ovo za oporezivanje plata je najveca glupost od svih. Znaci treba oporezovati one "budale" koje su prijavile platu i jos pritom nesto rade???

 

Umesto ovog poreza trebali su da urade 3 stvari:

1. Zestok obracun sa sivom ekonomijom

2. Progresivno oporezivanje imovine

3. Postovanje zakona (tj ciscenje sudstva od parazita i kriminalaca)

 

Time bi popunili budzet mnogo vise nego porezom na plate i stimulisali ljude da rade a ne da se izlezavaju i skupljaju rentu od imovine.

[AgroUrban]

ovaj tvoj komentar jasno pokazuje koliko si upuce/na u tematiku
 
privreda moze biti ili planska ili samoupravljacka nikako i jedno i drugo

U pravu si, ja sam generacija posle cele te nesrece pa se nisam previse udubljivao i komunjarske privredne sisteme.
Kako bese, kod nas samoupravljanje, kod brace Rusa centralno-planski?

Sto se tice multinacionalnih kompanija, njima je cilj profit, normalno da se svaki korak pazljivo planira jer greske skupo kostaju.
Nije ti to Yuga gde poslujes kako poslujes, dug ce da pokrije drzava na kraju meseca.

Odakle ti to da nema nadmetanja u kompanijama, pa kako bi onda dolazilo do inovacija?

[layla]

 

komunisti kazes? ovi sto ne znaju sta ce sa sopstvenim kapitalom?

 

Prvo su 45-e pobili inteligenciju, pa su pootimali stanove, vile, fabrike, sve. Zatim poisteravali iz zemlje sve sposobnei one koji im nisu bili po volji ili jos gore pobili. Ko je ostao, morao je da cuti da bi sacuvao zivu glavu. Danas kao vracaju tu imovinu, a u stvari ne vracaju nista. Jos gore, nastavljaju sa starom politikom, pljacka do gole koze, ali ovaj put posto je vec skoro sve oteto moraju da udare i na ono malo jada sto ljudi zarade. Ne bi me zacudilo da mi progresivno otmu i 80% zarade uz neko nebulozno obrazlozenje, a ovog Krstica kad vidim smuci mi se.

[jesenja]

Prvo su 45-e pobili inteligenciju, pa su pootimali stanove, vile, fabrike, sve. Zatim poisteravali iz zemlje sve sposobnei one koji im nisu bili po volji ili jos gore pobili. Ko je ostao, morao je da cuti da bi sacuvao zivu glavu. Danas kao vracaju tu imovinu, a u stvari ne vracaju nista. Jos gore, nastavljaju sa starom politikom, pljacka do gole koze, ali ovaj put posto je vec skoro sve oteto moraju da udare i na ono malo jada sto ljudi zarade. Ne bi me zacudilo da mi progresivno otmu i 80% zarade uz neko nebulozno obrazlozenje, a ovog Krstica kad vidim smuci mi se.

 

Inteligencija se od tog udarca još nije oporavila.

[ing.glick]

Tvrdim da je netacna tvrdnja kojom tvoj post pocinje, tj. da korisnicima budzetskih sredstava ne mogu biti oporezovane plate.

 

Mozes li obrazloziti tu tvdnju? Ili barem dati neku zamerku na moju tvrdnju?

 

Da ponovim za one koje se tek sad ukljucuju. Kad drzava uplacuje porez samoj sebi, net efekat je isti za bilo koju poresku osnovicu, ukljucujuci i nultu.

Prebacivanje samom sebi sa jednog racuna na drugi nije prihod. Nije za pojedinca, pa nije ni za drzavu. Kad prebacis 100 evra iz levog u desni dzep nisi nista uradio na svojoj solventnosti, isto je kao da nisi prebacio nista.

 

Stvar je izuzetno jednostavna, evo jos jedan primer za one koji vole konkretne pojmove. 

 

Neka je mesecna neto plata za 250.000 zaposlenih u prosveti i zdravstvu 10 milijardi dinara, i neka su porezi i doprinosi 5 milijardi (cifre su sasvim otprilike uzete). Prilikom isplate plata se desava sledece:

 

Trezor uplacuje 15 milijardi za te plate, od cega 10 ide zaposlenima, a 5 drzavi i drzavnim fondovima. To znaci da su zaposleni dobili 10 milijardi neto, a drzava je dala 15, a dobila 5, sto je neto efekat od 10 milijardi troska.

Primeticemo lako da se porezi i doprinosi potiru i da je stopa poreza nebitna, jer je sam porez fiktivan.

 

Kome i dalje nije jasno, uzmimo da povecamo poreze i doprinose 4 puta. Tada trezor uplacuje 10 milijardi zaposlenima i 20 milijardi drzavi. Drzava sada dobija 20 milijardi, sto je sjajno, ali istovremeno daje 30, pa je opet neto efekat isti.

 

 

Vec sam ranije rekao objasnio zasto mozemo da posmatramo drzavu i drzavne fondove kao jedan entitet.

 

 

 

Zatim, osporavam tvoju tvrdnju da se mogu jasno razdvojiti drzavne firme koje delimicno ostvaruju prihode na trzistu od onih ciji deo prihoda potice iz poreskih i drugih izvora;

 

Gde sam ja izneo tu tvrdnju?

Naravno da ne postoji jasno razdvajanje. Tacno je da ima drzavnih firmi koje su delimicno trzisne i ne upadaju strogo u kategorije koje sam naveo. O tome mozemo na posebnoj temi ako te interesuje ta tematika.

Edited by ing.glick, 15 September 2013 - 14:14.

[darth bane]

Mozes li obrazloziti tu tvdnju? Ili barem dati neku zamerku na moju tvrdnju?

 

Da ponovim za one koje se tek sad ukljucuju. Kad drzava uplacuje porez samoj sebi, net efekat je isti za bilo koju poresku osnovicu, ukljucujuci i nultu.

Prebacivanje samom sebi sa jednog racuna na drugi nije prihod. Nije za pojedinca, pa nije ni za drzavu. Kad prebacis 100 evra iz levog u desni dzep nisi nista uradio na svojoj solventnosti, isto je kao da nisi prebacio nista.

 

Stvar je izuzetno jednostavna, evo jos jedan primer za one koji vole konkretne pojmove. 

 

Neka je mesecna neto plata za 250.000 zaposlenih u prosveti i zdravstvu 10 milijardi dinara, i neka su porezi i doprinosi 5 milijardi (cifre su sasvim otprilike uzete). Prilikom isplate plata se desava sledece:

 

Trezor uplacuje 15 milijardi za te plate, od cega 10 ide zaposlenima, a 5 drzavi i drzavnim fondovima. To znaci da su zaposleni dobili 10 milijardi neto, a drzava je dala 15, a dobila 5, sto je neto efekat od 10 milijardi troska.

Primeticemo lako da se porezi i doprinosi potiru i da je stopa poreza nebitna, jer je sam porez fiktivan.

 

Kome i dalje nije jasno, uzmimo da povecamo poreze i doprinose 4 puta. Tada trezor uplacuje 10 milijardi zaposlenima i 20 milijardi drzavi. Drzava sada dobija 20 milijardi, sto je sjajno, ali istovremeno daje 30, pa je opet neto efekat isti.

 

 

Vec sam ranije rekao objasnio zasto mozemo da posmatramo drzavu i drzavne fondove kao jedan entitet.

 

 

 

 

Gde sam ja izneo tu tvrdnju?

Naravno da ne postoji jasno razdvajanje. Tacno je da ima drzavnih firmi koje su delimicno trzisne i ne upadaju strogo u kategorije koje sam naveo. O tome mozemo na posebnoj temi ako te interesuje ta tematika.

MIslim da gresis. Drzava ima svoje prihode i rashode. U rashode odlaze troskovi drzavnih firmi, ukljucujuci i plate, dok u prihode ulazi porez koji se ubire od tih plata. U bilansu na kraju godine ti porezi su prikazani kao deo budzetskog prihoda za tu godinu.

Elem, progresivno oporezivanje je dobro, ali mislim da bi  u Srbiji trebalo definisati vise skala a ne samo dve. Po meni, fizicka lica sa prihodima do 20,000 mesecno bi trebala da budu oslobodjena placanja poreza ( tzv. threshold). Zatim da se definise vise stepena sa razlicitim porezima i doprinosima npr.

do 20,000 din mesecno

20-50,000 din mesecno

50-100,000 din mesecno

100,000 - 150,000 mesecno

preko 150,000 din mesecno

[ing.glick]

MIslim da gresis. Drzava ima svoje prihode i rashode. U rashode odlaze troskovi drzavnih firmi, ukljucujuci i plate, dok u prihode ulazi porez koji se ubire od tih plata. U bilansu na kraju godine ti porezi su prikazani kao deo budzetskog prihoda za tu godinu.

 

Ne razumem sta zelis reci, odnosno u cemu gresim?

 

Novac od poreza jeste prikazan i na rashodima i na prihodima, to do pocetka objasnjavam.

 

 

Ako zazmurimo na to sto je prihod dosao od rashoda, mozemo da mu se radujemo? Ako povecamo uplate sebi samima, imacemo veci prihod?

 

Ako je tako, onda mozemo da imamo budzet koliki god zelimo. Mozemo jednom u minuti sami sebi da isplatimo milion evra i dodjemo do budzeta od 500 milijardi evra godisnje. Ili da uplatimo 1.15 milion u minuti, pa da imamo 575 milijardi, glupo da propustimo 75 milijardi besplatnog prihoda jer smo hteli lakse racunati.

 

Uozbiljite se, ovo je previse jednostavno da bi se toliko moralo objasnjavati.

[ing.glick]

 

Elem, progresivno oporezivanje je dobro, ali mislim da bi  u Srbiji trebalo definisati vise skala a ne samo dve. Po meni, fizicka lica sa prihodima do 20,000 mesecno bi trebala da budu oslobodjena placanja poreza ( tzv. threshold). Zatim da se definise vise stepena sa razlicitim porezima i doprinosima npr.

do 20,000 din mesecno

20-50,000 din mesecno

50-100,000 din mesecno

100,000 - 150,000 mesecno

preko 150,000 din mesecno

 

Fiksna stopa je vec progresivno oporezivanje, jer je svaki procenat od 100.000 duplo veci nego od 50.000. Sto znaci da onaj ko zaradjuje 100K, placa duplo vise nego onaj od 50K pri fiksnoj stopi. To progresivno raste, onaj od 200K placa 4 puta vise nego ovaj od 50K.

 

Od drzave imaju isti tretman, a jedan ucestvuje dvostruko (ili cetvorostruko) prilikom oporezivanja rada. Ono sto ja ne razumem je koje opravdanje postoji da kazemo da treba jos i stope da rastu? Zasto rad za 100K treba 3 puta vise da oporezujemo nego rad za 50K?

Edited by ing.glick, 15 September 2013 - 17:02.

[alexnikolic]

Elem, progresivno oporezivanje je dobro, ali mislim da bi  u Srbiji trebalo definisati vise skala a ne samo dve. Po meni, fizicka lica sa prihodima do 20,000 mesecno bi trebala da budu oslobodjena placanja poreza ( tzv. threshold). Zatim da se definise vise stepena sa razlicitim porezima i doprinosima npr.

do 20,000 din mesecno

20-50,000 din mesecno

50-100,000 din mesecno

100,000 - 150,000 mesecno

preko 150,000 din mesecno

 

Meni ovo nije jasno...

 

Naravno da je tesko ljudima koji primaju 50k RSD, ali da li su oni sa 150,000 RSD mesecno bogati, pa ih treba strpati u najjacu kategoriju za oporezivanje? Em ih nema mnogo u Srbiji, em su daleko od nekog blagostanja sa tim parama.. Kako bilo koja firma da priusti sebi da placa poreze i doprinose za nekoga ko treba da bude visi menadzer sa takvim sistemom? I koje pare ces da prikupis od tih sa platom od 150,000 ili 200,000? Pa ima ih par hiljada u Srbiji. A najveci lopovi su oni cija se primanja i ne vide jer su u sivoj ekonomiji i oni koji nas deru preko pozicija u drzavnim i javnim preduzecima..

 

Dakle, umesto da rebnes onih par hiljada sto je ostalo od srednje klase, valjda je pametnije udariti na sivu ekonomiju i Srbijagas.. Bar meni..

 

Postoji porez na ekstra profit (i taj je isto smesan jer covek od 1500 eur mesecno tesko moze da se definise kao ekstra profiter).. I sada jos duplo oporezovati srednju klasu?

Edited by alexnikolic na kvadrat, 15 September 2013 - 21:26.

[Gant]

Meni ovo nije jasno...

 

Dakle, umesto da rebnes onih par hiljada sto je ostalo od srednje klase, valjda je pametnije udariti na sivu ekonomiju i Srbijagas.. Bar meni..

 

Postoji porez na ekstra profit (i taj je isto smesan jer covek od 1500 eur mesecno tesko moze da se definise kao ekstra profiter).. 

 

Moj drug radi u banci, potpisao je ugovor na neto platu od 1.100e po srednjem kursu NBS. On tu platu prima vec dugo vremena bez obzira koliko se menja kurs, inflacija i sl. Mislim da je slicna situacija kod svih privatnika na tako visoke plate i da ce taj trosak preci na gazde i da im za takav kadar nece tesko pasti.

 

Ovo je opet jedna od onih prica koje treba da zamazu neku drugu krupnu stvar.

Vec su svi ustanovili da je efekat tih poreza prakticno beznacajan u ekonomskom smislu, znaci on je demagoski.

 

Iza ove price se kriju dogovori o novom zakonu o radu koji ce verovatno u senci "bogatasa" proci bez pogovora, kriju se uslovi seika koji nam daje suludo povoljan kredit jer mu je Vucic bas cool friend.

 

On moze samo imati efekat na drzavne plate gde ce drzava reci "mi imamo budzet za vasu bruto platu, pa cemo vam porez odbiti od neto dela".

 

Sve je ovo samo maska za neku krupnu kosku koju cemo progutati bez da kazemo "A".

[ing.glick]

U praksi trosak nece preci na gazde. Iz ugla poslodavca, svi zaposleni su povecanjem nameta dobili povisicu, jer on vidi samo bruto platu. Dakle, neki zaposleni ce jednostavno preskociti jednu ili dve povisice kad za njih dodje vreme, a neki ce dobiti smanjenje plate ili otkaz.

 

Smanjenje drzavne plate, nema sanse, bar ne u nominalnom iznosu. Vidis da ne zele ni da ih zamrznu, kamoli da ih smanje. Moras imati u vidu da plata iz budzeta zavisi od dve stvari, od spremnosti na strajk radi povecanja plata (sa 99%) i kvaliteta rada (sa 1%, mozda i 0%).

 

 

[alexnikolic]

Moj drug radi u banci, potpisao je ugovor na neto platu od 1.100e po srednjem kursu NBS. On tu platu prima vec dugo vremena bez obzira koliko se menja kurs, inflacija i sl. Mislim da je slicna situacija kod svih privatnika na tako visoke plate i da ce taj trosak preci na gazde i da im za takav kadar nece tesko pasti.

 

On moze samo imati efekat na drzavne plate gde ce drzava reci "mi imamo budzet za vasu bruto platu, pa cemo vam porez odbiti od neto dela".

 

Sve je ovo samo maska za neku krupnu kosku koju cemo progutati bez da kazemo "A".

 

Skoro svaki gazda ce preneti ovaj trosak na zaposlenog (ja bih prvi to uradio da sam Country Manager jer imam profitni budzetni cilj i razmisljam u bruto iznosima, ne u neto iznosima) - dakle, ovaj porez ce udariti na onog koji je posteno stekao svoju poziciju u privatnom sektoru, bas me briga sta ce biti sa platama partijskih postavljenika. 

 

I sada ja svojom platom da platim sto mali ministar ne sme da kaze - smanjicu plate u drzavi?

[Gant]

U praksi trosak nece preci na gazde. Iz ugla poslodavca, svi zaposleni su povecanjem nameta dobili povisicu, jer on vidi samo bruto platu. Dakle, neki zaposleni ce jednostavno preskociti jednu ili dve povisice kad za njih dodje vreme, a neki ce dobiti smanjenje plate ili otkaz.

 

Smanjenje drzavne plate, nema sanse, bar ne u nominalnom iznosu. Vidis da ne zele ni da ih zamrznu, kamoli da ih smanje. Moras imati u vidu da plata iz budzeta zavisi od dve stvari, od spremnosti na strajk radi povecanja plata (sa 99%) i kvaliteta rada (sa 1%, mozda i 0%).

 

Pa ustvari to sam i hteo da kazem. Kod privatnika ce ljudi dobiti povecanje bruto plate, gde ce on nadoknaditi gubitak verovatno na otpustanju onih najnizih cinovnika.

 

A hoce biti u drzavnim smanjenje, ali kazem ti da je to toliko beznacajno da je to smesno. Npr, uvode dodatni porez od 5% na deo plate preko 100.000. I sad ako neko ima 120.000, oporezovace mu 20.000 sa 5%, znaci smanjice mu platu 1.000 dinara ili nesto slicno. Bice nesto simbolicno radi raje.

 

Ja bih voleo da znam sta je ono krupno sto ce da se desi i stvarno me zanima na koji nacin cemo seiku platiti onaj neverovatan kredit ako ga dobijemo.