3662 replies to this topic

[condor]

A Italijani i Spanci na to kazu, e mi bi danas bili Amerika, samo da nam nije bilo fasizma...

[Doc Holliday]

Где ће диктатура бити добар систем, а посебно комунистичка?

 

Без комунизма би били бар на нивоу Италије или Шпаније у међувремену. Овако је цео простор бивше сфрј мање више црна рупа из западне перспективе.
 

 

 da nije bilo tita , ceo prostor SFRJ bi bila rupa jos od 1945 te  kao sto je i pre bila

[Hill Bill]

Без комунизма би били ...

Bez komunizma mi ne bismo ni bili.

Evropa sigurno, a svet verovatno bio bi nacistički.

[Vjekoslav]

Bez komunizma mi ne bismo ni bili.

Evropa sigurno, a svet verovatno bio bi nacistički.

 

Evropu su spasili demokrscani.

 

mislim, znam da to zvuci kretenski iz "naseg ugla", i onog titoistickog, i onog regionalnog, a bogami i onog palanackog, ali to je (historijski) fakat. upravo demokrscani stoje iza osnivanja danasnje Europske unije, koja je, htjeli to neki priznati ili ne, garant (odrzivog) mira i prosperiteta. 

[akiro]

Pristalice crvene diktature večito zaboravljaju da je ceo svet napredovao od 1945. i da posleratni napredak i razvoj sigurno nije monopolska zasluga crvene pošasti. Samo što je u civilizovanom i razvijenom svetu pored kilometraže autoputeva i pruga te količine naoružanja napredovalo još i što-šta drugo. Između ostalog,na primer, dalji razvoj i unapređenje demokratskog i građanskog društva. I u USA i u Sovjetskom Sranju (SSR, hebi ga) je uveliko razvijano oružje posle WWII, samo su narodi SSRanja gladovali zbog toga i kupovali hranu i odeću na tačkice (o gulazima i drugim "detaljčićima" tek da ne pričamo) a u USA se normalno živelo i napredovalo. Pametnom dovoljno.

 

Drugo je pitanje što na ovim prostorima bez Faraona neki ne bi tako lako prošli put od posnog kamenjara do okupiranja tuđeg salonca u Beogradu (iliti ukratko CD - sa Cetinje na Dedinje) pa su i njihovi unuci do groba Faraonu zahvalni. Za njih je to svakako bio napredak da bez obrazovanja, znanja i (na tržištu rada) upotrebljive sposobnosti samo na osnovu partizanske šapke postanu crvene guzonje. A ima i dosta onih koji su uživali u sarmoupravnom principu "radio ne radio - svira ti radio". Hleba i igara za  primitivna balkanska plemena, finansirano veštim balansiranjem između Istoka i Zapada uz malo začina u vidu Nesvrstanih. Samo, to je moglo da opstane samo do pada Berlinskog zida i ni minut dalje. Odnosno do preseljenja Faraona pod ilovaču, a on je izgradio kult ličnosti po principu "posle mene potop" i ostavio državu nepripremljenu za "day after".  Šteta što nije poživeo još 9 godina duže da vidi kako se njegov sistem raspada posle pada Berlinskog zida.

 

Možda bi pored onih, koji su bez ikakvih realnih zasluga imali beneficije u njegovom sistemu, i pristojan svet imao bolje mišljenje o Faraonu da je početkom do sredinom sedamdesetih imao balls pa iskoristio priliku da se priključi EZ u ranoj fazi. SFRJ je imala tu opciju, ali Faraon ipak nije smeo baš toliko da se udalji od Rujkana a nešto nije hteo ni da se odrekne faraonskog sistema vlasti. Ovako mu kao jedina zasluga ostaje da je 1948. uspeo da zadrži makar kakvu-takvu distancu prema SSRanju odnosno Varšavskom paktu. A i tome je moguće više uzrok želja za samovlašću nego briga za dobrobit naroda.

 

Na temu crnih rupa pre 1945. mogu samo da se nasmejem. Da, Kraljevina Jugoslavija je bila nerazvijena poljoprivredna zemlja. Ni prva ni zadnja u Evropi i svetu. Sve su posle 1945. napredovale, ove Zapadne znatno više i brže. Nije Faraon toplu vodu izmislio. Čak ni radne akcije za izgradnju puteva nisu bile novost. Ako izuzmemo antičko doba, gde se to (u malo drugačijem obliku) takođe primenjivalo, u novije doba je Hitler radne akcije ustanovio. Dao nezaposlenoj nemačkoj raji tanjir graška dnevno da mu grade puteve, koji su mu bili potrebni za neke druge "razvojne" ciljeve.

 

Da su, kojom srećom, Jugoslaviju 1945. oslobodili Ameri i Britanci umesto Rujkana i brdsko-planinskih okupatora iz 6.,7.,8.,9. i još ko-zna-koje divizije, doživela bi znatno veći procvat i razvoj nego pod crvenom diktaturom. Privreda bi se brže razvijala, demokratsko društvo takođe (kraljevina svejedno ne bi dugo opstala posle WWII ili bi se razvila u kvalitetnu parlamentarnu monarhiju) a do nacionalističkog divljanja devedesetih ne bi ni došlo da smo ostali u društvu civilizovanih (i.e. zapadno i demokratski orijentisanih) naroda. Možda bi se u nekom trenutku Jugoslavija pretvorila u konfederaciju (jedina pametna varijanta) ili bi došlo do civilizovanog razlaza kao u slučaju Češke i Slovačke. Do ovih divljanja po modelu devedesetih svakako ne bi ni došlo. Ne treba zaboraviti da su upravo Titini (namerno tako napisano) kadrovi bili kolovođe cele priče. Ta priča da je Faraon rasčistio nacionalizam je žvaka za seljaka. On je zadržao u službi nacionalističke i osvetnički raspoložene ličke generale i Njofru. Znao je on dobro ko su i kakvi su, ali su mu bili od koristi da uspostavi i održi svoju vlast. A oni su ćutali i čekali svoju priliku. I dočekali je. To što je hapsio pojedine disidentske nacionalistički opredeljene pojedince je beznačajno. Na polugama vlasti je ostavio one opasne slučajeve. Uostalom, mali primer iz lične statistike: pežorativne izraze za druge narode nikada nisam čuo iz usta pripadnika odnosno potomaka građanske klase; zato su se sinčići i unučići crvenih guzonja prosto utrkivali u tome. Takođe su osamdesetih pripadnici pristojnog sveta iz inostranstva nabavljali muzičku alternativu tipa Residentsa, dok su guzonjini sinovi i unuci nabavljali nacionalistička guslarska dela iz Kanade i Australije. I na temi borbe protiv nacionalizma je Faraon uprskao, odnosno još gore: namerno je na polugama vlasti ostavio nacionalističke gnjide, koje su mu po drugim pitanjima bile korisne.

 

Ukratko i da ne ponavljamo hiljadu puta prežvakano štivo: Faraon je bio crvena štetočina sa samo jednom zaslugom ali zato mnogim problemima, koje je ostavio. Naravno da je čista hipotetika, koliko bismo bolje prošli da se Jugoslavija već 1945. uvrstila u civilizovan svet, ali ima dovoljno indikacija na drugim stranama da bi bilo tako. Naravno, u normalnoj državi bi moralo da se radi i stvara, a ne da ti "radio ne radio - svira radio". I ne bi se baš tako lako moglo sa Cetinje na Dedinje zbog "zasluga".

Edited by akiro, 12 November 2014 - 16:09.

[Schrodinger]

Evropu su spasili demokrscani.

 

mislim, znam da to zvuci kretenski iz "naseg ugla", i onog titoistickog, i onog regionalnog, a bogami i onog palanackog, ali to je (historijski) fakat. upravo demokrscani stoje iza osnivanja danasnje Europske unije, koja je, htjeli to neki priznati ili ne, garant (odrzivog) mira i prosperiteta. 

  Potpuno tacno. Mada se mora priznati da je mnogo socijal-demokrata to iskreno i otvoreno podrzavalo (i podrzava). Ekstremisti na obe strane spektra su, naravno, koristili i koriste svaku priliku da gurnu klipove u tockove, pa se onda prave nevesti. 

[Gogy]

Pristalice crvene diktature večito zaboravljaju da je ceo svet napredovao od 1945. i da posleratni napredak i razvoj sigurno nije monopolska zasluga crvene pošasti. Samo što je u civilizovanom i razvijenom svetu pored kilometraže autoputeva i pruga te količine naoružanja napredovalo još i što-šta drugo. Između ostalog,na primer, dalji razvoj i unapređenje demokratskog i građanskog društva. I u USA i u Sovjetskom Sranju (SSR, hebi ga) je uveliko razvijano oružje posle WWII, samo su narodi SSRanja gladovali zbog toga i kupovali hranu i odeću na tačkice (o gulazima i drugim "detaljčićima" tek da ne pričamo) a u USA se normalno živelo i napredovalo. Pametnom dovoljno.

 

Drugo je pitanje što na ovim prostorima bez Faraona neki ne bi tako lako prošli put od posnog kamenjara do okupiranja tuđeg salonca u Beogradu (iliti ukratko CD - sa Cetinje na Dedinje) pa su i njihovi unuci do groba Faraonu zahvalni. Za njih je to svakako bio napredak da bez obrazovanja, znanja i (na tržištu rada) upotrebljive sposobnosti samo na osnovu partizanske šapke postanu crvene guzonje. A ima i dosta onih koji su uživali u sarmoupravnom principu "radio ne radio - svira ti radio". Hleba i igara za  primitivna balkanska plemena, finansirano veštim balansiranjem između Istoka i Zapada uz malo začina u vidu Nesvrstanih. Samo, to je moglo da opstane samo do pada Berlinskog zida i ni minut dalje. Odnosno do preseljenja Faraona pod ilovaču, a on je izgradio kult ličnosti po principu "posle mene potop" i ostavio državu nepripremljenu za "day after".  Šteta što nije poživeo još 9 godina duže da vidi kako se njegov sistem raspada posle pada Berlinskog zida.

 

Možda bi pored onih, koji su bez ikakvih realnih zasluga imali beneficije u njegovom sistemu, i pristojan svet imao bolje mišljenje o Faraonu da je početkom do sredinom sedamdesetih imao balls pa iskoristio priliku da se priključi EZ u ranoj fazi. SFRJ je imala tu opciju, ali Faraon ipak nije smeo baš toliko da se udalji od Rujkana a nešto nije hteo ni da se odrekne faraonskog sistema vlasti. Ovako mu kao jedina zasluga ostaje da je 1948. uspeo da zadrži makar kakvu-takvu distancu prema SSRanju odnosno Varšavskom paktu. A i tome je moguće više uzrok želja za samovlašću nego briga za dobrobit naroda.

 

Na temu crnih rupa pre 1945. mogu samo da se nasmejem. Da, Kraljevina Jugoslavija je bila nerazvijena poljoprivredna zemlja. Ni prva ni zadnja u Evropi i svetu. Sve su posle 1945. napredovale, ove Zapadne znatno više i brže. Nije Faraon toplu vodu izmislio. Čak ni radne akcije za izgradnju puteva nisu bile novost. Ako izuzmemo antičko doba, gde se to (u malo drugačijem obliku) takođe primenjivalo, u novije doba je Hitler radne akcije ustanovio. Dao nezaposlenoj nemačkoj raji tanjir graška dnevno da mu grade puteve, koji su mu bili potrebni za neke druge "razvojne" ciljeve.

 

Da su, kojom srećom, Jugoslaviju 1945. oslobodili Ameri i Britanci umesto Rujkana i brdsko-planinskih okupatora iz 6.,7.,8.,9. i još ko-zna-koje divizije, doživela bi znatno veći procvat i razvoj nego pod crvenom diktaturom. Privreda bi se brže razvijala, demokratsko društvo takođe (kraljevina svejedno ne bi dugo opstala posle WWII ili bi se razvila u kvalitetnu parlamentarnu monarhiju) a do nacionalističkog divljanja devedesetih ne bi ni došlo da smo ostali u društvu civilizovanih (i.e. zapadno i demokratski orijentisanih) naroda. Možda bi se u nekom trenutku Jugoslavija pretvorila u konfederaciju (jedina pametna varijanta) ili bi došlo do civilizovanog razlaza kao u slučaju Češke i Slovačke. Do ovih divljanja po modelu devedesetih svakako ne bi ni došlo. Ne treba zaboraviti da su upravo Titini (namerno tako napisano) kadrovi bili kolovođe cele priče. Ta priča da je Faraon rasčistio nacionalizam je žvaka za seljaka. On je zadržao u službi nacionalističke i osvetnički raspoložene ličke generale i Njofru. Znao je on dobro ko su i kakvi su, ali su mu bili od koristi da uspostavi i održi svoju vlast. A oni su ćutali i čekali svoju priliku. I dočekali je. To što je hapsio pojedine disidentske nacionalistički opredeljene pojedince je beznačajno. Na polugama vlasti je ostavio one opasne slučajeve. Uostalom, mali primer iz lične statistike: pežorativne izraze za druge narode nikada nisam čuo iz usta pripadnika odnosno potomaka građanske klase; zato su se sinčići i unučići crvenih guzonja prosto utrkivali u tome. Takođe su osamdesetih pripadnici pristojnog sveta iz inostranstva nabavljali muzičku alternativu tipa Residentsa, dok su guzonjini sinovi i unuci nabavljali nacionalistička guslarska dela iz Kanade i Australije. I na temi borbe protiv nacionalizma je Faraon uprskao, odnosno još gore: namerno je na polugama vlasti ostavio nacionalističke gnjide, koje su mu po drugim pitanjima bile korisne.

 

Ukratko i da ne ponavljamo hiljadu puta prežvakano štivo: Faraon je bio crvena štetočina sa samo jednom zaslugom ali zato mnogim problemima, koje je ostavio. Naravno da je čista hipotetika, koliko bismo bolje prošli da se Jugoslavija već 1945. uvrstila u civilizovan svet, ali ima dovoljno indikacija na drugim stranama da bi bilo tako. Naravno, u normalnoj državi bi moralo da se radi i stvara, a ne da ti "radio ne radio - svira radio". I ne bi se baš tako lako moglo sa Cetinje na Dedinje zbog "zasluga".

 

 

koliko se može potvrditi, ova baljega može i da se sa malo mašte isto tako napiše i za demokratiju, iliti još bolje - kapitalizam... jedina je razlika, što tu ne postoji JEDAN 'faraon', kako si ga nazvao, nego nekoliko njih. zar se potomci ovih, da kažem, 'vaših' faraona u bilo čemu razlikuju od onih?? Pa i ovi premnogi iskorištavaju beneficije svoji matorih i odleprdalih faraona i jedino znanje im je da su od malena naučeni, kako se drži zlatna kašika....

 

zato, molim, lakše sa tim 'Faraonima'...   

Nije lepo, jer se mogu posvađati, koji su veći ili koji su oni pravi.

Edited by Gogy, 12 November 2014 - 16:48.

[Schrodinger]

 Pa i ovi premnogi iskorištavaju beneficije svoji matorih i odleprdalih faraona i jedino znanje im je da su od malena naučeni, kako se drži zlatna kašika....

Kako da ne, na Harvardu, Oxfordu, Cambridgeu i Sorboni se samo to uci, jasta. 

[Doc Holliday]

Price da bi Jugoslavija opstala u miru nakon 2 sv rata ili bi se na miru su za malu decu...   Pa upravo su u 2 svetskom ratu na prostoru YU bili najzesci medjunacionalni sukobi.  Gradjanski rat u pravom smislu reci. Cak i da nije postojao Tito i partizani .  Mrznja je bila u punom jeku.  A jedan od uzroka je taj da su Srbi uglavnom smatrali celu Jugu svojom..  tzv velika Srbija u punom smislu reci. Sa sve Srpskim kraljem...  Dok su komunisti zeleli Jugoslaviju sa ravnopravnim narodima i manjinama ( narodnostima )...

 I da nisu ti iz suma iz 6,7 i drugih oslobodili zemlju, ona bi najverovatnije zavrsila u apsolutnom SSSR bloku sa sve posledicama ...

 A ukoliko ne bi potpala , medjunacionalna makljanja bi trajala verovatno do besvesti...  O ekonomsko- infrastrukturalnom razvoju da i ne pricamo

 

  i naravno, sistem koji smo mi imali je neuporediv sa sistemom u SSSRu i drugim komunistickim zemljama

[Gogy]

Kako da ne, na Harvardu, Oxfordu, Cambridgeu i Sorboni se samo to uci, jasta. 

 

 

Evo dokaza, da nekima ni ovakve škole ne bi pomogle da postanu funkcionalno pismeni.

 

 

Edited by Gogy, 12 November 2014 - 17:04.

[ironside]

Spoiler

Pristalice crvene diktature večito zaboravljaju da je ceo svet napredovao od 1945. i da posleratni napredak i razvoj sigurno nije monopolska zasluga crvene pošasti. Samo što je u civilizovanom i razvijenom svetu pored kilometraže autoputeva i pruga te količine naoružanja napredovalo još i što-šta drugo. Između ostalog,na primer, dalji razvoj i unapređenje demokratskog i građanskog društva. I u USA i u Sovjetskom Sranju (SSR, hebi ga) je uveliko razvijano oružje posle WWII, samo su narodi SSRanja gladovali zbog toga i kupovali hranu i odeću na tačkice (o gulazima i drugim "detaljčićima" tek da ne pričamo) a u USA se normalno živelo i napredovalo. Pametnom dovoljno.

 

Drugo je pitanje što na ovim prostorima bez Faraona neki ne bi tako lako prošli put od posnog kamenjara do okupiranja tuđeg salonca u Beogradu (iliti ukratko CD - sa Cetinje na Dedinje) pa su i njihovi unuci do groba Faraonu zahvalni. Za njih je to svakako bio napredak da bez obrazovanja, znanja i (na tržištu rada) upotrebljive sposobnosti samo na osnovu partizanske šapke postanu crvene guzonje. A ima i dosta onih koji su uživali u sarmoupravnom principu "radio ne radio - svira ti radio". Hleba i igara za  primitivna balkanska plemena, finansirano veštim balansiranjem između Istoka i Zapada uz malo začina u vidu Nesvrstanih. Samo, to je moglo da opstane samo do pada Berlinskog zida i ni minut dalje. Odnosno do preseljenja Faraona pod ilovaču, a on je izgradio kult ličnosti po principu "posle mene potop" i ostavio državu nepripremljenu za "day after".  Šteta što nije poživeo još 9 godina duže da vidi kako se njegov sistem raspada posle pada Berlinskog zida.

 

Možda bi pored onih, koji su bez ikakvih realnih zasluga imali beneficije u njegovom sistemu, i pristojan svet imao bolje mišljenje o Faraonu da je početkom do sredinom sedamdesetih imao balls pa iskoristio priliku da se priključi EZ u ranoj fazi. SFRJ je imala tu opciju, ali Faraon ipak nije smeo baš toliko da se udalji od Rujkana a nešto nije hteo ni da se odrekne faraonskog sistema vlasti. Ovako mu kao jedina zasluga ostaje da je 1948. uspeo da zadrži makar kakvu-takvu distancu prema SSRanju odnosno Varšavskom paktu. A i tome je moguće više uzrok želja za samovlašću nego briga za dobrobit naroda.

 

Na temu crnih rupa pre 1945. mogu samo da se nasmejem. Da, Kraljevina Jugoslavija je bila nerazvijena poljoprivredna zemlja. Ni prva ni zadnja u Evropi i svetu. Sve su posle 1945. napredovale, ove Zapadne znatno više i brže. Nije Faraon toplu vodu izmislio. Čak ni radne akcije za izgradnju puteva nisu bile novost. Ako izuzmemo antičko doba, gde se to (u malo drugačijem obliku) takođe primenjivalo, u novije doba je Hitler radne akcije ustanovio. Dao nezaposlenoj nemačkoj raji tanjir graška dnevno da mu grade puteve, koji su mu bili potrebni za neke druge "razvojne" ciljeve.

 

Da su, kojom srećom, Jugoslaviju 1945. oslobodili Ameri i Britanci umesto Rujkana i brdsko-planinskih okupatora iz 6.,7.,8.,9. i još ko-zna-koje divizije, doživela bi znatno veći procvat i razvoj nego pod crvenom diktaturom. Privreda bi se brže razvijala, demokratsko društvo takođe (kraljevina svejedno ne bi dugo opstala posle WWII ili bi se razvila u kvalitetnu parlamentarnu monarhiju) a do nacionalističkog divljanja devedesetih ne bi ni došlo da smo ostali u društvu civilizovanih (i.e. zapadno i demokratski orijentisanih) naroda. Možda bi se u nekom trenutku Jugoslavija pretvorila u konfederaciju (jedina pametna varijanta) ili bi došlo do civilizovanog razlaza kao u slučaju Češke i Slovačke. Do ovih divljanja po modelu devedesetih svakako ne bi ni došlo. Ne treba zaboraviti da su upravo Titini (namerno tako napisano) kadrovi bili kolovođe cele priče. Ta priča da je Faraon rasčistio nacionalizam je žvaka za seljaka. On je zadržao u službi nacionalističke i osvetnički raspoložene ličke generale i Njofru. Znao je on dobro ko su i kakvi su, ali su mu bili od koristi da uspostavi i održi svoju vlast. A oni su ćutali i čekali svoju priliku. I dočekali je. To što je hapsio pojedine disidentske nacionalistički opredeljene pojedince je beznačajno. Na polugama vlasti je ostavio one opasne slučajeve. Uostalom, mali primer iz lične statistike: pežorativne izraze za druge narode nikada nisam čuo iz usta pripadnika odnosno potomaka građanske klase; zato su se sinčići i unučići crvenih guzonja prosto utrkivali u tome. Takođe su osamdesetih pripadnici pristojnog sveta iz inostranstva nabavljali muzičku alternativu tipa Residentsa, dok su guzonjini sinovi i unuci nabavljali nacionalistička guslarska dela iz Kanade i Australije. I na temi borbe protiv nacionalizma je Faraon uprskao, odnosno još gore: namerno je na polugama vlasti ostavio nacionalističke gnjide, koje su mu po drugim pitanjima bile korisne.

 

Ukratko i da ne ponavljamo hiljadu puta prežvakano štivo: Faraon je bio crvena štetočina sa samo jednom zaslugom ali zato mnogim problemima, koje je ostavio. Naravno da je čista hipotetika, koliko bismo bolje prošli da se Jugoslavija već 1945. uvrstila u civilizovan svet, ali ima dovoljno indikacija na drugim stranama da bi bilo tako. Naravno, u normalnoj državi bi moralo da se radi i stvara, a ne da ti "radio ne radio - svira radio". I ne bi se baš tako lako moglo sa Cetinje na Dedinje zbog "zasluga".

 

Uz jednu ogradu: SFRJ nikad nije imala šansu postati članicom EEZ, niti sedamdesetih, niti je to itko nudio poslije Anti Markoviću. To je običan falsifikat. Sedamdesetih se zalaganje za članstvo u EEZ nagrađivalo otkazom s posla ili izbacivanjem iz škole (provjereno, svjedočio). Kad je to Ante Marković izdaleka natuknuo Delorsovoj komisiji nudeći neke polovične reforme, iz Bxl-a mu je odgovoreno 'Too little, too late'.

I sve to jer su pravila bila i pred 40 godina i pred 20 godina ista kao i danas, a SFRJ (jedna od 8 zemalja koje nisu ratificirale UN-ovu Opću deklaraciju o pravima čovjeka) ih nikad nije ispunjavala: demokratsko višestranačje, vladavina prava, funkcionalna tržišna ekonomija.

Da ispuni te uvjete, Jugoslavija bi se morala odreći u Ustav uklesane vodeće uloge Partije i JNA kao garanta te uloge. A to je zbilja bilo previše za očekivati.

[akiro]

Spoiler

 

Uz jednu ogradu: SFRJ nikad nije imala šansu postati članicom EEZ, niti sedamdesetih, niti je to itko nudio poslije Anti Markoviću. To je običan falsifikat. Sedamdesetih se zalaganje za članstvo u EEZ nagrađivalo otkazom s posla ili izbacivanjem iz škole (provjereno, svjedočio). Kad je to Ante Marković izdaleka natuknuo Delorsovoj komisiji nudeći neke polovične reforme, iz Bxl-a mu je odgovoreno 'Too little, too late'.

I sve to jer su pravila bila i pred 40 godina i pred 20 godina ista kao i danas, a SFRJ (jedna od 8 zemalja koje nisu ratificirale UN-ovu Opću deklaraciju o pravima čovjeka) ih nikad nije ispunjavala: demokratsko višestranačje, vladavina prava, funkcionalna tržišna ekonomija.

Da ispuni te uvjete, Jugoslavija bi se morala odreći u Ustav uklesane vodeće uloge Partije i JNA kao garanta te uloge. A to je zbilja bilo previše za očekivati.

 

Ja sam negde čuo ili pročitao (ne sećam se više) za varijantu da je Faraon neke 74te dobio tu ponudu, ali da iz razloga, koje si ti naveo, plus straha od Rujkana nije prihvatio. Bilo da je bilo te ponude ili ne, da je želeo - mogao je da demokratizuje društvo. A nije hteo. To su još bili zadnji trenuci da se stvarno on pitao. Posle toga je još gora struktura preuzela kormilo. Možda mi informacija i nije najbolja. Dopuni, jer me zanima.

 

A to, kako se zalaganje za civilizovano društvo i Evropu nagrađivalo je, na žalost, baš tako, kako si opisao. To ne znaju i ne vide samo oni, kojima zbog manjka znanja, sposobnosti i drugih kvaliteta normalno društvo ne odgovara. Takvih, na žalost, i nije tako malo. Zbog toga nećemo skoro biti za Evropu. Ne umemo da radimo, ali umemo da razmišljamo o uravnilovkama.

Edited by akiro, 12 November 2014 - 18:03.

[Ignjatović]

Price da bi Jugoslavija opstala u miru nakon 2 sv rata ili bi se na miru su za malu decu...   Pa upravo su u 2 svetskom ratu na prostoru YU bili najzesci medjunacionalni sukobi.  Gradjanski rat u pravom smislu reci. Cak i da nije postojao Tito i partizani .  Mrznja je bila u punom jeku.  A jedan od uzroka je taj da su Srbi uglavnom smatrali celu Jugu svojom..  tzv velika Srbija u punom smislu reci. Sa sve Srpskim kraljem...  Dok su komunisti zeleli Jugoslaviju sa ravnopravnim narodima i manjinama ( narodnostima )...

Ako im je to bio cilj,kakav su smisao imale republike i pokrajine ?

Edited by Ignjatović, 12 November 2014 - 20:30.

[Hill Bill]

Evropu su spasili demokrscani.

Ko prvo, još ne znamo da li su spasili i šta su spasili, ako su uopšte spasavali bilo šta sem što su se borili za vlast eksploatišući kohezionu silu hrišćanstva.

A kao drugo, govorim o tome da bar mi kao Sloveni teško da bismo ikako opstali da je pobedio nacizam. Samo komunistički fanatizam je mogao da se suprotstavi nacističkom i stvori šansu da Evropa bude drugačija. Gde su ti demohrišćani bili tada? U mišjim rupama ili u NSDAP, eto gde.

Edited by Hill Bill, 12 November 2014 - 22:59.

[Schrodinger]

 Samo komunistički fanatizam je mogao da se suprotstavi nacističkom i stvori šansu da Evropa bude drugačija. Gde su ti demohrišćani bili tada? U mišjim rupama ili u NSDAP, eto gde.

A mozda su bili u pokretima otpora? Ti si, verujem, cuo za generala de Gola i jos mnoge slicne njemu? Taj je imao mnogo manje zajednickog sa NSDAP nego sto su imali brojni clanovi i funkcioneri SKP(b).