Knjiga puna stranica otvorila se pod vetrom. Reci su iz nje tvorile sudbinu leptirica sto zive u Borci, ponekad u Krnjaci radi Beovoza, a ponekad u shumi. U shumi rastu divlje
jagode, a ponekad divlje pechurke. Papagajkama sam dao tamburu da opale onu moju. Dok se muzika probijala kroz Darkwood, stari Stribor rece:
-Ognjene, sine, izlazi iz pecine. Idemo na vasar!
Ognjen istrca iz pecine kao vruc lebac iz rerne. Pogleda oca onim njegovim zelenim buljavim ocima i kaze: Ahoy there, sailor!
Ama dosta vise sa tim sailorima ,to su pecurke sine, ludare - rece stari i potera volove na vasar.
Stigla ekipa tako na vasar bespotrepstina da izbleji, popije, pojede i povali.
''Gle one tice,leti bez perja, a vrti se oko moje pertle leve sarene.
Ognjen zaprca.
"Oganj ozari pertle suve." Zaista nema kraja ovom zachecu.
Detelina rodila male krave, nahranila ih zelenim bojicama.
Jesen Rimska greje jednacine, unatoch singularitetima svekovrsne parodije lepopisanja.
Gravitacija mrsko i sujetno Stibora golica. Jadnik, skakljiv je. Raspadajuci lebac namazan ludarama bezumlja udje i izadje i opet. Mada, Ognjenov avatar uzviknu: "Sto mu, dvesta bundeva Elliotovih, gde razvratno plesu svaki utorak."
Nevesta je neumoljivo istresla nos na grob Mladenov. Ali on je i dalje fantazirao o realnom krastavcu iz Bolivije, narendanom. "Sta urlash?" - reche nevesta. "Nisam verovao svedocima" bilo je poslednje sto je rekao, pre nego sto je nestao u eksploziji nuklearne bombe. Greskom kontrolora u Jakutsku, otpoceo je termonuklearni rat. Kad se prasina slegla, ostale su samo bubasvabe... doduse, sprzzene. Krckave. Ukusne. Nevesta preblede. Podrignu.
Svastika pasenogu zaovinom komsiji preko puta, poklonila jednu bubasvabu. Podrignuo.
Kad!! Istog momenta toga pojavi se Sandokan Milosavljevic iz Pljevalja kod kapije severno okrenute.
Onda Stibor Dolgoruki alias Vojvoda od Momprachama, zaposednut bubasvabama, odmalena je zeleo drugaciju konkurenciju od sopstvene brace Karamazov podivljale tehnicki zbog Zajona Milosavljevica. Sindrom koji kenja miomirisno u vidu beskrupuloznih ultraljubicastih stalagmita.
-Vojvodo od Pinosave! - prosaputa beli medved zvani Damir. Damir Kokakolovic.
U podsvesti uzivam besna kao premazana preko zuljeva .
Nekako Ognjen isprica Stiboru sta on zeli: jednu virshlu nabijenu u zadnjem, ili mozda u prednjem delu Milord Mustikle. Hrenovka Orlenovka naidje... "Ognjene! spakuj kofere . Ponavljam razred treci put, zivot bez sexa nije normalan. Medjutim, bezuvjetno shtrumfam ovog leptira.
ps citate li vi od pocetka il `nako` dodajete retji
pa misiiiim
Kolektivna prica Foruma B92
Started by
zzzzz
, Aug 05 2003 01:20
1447 replies to this topic
#1442
hristodulo
-
- Members
- 1,144 posts
Posted 11 May 2004 - 01:49
ja cita (moja ne cita), a zar je i bitno..? 
elem:
Knjiga puna stranica otvorila se pod vetrom. Reci su iz nje tvorile sudbinu leptirica sto zive u Borci, ponekad u Krnjaci radi Beovoza, a ponekad u shumi. U shumi rastu divlje
jagode, a ponekad divlje pechurke. Papagajkama sam dao tamburu da opale onu moju. Dok se muzika probijala kroz Darkwood, stari Stribor rece:
-Ognjene, sine, izlazi iz pecine. Idemo na vasar!
Ognjen istrca iz pecine kao vruc lebac iz rerne. Pogleda oca onim njegovim zelenim buljavim ocima i kaze: Ahoy there, sailor!
Ama dosta vise sa tim sailorima ,to su pecurke sine, ludare - rece stari i potera volove na vasar.
Stigla ekipa tako na vasar bespotrepstina da izbleji, popije, pojede i povali.
''Gle one tice,leti bez perja, a vrti se oko moje pertle leve sarene.
Ognjen zaprca.
"Oganj ozari pertle suve." Zaista nema kraja ovom zachecu.
Detelina rodila male krave, nahranila ih zelenim bojicama.
Jesen Rimska greje jednacine, unatoch singularitetima svekovrsne parodije lepopisanja.
Gravitacija mrsko i sujetno Stibora golica. Jadnik, skakljiv je. Raspadajuci lebac namazan ludarama bezumlja udje i izadje i opet. Mada, Ognjenov avatar uzviknu: "Sto mu, dvesta bundeva Elliotovih, gde razvratno plesu svaki utorak."
Nevesta je neumoljivo istresla nos na grob Mladenov. Ali on je i dalje fantazirao o realnom krastavcu iz Bolivije, narendanom. "Sta urlash?" - reche nevesta. "Nisam verovao svedocima" bilo je poslednje sto je rekao, pre nego sto je nestao u eksploziji nuklearne bombe. Greskom kontrolora u Jakutsku, otpoceo je termonuklearni rat. Kad se prasina slegla, ostale su samo bubasvabe... doduse, sprzzene. Krckave. Ukusne. Nevesta preblede. Podrignu.
Svastika pasenogu zaovinom komsiji preko puta, poklonila jednu bubasvabu. Podrignuo.
Kad!! Istog momenta toga pojavi se Sandokan Milosavljevic iz Pljevalja kod kapije severno okrenute.
Onda Stibor Dolgoruki alias Vojvoda od Momprachama, zaposednut bubasvabama, odmalena je zeleo drugaciju konkurenciju od sopstvene brace Karamazov podivljale tehnicki zbog Zajona Milosavljevica. Sindrom koji kenja miomirisno u vidu beskrupuloznih ultraljubicastih stalagmita.
-Vojvodo od Pinosave! - prosaputa beli medved zvani Damir. Damir Kokakolovic.
U podsvesti uzivam besna kao premazana preko zuljeva .
Nekako Ognjen isprica Stiboru sta on zeli: jednu virshlu nabijenu u zadnjem, ili mozda u prednjem delu Milord Mustikle. Hrenovka Orlenovka naidje... "Ognjene! spakuj kofere . Ponavljam razred treci put, zivot bez sexa nije normalan. Medjutim, bezuvjetno shtrumfam ovog leptira. Klonula
elem:Knjiga puna stranica otvorila se pod vetrom. Reci su iz nje tvorile sudbinu leptirica sto zive u Borci, ponekad u Krnjaci radi Beovoza, a ponekad u shumi. U shumi rastu divlje
jagode, a ponekad divlje pechurke. Papagajkama sam dao tamburu da opale onu moju. Dok se muzika probijala kroz Darkwood, stari Stribor rece:
-Ognjene, sine, izlazi iz pecine. Idemo na vasar!
Ognjen istrca iz pecine kao vruc lebac iz rerne. Pogleda oca onim njegovim zelenim buljavim ocima i kaze: Ahoy there, sailor!
Ama dosta vise sa tim sailorima ,to su pecurke sine, ludare - rece stari i potera volove na vasar.
Stigla ekipa tako na vasar bespotrepstina da izbleji, popije, pojede i povali.
''Gle one tice,leti bez perja, a vrti se oko moje pertle leve sarene.
Ognjen zaprca.
"Oganj ozari pertle suve." Zaista nema kraja ovom zachecu.
Detelina rodila male krave, nahranila ih zelenim bojicama.
Jesen Rimska greje jednacine, unatoch singularitetima svekovrsne parodije lepopisanja.
Gravitacija mrsko i sujetno Stibora golica. Jadnik, skakljiv je. Raspadajuci lebac namazan ludarama bezumlja udje i izadje i opet. Mada, Ognjenov avatar uzviknu: "Sto mu, dvesta bundeva Elliotovih, gde razvratno plesu svaki utorak."
Nevesta je neumoljivo istresla nos na grob Mladenov. Ali on je i dalje fantazirao o realnom krastavcu iz Bolivije, narendanom. "Sta urlash?" - reche nevesta. "Nisam verovao svedocima" bilo je poslednje sto je rekao, pre nego sto je nestao u eksploziji nuklearne bombe. Greskom kontrolora u Jakutsku, otpoceo je termonuklearni rat. Kad se prasina slegla, ostale su samo bubasvabe... doduse, sprzzene. Krckave. Ukusne. Nevesta preblede. Podrignu.
Svastika pasenogu zaovinom komsiji preko puta, poklonila jednu bubasvabu. Podrignuo.
Kad!! Istog momenta toga pojavi se Sandokan Milosavljevic iz Pljevalja kod kapije severno okrenute.
Onda Stibor Dolgoruki alias Vojvoda od Momprachama, zaposednut bubasvabama, odmalena je zeleo drugaciju konkurenciju od sopstvene brace Karamazov podivljale tehnicki zbog Zajona Milosavljevica. Sindrom koji kenja miomirisno u vidu beskrupuloznih ultraljubicastih stalagmita.
-Vojvodo od Pinosave! - prosaputa beli medved zvani Damir. Damir Kokakolovic.
U podsvesti uzivam besna kao premazana preko zuljeva .
Nekako Ognjen isprica Stiboru sta on zeli: jednu virshlu nabijenu u zadnjem, ili mozda u prednjem delu Milord Mustikle. Hrenovka Orlenovka naidje... "Ognjene! spakuj kofere . Ponavljam razred treci put, zivot bez sexa nije normalan. Medjutim, bezuvjetno shtrumfam ovog leptira. Klonula
#1443
Mia Wallace
-
- Members
- 166 posts
Posted 11 May 2004 - 19:17
Knjiga puna stranica otvorila se pod vetrom. Reci su iz nje tvorile sudbinu leptirica sto zive u Borci, ponekad u Krnjaci radi Beovoza, a ponekad u shumi. U shumi rastu divlje
jagode, a ponekad divlje pechurke. Papagajkama sam dao tamburu da opale onu moju. Dok se muzika probijala kroz Darkwood, stari Stribor rece:
-Ognjene, sine, izlazi iz pecine. Idemo na vasar!
Ognjen istrca iz pecine kao vruc lebac iz rerne. Pogleda oca onim njegovim zelenim buljavim ocima i kaze: Ahoy there, sailor!
Ama dosta vise sa tim sailorima ,to su pecurke sine, ludare - rece stari i potera volove na vasar.
Stigla ekipa tako na vasar bespotrepstina da izbleji, popije, pojede i povali.
''Gle one tice,leti bez perja, a vrti se oko moje pertle leve sarene.
Ognjen zaprca.
"Oganj ozari pertle suve." Zaista nema kraja ovom zachecu.
Detelina rodila male krave, nahranila ih zelenim bojicama.
Jesen Rimska greje jednacine, unatoch singularitetima svekovrsne parodije lepopisanja.
Gravitacija mrsko i sujetno Stibora golica. Jadnik, skakljiv je. Raspadajuci lebac namazan ludarama bezumlja udje i izadje i opet. Mada, Ognjenov avatar uzviknu: "Sto mu, dvesta bundeva Elliotovih, gde razvratno plesu svaki utorak."
Nevesta je neumoljivo istresla nos na grob Mladenov. Ali on je i dalje fantazirao o realnom krastavcu iz Bolivije, narendanom. "Sta urlash?" - reche nevesta. "Nisam verovao svedocima" bilo je poslednje sto je rekao, pre nego sto je nestao u eksploziji nuklearne bombe. Greskom kontrolora u Jakutsku, otpoceo je termonuklearni rat. Kad se prasina slegla, ostale su samo bubasvabe... doduse, sprzzene. Krckave. Ukusne. Nevesta preblede. Podrignu.
Svastika pasenogu zaovinom komsiji preko puta, poklonila jednu bubasvabu. Podrignuo.
Kad!! Istog momenta toga pojavi se Sandokan Milosavljevic iz Pljevalja kod kapije severno okrenute.
Onda Stibor Dolgoruki alias Vojvoda od Momprachama, zaposednut bubasvabama, odmalena je zeleo drugaciju konkurenciju od sopstvene brace Karamazov podivljale tehnicki zbog Zajona Milosavljevica. Sindrom koji kenja miomirisno u vidu beskrupuloznih ultraljubicastih stalagmita.
-Vojvodo od Pinosave! - prosaputa beli medved zvani Damir. Damir Kokakolovic.
U podsvesti uzivam besna kao premazana preko zuljeva .
Nekako Ognjen isprica Stiboru sta on zeli: jednu virshlu nabijenu u zadnjem, ili mozda u prednjem delu Milord Mustikle. Hrenovka Orlenovka naidje... "Ognjene! spakuj kofere . Ponavljam razred treci put, zivot bez sexa nije normalan. Medjutim, bezuvjetno shtrumfam ovog leptira. Klonula ovco,
jagode, a ponekad divlje pechurke. Papagajkama sam dao tamburu da opale onu moju. Dok se muzika probijala kroz Darkwood, stari Stribor rece:
-Ognjene, sine, izlazi iz pecine. Idemo na vasar!
Ognjen istrca iz pecine kao vruc lebac iz rerne. Pogleda oca onim njegovim zelenim buljavim ocima i kaze: Ahoy there, sailor!
Ama dosta vise sa tim sailorima ,to su pecurke sine, ludare - rece stari i potera volove na vasar.
Stigla ekipa tako na vasar bespotrepstina da izbleji, popije, pojede i povali.
''Gle one tice,leti bez perja, a vrti se oko moje pertle leve sarene.
Ognjen zaprca.
"Oganj ozari pertle suve." Zaista nema kraja ovom zachecu.
Detelina rodila male krave, nahranila ih zelenim bojicama.
Jesen Rimska greje jednacine, unatoch singularitetima svekovrsne parodije lepopisanja.
Gravitacija mrsko i sujetno Stibora golica. Jadnik, skakljiv je. Raspadajuci lebac namazan ludarama bezumlja udje i izadje i opet. Mada, Ognjenov avatar uzviknu: "Sto mu, dvesta bundeva Elliotovih, gde razvratno plesu svaki utorak."
Nevesta je neumoljivo istresla nos na grob Mladenov. Ali on je i dalje fantazirao o realnom krastavcu iz Bolivije, narendanom. "Sta urlash?" - reche nevesta. "Nisam verovao svedocima" bilo je poslednje sto je rekao, pre nego sto je nestao u eksploziji nuklearne bombe. Greskom kontrolora u Jakutsku, otpoceo je termonuklearni rat. Kad se prasina slegla, ostale su samo bubasvabe... doduse, sprzzene. Krckave. Ukusne. Nevesta preblede. Podrignu.
Svastika pasenogu zaovinom komsiji preko puta, poklonila jednu bubasvabu. Podrignuo.
Kad!! Istog momenta toga pojavi se Sandokan Milosavljevic iz Pljevalja kod kapije severno okrenute.
Onda Stibor Dolgoruki alias Vojvoda od Momprachama, zaposednut bubasvabama, odmalena je zeleo drugaciju konkurenciju od sopstvene brace Karamazov podivljale tehnicki zbog Zajona Milosavljevica. Sindrom koji kenja miomirisno u vidu beskrupuloznih ultraljubicastih stalagmita.
-Vojvodo od Pinosave! - prosaputa beli medved zvani Damir. Damir Kokakolovic.
U podsvesti uzivam besna kao premazana preko zuljeva .
Nekako Ognjen isprica Stiboru sta on zeli: jednu virshlu nabijenu u zadnjem, ili mozda u prednjem delu Milord Mustikle. Hrenovka Orlenovka naidje... "Ognjene! spakuj kofere . Ponavljam razred treci put, zivot bez sexa nije normalan. Medjutim, bezuvjetno shtrumfam ovog leptira. Klonula ovco,
#1444
plavooka
-
- Members
- 4 posts
Posted 12 May 2004 - 17:43
Knjiga puna stranica otvorila se pod vetrom. Reci su iz nje tvorile sudbinu leptirica sto zive u Borci, ponekad u Krnjaci radi Beovoza, a ponekad u shumi. U shumi rastu divlje
jagode, a ponekad divlje pechurke. Papagajkama sam dao tamburu da opale onu moju. Dok se muzika probijala kroz Darkwood, stari Stribor rece:
-Ognjene, sine, izlazi iz pecine. Idemo na vasar!
Ognjen istrca iz pecine kao vruc lebac iz rerne. Pogleda oca onim njegovim zelenim buljavim ocima i kaze: Ahoy there, sailor!
Ama dosta vise sa tim sailorima ,to su pecurke sine, ludare - rece stari i potera volove na vasar.
Stigla ekipa tako na vasar bespotrepstina da izbleji, popije, pojede i povali.
''Gle one tice,leti bez perja, a vrti se oko moje pertle leve sarene.
Ognjen zaprca.
"Oganj ozari pertle suve." Zaista nema kraja ovom zachecu.
Detelina rodila male krave, nahranila ih zelenim bojicama.
Jesen Rimska greje jednacine, unatoch singularitetima svekovrsne parodije lepopisanja.
Gravitacija mrsko i sujetno Stibora golica. Jadnik, skakljiv je. Raspadajuci lebac namazan ludarama bezumlja udje i izadje i opet. Mada, Ognjenov avatar uzviknu: "Sto mu, dvesta bundeva Elliotovih, gde razvratno plesu svaki utorak."
Nevesta je neumoljivo istresla nos na grob Mladenov. Ali on je i dalje fantazirao o realnom krastavcu iz Bolivije, narendanom. "Sta urlash?" - reche nevesta. "Nisam verovao svedocima" bilo je poslednje sto je rekao, pre nego sto je nestao u eksploziji nuklearne bombe. Greskom kontrolora u Jakutsku, otpoceo je termonuklearni rat. Kad se prasina slegla, ostale su samo bubasvabe... doduse, sprzzene. Krckave. Ukusne. Nevesta preblede. Podrignu.
Svastika pasenogu zaovinom komsiji preko puta, poklonila jednu bubasvabu. Podrignuo.
Kad!! Istog momenta toga pojavi se Sandokan Milosavljevic iz Pljevalja kod kapije severno okrenute.
Onda Stibor Dolgoruki alias Vojvoda od Momprachama, zaposednut bubasvabama, odmalena je zeleo drugaciju konkurenciju od sopstvene brace Karamazov podivljale tehnicki zbog Zajona Milosavljevica. Sindrom koji kenja miomirisno u vidu beskrupuloznih ultraljubicastih stalagmita.
-Vojvodo od Pinosave! - prosaputa beli medved zvani Damir. Damir Kokakolovic.
U podsvesti uzivam besna kao premazana preko zuljeva .
Nekako Ognjen isprica Stiboru sta on zeli: jednu virshlu nabijenu u zadnjem, ili mozda u prednjem delu Milord Mustikle. Hrenovka Orlenovka naidje... "Ognjene! spakuj kofere . Ponavljam razred treci put, zivot bez sexa nije normalan. Medjutim, bezuvjetno shtrumfam ovog leptira. Klonula ovco, hitro
jagode, a ponekad divlje pechurke. Papagajkama sam dao tamburu da opale onu moju. Dok se muzika probijala kroz Darkwood, stari Stribor rece:
-Ognjene, sine, izlazi iz pecine. Idemo na vasar!
Ognjen istrca iz pecine kao vruc lebac iz rerne. Pogleda oca onim njegovim zelenim buljavim ocima i kaze: Ahoy there, sailor!
Ama dosta vise sa tim sailorima ,to su pecurke sine, ludare - rece stari i potera volove na vasar.
Stigla ekipa tako na vasar bespotrepstina da izbleji, popije, pojede i povali.
''Gle one tice,leti bez perja, a vrti se oko moje pertle leve sarene.
Ognjen zaprca.
"Oganj ozari pertle suve." Zaista nema kraja ovom zachecu.
Detelina rodila male krave, nahranila ih zelenim bojicama.
Jesen Rimska greje jednacine, unatoch singularitetima svekovrsne parodije lepopisanja.
Gravitacija mrsko i sujetno Stibora golica. Jadnik, skakljiv je. Raspadajuci lebac namazan ludarama bezumlja udje i izadje i opet. Mada, Ognjenov avatar uzviknu: "Sto mu, dvesta bundeva Elliotovih, gde razvratno plesu svaki utorak."
Nevesta je neumoljivo istresla nos na grob Mladenov. Ali on je i dalje fantazirao o realnom krastavcu iz Bolivije, narendanom. "Sta urlash?" - reche nevesta. "Nisam verovao svedocima" bilo je poslednje sto je rekao, pre nego sto je nestao u eksploziji nuklearne bombe. Greskom kontrolora u Jakutsku, otpoceo je termonuklearni rat. Kad se prasina slegla, ostale su samo bubasvabe... doduse, sprzzene. Krckave. Ukusne. Nevesta preblede. Podrignu.
Svastika pasenogu zaovinom komsiji preko puta, poklonila jednu bubasvabu. Podrignuo.
Kad!! Istog momenta toga pojavi se Sandokan Milosavljevic iz Pljevalja kod kapije severno okrenute.
Onda Stibor Dolgoruki alias Vojvoda od Momprachama, zaposednut bubasvabama, odmalena je zeleo drugaciju konkurenciju od sopstvene brace Karamazov podivljale tehnicki zbog Zajona Milosavljevica. Sindrom koji kenja miomirisno u vidu beskrupuloznih ultraljubicastih stalagmita.
-Vojvodo od Pinosave! - prosaputa beli medved zvani Damir. Damir Kokakolovic.
U podsvesti uzivam besna kao premazana preko zuljeva .
Nekako Ognjen isprica Stiboru sta on zeli: jednu virshlu nabijenu u zadnjem, ili mozda u prednjem delu Milord Mustikle. Hrenovka Orlenovka naidje... "Ognjene! spakuj kofere . Ponavljam razred treci put, zivot bez sexa nije normalan. Medjutim, bezuvjetno shtrumfam ovog leptira. Klonula ovco, hitro
#1445
Allegra
-
- Members
- 1,957 posts
Posted 14 May 2004 - 12:47
posegnuKnjiga puna stranica otvorila se pod vetrom. Reci su iz nje tvorile sudbinu leptirica sto zive u Borci, ponekad u Krnjaci radi Beovoza, a ponekad u shumi. U shumi rastu divlje
jagode, a ponekad divlje pechurke. Papagajkama sam dao tamburu da opale onu moju. Dok se muzika probijala kroz Darkwood, stari Stribor rece:
-Ognjene, sine, izlazi iz pecine. Idemo na vasar!
Ognjen istrca iz pecine kao vruc lebac iz rerne. Pogleda oca onim njegovim zelenim buljavim ocima i kaze: Ahoy there, sailor!
Ama dosta vise sa tim sailorima ,to su pecurke sine, ludare - rece stari i potera volove na vasar.
Stigla ekipa tako na vasar bespotrepstina da izbleji, popije, pojede i povali.
''Gle one tice,leti bez perja, a vrti se oko moje pertle leve sarene.
Ognjen zaprca.
"Oganj ozari pertle suve." Zaista nema kraja ovom zachecu.
Detelina rodila male krave, nahranila ih zelenim bojicama.
Jesen Rimska greje jednacine, unatoch singularitetima svekovrsne parodije lepopisanja.
Gravitacija mrsko i sujetno Stibora golica. Jadnik, skakljiv je. Raspadajuci lebac namazan ludarama bezumlja udje i izadje i opet. Mada, Ognjenov avatar uzviknu: "Sto mu, dvesta bundeva Elliotovih, gde razvratno plesu svaki utorak."
Nevesta je neumoljivo istresla nos na grob Mladenov. Ali on je i dalje fantazirao o realnom krastavcu iz Bolivije, narendanom. "Sta urlash?" - reche nevesta. "Nisam verovao svedocima" bilo je poslednje sto je rekao, pre nego sto je nestao u eksploziji nuklearne bombe. Greskom kontrolora u Jakutsku, otpoceo je termonuklearni rat. Kad se prasina slegla, ostale su samo bubasvabe... doduse, sprzzene. Krckave. Ukusne. Nevesta preblede. Podrignu.
Svastika pasenogu zaovinom komsiji preko puta, poklonila jednu bubasvabu. Podrignuo.
Kad!! Istog momenta toga pojavi se Sandokan Milosavljevic iz Pljevalja kod kapije severno okrenute.
Onda Stibor Dolgoruki alias Vojvoda od Momprachama, zaposednut bubasvabama, odmalena je zeleo drugaciju konkurenciju od sopstvene brace Karamazov podivljale tehnicki zbog Zajona Milosavljevica. Sindrom koji kenja miomirisno u vidu beskrupuloznih ultraljubicastih stalagmita.
-Vojvodo od Pinosave! - prosaputa beli medved zvani Damir. Damir Kokakolovic.
U podsvesti uzivam besna kao premazana preko zuljeva .
Nekako Ognjen isprica Stiboru sta on zeli: jednu virshlu nabijenu u zadnjem, ili mozda u prednjem delu Milord Mustikle. Hrenovka Orlenovka naidje... "Ognjene! spakuj kofere . Ponavljam razred treci put, zivot bez sexa nije normalan. Medjutim, bezuvjetno shtrumfam ovog leptira. Klonula ovco, hitro posegnu
#1446
Solaar
-
- Members
- 1,275 posts
Posted 15 May 2004 - 13:14
Knjiga puna stranica otvorila se pod vetrom. Reci su iz nje tvorile sudbinu leptirica sto zive u Borci, ponekad u Krnjaci radi Beovoza, a ponekad u shumi. U shumi rastu divlje
jagode, a ponekad divlje pechurke. Papagajkama sam dao tamburu da opale onu moju. Dok se muzika probijala kroz Darkwood, stari Stribor rece:
-Ognjene, sine, izlazi iz pecine. Idemo na vasar!
Ognjen istrca iz pecine kao vruc lebac iz rerne. Pogleda oca onim njegovim zelenim buljavim ocima i kaze: Ahoy there, sailor!
Ama dosta vise sa tim sailorima ,to su pecurke sine, ludare - rece stari i potera volove na vasar.
Stigla ekipa tako na vasar bespotrepstina da izbleji, popije, pojede i povali.
''Gle one tice,leti bez perja, a vrti se oko moje pertle leve sarene.
Ognjen zaprca.
"Oganj ozari pertle suve." Zaista nema kraja ovom zachecu.
Detelina rodila male krave, nahranila ih zelenim bojicama.
Jesen Rimska greje jednacine, unatoch singularitetima svekovrsne parodije lepopisanja.
Gravitacija mrsko i sujetno Stibora golica. Jadnik, skakljiv je. Raspadajuci lebac namazan ludarama bezumlja udje i izadje i opet. Mada, Ognjenov avatar uzviknu: "Sto mu, dvesta bundeva Elliotovih, gde razvratno plesu svaki utorak."
Nevesta je neumoljivo istresla nos na grob Mladenov. Ali on je i dalje fantazirao o realnom krastavcu iz Bolivije, narendanom. "Sta urlash?" - reche nevesta. "Nisam verovao svedocima" bilo je poslednje sto je rekao, pre nego sto je nestao u eksploziji nuklearne bombe. Greskom kontrolora u Jakutsku, otpoceo je termonuklearni rat. Kad se prasina slegla, ostale su samo bubasvabe... doduse, sprzzene. Krckave. Ukusne. Nevesta preblede. Podrignu.
Svastika pasenogu zaovinom komsiji preko puta, poklonila jednu bubasvabu. Podrignuo.
Kad!! Istog momenta toga pojavi se Sandokan Milosavljevic iz Pljevalja kod kapije severno okrenute.
Onda Stibor Dolgoruki alias Vojvoda od Momprachama, zaposednut bubasvabama, odmalena je zeleo drugaciju konkurenciju od sopstvene brace Karamazov podivljale tehnicki zbog Zajona Milosavljevica. Sindrom koji kenja miomirisno u vidu beskrupuloznih ultraljubicastih stalagmita.
-Vojvodo od Pinosave! - prosaputa beli medved zvani Damir. Damir Kokakolovic.
U podsvesti uzivam besna kao premazana preko zuljeva .
Nekako Ognjen isprica Stiboru sta on zeli: jednu virshlu nabijenu u zadnjem, ili mozda u prednjem delu Milord Mustikle. Hrenovka Orlenovka naidje... "Ognjene! spakuj kofere . Ponavljam razred treci put, zivot bez sexa nije normalan. Medjutim, bezuvjetno shtrumfam ovog leptira. Klonula ovco, hitro posegnu niotkuda
jagode, a ponekad divlje pechurke. Papagajkama sam dao tamburu da opale onu moju. Dok se muzika probijala kroz Darkwood, stari Stribor rece:
-Ognjene, sine, izlazi iz pecine. Idemo na vasar!
Ognjen istrca iz pecine kao vruc lebac iz rerne. Pogleda oca onim njegovim zelenim buljavim ocima i kaze: Ahoy there, sailor!
Ama dosta vise sa tim sailorima ,to su pecurke sine, ludare - rece stari i potera volove na vasar.
Stigla ekipa tako na vasar bespotrepstina da izbleji, popije, pojede i povali.
''Gle one tice,leti bez perja, a vrti se oko moje pertle leve sarene.
Ognjen zaprca.
"Oganj ozari pertle suve." Zaista nema kraja ovom zachecu.
Detelina rodila male krave, nahranila ih zelenim bojicama.
Jesen Rimska greje jednacine, unatoch singularitetima svekovrsne parodije lepopisanja.
Gravitacija mrsko i sujetno Stibora golica. Jadnik, skakljiv je. Raspadajuci lebac namazan ludarama bezumlja udje i izadje i opet. Mada, Ognjenov avatar uzviknu: "Sto mu, dvesta bundeva Elliotovih, gde razvratno plesu svaki utorak."
Nevesta je neumoljivo istresla nos na grob Mladenov. Ali on je i dalje fantazirao o realnom krastavcu iz Bolivije, narendanom. "Sta urlash?" - reche nevesta. "Nisam verovao svedocima" bilo je poslednje sto je rekao, pre nego sto je nestao u eksploziji nuklearne bombe. Greskom kontrolora u Jakutsku, otpoceo je termonuklearni rat. Kad se prasina slegla, ostale su samo bubasvabe... doduse, sprzzene. Krckave. Ukusne. Nevesta preblede. Podrignu.
Svastika pasenogu zaovinom komsiji preko puta, poklonila jednu bubasvabu. Podrignuo.
Kad!! Istog momenta toga pojavi se Sandokan Milosavljevic iz Pljevalja kod kapije severno okrenute.
Onda Stibor Dolgoruki alias Vojvoda od Momprachama, zaposednut bubasvabama, odmalena je zeleo drugaciju konkurenciju od sopstvene brace Karamazov podivljale tehnicki zbog Zajona Milosavljevica. Sindrom koji kenja miomirisno u vidu beskrupuloznih ultraljubicastih stalagmita.
-Vojvodo od Pinosave! - prosaputa beli medved zvani Damir. Damir Kokakolovic.
U podsvesti uzivam besna kao premazana preko zuljeva .
Nekako Ognjen isprica Stiboru sta on zeli: jednu virshlu nabijenu u zadnjem, ili mozda u prednjem delu Milord Mustikle. Hrenovka Orlenovka naidje... "Ognjene! spakuj kofere . Ponavljam razred treci put, zivot bez sexa nije normalan. Medjutim, bezuvjetno shtrumfam ovog leptira. Klonula ovco, hitro posegnu niotkuda
#1447
zzzzz
-
- Members
- 2,055 posts
Posted 26 May 2004 - 02:55
Knjiga puna stranica otvorila se pod vetrom. Reci su iz nje tvorile sudbinu leptirica sto zive u Borci, ponekad u Krnjaci radi Beovoza, a ponekad u shumi. U shumi rastu divlje
jagode, a ponekad divlje pechurke. Papagajkama sam dao tamburu da opale onu moju. Dok se muzika probijala kroz Darkwood, stari Stribor rece:
-Ognjene, sine, izlazi iz pecine. Idemo na vasar!
Ognjen istrca iz pecine kao vruc lebac iz rerne. Pogleda oca onim njegovim zelenim buljavim ocima i kaze: Ahoy there, sailor!
Ama dosta vise sa tim sailorima ,to su pecurke sine, ludare - rece stari i potera volove na vasar.
Stigla ekipa tako na vasar bespotrepstina da izbleji, popije, pojede i povali.
''Gle one tice,leti bez perja, a vrti se oko moje pertle leve sarene.
Ognjen zaprca.
"Oganj ozari pertle suve." Zaista nema kraja ovom zachecu.
Detelina rodila male krave, nahranila ih zelenim bojicama.
Jesen Rimska greje jednacine, unatoch singularitetima svekovrsne parodije lepopisanja.
Gravitacija mrsko i sujetno Stibora golica. Jadnik, skakljiv je. Raspadajuci lebac namazan ludarama bezumlja udje i izadje i opet. Mada, Ognjenov avatar uzviknu: "Sto mu, dvesta bundeva Elliotovih, gde razvratno plesu svaki utorak."
Nevesta je neumoljivo istresla nos na grob Mladenov. Ali on je i dalje fantazirao o realnom krastavcu iz Bolivije, narendanom. "Sta urlash?" - reche nevesta. "Nisam verovao svedocima" bilo je poslednje sto je rekao, pre nego sto je nestao u eksploziji nuklearne bombe. Greskom kontrolora u Jakutsku, otpoceo je termonuklearni rat. Kad se prasina slegla, ostale su samo bubasvabe... doduse, sprzzene. Krckave. Ukusne. Nevesta preblede. Podrignu.
Svastika pasenogu zaovinom komsiji preko puta, poklonila jednu bubasvabu. Podrignuo.
Kad!! Istog momenta toga pojavi se Sandokan Milosavljevic iz Pljevalja kod kapije severno okrenute.
Onda Stibor Dolgoruki alias Vojvoda od Momprachama, zaposednut bubasvabama, odmalena je zeleo drugaciju konkurenciju od sopstvene brace Karamazov podivljale tehnicki zbog Zajona Milosavljevica. Sindrom koji kenja miomirisno u vidu beskrupuloznih ultraljubicastih stalagmita.
-Vojvodo od Pinosave! - prosaputa beli medved zvani Damir. Damir Kokakolovic.
U podsvesti uzivam besna kao premazana preko zuljeva .
Nekako Ognjen isprica Stiboru sta on zeli: jednu virshlu nabijenu u zadnjem, ili mozda u prednjem delu Milord Mustikle. Hrenovka Orlenovka naidje... "Ognjene! spakuj kofere . Ponavljam razred treci put, zivot bez sexa nije normalan. Medjutim, bezuvjetno shtrumfam ovog leptira. Klonula ovco, hitro posegnu niotkuda nikuda.
KRAJ. mucenja
jagode, a ponekad divlje pechurke. Papagajkama sam dao tamburu da opale onu moju. Dok se muzika probijala kroz Darkwood, stari Stribor rece:
-Ognjene, sine, izlazi iz pecine. Idemo na vasar!
Ognjen istrca iz pecine kao vruc lebac iz rerne. Pogleda oca onim njegovim zelenim buljavim ocima i kaze: Ahoy there, sailor!
Ama dosta vise sa tim sailorima ,to su pecurke sine, ludare - rece stari i potera volove na vasar.
Stigla ekipa tako na vasar bespotrepstina da izbleji, popije, pojede i povali.
''Gle one tice,leti bez perja, a vrti se oko moje pertle leve sarene.
Ognjen zaprca.
"Oganj ozari pertle suve." Zaista nema kraja ovom zachecu.
Detelina rodila male krave, nahranila ih zelenim bojicama.
Jesen Rimska greje jednacine, unatoch singularitetima svekovrsne parodije lepopisanja.
Gravitacija mrsko i sujetno Stibora golica. Jadnik, skakljiv je. Raspadajuci lebac namazan ludarama bezumlja udje i izadje i opet. Mada, Ognjenov avatar uzviknu: "Sto mu, dvesta bundeva Elliotovih, gde razvratno plesu svaki utorak."
Nevesta je neumoljivo istresla nos na grob Mladenov. Ali on je i dalje fantazirao o realnom krastavcu iz Bolivije, narendanom. "Sta urlash?" - reche nevesta. "Nisam verovao svedocima" bilo je poslednje sto je rekao, pre nego sto je nestao u eksploziji nuklearne bombe. Greskom kontrolora u Jakutsku, otpoceo je termonuklearni rat. Kad se prasina slegla, ostale su samo bubasvabe... doduse, sprzzene. Krckave. Ukusne. Nevesta preblede. Podrignu.
Svastika pasenogu zaovinom komsiji preko puta, poklonila jednu bubasvabu. Podrignuo.
Kad!! Istog momenta toga pojavi se Sandokan Milosavljevic iz Pljevalja kod kapije severno okrenute.
Onda Stibor Dolgoruki alias Vojvoda od Momprachama, zaposednut bubasvabama, odmalena je zeleo drugaciju konkurenciju od sopstvene brace Karamazov podivljale tehnicki zbog Zajona Milosavljevica. Sindrom koji kenja miomirisno u vidu beskrupuloznih ultraljubicastih stalagmita.
-Vojvodo od Pinosave! - prosaputa beli medved zvani Damir. Damir Kokakolovic.
U podsvesti uzivam besna kao premazana preko zuljeva .
Nekako Ognjen isprica Stiboru sta on zeli: jednu virshlu nabijenu u zadnjem, ili mozda u prednjem delu Milord Mustikle. Hrenovka Orlenovka naidje... "Ognjene! spakuj kofere . Ponavljam razred treci put, zivot bez sexa nije normalan. Medjutim, bezuvjetno shtrumfam ovog leptira. Klonula ovco, hitro posegnu niotkuda nikuda.
KRAJ. mucenja
Edited by zzzzz, 26 May 2004 - 02:57.
