...Ne možeš generalizovati stvari. Možda je jedan Severno- Koreanac mnogo srećniji od prosečnog Amerikanca (koji možda ima problema sa detetom u školi, da isplati kredite ili živi normalno u nebezbednom delu grada) jer on veruje u to da oni na čelu sa njihovim Vođom mogu da lete na nuklearnim bojevim glavama. ...
Pa da se dopunim onda: prosecan amer uziva u svojoj kupovnoj moci dok polovina planete u tome ne moze da uziva.
Naravno da su sve reci na osnovu kojih mi tumacimo svet prema sopstvenim premisama potpuno relativne. Ne postoji dobro i lose, lepo i ruzno itd...
Šta to znači "uživa u svojoj kupovnoj moći"? ...
Ovo bi zasluzilo i novu temu (neka neko otvori ako hoce, mene mrzi da opet splitujem...)
Pitanje srece je zanimljivo, i tok rasprave me je podsetio na jedno od uvodnih scena filma "Gods Must Be Crazy" (mislim da je kod nas prikazan pod naslovom "Bogovi su pali na teme" ili tako nesto), gde jedan lik kaze da su pripadnici nekog africkog nomadskog plemena najsrecniji ljudi na svetu, jer nista nemaju. Ja bih dodao: jer nemaju sta da izgube.
Aforistisko/filozofski, izgleda na mestu. No, sta cemo sa podatkom da kod njih zena radja u proseku desetoro dece (ako prezivi sve porodjaje), od kojih samo dvoje dozive punoletnost, a ostala umru od gladi ili decijih bolesti?
Dobro, to je kad izbora nema. A kad ga ima: zena vise voli hotel, a ja sator i kamp. Zena voli putovanje avionom, a ja motociklom. Tako je, kako na kojem letovanju, srecnije jedno ili drugo. Ali, niko nije nesrecan, jer smo svesni da nam je dobro.
To je pitanje filozofije: ko je nesrecniji, moja cerka kad izgubi teniski mec (a ja platio trenera i terene), ili komsijina cerka koja ne igra nista, jer njeni roditelji nemaju para za trenere i klubove?
Kolajcak,
nemoj o Amerima ako nisi probao, ne pada to sa drveta samo zbog geografije.
U USA, zena i ja smo (cerka je bila godinu dana stara)kupili kucu od 150 kvadrata, sa bazenom i duplom garazom (na kredit, naravno). Izgleda kao luksuz i lagodan zivot, zar ne? Nasi kolege u domaji nisu.
Ali:
kad su mu trebale cipele, moj kolega u domaji je izasao s posla u kupovinu. Ja nisam mogao izaci.
Moj kolega je imao 6 nedelja godisnjeg odmora, a ja 80 slobodnih radnih casova godisnje. Dve nedelje, ako ne potrosim drugacije - ako odem prepodne kod zubara, odbijalo mi se 4 casa od godisnjeg... Da bih otisao na godisnji, uzimao sam neplaceno odsustvo.
Moj kolega u domaji fotokopira i telefonira na poslu, kod mene, ako te uhvate da to radis, sledi otkaz na licu mesta.
Mogao bih ispuniti ceo forum primerima, ali nema smisla. Svodi se na to da kritikujemo Zapad, a posebno USA, radi vanjske politike itd. A mi smo, kao "dobri domacini" i znamo se dobro provesti, pa smo pametniji. Samo, onda su nam "oni" (tj. zapadnjaci) krivi sto nas eksploatisu...
Koliko para, toliko muzike. Ili, koliko rada, toliko i para.
Zivot (ili sreca) je prostitucija, pojednostavljeno receno. "Prodajes dupe" neko vreme, da uzivas u ostatku vremena.
Je nisam provodio toliko vremena u kafanama kao moji kolege u domaji, umesto toga sam radio ili bio dezuran.
A sad se nadju da kazu da mi je lako, jer sam u USA!? Covece, ja sam godinama proizveo, svake godine, vise produktivnih casova rada nego oni u pola radnog veka.
Da se vratimo na pitanje srece i filozofije: neko je srecan ako lenstvuje, neko drugi ako radi i stekne. Oba su u pravu - ali jedan nema prava da zavidi ili kritikuje onog drugog.
)! 
