76 replies to this topic

[ing.glick]

 Onda država, deklarativno liberalna, ubrizga lovu u banke, pa sve iz početka.

 

To se zove socijalizacija gubitaka. To je stvar karakteristicna za socijalizam i istovremeno suprotna ideji kapitalizma.

[brusli]

To se zove socijalizacija gubitaka. To je stvar karakteristicna za socijalizam i istovremeno suprotna ideji kapitalizma.

Tako je, ali ovde nije to problem, vec to da su trebale da propadnu finansijske institucije vitalne za ceo sistem i onda su morale da se spasu nevezano da li je sicijalizam ili kapitalizam.

 

Danasnji kapitalizam ima sistemsku gresku u sebi, a to je "too big to fail". I to se pre svega odnosi na banke, koje su porasle preko svake mere, jer je proizvodnja naravno otisla u Kinu, pa se svi bave "finansijskim uslugama"...

Edited by brusli, 28 March 2013 - 13:57.

[Bradzorf]

To se zove socijalizacija gubitaka. To je stvar karakteristicna za socijalizam i istovremeno suprotna ideji kapitalizma.

 

Zato sam i napisao "deklarativno", a iz istog razloga se pitam kako se to zove? Zašto stvari ne nazvati pravim imenom?

 

Tako je, ali ovde nije to problem, vec to da su trebale da propadnu finansijske institucije vitalne za ceo sistem i onda su morale da se spasu nevezano da li je sicijalizam ili kapitalizam.

 

Danasnji kapitalizam ima sistemsku gresku u sebi, a to je "too big to fail". I to se pre svega odnosi na banke, koje su porasle preko svake mere, jer je proizvodnja naravno otisla u Kinu, pa se svi bave "finansijskim uslugama"...

 

 

Osim banaka, tu su još slične delatnosti: investicioni fondovi, penzioni fondovi, osiguravajuće kuće i auto industrija dobrim delom. Za sve ostale važe neki drugi aršini.

[Schrodinger]

...

Osim banaka, tu su još slične delatnosti: investicioni fondovi, penzioni fondovi, osiguravajuće kuće i auto industrija dobrim delom. Za sve ostale važe neki drugi aršini.

 

Pa da ih ukinemo onda? Bez auto industrije ja licno bih sasvim fino preziveo, doduse nije mi jasno kako bi penzioneri bez fondova, ali po cuvenom principu karakteristicnom za socijalizam Ima Ko Se O Tome Brine. ("Ako me se sete za Dan bezbednosti, sete...")

 

Inace, valja procitati ono sto su velikani humanizma kao sto su bili Erazmo Roterdamski i Zan Zak Ruso - koji su se inace u svoje doba mogli smatrati ekstremnom levicom - pisali o bankarstvu kao o nuznom delu svake napredne materijalne kulture.

 

Konacno, evo jedne sjajne parabole u prevodu stranih placenika i izdajnika Vuka S. Karadzica i Djure Danicica:

 

14. Јер као што човјек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје;

15. И једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде.

16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.

17. Тако и онај што прими два, доби и он још два.

18. А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога.

19. А послије дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима.

20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима.

21. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега.

22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам добио с њима.

23. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега.

24. А приступивши и онај што је примио један талант рече: Господару, знао сам да си ти тврд човјек: жањеш гдје ниси сијао, и скупљаш гдје ниси вијао;

25. Па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје.

26. А господар његов одговарајући рече му: Зли и лијени слуго, знао си да жањем гдје нисам сијао, и скупљам гдје нисам вијао:

27. Требало је зато моје сребро да даш мјењачима; и дошавши, ја бих узео своје са добитком.

28. Узмите, дакле, од њега талант, и подајте ономе што има десет таланата.

 

(Matej, glava 25; mora da su Vuk i Djura radili za Goldman Sachs - a i taj Matija mi je sumnjiv, on zvuci kao neki CFO...)

[Bradzorf]

Uz dužno poštovanje tvog samoproglašenog genija, rekao bih da na tom polju postoje veći autoriteti kojima bih poklonio svoje poverenje, a čije je tumačenje dijametralno suprotno tvom:

 

Sveti TEOFILAKT Ohridski
TUMAČENjE SVETOG EVANĐELjA PO MATEJU

 

14-19. Jer kao što čovjek polazeći na put dozva sluge svoje i predade im blago svoje; i jednome dade pet talanata, a drugome dva, a trećemu jedan, svakome prema njegovoj moći: i odmah otide. A onaj što primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi još pet talanata. Tako i onaj što primi dva, dobi i on još dva. A koji primi jedan otide te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodara svoga. A poslije dugog vremena dođe gospodar ovih sluga, i stade svoditi račun s njima.

 

Pošto je gore rekao: "Ne znate dana kada će doći Gospod", Go-spod dodaje i ovu priču kako bi pokazao da će doći iznenada. On je pozvao svoje sluge kao čovek koji se sprema na dalek put, i poverio im svoju imovinu, nešto jednom, nešto drugom. "Čovek koji polazi na put" jeste Hristos koji je nas radi postao čovek. On je "otputovao" zato što je uzišao na nebesa, ali i zbog svoje dugotrpeljivosti, jer ne traži odmah plodove naših dela, već čeka na njih. Njegove "sluge" su oni kojima je poverena služba reči Božje: arhijereji, sveštenici i đakoni, dakle, oni koji su primili duhovne darove, jedni veće, drugi manje, ali svaki prema svojoj sili,[5] to jest, po meri svoje vere i čistote (srca). Bog će položiti Svoj dar za mene u onaj sasud koji Mu ja prinesem. Ako, dakle, prinesem mali sasud, malo ću i primiti; ako, opet, prinesem veliki, dobiću od Njega i veći dar. Onaj sluga koji je primio pet talanata odmah je otišao i umnožio ih. Pogledaj njegovo usrđe, kako ne lenčari, već se odmah daje na delanje, udvostručujući ono što je primio. Kada je čovek obdaren govorom, bogatstvom, ugledom kod cara, ili bilo kojom drugom sposobnošću ili umećem, on udvostručava ono što mu je dato, i ne koristi samo sebi već želi da pomogne i drugima. Međutim, onaj koji se brine samo o vlastitoj koristi, ne misleći na druge, zakopava svoj talanat, te zato biva i osuđen. Ako vidiš čoveka pametnog i sposobnog, koji troši svoju pamet u raznim sujetnim zanimanjima, prevarama i svetskim poslovima, s pravom možeš reći da je takav čovek za-kopao svoj talanat "u zemlju", dakle, u ovozemaljske poslove. Ali, nakon mnogo vremena vraća se Onaj koji je Svojim slugama poverio "srebro", to jest svoje božanstvene reči, koje su "čiste (kao) srebro u vatri očišćeno",[6] ili prosto svaki dar koji čoveka čini čuvenim i slavnim. Na kraju ih sve sabira kako bi čuo šta su učinili s talantima oni koji su ih primili.

 

20-30. I pristupivši onaj što je primio pet talanata, donese još pet talanata govoreći: Gospodaru, predao si mi pet talanata; evo još pet talanata koje sam dobio s njima. A gospo-dar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i vjerni, u malome si bio vjeran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svojega. A pristupivši i onaj što je primio dva talanta reče: Gospodaru, predao si mi dva talanta; evo još dva talanta koja sam dobio s njima. A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i vjerni, u malome si bio vjeran, nad mnogim ću te posta-viti; uđi u radost gospodara svojega. A pristupivši i onaj što je primio jedan talant reče: Gospodaru, znao sam da si ti tvrd čovjek: žanješ gdje nisi sijao, i skupljaš gdje nisi vijao; pa se pobojah i otidoh te sakrih talant tvoj u zemlju; i evo ti tvoje. A gospodar njegov odgovarajući reče mu: Zli i lijeni slugo, znao si da žanjem gdje nisam sijao, i skupljam gdje nisam vijao: Trebalo je, zato moje srebro da daš mjenjačima; i došavši ja bih uzeo svoje sa dobitkom. Uzmite, dakle od njega talant, i podajte onome što ima deset talanata. Jer svakome koji iMa daće se, i preteći će mu; a od onoga koji nema, i što ima uzeće se od njega. A nevaljaloga slugu bacite u tamu najkrajnju; ondje će biti plač i škrgut zuba.

 

Gospodar jednako pohvaljuje one sluge koji su se trudili i uvećali predati im dar, te svaki od njih sluša reči: "Dobro, slugo dobri i verni." Reč "dobar" ovde označava "čovekoljubivog i nezlobivog" čoveka, onoga, koji svoju dobrotu prenosi na bližnje. Oni koji su se pokazali verni u malom biće postavljeni nad velikim. Ako se u ovome životu udostojimo (nekih) blagodatnih darova, to ipak nije ništa u poređenju s budućim dobrima. "Radost Gospodnja" je beskrajno veselje Gospoda koji se raduje Svojim delima, kako kaže David.[7] Takvom radošću svojim delima raduju se i svetitelji, kao što i grešnici tuguju zbog svojih (zlih) dela i kaju se zbog njih. Svetitelji kao svoje bogatstvo imaju Gospoda i raduju se Njemu. Vidiš kako su obojica sluga udostojeni istih blaga, i onaj koji je primio pet talanata, i onaj koji je primio dva. Kada, dakle, čovek primi malo, ali pravilno koristi dobijeni dar, bez obzira koliko mali on bio, dobiće istu čast kao onaj koji je mnogo primio i mnogo postigao. Zato se svaki čovek smatra uspešnim po tome koliko je postigao u onome što mu je dato. Takve su zahvalne sluge, dok zli i lenji sluga opravdava sebe na njemu svojstven način. On svoga gospodara naziva "tvrdim čovekom", kao što danas tako mnogi nazivaju svoje učitelje. Teško je tražiti poslušnost od ljudi, koje Bog nije načinio poslušnim, niti u njima zasejao seme pokornosti. Upravo je to ono što misli zli sluga kada kaže: "Žanješ gde nisi sejao"; drugim rečima, tražiš pokornost od onoga u kome nisi zasejao seme pokornosti. Nazivajući gospodara "tvrdim", sluga osuđuje samoga sebe. On je upravo zato bio dužan da se još više potrudi, pošto je znao da mu je gospodar tvrd i strog, jer ako on traži uzdarje od drugih još više će tražiti i od njega. Zato je trebalo da umnoži primljeni talant i načini sebi učenike, od kojih bi Gospod mogao da zatraži ono što su dužni.[8] Hristos svoje učenike naziva "menjačima", jer oni strogo odgovaraju za reč koja im je poverena. Kakav "dobitak" (kamatu) On očekuje od učenika? Da pokažu svoja dela, jer učenik koji primi reč od učitelja, mora ne samo da je sačuva i vrati je u celosti već da uz nju preda i "dobitak", to jest, dobra dela. Tako Gospod oduzima dar od zlog i lenjog sluge. Onaj ko je primio dar da bi njime koristio drugima, a to ne čini, i sam gubi predati mu dar. Vidiš da onaj koji se više trudi dobija i veći dar (od Boga)? Onome koji se potrudi daće se veća blagodat i to u izobilju. Ali, od čoveka koji se ne trudi uzeće se i onaj dar koji misli da ima, jer onaj koji nema revnosti i ne trguje sa onim što mu je povereno zapravo i nema dar već samo misli da ga ima. On ga je izgubio svojim nemarom i lenjošću.

[S&P]

U krivu si. Zato što "Kapitalizam najbolje kanalise ljudsku pohlepu u kreativan rad i istorijski progres." nema mnogo veze sa istinom. Kanališe je u još više pohlepe i u razararanje i uništavanje prirodnih, ljudskih i svih drugih resursa. Dakle, banka kaže imaš kuću, OK, moći ćeš da vraćaš kredit. Ljudska pohlepa, pogonsko gorivo i bankara koji daje kredit i klijenta alavog na lovu kaže i jednom i drugom, ovaj posao treba sklopiti. U jednom trenutku, posao puca, banka uzima kuću, a klijent ostaje bez ičega. Medjutim, u sledećoj iteraciji, banka uzme previše kuća nazad, pa im posledično padne vrednost, a onda ne može da se naplati. Ništa ne pomažu dobri zakoni, jer i oni koji su zaduženi (tzv. regulatorna tela) da nateraju i jedne i druge da igraju po pravilima su ljudi sa planete zemlje u koje je takodje instaliran virus pohlepe. Onda država, deklarativno liberalna, ubrizga lovu u banke, pa sve iz početka.

To sve je samo blip u celom procesu. Cinjenica je da pohlepa postoji i da je nastala kao deo prirodne selekcije i procesa prezivljavanja. Neko je ima manje, neko vise, i ucestvuje u dobrom delu odluka koje cinimo.

Na zemlji ima 7 milijardi ljudi koji donose svakodnevne odluke u cilju nekoga svoga dobra. Ako to probas da mikro regulises sistem se usporava ili je neefikasan ili potpuno stane. Sa druge strane ako pustis sistem da se samo-regulise uz neka opsta pravila onda imas situaciju slicnu atomima u balonu. Svaki atom se krece naizgled potpuno nasumicno, ali svi zajedno prave konstantan pritisak i savrseno. okgrugao balon. Sadasni tzv moderni kapitalizam ti je neki surogat balona. Pojedinci u sistemu su ostavljeni da manje vise rade sta hoce, ali milioni nihovih pojedinacnih odluka koje donose u cilju svoje neke koristi i gde je pohlepa itekako ukljucena, sve to zajedno pravi sistem uspesnim i funkcionalnim.

Edited by S&P, 28 March 2013 - 23:45.

[Schrodinger]

Uz dužno poštovanje tvog samoproglašenog genija, rekao bih da na tom polju postoje veći autoriteti kojima bih poklonio svoje poverenje, a čije je tumačenje dijametralno suprotno tvom:

 

Sveti TEOFILAKT Ohridski
...

 

Hahaha, pa jel kapiras ti znacenje reci? Jel znas sta znaci "dijametralno suprotno"? Razuman covek bi rekao da je to tumacenje razlicito od mog (koje je ionako bilo veselog karaktera i treba biti doista tupson da bi ga se uzelo doslovce), ali "dijametralno suprotno" tesko.

 

Obasko sto sv. Teofilakt naglasava kao glavnu poentu "stvaranje dobitka", sto je sasvim dobra metafora za citavu materijalnu kulturu i upravo komplementarno onome o cemu sam govorio (a ti nauci da ima raznih vrsta kapitala, pored finansijskog, tu su i intelektualni, ljudski, kulturni i drugi oblici kapitala; pa kad uvecas bilo koji od njih vestom investicijom ti si ucinio dobro, zar ne?).

[Bradzorf]

Najpre jedno malo zapažanje: ideološki mikroskop kojim posmatraš pojave oko sebe ti toliko sužava vidno polje da to prosto postaje smešno. Na ovo sam već nekoliko puta pokušao da ti ukažem, ali izgleda da to i nije imalo nekog smisla. Dakle, kultura nije samo materijalna kultura, već sve ono što čovek stvara: u umetnosti, filozofiji, nauci i naravno stvarajući i materijalna dobra. Ako kulturu shvatim u tom najširem smislu, nema razloga da se ne složimo, ali tumačenje koje si dao je potpuno pogrešno. Ako nisi pažljivo čitao(za šta inače optužuješ mene) citiraću ti ponovo:

 

Kada je čovek obdaren govorom, bogatstvom, ugledom kod cara, ili bilo kojom drugom sposobnošću ili umećem, on udvostručava ono što mu je dato, i ne koristi samo sebi već želi da pomogne i drugima. Međutim, onaj koji se brine samo o vlastitoj koristi, ne misleći na druge, zakopava svoj talanat, te zato biva i osuđen. Ako vidiš čoveka pametnog i sposobnog, koji troši svoju pamet u raznim sujetnim zanimanjima, prevarama i svetskim poslovima, s pravom možeš reći da je takav čovek za-kopao svoj talanat "u zemlju", dakle, u ovozemaljske poslove.

[ing.glick]

Sta su koga vraga "sujetna zanimanja"? Slikarstvo, poezija, pisanje knjiga?

 

Izvinjavam se sto nisam citao ovo o ropstvu, preopsirno je, jel to isecak iz "Prohujalo s vihorom"?

[ing.glick]

Tako je, ali ovde nije to problem, vec to da su trebale da propadnu finansijske institucije vitalne za ceo sistem i onda su morale da se spasu nevezano da li je sicijalizam ili kapitalizam.

 

Danasnji kapitalizam ima sistemsku gresku u sebi, a to je "too big to fail". I to se pre svega odnosi na banke, koje su porasle preko svake mere, jer je proizvodnja naravno otisla u Kinu, pa se svi bave "finansijskim uslugama"...

 

U kapitalizmu nema "too big to fail", to je izgovor birokrata da upumpaju pare svojim prijateljima. Socijalizam.

 

U kapitalizmu je spasavanje "vitalnih institucija" potpuno drugacije nego u socijalizmu. Drzava nema mogucnost da pokriva gubitke i upumpava tudje pare u proizvodnju gubitaka, vec se desava da specijalizovane firme otkupljuju sve vredne delove propalih kolektiva i njihove resurse po povoljnoj ceni, te im nalaze optimalnu funkciju. Sve sto vredi se po hitnom postupku vraca u ekonomiju.

Edited by ing.glick, 29 March 2013 - 01:50.

[brusli]

U kapitalizmu nema "too big to fail", to je izgovor birokrata da upumpaju pare svojim prijateljima. Socijalizam.

 

U kapitalizmu je spasavanje "vitalnih institucija" potpuno drugacije nego u socijalizmu. Drzava nema mogucnost da pokriva gubitke i upumpava tudje pare u proizvodnju gubitaka, vec se desava da specijalizovane firme otkupljuju sve vredne delove propalih kolektiva i njihove resurse po povoljnoj ceni, te im nalaze optimalnu funkciju. Sve sto vredi se po hitnom postupku vraca u ekonomiju.

Evo npr kad je trebao da propadne AIG, i naravno niko normalan nece da kupi njihove djubre papirice.

 

I pusti se da on propadne, znaci skoro sve sto je osigurano kod njih vredi ko i toalet papir.

 

Znaci, niko vise nije siguran, onda idemo dalje sva reosiguranja kod nih dolaze u pitanje, znaci i ostala osiguranja vrede ko i banke na Kipru, onda banke krecu u taj vrtlog, plus im se dodaju sve banke koje su se igrale sa derivatima (znaci sve do jedne velike Americke banke).

 

I ceo finansijski sitem zavrsava u dimu i pepelu...

 

Onda i ostali sektori koji su radili sa tim bankama ne mogu normalno da posluju, ne mogu da dobiju kredite. Strah i panika se sire kao stampedo po berzi itd...

 

U ljudskoj pripodi je da se ponasa kao krdo i kad berza raste i kad pada, zato i dolazi do balona, a evo u ovom slucaju bi doslo do kolapsa ako nema nekoga (drzave) da intervenise.

[ing.glick]

Nemojmo sad mesati dve stvari, jedna stvar je sta je to kapitalisticko, a sta je socijalisticko resenje, a drugo je preferencija ka jednom od njih.

 

Kapitalisticko je da neko kupi obezvredjene hartije od propalih firmi za 5, 10, 20 centi za dolar, da se sistem iscisti od gubitaka, naravno uz ozbiljne probleme koje to izaziva. Socijalisticko je da poreznici napumpaju cenu obezvredjenim hartijama i da se taljiga dalje.

 

Sto se tice preferencija, postujem tvoj stav da je socijalisticko resenje bolje po ekonomiju,  mada se ne slazem. Taj deo mi sad nije bitan i nemam nameru da diskutujem o tome.

Edited by ing.glick, 29 March 2013 - 12:24.

[brusli]

Kapitalisticko je da neko kupi obezvredjene hartije od propalih firmi za 5, 10, 20 centi za dolar, da se sistem iscisti od gubitaka, naravno uz ozbiljne probleme koje to izaziva. Socijalisticko je da poreznici napumpaju cenu obezvredjenim hartijama i da se taljiga dalje.

Problem je kada su gubici toliko veliki i lancano povezani i sa zdravim delom ekonomije (kao sto je npr finansijski sektor povezan sa svim ostalima) da se jednostavno ne sme dozvoliti propast tog bolesnog dela, inace ceo sistem ode u 3 lepe...

 

Inace gresis, ja se uopste ne zalazem za socijalizam, vec za liberalni kapitalizam sa 2 izuzetka:

- Liberalizovati sve sektore osim finansijskog, njih vezati na kratak lanac.

- Progresivno oporezovati bogatstvo (da se spreci ekstremno bogatstvo), i ukinuti poreske rajeve tj uvesti minimalnu poresku stopu koja vazi za sve drzave.

Edited by brusli, 29 March 2013 - 13:05.

[ing.glick]

U socijalizmu uvek vazi "ne sme se dozvoliti" kapitalisticko resenje.

 

Opet, ne zelim pricati o tome sta je bolje, hteo sam samo da pojasnimo sta je kapitalisticko resenje, a sta socijalisticko resenje.

 

Sam si preferirao socijalisticko resenje od dva, nisam ti ja nametao, niti sam rekao da tvoja preferencija izmedju dve stvari znaci da ti smatras jednu od njih idealnom.

 

Ovo za sta se zalazes je katastrofa, finansijski sektor je vec sad na najkracem lancu, to je jedini razlog zasto je tako problematican.

 

Poreski rajevi su glavna stvar koja sprecava drzave da suludo visoke poreze jos vise podignu. Kmetovi su placali do 20% prihoda vlasteli cija je zemlja, a drzava Srbija nam ukupno uzme preko 50% prihoda, iako nam ne daje zemlju da je radimo. Da nema poreskih rajeva uzimala bi i vise.

 

Da Djokovic i stotine hiljada drugih Djokovica koje smo proterali iz drzave visokim porezima nisu mogli da odu ili da nisu imali gde da odu, bili bismo ko neka zemlja iz koje nema bezanja. Kuba ili Severna koreja, ne samo mi, ceo svet. Vazno je da postoje slobodne teritorije na kojima su porezi manji. Poreski rajevi su po meni za covecanstvo na dugi rok vredniji nego lek za rak.

Edited by ing.glick, 29 March 2013 - 14:06.

[darth bane]

U socijalizmu uvek vazi "ne sme se dozvoliti" kapitalisticko resenje.

 

Opet, ne zelim pricati o tome sta je bolje, hteo sam samo da pojasnimo sta je kapitalisticko resenje, a sta socijalisticko resenje.

 

Sam si preferirao socijalisticko resenje od dva, nisam ti ja nametao, niti sam rekao da tvoja preferencija izmedju dve stvari znaci da ti smatras jednu od njih idealnom.

 

Ovo za sta se zalazes je katastrofa, finansijski sektor je vec sad na najkracem lancu, to je jedini razlog zasto je tako problematican.

 

Poreski rajevi su glavna stvar koja sprecava drzave da suludo visoke poreze jos vise podignu. Kmetovi su placali do 20% prihoda vlasteli cija je zemlja, a drzava Srbija nam ukupno uzme preko 50% prihoda, iako nam ne daje zemlju da je radimo. Da nema poreskih rajeva uzimala bi i vise.

 

Da Djokovic i stotine hiljada drugih Djokovica koje smo proterali iz drzave visokim porezima nisu mogli da odu ili da nisu imali gde da odu, bili bismo ko neka zemlja iz koje nema bezanja. Kuba ili Severna koreja, ne samo mi, ceo svet. Vazno je da postoje slobodne teritorije na kojima su porezi manji. Poreski rajevi su po meni za covecanstvo na dugi rok vredniji nego lek za rak.

Visoki porezi su problem ne samo u Srbiji, vec , rekao bih, i u mnogim drugim zemljama. Problem je u tome sto se na tzv. " Zapadu" novac tesko zaradjuje i onda zaista deluje iritirajuce kad vam neke birokrate zavlace ruke u dzepove.

Problem nije kapitalizam kao sistem, vec preterana regulativa i " socijalizacija" kapitalistickih drustava. Kada bi ovi zagovornici povratka socijalizma bili svesni o cemu se zapravo radi, znali bi da je problem upravo u rastucoj  tendenciji onoga za sta se iz petnih zila zalazu- sto " svemoguca drzava i sveznajuci politicari" hoce da sve drze pod svojom kontrolom.

Previsoki porezi , komplikovana regulativa i ogranicavanje ekonomskih sloboda jednostavno destimulisu inventivnost i preduzetnistvo.To dalje znaci stagnaciju drustva, jer da nije bilo kreativnih individualaca danas bismo jos uvek ziveli u pecinama.

Vlada nerazumevanje, jer nije problem u Americi sto ima liberalnu trzisnu ekonomiju, vec sto je ta ekonomija danas manje liberalna nego sto je to svojevremeno bila. 

Oko spasavanja banaka i " too big to fail" ... svi su bili ucesnici doticne kreditne ekspanzije , jer je i obican narod uzimao kredite radi spekulativne kupovine nekretnina. Svi znamo sta se dogodilo ali hajde da ponovimo: dakle, doslo je do kolapsa cena nekretnina, balon je pukao, milioni ljudi su bili duzni bankama, nisu imali sredstava da vracaju dugove, banke su postale nelikvidne.Nadalje, da drzava ( u ovom slucaju SAD) nije intervenisala, situacija bi postala mnogo gora. Investicije i privredna aktivnost bi zamrle- dogodila bi se ponovo Velika Depresija.Interesuje me zna li neko odgovor na pitanje na koji nacin bi Amerika ( a sa njom i citav svet) izasla iz recesije da nije bilo uradjeno ono sto je uradjeno ( bail-out banaka)?