38 replies to this topic

[highlanderka]

"......za prijateljstvo je danas potreban uporan rad...."

 

Izvinajvam se za istrgnuti citat i verovatnocu da se ne koristimo istim pojmovima: prijateljstva ima ili nema, ono je spontano kako u nastanku, tako i u trajanju, utilitaristicko je svakako jer zadovoljava nashu potrebu za drugim bicem ali ga ne dozivljavam kao kategoriju racia, vishe mi je u sferi intuitivnog i emotivnog. 

 

Cemu ta zudnja za drugim po svaku cenu? Ako zanemarimo bioloski aspekt  nuznosti tog "drugog" u odredjenom periodu zivota i za sasvim odredjenu svrhu, sve ostalo je nasha slobodna volja i  treba da ima licni pecat. Aktivizam u smislu rada na sebi treba da ima sasvim individualnu svrhu a ne da bude u funkciji davanja najboljeg sebe - drugom. To je davanje uz ocekivanje a to, po pravilu, ne zavrshava dobro, nikad. 

Zagonetka grada? Jedna od najintimnijih uspomena u poslednjih dvadesetak godina je nocna shetnja malim gradom na severu Vojvodine u kojem sam prvi i poslednji put boravila 2 dana: noc  letnja, nebo duboko i vedro, sa jatima zvezda. Gradic je spavao, ulice utonule u bogatu, meku tamu drvoreda. I, taj zvuk saksofona......u nekoj  bashti utonuloj u letnju tminu, mirise trava i cveca, neko je svirao saksofon,  necija dusha je pevala zvezdama, nezno.....bezvremeno..... meni, dovoljno mudroj i hrabroj da iskoracim iz svakodnevice i budem na pravom mestu u pravo vreme. Ostala sam u senci, nikada necu (nema ni potrebe) saznati ko je to svirao i zashto, niti ce taj ikada saznati da ga je josh neko cuo osim svitaca, i ne treba. 

Zavicaj moze da bude i jedan trenutak, jedno secanje. 

Ime, godishte, pol, veroispovest, bracno stanje, profesija, mene ne definishe kao bice. Definishe me lepota i dobrota koju sam dala i dobila a to su kategorije van vremena i prostora, vecne.

 

 

Edited by highlanderka, 06 February 2013 - 14:48.

[dexter8]

čudno, odjedama Kosmarac prešao iz suhoparne postmoderne teorije u žensko pismo :

 

 

šalu na stranu, potpuno se slažem sa hajlenderkom, na ovom mestu:

 

 

 

 

prijateljstva ima ili nema, ono je spontano kako u nastanku, tako i u trajanju, utilitaristicko je svakako jer zadovoljava nashu potrebu za drugim bicem ali ga ne dozivljavam kao kategoriju racia, vishe mi je u sferi intuitivnog i emotivnog. 

 

Cemu ta zudnja za drugim po svaku cenu? Ako zanemarimo bioloski aspekt  nuznosti tog "drugog" u odredjenom periodu zivota i za sasvim odredjenu svrhu, sve ostalo je nasha slobodna volja i  treba da ima licni pecat. Aktivizam u smislu rada na sebi treba da ima sasvim individualnu svrhu a ne da bude u funkciji davanja najboljeg sebe - drugom. To je davanje uz ocekivanje a to, po pravilu, ne zavrshava dobro, nikad. 

 

tačno je da naiđu vremena  kada je teško sačuvati prijateljstva jer se ljudi razbeže od nevolje, bilo da se bukvalno odsele u drugu zemlju ili kontinent ili se emotivno udalje, jer svakom je svoja muka najveća.

 

ništa se tu ne može učiniti, možda se vratimo humanizmu kad prođe kuga, kao što reče Vjekoslav.

[Kosmarac2]

Sto si se citirala? No, nebitno. Meni je isto blizak taj fatalizam u prijateljstvu, ili ga ima ili nema. Tako se neko moze predati i ideji prijateljstva, ne drugoj. Eto. Dexter, kugom bi mogli nazvati alijenaciju u kojoj obitavamo, ali ona nece proci. Nisu to oni Doukinsovi afirmativni virusi.

[dexter8]

Meni je isto blizak taj fatalizam u prijateljstvu, ili ga ima ili nema. Tako se neko moze predati i ideji prijateljstva, ne drugoj. Eto. Dexter, kugom bi mogli nazvati alijenaciju u kojoj obitavamo, ali ona nece proci. Nisu to oni Doukinsovi afirmativni virusi.

 

ja sam po prirodi asocijalan tako da mi alijenacija ne smeta naročito, čak mi ide na ruku.

moj primer na stranu, čemu komunikacija kada nema šta da se prenese osim ličnih i porodičnih problema, te hroničnog nezadovoljstva koje samo dodatno produbljuje opštu depresiju. zato nam je draže da se "viđamo" i ćaskamo sa potpuno nepozantim individuama recimo na ovom forumu umesto bliskih nam ljudi iz kruga familije i prijatelja.

 

to je ujedno odgovor na tvoje pitanje o alijenaciji, mi već jesmo i bićemo ponovo zajedno na virtualnoj agori, jer svako želi izbavljenje iz pustinje Realnog. ta želja je religijska u svojoj suštini, i ostaje nam samo da dočekamo puštanje Matrixa u rad. saobraćaj na trenutnom tehnološkom nivou jeste prvi stadij našeg preseljenja i potpunog čulnog utapanja u virtualno. to je najbolje što imamo i treba da prihvatimo.

[Kosmarac2]

Huh, postujem cinizam. Obicno su alijenacija i virtuelno negativno konotirani, a ti si obrcuci stvari dosao do toga da nam oni prijanjaju polusvesnim zeljama, da nam pristaju cak.

Jeste ovo ovde beg, ali nije los beg, moguca je cak afirmacija individue koja nije moguca u "realnosti". Ipak, postoji snaga pisane reci, a to nije malo. Znam da je postistorija vec zakoracila, samo se trudim da nadjem neke nase prilagode. Jer, ne moze nam u kritickoj svesti izmaci sta je realno, a sta nije. Mi ovde ili oni sto vole da se slikaju na malo vecem ekranu, tu smo u istom sosu. Puk ili raja mozda moze i da se izdigne do zajednickog drustvenog interesa, pa eto bili su protesti sa fejsa, u Cro i Slo. Zar nismo i mi bili najslobodniji u gradjanskim protestima?

[dexter8]

Huh, postujem cinizam. Obicno su alijenacija i virtuelno negativno konotirani, a ti si obrcuci stvari dosao do toga da nam oni prijanjaju polusvesnim zeljama, da nam pristaju cak.

 

razmisli zašto si moj post doživeo kao cinizam. nisam ciničan ni najmanje, samo konstatujem da se nalazimo u fazi preseljenja, a kao i svaka selidba to je jedno zbunjujuće i traumatično iskustvo. da, definitvno smo sve otuđeniji u fizičkoj realnosti, ali pogledajmo aktivnost na socijalnim mrežama, komentare čitalaca i slušalaca i njihov međusobni saobraćaj - sve vrvi od aktivnosti. pogledajmo čak i ovaj forum i pojedine forumaše sa desetinu hiljada postova, mogu da se kladim da su jedni drugima bliži i važniji nego školski drugovi i ćlanovi familije. (meni lično je Šredinger guru, a melankolicu je Kinik i otac i majka.)

 

Jer, ne moze nam u kritickoj svesti izmaci sta je realno, a sta nije. Mi ovde ili oni sto vole da se slikaju na malo vecem ekranu, tu smo u istom sosu. Puk ili raja mozda moze i da se izdigne do zajednickog drustvenog interesa, pa eto bili su protesti sa fejsa, u Cro i Slo. Zar nismo i mi bili najslobodniji u gradjanskim protestima?

 

b1: da, za sada. ono što nas najviše drži u aktualnoj realnosti jesu čula koja je teško digitalizovati i simulirati (dodir, miris, ukus), međutim haptički i olfaktivni interfejsi su uveliko u izradi i biće na raspolaganju za male pare za koju godinu ili deceniju, svejedno, za našeg života. tek tada će reality check biti na kritičkoj razini.

 

b2: okupiraj ovo, okupiraj ono, odlično, ali sa kakvim programom, postoji li ideologija? nećemo kapitalizam, a šta hoćemo? da li smo spremni zarad očuvanja okolilne da napustimo ovaj nivo potrošnje energije koji nam omogućava komforan život? da li smo u tom smislu spremni da se vratimo u sojenice i poslovične Bajove/Sapunarove zemunice? naravno da nismo... mani me aktivističkog dušebrižništva i licemerja. jedini put iz agonije postmodernosti je u hipermodernost, a to znači još veće pustošenje prirodnih resursa. nema nazad.

na kraju, šta se desilo sa perjanicama naših građanskih protesta (samo pominjanje ovoga govori koliko si mlad  ) gde su ti oportunisti, demokratski profiteri te naslednici crvene masonerije...? ne bih o tome, dovoljna su ova dva citata iz dva velika mozga:

 

Monteskje: "Sobarica ne želi bratstvo-jednakost-slobodu, ona samo želi da se uvuče u markizinu haljinu."

Frenk Zapa: "Ne revolucija - evolucija."

Edited by dexter8, 06 February 2013 - 22:31.

[highlanderka]

Kada sam davno, davno, prvi put procitala Platonovu pricu o "senkama na zidu pecine", ucinila mi se naivna, bezazlena, neutemeljena u realnosti. Danas, svet dozivljavam bash tako, kao projekciju "slika" ali ne na zidu pecine vec na obodu stratosfere. Felix Baumgartner je paradigma nasheg vremena i svega sto nam se deshava: citius, altius, fortius - dokle? I zasto? Ne bih da upadam u kaljugu vulgarnog materijalizma ali - zar nam Marks & Engels nisu sve lepo objasnili, najavili, upozorili? Njihov koncept alijenacije je potresan a opet - prorocki jer, mi ga zivimo. Kada bih morala da opishem svet u kojem danas zivim samo jednom recju, nemam izbora, to je - brutalnost, ogoljena sila. I kukavicluk onih koji drugacije misle. Brutalnost je imanentna sistemu zasnovanom na robnoj proizvodnji i privatnom vlasnishtvu, u redu, to znamo i tesko da tu ishta moze da se promeni, to je ono Marksovo "carstvo nuznosti". Sta je sa "nadgradnjom"? Monteskjeova sobarica ne zeli bratstvo, jednakost i slobodu vec da se uvuce u markizinu haljinu? Sva sreca, gladnih i obespravljenih je bilo vishe nego sobarica pa su promenili istoriju Evrope i sveta. Moja sugradjanka, Mila Matejic, cerka industrijalca, mozemo da je tumacimo kao markizu cetrdesetih godina XX veka, na pitanje zasto ona, koja ima klavir i bundu pomaze partizanski pokret u Banatu (obeshena u Pancevu 1942) odgovorila je: "zelim da svi imaju klavire i bunde". Zasto smo izdali te ideale? Da li je "evolucija - ne - revolucija" koncept koji nam je kapital podmetnuo kao kukavicije jaje? Evolucija - da, u prirodi. Revolucija - da, u drushtvu, drugacije ne moze. Ako ne ozivimo ideale pravde i jednakosti zavrshicemo u filmu "Pobesneli Max" i nece nas biti.

Sta mozemo da izgubimo pobunom? Nepodnoshljivu lakocu postojanja?

 

Ako je u toku proces "preseljenja" realnog u virtuelno, da li ste svesni da je dovoljno da vam izvucem utikac iz uticnice i da ukinem vash ( i moj!) "svet"? Kada je, pre ovog danas, civilizacija bila tako ranjiva a ljudska egzistencija tako - besmislena?

 

Edited by highlanderka, 07 February 2013 - 09:49.

[dexter8]

Moja sugradjanka, Mila Matejic, cerka industrijalca, mozemo da je tumacimo kao markizu cetrdesetih godina XX veka, na pitanje zasto ona, koja ima klavir i bundu pomaze partizanski pokret u Banatu (obeshena u Pancevu 1942) odgovorila je: "zelim da svi imaju klavire i bunde". Zasto smo izdali te ideale? Da li je "evolucija - ne - revolucija" koncept koji nam je kapital podmetnuo kao kukavicije jaje? Evolucija - da, u prirodi. Revolucija - da, u drushtvu, drugacije ne moze. Ako ne ozivimo ideale pravde i jednakosti zavrshicemo u filmu "Pobesneli Max" i nece nas biti.

Sta mozemo da izgubimo pobunom? Nepodnoshljivu lakocu postojanja?

 

odlično, onda organizuj svoje kolege i komšije amere, kanadere, ili gde već si se nastanila pa udri, uždi - razvaljuj!

da li je zaista motiv g-đe Matejić bio vera u pravednije društvo, ili je htela da se dodvori drugovima iz komiteta i kao klasni neprijatelj sačuva živu glavu?

drugovi jesu ostvarili njenu želju, ali samo delimično - proleteri su postali crvena buržoazija, a njihova deca i unuci nova aristokratija, klaviri i bunde included.

 

Ako je u toku proces "preseljenja" realnog u virtuelno, da li ste svesni da je dovoljno da vam izvucem utikac iz uticnice i da ukinem vash ( i moj!) "svet"?

 

ako izvučeš utikač, samo ćeš sebe isključiti iz tog sveta, većina će i dalje želeti da ostane u njemu jer nudi ono što im je najviše potrebno, a to je komforna iluzija. ja zaista ne verujem da ljudi, čast retkim izuzecima, žele da budu slobodni i prihvatiće ako treba i kamere u svom toaletu i čip u glavi, da bi se osećali bezbedno pod budnim okom Velikog brata.

[highlanderka]

<Zivim u Srbiji i imam 62 godine, pamtim bolja vremena. Ne bih da "razvaljujem", destrukcija mi je strana i odvratna. Razvaljuju gladni i bedni a ja bih da vidim slobodne i pametne kako se suprotstavljaju tiraniji, gluposti, svireposti.
Covek je slobodan i kad je u lancima ako ima slobodnu volju, ako misli svojom glavom. Sloboda je pitanje licne odgovornosti prema sebi i drugima. Ta vrsta odgovornosti pretpostavlja i hrabrost, ismedju ostalog.
Mila Matejic je umrla kao gospodjica, neudata. Potice iz ugledne porodice industrijalaca, poslata je u Nemacku u skolu za bogate udavace i tamo stekla prva saznanja o stradanjima Jevreja i nemackih intelektualaca. Po povratku, zajedno sa sestrama i majkom organizuje prihvatanje poljskih izbeglica nakon Hitlerove agresije na Poljsku.Ilegalni rad, prikupljanje sanitetskog materijala i oruzja je bio logican nastavak nakon okupacije Jugoslavije. Mila je 2 puta hapsena od strane cuvenog Shpilera i 2 puta je otac, Mata Matejic, jedan od osnivaca studentske menze Beogradskog Univerziteta, spasava streljanja. Na cuvenoj slici sa martovskih demonstracija u Bg, Mila je u prvom redu i ta slika sa prve strane Politike je bila razlog njenog prvog hapshenja i boravka u zatvoru u Zrenjaninu. Obeshena je na pancevaskoj pijaci, juna 1942, u svilenoj haljinici. Mila Matejic je i prva zena pilot u kraljevini Jugoslaviji i ucesnik brojnih aeromitinga. &nbsp;Imala sam cast da upoznam njenu majku i cujem neke detalje iz prve ruke. Mata Matejic je prvi gradonacelnik nasheg grada nakon oslobodjenja. Porodica Matejic nije &nbsp;ugled stekla klavirima i bundama vec humanim radom, "aktivizmom" , osecanjem za meru i duznost. Milina sestra je poginula neposredno nakon rata, pod vrlo sumnjivim okolnostima tokom povratka iz Albanije. Prezivela je samo jedna od 3 sestre.
Eto vam price o licnoj hrabrosti, price o osvajanju slobode. Mila nije mogla da zna kako ce se rat zavrshiti, umrla je u vreme kada je pokret za oslobodjenje od okupacije bio u najgoroj fazi. Mila nije bila komunista (verovatan razlog sto, za razliku od ostalih ilegalaca iz Banata, nije proglashena za heroja) i Mila se nije borila za politicku ideju, ideologiju,. Mila se borila za slobodu, suprotstavila se zlu i nepravdi.

Sta treba da nam se dogodi pa da se kolektivno probudimo iz "komforne iluzije"

Edited by highlanderka, 07 February 2013 - 16:19.

[Sapunar]

Kada sam davno, davno, prvi put procitala Platonovu pricu o "senkama na zidu pecine", ucinila mi se naivna, bezazlena, neutemeljena u realnosti. Danas, svet dozivljavam bash tako, kao projekciju "slika" ali ne na zidu pecine vec na obodu stratosfere. Felix Baumgartner je paradigma nasheg vremena i svega sto nam se deshava: citius, altius, fortius - dokle? I zasto? Ne bih da upadam u kaljugu vulgarnog materijalizma ali - zar nam Marks & Engels nisu sve lepo objasnili, najavili, upozorili? Njihov koncept alijenacije je potresan a opet - prorocki jer, mi ga zivimo. Kada bih morala da opishem svet u kojem danas zivim samo jednom recju, nemam izbora, to je - brutalnost, ogoljena sila. I kukavicluk onih koji drugacije misle. Brutalnost je imanentna sistemu zasnovanom na robnoj proizvodnji i privatnom vlasnishtvu, u redu, to znamo i tesko da tu ishta moze da se promeni, to je ono Marksovo "carstvo nuznosti". Sta je sa "nadgradnjom"? Monteskjeova sobarica ne zeli bratstvo, jednakost i slobodu vec da se uvuce u markizinu haljinu? Sva sreca, gladnih i obespravljenih je bilo vishe nego sobarica pa su promenili istoriju Evrope i sveta. Moja sugradjanka, Mila Matejic, cerka industrijalca, mozemo da je tumacimo kao markizu cetrdesetih godina XX veka, na pitanje zasto ona, koja ima klavir i bundu pomaze partizanski pokret u Banatu (obeshena u Pancevu 1942) odgovorila je: "zelim da svi imaju klavire i bunde". Zasto smo izdali te ideale? Da li je "evolucija - ne - revolucija" koncept koji nam je kapital podmetnuo kao kukavicije jaje? Evolucija - da, u prirodi. Revolucija - da, u drushtvu, drugacije ne moze. Ako ne ozivimo ideale pravde i jednakosti zavrshicemo u filmu "Pobesneli Max" i nece nas biti.

Sta mozemo da izgubimo pobunom? Nepodnoshljivu lakocu postojanja?

 

Ako je u toku proces "preseljenja" realnog u virtuelno, da li ste svesni da je dovoljno da vam izvucem utikac iz uticnice i da ukinem vash ( i moj!) "svet"? Kada je, pre ovog danas, civilizacija bila tako ranjiva a ljudska egzistencija tako - besmislena?

 

 

veoma se slazem sa onim sto je gore napisano.  Mis isvimo zaista otudjenost koju su opisali Marks i Engels, a i Herbert Markuze kasnije. MI smo redukovani, jednodimenzionalni ljudi. Otkud infantilnai idiotska vera da nam licno moze biti dobro ako su ostali u govnima?

 

MOzda je sve rezultat mora informacija u kome silom prilika plivamo. O informacionom toku prejakom za fiziologiju naseg uma. Jer danasnji totalitarizam u stvari funkcionise putem zasumljavanja. [utem obesmisljenja. Svako od nas je sam, beznadno sam i ne moze pomoci drugima. Jos devedesetih smo to mogli, sada vise ne mozemo.

[Sapunar]

Zivim u Srbiji i imam 62 godine, pamtim bolja vremena. Ne bih da "razvaljujem", destrukcija mi je strana i odvratna. Razvaljuju gladni i bedni a ja bih da vidim slobodne i pametne kako se suprotstavljaju tiraniji, gluposti, svireposti. 

Covek je slobodan i kad je u lancima ako ima slobodnu volju, ako misli svojom glavom. Sloboda je pitanje licne odgovornosti prema sebi i drugima. Ta vrsta odgovornosti pretpostavlja i hrabrost, ismedju ostalog. 

Mila Matejic je umrla kao gospodjica, neudata. Potice iz ugledne trgovacke porodice, poslata je u Nemacku u skolu za bogate udavace i tamo stekla prva saznanja o stradanjima Jevreja i nemackih  intelektualaca. Po povratku, zajedno sa sestrama i majkom organizuje prihvatanje poljskih izbeglica nakon Hitlerove agresije na Poljsku.  Ilegalni rad, prikupljanje sanitetskog materijala i oruzja je bio logican nastavak nakon okupacije Jugoslavije. Mila je 2 puta hapsena od strane cuvenog Shpilera i 2 puta je otac, Mata Matejic, jedan od osnivaca studentske menze Beogradskog univerziteta, spasava streljanja. Na cuvenoj slici sa martovskih demonstracija u Bg, Mila je u prvom redu i ta slika sa prve strane Politike je bila razlog njenog prvog hapshenja i boravka u zatvoru u Zrenjaninu. Obeshena je na pancevaskoj pijaci, juna 1942, u svilenoj haljinici. Mila Matejic je i prva zena pilot u kraljevini Jugoslaviji i ucesnik brojnih aeromitinga. Nije proglashena za heroja. Imala sam cast da upoznam njenu majku i cujem neke detalje iz prve ruke. Mata Matejic je prvi gradonacelnik nasheg grada nakon oslobodjenja. Porodica Matejic nije  ugled stekla klavirima i bundama vec humanim radom, "aktivizmom" , osecanjem za meru i duznost. Milina sestra je poginula neposredno nakon rata, pod vrlo sumnjivim okolnostima tokom povratka iz Albanije. Prezivela je samo jedna od 3 sestre. 

Eto vam price o licnoj hrabrosti, price o osvajanju slobode. Mila nije mogla da zna kako ce se rat zavrshiti, umrla je u vreme kada je pokret za oslobodjenje od okupacije bio u najgoroj fazi. Mila nije bila komunista (verovatan razlog sto, za razliku od ostalih ilegalaca iz Banata, nije proglashena za  heroja) i Mila se nije borila za politicku ideju, ideologiju,. Mila se borila za slobodu, suprotstavila se zlu i nepravdi. 

 

Sta treba da nam se dogodi pa da se kolektivno probudimo iz "komforne iluzije"? 

 

i ja se to pitam. u moru slika koje zagadjuju nas zivot, ocigledno da su one koje nam daju snage da odrzavamo iluziju.

ako bi se svako srozao.... ako bi dao svaku nadu i odbacio zamke kulture... onda bi mozda shvatili

[Kosmarac2]

Hvala vam na pisanju.

[highlanderka]

Hvala vam na pisanju.

Zatvarate temu?

Zao mi je ako sam, a mislim da jesam, trolovala vashu temu. 

Ne mogu da odgonetam "zagonetku" grada jer mi je tesan, generacijski, pripadao mi je ceo svet. Danas, radije bih da odgonetam zagonetku pojedinca u svetu koji je bolestan. Evo simp[toma:

 

 

"Komforna iluzija" - zasto i sa kojim pravom?

Edited by highlanderka, 07 February 2013 - 16:12.

[Kosmarac2]

 

Zatvarate temu?

Ne, nikako. Vi ste pisali lepe eseje, a ja nisam znao sta da odgovorim. Mozda se jos neko ukljuci, jer to je nacin koji je dobar. Ne volim polemicke postove, pa cu stoga mozda kasnije pisati.
 

[Kosmarac2]

Nije bio trol. Ali...distinktivna politicka misao nas vodi u sukobe, a diskurzivna u sjedinjenje stavova.