Jump to content


Photo

Problem u vezi (raskid ili probati ponovo)


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
7 replies to this topic

#1 alexius

alexius
  • Members
  • 2 posts

Posted 21 December 2012 - 23:53

Pozdrav svima. Nov sam ovde, pa me interesuje mišljenje forumaša po pitanju mog-našeg problema...

 

U vezi smo bili godinu dana, ja 24, ona 22,ja na Master, a ona na Osnovnim akademskim i pre nedelju dana smo raskinuli. Udaljeni 20 km. U vezi je bilo sve super, i njoj i meni. Ja živeo u domu, ona privatno, a viđali se svaki dan, divno nam je bilo. Sitne poštapalice i svađice su postojale, ali smo ih lako razrešavali, bez gubitnija ili pobednika. Glavna greška sa moje strane je bio nedostatak komunikacije (dopisivanje, zivkanje itd), dok u četiri oka nismo imali problema. Lično, davno sam bio klinac, kad je bilo podrazumevano da cimaš dečka/devojku, da tučete po kreditu kao žedan pas po lokvi. I to je njena glavna zamerka. Iako sam FB preporučio kao alternativu, da ne bi trošila poruke i minute Ja sam čvrsto spreman da se promenim prema njoj u tom smislu. ALI.

 

Spretom (mojih) životnih okolnosti: bolesna šezdesetogodišnja majka koja se trese i jauče od hladoće jer su nam uvalili mokra drva koja ne greju, na vreme završen fakultet i redovno upisan master (od mog novca, zarađivao sam), ponekad smo u kući i gladni, jedemo samo leba i margarina, moji seminarski radovi za master su izvršili preveliki psihički pritisak na mene. U međuvremenu, ona je počela da uči vožnju u auto-školi, u poslednjem momentu po starim pravilima, a njeni su uložili preko 500€ u to. Shvatio sam da postoji mogućnost da ona u tome ne uspe, a ja kao ne vozač tu ne mogu pomoći, povukao sam se (da završim i svoje obaveze) i dao njoj vremena i prostora da dobro odradi to i opravda svaki dinar svojih roditelja koji je uložen u to. 

 

Sva moja unesrećenost i uznemirenost je bila zbog posla - naime, trebao bih da počnem da radim uskoro i ona je to dobro znala. Lepo sam joj objasnio da bih onda bio rasterećeniji i korisniji, ne bih sedeo u sivom domu ceo dan, i bio bih joj bliže i viđali bi se svaki dan na makar sat i po. Znala je da mi je samopouzdane jako poljuljano zbog toga što ne radim. Nisam želeo da joj kukam da mi je loše (i u biti jako sam se loše osećao), kako ne bih preneo na nju tu privremenu negativnost da bi ona mogla u svom životu svoje obaveze hladne glave da reši.

 

U seksu je sve bilo odlično. Jedno drugo smo apsolutno uživali jedno u drugom, u svakom dodiru. Nije bilo dana kad je nisam poželeo. Čak mi je i stidljivo priznala da je jedino samnom uspela da doživi vrhunac. Bio sam srećan njene sreće.

 

Problem su, međutim bile, emocije. Ona je emotivni tip, a ja racionalni tip. Što ne znači da ja nemam emocije. Ja sam emocije iskazivao i davao onako, "na kašiku", ali i ta kašika je bila puna moje neizmerne ljubavi, obožavanja i pažnje. Dok, sa njene strane je to zamerka, pošto je ona emocije istresala kao iz džaka (razumem - žensko je). Zbog toga je rekla da "je ne volim onakvim intenzitetom kao ona mene"... i ono što je mene zakopalo skroz: "nisi ti voleo mene, ti si voleo sebe u meni"... Od tada (prošle nedelje) ja sam žestoko povređen, ujela me je za srce koje je i dalje ovakvo kakvo jeste, neizmerno voli.

 

A sad vrhunac. Puklo je sve, kad sam poslao  sms (, brinući se za  nju (i to malo što šaljem) tipa "Ćao, kako si, da li je sve u redu? Mislim na tebe", da bih kao odgovor "Ništa nije u redu, muka mi je više da ti pričam. Stavi prst na čelo i razmisli dobro o nama i tvom tretiranju mene kao tvoje "devojke". Tu sam pukao, iako nikad nisam ni pomišljao na raskid, jer ona je jedna divna osoba i prosto smo se pronašli. Poslao sam joj sms da ne bi trebalo onda po tome da se mrcvarimo, ako ona smatra, ona možemo da se raziđemo kao ljudi. I ako smatra da će naći nekog bojeg, koji će joj pružiti više ljubavi, pažnje, vremena i svega drugog. Posle toga je odgovorila samo sa "Slažem se". To je bio ponedeljak, dva dana pre toga sam ja ostao preko 4 sata zavejan u snegu dok sam se vraćao od nje, u busu bez grejanja, sa ćelavim gumama... Poziv sam dobio od koleginice iz gimnazije koja kreće upravo iz BG i par sati kasnije biva uglavljenja kod Vrbasa, a drugi poziv od druga sa (budućeg) posla. A od nje? SMS poruka tipa "A šta ćeš sad? Peške?" Nisam đubre i nisam joj ovo uzeo za zlo...

 

Nakon što sam joj poslao onu sms poruku od par redova gore, ošamario sam samog sebe, jer sam shvatio da ja to ne želim, da me sve drugo osim nje toliko guši i davi, da je afekt uradio svoje. Izvinio se. I onda je krenulo. Redovi i redovi poruka na fejsu. Iako sam se izvinjavao najiskrenije, ona je krenula sa salvom ružnih reči i povredila me je sa tim. Ne uvredila, moj ego je netaknut. Moje srce je povređeno, meni, muškarcu koji je toliko voli i koji je hteo sve na dlanu da pruži. Kad sam je pitao da je pozovem, nije htela. Prvi put, drugi put.

 

Sada tvrdi da nema pomirenja, da ona oseća posledice veze na sebi, da je ona oslabila dosta (loša hrana u menzi, a donosio sam joj hranu, ono malo što mi sebi priuštimo, kad je gladovala zbog svoje alave sestre koja joj je svu hranu iz friza počistila, dok joj je bila u gostima). Okrivljuje me za herpese, plakanje i nespavanje. Ja takođe ne mogu da spavam, budim se 100 puta noču, srce mi lupa, mokar kao gola voda, rasejan, ne jedem ništa po ceo dan, jednostavno uništen. Patim najužasnije, svestan svoje greške koju sam voljan ispravljati, a onda me saseče to njeno da nema pomirenja i da budemo drugovi,

 

Bio sam kod psihijatra, čovek me je okuražio činjenicom šta sam sve postigao u životu, a za nju kaže da joj treba vremena da se sabere (kad sam mu rekao da ona neće pomirenje, on mi je rekao - žene su to). Prepisao mi je tablete za spavanje i ok sam, ali olabavljen i šuntav,

 

Jutros sam obavešten da u sredu dođem na posao, sa svim papirima. Prva osoba kojoj sam javio je bila ona. U poruci uz to o poslu sam napisao da želim da se menjam, da sam dobio pozitivan podstrek u životu. Ona je na to odgovorila sa "Ok, drago mi je, fokusiraj se i daj svoj maksimum. I hej, nije smak sveta, tu sam, ali kao tvoj prijatelj to znaj". Skroz odustaje od bilo kakve mogućnosti druge šanse da ponovo budemo srećni. Čak i sada kada ja postajem jači. Rekao sam joj da je sada vreme ja je ja nosim na leđima. Hteo sam da joj budem i muž i otac, i gospodar i sluga.

 

Uzmite i u obzir da je nikad nisam: varao, lagao, tukao, maltretirao i "držao na lancu". Jedina laž, a za koju ona zna i za koju sam priznao, jeste taj nesrećni SMS što sam poslao. A ona, kaže da neće da mi daje lažnu nadu, da se ona meni ne može vratiti, stalno priča o posledicama veze i da je to to. Još je i rekla da bi joj lakše bilo da sam je prevario... Plašio sam se dugo da će upoznati nekog drugog, ali to nije upitno... Priznajem svoju grešku što nisam smsovao, jer to nije stvar moje navike, ali sam želeo za njenu sreću to da joj učinim.

 

Molim forumaše da mi pomognu svojim rečima i kritikama u ovoj situaciji, Borac sam, ja nju volim kao oba oka. U ponedeljak ću je na iznenađenje sresti u studentskom pa ćemo oči u oči pričati (iako se ne nadam međusobnom povratku).

 

Hvala :)



#2 Black_Orchid

Black_Orchid
  • Members
  • 254 posts

Posted 22 December 2012 - 12:29

Lično smatram da tu ima nešto više od svega toga što ti je rekla. Sa jedne strane nije u pitanju to što je ona samo žena već što je jedna emotivna žena. Emotivnim ženama su emocije sve na svetu i takvim ženama su konstantno neophodni mali znaci i dokazi ljubavi. Pak sa druge strane verujem da postoji neki veći i bitniji razlog zbog koga ona ne želi pomirenje. To što si pokazao nedostatak samopouzdanja pred njom je takođe veliki minus.

 

Mislim da je za sada najbolje da se povučeš iz cele priče i da prestaneš sa pokušajima da joj dokažeš da si spreman na promenu. Ako možeš, stegni zube i prekini svaku komunikaciju sa njom. Možda ćeš joj time pokazati da si jači nego što je mislila. Poradi dobro na tome da povratiš svoje samopouzdanje. Sredi se, sačekaj da prođe vreme. Što je više budeš zvao i pokušavao da je vratiš sve će te više gledati kao očajnika i tada će cela stvar u potpunosti biti izgubljena, ako već nije.



#3 GordanaZ

GordanaZ
  • Members
  • 5,533 posts

Posted 22 December 2012 - 18:37

U segmentima se slazem sa Orhidejom, s tom razlikom sto mislim da tvoja devojka i nije toliko emotivna kakvom zeli da se prikaze.

Imam dosta godina i dosta iskustva po pitanju veza, raskida, musko-zenskih odnosa...

Veruj mi (znam unapred da neces, jbg.... nikada ne poslusamo savet nekoga ko je vec doziveo isto ili slicno, uvek moramo sami da tresnemo o pod... to je tako ljudski) kada ti zena nudi prijateljstvo u zamenu za ljubav, onda od tog posla nema vise nista!

Ako se ne varam, ona ti je to ponudila u vise navrata.

Iako sam i sama zena (kazu neki "zena sa viskom testosterona" :lol+: ), nemam bas previsoko misljenje o zenskim lukavstinama koje su one same sklone da eufemisticki podvedu pod "emocije"...

Mani se corava posla pa sve i da je volis najvise na svetu. Uzmi si "vreme za patnju"... moras to sam da prodjes i izguras. I proci ce, veruj mi, uvek prodje, sta god ti pricali o vecnim ljubavima... okolnosti, zivot, vreme ucine svoje. Nakon nekog vremena ce se pojaviti "klin" da se izbije prethodni "klin"... i to je neminovno... uspesan si, ambiciozan, pametan, obrazovan i spreman da dajes nekome koga volis. 

A i nije zgoreg malo je kulirati, nijedno osecanje se kod zene ne moze meriti sa sujetom, veruj mi...

Nikada nemoj da ti padne na pamet da se menjas zbog neke zene, jer u tom slucaju si izgubljen za sva vremena... bices papak najveci na svetu, a zene, iako su sklone da od muskaraca prave papane, ipak ih ne vole i ne cene previse...

Postavi se po principu "uzmi ili ostavi". Mozda treba praviti kompromise glede nekih marginalnih stvari u vezi, ali sto se same ljubavi tice - nema kompromisa. Ili te voli ili ne. Ista prica je i s tobom. Ako nije obostrano, onda nema 'leba.

 

 

Au, bas sam bila grozna :blush:  sa savetima.



#4 dexter8

dexter8
  • Members
  • 764 posts

Posted 22 December 2012 - 20:07

problem je definitvno do sms poruka, kao takvih, mogao bih da nabrojim desetine primera ljubavi i prijateljstava koji su se završili zbog pogrešne "sms poruke".

 

prema tome, moj savet je držati se što je moguće više komunikacije u 4 oka ili uha, ili oboje (skajp), a izbegavati poruke bilo sms bilo Facebook, jer je pisani jezik suviše siromašan da bi verno preneo ljudska osećanja i namere, pa često dolazi do krivih tumačenja.


Edited by dexter8, 22 December 2012 - 21:46.


#5 Johanna92

Johanna92
  • Banned
  • 597 posts

Posted 22 December 2012 - 21:29

Ne mogu da verujem da neko ozbiljno pominje tezu 'zene su to', pogotovo ne profesionalni psihijatar. @alexius, a sta kazes da nadjes neku slicniju tebi, recimo osobu koja nije toliko emocionalna? Mislim, posto to opisujes kao najveci problem. 



#6 alexius

alexius
  • Members
  • 2 posts

Posted 22 December 2012 - 21:48

@dexter8, saveti su ti prva liga :) vredi ih primenjivati u praksi definitivno :)

 

@snowflake, nas dvoje jesmo dosta slični, jedino nas razdvaja to što je ona emotivna, a ja sam tek počeo emotivno da joj se otvaram, ali sam u zadnje vreme imao izuzetno tešku fazu koja se loše refletkovala na vezu. Nekad sam i na svoju ruku donosio odluke, pa ju je i to poljuljalo. 

 

Uglavnom, u ponedeljak ću u oči da je pogledam. Ako kaže opet ono "drugovi", kad tada zatvorim vrata neće me više videti...



#7 nikolasimic

nikolasimic
  • Members
  • 362 posts

Posted 23 December 2012 - 01:26

Ovako kako si napisao, ona ostavlja utisak vrlo sebicne i nimalo saosecajne osobe (posto stalno napominjes emocionalnost kod nje) jer ne deluje iz tvojih poruka da je ona bas razumela tvoje muke u zivotu i nemastinu i psiholoska stanja kroz koja prolazis zbog teskog zivota i nemanja posla.

 

 

Razumem da si se emocionalno otvorio ali, ako sam je dobro protumacio, ta devojka ne zasluzuje ni jednu sms poruku niti trenutak paznje jer raskida sa tobom zbog tvojih problema (koji su se reflektovali na vezu)?!

 

Da te je ona stvarno volela i razumela kad si bio u 'sivoj fazi', ne bi kukala kako nisi dovoljno 'dobar' prema njoj, vec bi ti pomogla da prebrodis to i zajedno budete srecni. Kao sto je neko iznad rekao, emotivnost se koristi kao pravan za smicalice, spletke, mucke i ostala sranja koja takve zene smisljaju. Ako se necega grozim, to su zenske spletke koje proizilaze iz nepostojanja dostojanstva kod njih da se oci-u-oci suoce i kazu ti sta misle i zele.

 

 

Ovaj izgovor da je ne zoves cesto i saljes poruke je u najmanju ruku uvredljiv za inteligentnog coveka (pogotovu za coveka koji ima probleme kao ti). Izgovor kao opravdanje za raskid.

 

Pogotovu sto je od emotivne i nezne osobe odjednom postala 'ledena kraljica' koju vise uopste ne interesujes. Nema tu mnogo smisla. Mozda ima drugog. (Vrlo verovatno).

 

Ne dozvoli da te pravi budalom.

 

Budi muskarac, skupi hrabrosti i zavrsi tu pricu odmah.


Edited by nikolasimic, 23 December 2012 - 01:31.


#8 vilhelmina

vilhelmina
  • Members
  • 11,937 posts

Posted 23 December 2012 - 20:34

I meni ovo "ona je emotivna, ja nisam nego sam racionalan" prilicno para usi (tj u ovom slucaju oci). Iz ovih par postova je jasno da si ti emotivan momak (i racionalan, bar u meri u kojoj te zivot na to tera), a o njoj znamo samo to sto nam ti kazes. Cak nisam sigurna da ta njena emotivnost nije njena sopstvena konstrukcija, koju je prenela na tebe. Ljudi koji se samoproglase za emotivne (ako je to njen slucaj) imaju tendenciju da bez pardona povredjuju druge, jer Boze moj, pa oni su emotivni, takvi su. Istovremeno od onih racionalnih itekako ocekuju da paze na svaku rec i potez, da imaju visok nivo samokontrole i da ni slucajno ne povrede njih jadne, male, emotivne. Jer to njih jako pogadja, dok ovi racionalni imaju valjda kamen umesto srca.

Nema tog sms-a koji ne moze da se ispravi drugim sms-om, a jos lakse zivom recju. Ali ima ljudi i zena koji ce se uhvatiti tako neke glupe sitnice kao pijan plota, jer im je to lakse nego da drugoga pogledaju u oci i kazu istinu. Meni se cini da ona trenutno ne zeli da bude s tobom, a budes li se ponasao kao ocajnik, zelece jos manje :( .