41 replies to this topic

[highlanderka]

Jako dobro znam o cemu govori postavljac teme, sve sam to gledala i prezivela u jednom velikom sistemu u periodu 2000 - 2007 g, u Srbiji. Izasla sam iz njega bolesna, ruinirana finansijski i psihicki i potpuno zblanuta promenama u poslovnoj sferi. Mogu samo da dodam da je to sto smo mi tada prozivljavali bila najava necega sto je danas opsta pojava, bar u Srbiji.
Ukratko, ceo sistem se zasniva na nesposobnosti i neznanju onih na vrhu upravljacke piramide. Kako su tamo stigli i zasto - to je druga prica. Posebna tema je kvalitet tih menadzera kao licnosti i njihovo mentalno i psihicko zdravlje.
Ono sto je mene razaralo tih godina je drasticno, frapantno nepoznavanje posla kojim se firma bavila i potpuna autisticnost za sugestije i savete, sto ste vishe vladali svojim poslom, manje ste se uklapali u tim. Tendenciozno i sistematski su se nametala "evropska pravila", "svetski kriterijumi" koji su u praksi znacili masovno zaposhljavanje mladih ljudi bukvalno - dan nakon diplomiranja na fakultetu, koji nisu imali period pripravnickog staza i nisu uvodjeni u posao kako treba. Tako smo imali menadzerku za severnoafricko triste cija je jedina predispozicija za taj posao bila sto je tek diplomirala francuski jezik kojim se govorilo u tim bivshim francuskim kolonijama. Direktna posledica njenog rukovodjenja je strahovito kashnjenje u isporuci, potpuno pogreshna prateca dokumentacija i vracena cela PRVA isporuka na trziste na koje smo tek ulazili a otvaranje tog trzista je trajalo najmanje 2 godine, dobijanje dozvola i stvaranje domicilnog tima saradnika je kostalo jako mnogo. . Meni nije poznato da je taj gaf imao ikakve posledice po doticnu "menadzerku".
Tako smo doshli do toga su 2 najmocnije zene u sektoru bile - sekretarica shefa sektora i njena intimna prijateljica - kafe kuvarica. Kafe kuhinja je bila mesto dozvoljeno za pushenje i tu su se sticale sve informacije o svemu i o svakome. Njih dve su menjale sudbine najsposobnijih saradnika na terenu, menjale su zivote citavih porodica, podrzavale karijere i prekidale ih.
Noc uoci mog razgovora sa shefom sektora o punudi za sporazuman raskid ugovora o radu (u kampanji oslobadjanja firme od svih starijih od 50 godina) razmishljala sam sta da radim. U jednom trenutku sam pocela da ispisujem imena saradnika na terenu i menadzera koji su vec otishli (oterani) is firme i tada sam shvatila: ako odem, bicu u boljem drushtvu nego ako ostanem. I ja sam otishla.
Sacuvala sam jedan obracun moje plate u kojem je stavka "minuli rad" nakon ukidanja te kategorije, zamenjena stavkom "lojalnost", crno na belo!
Lojalnost je nesthto sto pripada privatnoj sferi, lojalni/odani smo svojoj porodici i prijateljima, firmi u kojoj radimo mozemo i moramo da budemo - odgovorni. Onaj/oni koji su izvrshili zamenu ova dva pojma su upropastili ovu zemlju, njenu "radnicku" klasu, iskvarili narod. Ja znam jednog koji je to uradio a vi?

Edited by highlanderka, 13 December 2012 - 09:25.

[forumname]

LIčno smatram da je za stvaranje kružoka krivo rukovodstvo. Omogućavanje interesnih grupa unutar preduzeća se podržava, ili bar toleriše iz prostog principa "zavadi pa vladaj". Radim u državnoj firmi na mestu nižeg rukovodioca, i nesposobnost politički postavljenih direktora bi vrlo lako izašla na videlo da svako od njih nema "nezvaničnog direktora"- sposobnog čoveka, upravo onog kome jeste mesto na toj poziciji, koji se zadovoljava ponekom povlasticom (stimulacija, službeni put isl.) jer je svestan da dok se politički ne "prokurva" neće doći do boljeg mesta. Ovo govorim iz iskustva, jer sam i ja jedan od tih "nezvaničnih", doduše moj direktor je sam po sebi nebitan šrafčić (sklonjen u stranu da životari kao direktor, bez nekih pravih ingerencija ). E sada pošto sam upoznat sa "višim ešalonima" bio sam prisutan par puta kada je bez razloga preferirana jedna grupa zaposlenih, u odnosu na drugu a u cilju održavanja tenzije i predstavljanja druge grupe kao nesposobnjakovića/neradnika/štatijaznam...

Za to vreme direktori se ne udubljuju u posao, završavaju MBA na idiotskim "univerzitetima" tipa Sheffild, Cotrugli (skoro sam video da ima i MiniMBA ), polupismeni referenti kupuju Megatrend i ostale diplome i počinju da imaju veoma visoko mišljenje o sebi (pobogu oni su Menađeri). Pseudo direktori trpe one iznad njih, referenti ćute i savijaju kičmu jer imaju plaćen deo studija. Verujem da je ovo situacija u puno državnih i/ili javnih preduzeća. 

Rekao sam kolegama (u sličnoj situaciji) da ću da se javim na konkurs za GenDir-a, pošto je trenutno V.D. (iako su najbitniji izvršni direktori iz jedne stranke...), rekli su 

E sad ostaje da 

 

 

 

ahahhaa, ovo zvuci jako poznato... 

[forumname]

Jako dobro znam o cemu govori postavljac teme, sve sam to gledala i prezivela u jednom velikom sistemu u periodu 2000 - 2007 g, u Srbiji. Izasla sam iz njega bolesna, ruinirana finansijski i psihicki i potpuno zblanuta promenama u poslovnoj sferi. Mogu samo da dodam da je to sto smo mi tada prozivljavali bila najava necega sto je danas opsta pojava, bar u Srbiji.
Ukratko, ceo sistem se zasniva na nesposobnosti i neznanju onih na vrhu upravljacke piramide. Kako su tamo stigli i zasto - to je druga prica. Posebna tema je kvalitet tih menadzera kao licnosti i njihovo mentalno i psihicko zdravlje.
Ono sto je mene razaralo tih godina je drasticno, frapantno nepoznavanje posla kojim se firma bavila i potpuna autisticnost za sugestije i savete, sto ste vishe vladali svojim poslom, manje ste se uklapali u tim. Tendenciozno i sistematski su se nametala "evropska pravila", "svetski kriterijumi" koji su u praksi znacili masovno zaposhljavanje mladih ljudi bukvalno - dan nakon diplomiranja na fakultetu, koji nisu imali period pripravnickog staza i nisu uvodjeni u posao kako treba. Tako smo imali menadzerku za severnoafricko triste cija je jedina predispozicija za taj posao bila sto je tek diplomirala francuski jezik kojim se govorilo u tim bivshim francuskim kolonijama. Direktna posledica njenog rukovodjenja je strahovito kashnjenje u isporuci, potpuno pogreshna prateca dokumentacija i vracena cela PRVA isporuka na trziste na koje smo tek ulazili a otvaranje tog trzista je trajalo najmanje 2 godine, dobijanje dozvola i stvaranje domicilnog tima saradnika je kostalo jako mnogo. . Meni nije poznato da je taj gaf imao ikakve posledice po doticnu "menadzerku".
Tako smo doshli do toga su 2 najmocnije zene u sektoru bile - sekretarica shefa sektora i njena intimna prijateljica - kafe kuvarica. Kafe kuhinja je bila mesto dozvoljeno za pushenje i tu su se sticale sve informacije o svemu i o svakome. Njih dve su menjale sudbine najsposobnijih saradnika na terenu, menjale su zivote citavih porodica, podrzavale karijere i prekidale ih.
Noc uoci mog razgovora sa shefom sektora o punudi za sporazuman raskid ugovora o radu (u kampanji oslobadjanja firme od svih starijih od 50 godina) razmishljala sam sta da radim. U jednom trenutku sam pocela da ispisujem imena saradnika na terenu i menadzera koji su vec otishli (oterani) is firme i tada sam shvatila: ako odem, bicu u boljem drushtvu nego ako ostanem. I ja sam otishla.
Sacuvala sam jedan obracun moje plate u kojem je stavka "minuli rad" nakon ukidanja te kategorije, zamenjena stavkom "lojalnost", crno na belo!
Lojalnost je nesthto sto pripada privatnoj sferi, lojalni/odani smo svojoj porodici i prijateljima, firmi u kojoj radimo mozemo i moramo da budemo - odgovorni. Onaj/oni koji su izvrshili zamenu ova dva pojma su upropastili ovu zemlju, njenu "radnicku" klasu, iskvarili narod. Ja znam jednog koji je to uradio a vi?

 

[forumname]

Izbor uvek postoji, mozda ga ne vidimo, ali postoji.

 

naravno da postoji - mogu da imam posao ili mogu da ga nemam.  i to jako dugo.  ali opet, ja sam i pre za to nego da me neko tera da poturam neispravnu dokumentaciju nekom na sto ili da precutim kada neko laze da je X uradio to i to pogresno i trazi od mene potvrdu a ja znam da to nije slucaj.  radije bih se vratila kod mame i tate da zivim ako ne bih imala 'leba da jedem dok ne nadjem drugi posao ili bih radila u kaficu, cisto da imam za cigare i prevoz.  to je izgleda izuzetak....

[Manoly]

naravno da postoji - mogu da imam posao ili mogu da ga nemam.  i to jako dugo.  ali opet, ja sam i pre za to nego da me neko tera da poturam neispravnu dokumentaciju nekom na sto ili da precutim kada neko laze da je X uradio to i to pogresno i trazi od mene potvrdu a ja znam da to nije slucaj.  radije bih se vratila kod mame i tate da zivim ako ne bih imala 'leba da jedem dok ne nadjem drugi posao ili bih radila u kaficu, cisto da imam za cigare i prevoz.  to je izgleda izuzetak....

 

Ovo je stvar individualnih odluka i toga koliko i šta pojedinac može da proguta.

Potpuno razumem (iz ličnog iskustva) Tvoj položaj i nebrojeno situacija u kojima ne znaš kako da odreaguješ na licemerje, zlobu, neprofesionalnost ljudi sa kojima deliš radni prostor i srećeš ih više od 40 sati nedeljno.

 

Filozofija guranja problema pod tepih, nošenja praznih fascikli kao da su pune silnog odrađenog posla, licemerno ponašanje uz lažne osmehe na svakom koraku su stvari sa kojima čovek koji takvom "sistemu" mora da se nosi, ako ne donese odluku da sve otera tamo gde sunce ne sija i traži novo radno okruženje.

 

Moj predlog: nepravde i lažova je bilo i biće, u nedostatku mogućnosti da pronađeš novi posao pokušaj da stvoriš zvučni (kineski) zid i neki mali ali dobar kružok ljudi sa kojima normalno možeš da komuniciraš i sarađuješ. Put a smile on Your face fazon i ne dozvoli da potoneš zbog svih tih krivih Drina koje ne možeš ispraviti. I naravno - ne idi po principu "ako ne možeš da ih pobediš, a ti im se pridruži", mada po tvom osvrtu na okolnosti to ti ne pada na pamet.

 

U svakom slučaju - srećno i piši kako ide građenje onog zida!

[highlanderka]

"Gradjenje zida" je pogreshna strategija jer ovde vazi maxima: ako nisi sa njima - onda si protiv njih. Ako nisi u jednom klanu, mora da si u onom drugom. U glavama vecine ljudi sa kojima sam radila poslednjih 15 godina ne postoji drugi nacin razmishljanja osim logike copora. Zasto mladi ljudi pristaju na to - odgovor koji se meni namece ne sluzi im na cast. 

Dvoje dece koje sam podigla su potpuni marginalci: sin lekar je na licni zahtev vracen iz gradske bolnice u seosku ambulantu, nije vishe mogao da gleda i slusha traceve, tuce i gadosti svake vrste. Cerka je, privremeno, u prosveti, cesto se deshava da se iz skole vrati zapanjena postupcima kolega i direktora. Kaze, opstaje zato sto se trudi da bude sa svima dobra, slatka i mila a to znaci da mora da krije koliko zna i ume, da radi i ono sto ne bi morala i da bude dozivotni zapisnicar na sednicama kolektiva. Ne moram ni da kazem da ima najvishu strucnu spremu od svih, racunajuci i direktora.

[zoran59]

sve lijepo i krasno kad se posjeduje izbor. no kad ga nema ....

 

Slavene, u tome je stos.

 

Imao sam srecu u zivotu da imam izbor i nije mi se pojavila dilema "dosljedan ili sit." Ali da se pojavila. vjerujem da bih ostao na strani sitosti... tesko je biti gladan.

 

Banalno, zivot je u dobroj mjeri prostitucija - svacije dupe je na prodaju, samo je pitanje cijene. A cim teza situacija, tim niza cijena.

 

A situacije na poslu stvarno mogu biti sumanute. Ja vise ne zelim raditi u velikoj organizaciji, upravo zbog stvari o kojima prica postavljac topica.

Radeci u zdravstvu (radiologiji), dosao sam u glupu situaciju. Direktor je dao otkaz, pa je glavni tehnicar postao v.d. direktora a ja sam postao, samo na osnovu staza u toj bolnici, v.d. glavnog tehnicara. UJBT. Usao sam u struku da radim preglede na pacijentima, a nasao sam se u situaciji da odredjujem kad ce tko na pauzu (ne mogu svi u isto vrijeme), i to ljudima starijim od mene, i sa vecim iskustvom u struci - i koji se medjusobno ne podnose. To mi je bilo najgorih nekoliko mjeseci rada.

 

U posljednje vrijeme, opet sam dosao u sukob sa sistemom. Vecina kolega se slagala sa mnom, privatno, ali im je rezon bio "ne talasaj, primamo placu..." Srecom, nisam gladan, pa sam ih (bolnicku administraciju) lijepo od*ebao i trenutno ne radim. Odoh u free-lancere.

 

No, kao sto si primijetio, stvar je u mogucnosti izbora. I lakse je kad nisi gladan.

[Slaven]

>>cim teza situacija, tim niza cijena<<

 

otprilike to htjedoh sinoc reci a za nadodati nesto drugo i nemam sto

jer sam cijelog zivota bio "sam svoj majstor" tako da nekog iskustva kao sto je tvoje ili postavljaca teme, ne posjedujem. 

 

pa bih te samo pozdravio 

[misko1]

to ja nasa kazna i nas krst, nasi preci su se borili svaki dan za parce hleba mi se borimo da zadrzimo optimizam okruzeni apsolutnim pi..ama od ljudi.

 

end of story, samo najprilagodljiviji ce kao i uvek prekostati...

 

edit: vezi konja gde ti masa kaze. gazde se kuvaju u istom loncu kao i svi, bore se za svoju poziciju... sto bi rekla moja baba: ako ti svi kazu da si lud, lezi pa se valjaj

Edited by misko1, 13 December 2012 - 22:12.

[Manoly]

"Gradjenje zida" je pogreshna strategija jer ovde vazi maxima: ako nisi sa njima - onda si protiv njih. Ako nisi u jednom klanu, mora da si u onom drugom. U glavama vecine ljudi sa kojima sam radila poslednjih 15 godina ne postoji drugi nacin razmishljanja osim logike copora. Zasto mladi ljudi pristaju na to - odgovor koji se meni namece ne sluzi im na cast. 

Dvoje dece koje sam podigla su potpuni marginalci: sin lekar je na licni zahtev vracen iz gradske bolnice u seosku ambulantu, nije vishe mogao da gleda i slusha traceve, tuce i gadosti svake vrste. Cerka je, privremeno, u prosveti, cesto se deshava da se iz skole vrati zapanjena postupcima kolega i direktora. Kaze, opstaje zato sto se trudi da bude sa svima dobra, slatka i mila a to znaci da mora da krije koliko zna i ume, da radi i ono sto ne bi morala i da bude dozivotni zapisnicar na sednicama kolektiva. Ne moram ni da kazem da ima najvishu strucnu spremu od svih, racunajuci i direktora.

 

Logika čopora je svakako duboko usađena u našem društvu, posebno u velikim sistemima sa svim anomalijama koje neminovno nose.

Ipak, mišljenja sam da koliko god takva sredina gutala ljude koji u istoj pokušavaju (i samo to) da se profesionalno  uklope, zavisno od čovekovog karaktera postoje i mogućnosti da se ne potpadne pod čitav niz negativnih uticaja čopora.

 

Ja ne gazim kroz život po tom principu, verovatno zato i nisam u boljoj poziciji kada je posao u pitanju, ali barem znam da nikoga nisam lagao ili preskočio da bih sebe postavio u bolju poziciju, a o tome koliko prezirem fenomen beskičmenjaka (danas široko rasprostranjen) ne bih ni da pišem.

 

Svako mora imati određeni oblik odbrane od stvari koje realno ne može promeniti, to je zlo duboko usađeno u savremenom čoveku i pojedinac protiv takve "mašinerije"teško da ima ikakvu šansu.

Zato sam onaj zid pomenuo u kontekstu sopstvene borbe i stvaranja nekog svog JA, gde ću jasno staviti do znanja da čoporu ne pripadam i da se od mene ne očekuje lažni osmeh i klimanje glavom, pa i po cenu da me rastrgnu...

 

Znam da je takvih tužnih primera zaista mnogo, navela si svoju decu, ali ponavljam - isključivo od pojedinca zavisi kako će se sa takvim nepravdama boriti i dozvoliti da mu iste i u kolikoj meri kvare svakodnevicu.

 

U svakom slučaju, nije lako...

[vilhelmina]

"Gradjenje zida" je pogreshna strategija jer ovde vazi maxima: ako nisi sa njima - onda si protiv njih. Ako nisi u jednom klanu, mora da si u onom drugom. U glavama vecine ljudi sa kojima sam radila poslednjih 15 godina ne postoji drugi nacin razmishljanja osim logike copora. Zasto mladi ljudi pristaju na to - odgovor koji se meni namece ne sluzi im na cast. 

 

 

Stvaranje klanova i nije tako losa stvar u pomenutoj situaciji, jer predstavlja svojevrstan otpor coporu, ili bar nacin da se covek ogradi od onog sto mu se ne svidja, a ipak to uradi s nekoliko istomisljenika, a ne potpuno sam. Ti klanovi ne moraju obavezno imati uzvisene ciljeve. Mogu biti i sitnosicardjijski, inspirisani necijom zeljom da postane kalif umesto kalifa, da se ostvare privilegije i sl. To je jos uvek bolje od stvaranja monolitne organizacije u kojoj se niko ne oseca dobro, ali nema ventil da to iskaze. U takvoj organizaciji svi imaju osecaj da su u necem krivi i pogresni, ali kao izolovani pojedinci, veruju da su jedini s kojima nesto nije u redu i da postojeca situacija svima ostalima odgovara. Dobijas grupu nezadovoljnih pojedinaca, koji nisu svesni da su i drugi nezadovoljni. Znaci, zidovi su vec tu, ne moraju se posebno graditi, a establisment moze povremeno da baci pogled odozgo, zadovoljno protrlja ruke i konstatuje da je sve u redu. Niko ni sa kime otvoreno ne razgovara, svi glumataju i prave se englezi, ergo copor je stabilan.

Ako su u nekoj organizaciji klanovi uopste moguci, to daje priliku svakom pojedincu da oformi svoj sopstveni, ako mu vec postojeci ne odgovaraju. Veci je problem kad ni to nije moguce.

[highlanderka]

Poslednje 4,5 godine moj "zid" je bila slushalica u uhu i radio, muzika tokom 8h rada sa koleginicama, klijentima......pokushali su da mi je zabrane, skretana mi je paznja da gazdarica to ne voli ali sam ostala pri slushalici u 1 uhu jer je to bio, zaista, jedini nacin da sve to skupa podnesem. Slushalica mi nije smetala da dobro radim i tako je ostala. Samo 2 puta sam zaboravila da ponesem slushalice i bilo je nepodnoshljivo. izdrzala sam 2 h a onda sam cerku zamolila da pozove taxi i da mi ih prosledi. 

Nisam ni ja iz Finske, kada je sve to pocelo, tu negde, oko 2000, videla sam sta se deshava, procitala i redove i izmedju redova i donela odluku da radim besprekorno (nije mi to bilo tesko, volela sam svoj posao a i kreativac sam po poslovnom profilu) i da mi to bude jedina zashtita. Ispala sam najgluplja u razredu jer mi je to bila najveca mana, u treptaju oka sam mogla da pronadjem slabo mesto, greshku i da to diskretno stavim do znanja kolegi koji je napravio taj propust. Zapanjilo me je sto vecina tih mladih ljudi sa kojima sam radila nisu pokazali ni trunku stida, kajanja, ni jedan nije pocrveneo niti mu je palo na pamet da me pita neshto vishe o poslu koji radimo. Ali je zato najmanje 5 puta na dan izrecena primedba na racun "matoraca", pa bilo to i u vidu komplimenta "dobro izgledate za svoje godine". 

Hvala na pitanju, moja "kicma" je sasvim o.k, odavno je receno da je karakter sudbina a na umu su mi i reci moje drage komshinice Julijane: "Ako treba da stradam, vishe volim da stradam kao pravednik nego kao greshnik. 

[Schrodinger]

Stvaranje klanova i nije tako losa stvar u pomenutoj situaciji, jer predstavlja svojevrstan otpor coporu, ili bar nacin da se covek ogradi od onog sto mu se ne svidja, a ipak to uradi s nekoliko istomisljenika, a ne potpuno sam. Ti klanovi ne moraju obavezno imati uzvisene ciljeve. Mogu biti i sitnosicardjijski, inspirisani necijom zeljom da postane kalif umesto kalifa, da se ostvare privilegije i sl. To je jos uvek bolje od stvaranja monolitne organizacije u kojoj se niko ne oseca dobro, ali nema ventil da to iskaze. U takvoj organizaciji svi imaju osecaj da su u necem krivi i pogresni, ali kao izolovani pojedinci, veruju da su jedini s kojima nesto nije u redu i da postojeca situacija svima ostalima odgovara. Dobijas grupu nezadovoljnih pojedinaca, koji nisu svesni da su i drugi nezadovoljni. Znaci, zidovi su vec tu, ne moraju se posebno graditi, a establisment moze povremeno da baci pogled odozgo, zadovoljno protrlja ruke i konstatuje da je sve u redu. Niko ni sa kime otvoreno ne razgovara, svi glumataju i prave se englezi, ergo copor je stabilan.

Ako su u nekoj organizaciji klanovi uopste moguci, to daje priliku svakom pojedincu da oformi svoj sopstveni, ako mu vec postojeci ne odgovaraju. Veci je problem kad ni to nije moguce.

Vidi kako je sve ovo tacno. Jedino sto je nezgodno sto ne razumes da se isto odnosi na drustvo kao celinu, a da su "klanovi" koji se suprotstavljaju monolitnosti drustva danas korporacije i nevladine organizacije.

 

A nezadovoljni pojedinci najlakse nastaju tako sto ih neko sa strane svojim monopolom sile gura u uravnilovku sa ocigledno nesposobnijima i lenstinama. Pa bez obzira bio to neefikasni birokratski shef u firmi ili neefikasni birokratski shef u "socijalno pravednoj" drzavi.

[vilhelmina]

Vidi kako je sve ovo tacno. Jedino sto je nezgodno sto ne razumes da se isto odnosi na drustvo kao celinu, a da su "klanovi" koji se suprotstavljaju monolitnosti drustva danas korporacije i nevladine organizacije.

 

A nezadovoljni pojedinci najlakse nastaju tako sto ih neko sa strane svojim monopolom sile gura u uravnilovku sa ocigledno nesposobnijima i lenstinama. Pa bez obzira bio to neefikasni birokratski shef u firmi ili neefikasni birokratski shef u "socijalno pravednoj" drzavi.

 

Svojim postom sam gledala da se drzim teme, konkretnog problema koji je postavljacica topica formulisala u svom pocetnom postu. Nije mi bila namera nista drugo osim da podsetim na isprobani recept za odrzavanje dobrog raspolozenja na mestima na kojima moramo da boravimo, a najradije ne bismo.

Jedan nacin je ovo sto je Highlenderka praktikovala, dakle slusalice u usi.

Drugi je ovo o cemu ja pricam. Dakle, pokusaj otvorenog razgovora s kolegama (nakon sto izdaleka osacujes koji uopste dolaze u obzir), pa s njima stvaranje kruzoka za ogovaranje ostalih. Malo teze izvodljivo ako svi jure okolo s fasciklama i govore sapatom, ali uvek postoje pauze za rucak i kafu, pripreme za odlazak kuci i sl. Garantovano deluje i cini da se ljudi bolje osecaju.

Trece bi bio onaj Kitin predlog, da se pronadje novi posao, ali u datoj situaciji mi to malo lici na ono "neka jedu kolace".

 

 

 

 

Sigurno ima jos resenja. Uvek ih ima, kao sto ima razlicitih nacina za tumacenje jedne te iste situacije. Licno ne mislim da se svi medjuljudski odnosi mogu objasniti teorijom copora. Ono sto razlikuje copor od ljudske zajednice, pa makar to bila i horda neandrtalaca, jeste svesno ljudsko delovanje (ne znaci obavezno i racionalno!). U coporu se jedinke vode instinktom za prezivljavanjem i sto je jos vaznije, potpuno su odvojene jedna od druge. Takoreci individualci u nepatvorenom, izvornom obliku  .

Horda je vec malo slozenija forma udruzivanja, za cije formiranje je neophodan neki vid komunikacije medju jedinkama. Medjutim, tu vec pocinje ozbiljan gubitak individualnosti, pa pretpostavljam da ti moje dalje elaboracije na ovu temu ne bi bile zanimljive  .

 

Btw, korporacije i nv-organizacije se po jednom bitno razlikuju. Drugima je bar ponekad cilj razbijanje monolitnosti sirih organizacija. Onim prvima je kratkorocni cilj iskljucivo profit, a dugorocni (ni vise ni manje, nego) - monopol. Korporacije su, po definiciji, vec prilicno odmakle na tom putu. Na tu temu je bio potencijalno odlican topic o korporativnoj kulturi, koji si se licno potrudio da prvi unakazis i posaljes na Deponiju, a bio je vrlo slican ovome. Jasno, otkrivao je neke trzisne mehanizme, koji ti se manje dopadaju  .

[kiti]

 

Trece bi bio onaj Kitin predlog, da se pronadje novi posao, ali u datoj situaciji mi to malo lici na ono "neka jedu kolace".

 

 

 

u kojoj datoj situaciji?

 

neko je gore spomenuo da se nov posao moze i kreirati, ne samo pronaci. tacno da to nije resenje za sve ljude, ali takvo resenje nikad i ne postoji (primenljivo na sve), sto znaci da je predlog sasvim legitiman.

 

sinoc sam razmisljala na ovu temu i sta bi radila da sam u srbiji, dosla sam bar na 2 ideje (o samozaposljavanju, ako je vec jako tesko/nemoguce naci drugi posao kod nekog poslodavca) koje bih pre probala nego da iz dana u dan idem u toxicni kolektiv i dolazim kuci sa glavoboljom. a imala sam bas takvo iskustvo, cak nisu to nuzno bili ni neki veliki problemi, ali sam se iz dana u dan osecala kao da na mene neko isipava djubre, istresa sve svoje zivotne probleme, i posledica jeste bila da se kuci redovno vracam sa glavoboljom. nije bilo realno da se ta situacija promeni, ali nije bilo nerealno da ja promenim svoju situaciju.

 

koji je to posao vazniji od zivota?

 

za zivot se mora zaraditi, ali ne postoji one single job od koga zavisi neciji zivot i zarad koga bi bilo vredno taj zivot traciti (ako ne racunamo kojekakve diktatore). ali ako u celoj prici figurisu i druge stvari koje ne bi bili spremni da promenimo, onda ne govorimo o nemanju izbora, vec o prioritetima.

Edited by kiti, 14 December 2012 - 18:58.