To je proces prevodjenja ljudskog drustva iz industrijskog u postindustrijsko, a bogami i postkolonijalno vreme. U izolovanoj i u vremenu zamrznutoj Srbiji, lako se coveku ucini da su drustveni odnosi na zapadu ostali isti, a samo se u Srbiji promenili, i to naravno na gore. Ne cudi me da takvu vizuru ima neko ko se u toj Srbiji vec vise od dve decenije bori da nekako prezivi, ali me cudi kad kroz iste ruzicaste naocare zapadni svet promatraju oni koji u njemu zive i sopstvenim ocima mogu da prate i na sopstvenoj kozi osete promene. A one su toliko intenzivne da vec 2010 izgleda kao davna istorija.
Ima grupa ljudi kojima ove promene idu na ruku, a ima i onih kojima ne odgovaraju. Ali cak i oni kojima najbolje ide trebalo bi da se zapitaju zasto im danas treba vise brava i alarma, zasto vise ne mogu slobodno da se krecu sopstvenim gradovima i zasto moraju da naoruzavaju decu. To se definitivno ne dogadja samo ljudima u Srbiji.
Wow 
postkolonijalno kazes. Mozda nisi primetila da je od 2008 u pitanju svetska ekonomska kriza, pa je nezaposlenost porasla. Nisu to Poslodavci izmislili da iskoriste radnike - nego nema posla i nema para.
A ovo o bravama i alarmima, ja se ozbiljno cesto pitam Vili sta ti vidis oko sebe. Ja sam primetila da se od 2011 ekonomija oporavlja, jedino me nervira porast cena raznih osiguranja, nekretnine pocele da sporo rastu, hipoteke jesu na najnizem nivou...
I prica o trudnicama kojima ugovori isticu usred trudnoce, pa ne mogu da koriste prava koja imaju one s ugovorima na neodredjeno vreme, jeste deo te price.
Prica o trudnicama i radnicima uopste u SR je posebna prica, nikako nije deo globalnih kretanja - nazalost. Ugovori na odredjeno vreme u SR su posledica regulative koja radnicima daja prava koja ekonomija u SR ne moze da podnese, otpremnine, sistematizacija radnih mesta i sl pravila koja ogranicavaju fleksibilnost za preduzeca da se prilagode trzistu.
Posto je to bilo nerealno - trziste je pronaslo resenje u ugovorila o radu na odredjeno. Time je poslodavac izbegao problem otpustanja posto zna rizik, a istovremeno je mogao da zadrzi radnika po potrebi. Nazalost to znaci da je cela jedna grupa ljudi izgubila zakonska prava, specificno zene na trudnicko. Ali koren problema nije u tome, da su ta prava iole razumna i prilagodjena prakticnim potrebama - poslodavci ne bi imali problem da to pravo omoguci radnicima na odredjeno vreme. Ako ih ne kosta previse da to omoguce, danas sa zloupotrebom ta trudnoca znaci da poslodavac nema radnika 2 godine (mora da zaposli novog), mora da plati mesec ili koliko naknade a ne dobije nista.
Sta ga motivise da jednostavno ne otpusti trudnicu i zaposli onu zamenu? Jeftinije je i jednostavnije. To nije zbog namere da se zlostavlja radnik, jednostavno ekonomski ima vise smisla.
Ako bi to pravo bilo na racun drzave, trudnicko bilo placeno 3 meseca (sto sprecava zloupotrebu), drzava dala neku nagradu za zaposljavanje zena .... poslodavcu bi se vise isplatilo da ne otpusta trudnicu.
U trenutnoj situaciji drzava dobija politicke poene - pricaju kako motivisu natalitet. Nidje veze sa pravima radnika, zato ih i ne interesuje sto se to pravo obilazi ugovorima na odredjeno vreme.
Posto je Svedska kapitalisticka zemlja i clanica EU, ne verujem da je kod ostalih clanica bolja situacija. Odatle nije tesko zakljuciti da je prica s povremenim i privremenim poslovima od danas do sutra - globalna.
Lose zakljucujes.
