7 replies to this topic

[natasa10121991]

Pročitala sam od ovog vanvremenskog pisca sve što je izašlo kod nas, a i ono što nije jer se može naći na engleskom na netu. Zanimaju me mišljenja o njegovim knjigama, posebno o načinu na koji završava skoro svaku knjigu. Konkretno, trenutno sam završila sa čitanjem ,,Kći direktora cirkusa'' i nije mi najjasnije da li Beate njegova ćerka ili je to sve u njegovoj mašti? Nekako mi je kraj nedorečen.

Edited by natasa10121991, 20 November 2012 - 23:35.

[Schrodinger]

Volim Gordera - ali nesto mi ne stima sasvim kod njega, mislim da je pokupio ponesto od gomile pisaca, a nije se pretrgao od licne inovativnosti. Plus sto ima tu naglasenu hriscansku notu, koja mene licno iritira, i to sve vise kako godine prolaze. I neki od njegovih favorita u "Sofijinom svetu" su mi licno antipaticni... Ali uvek je opusteno citati ga (mada nisam tu novu "Kci").

Edited by Schrodinger, 22 November 2012 - 23:45.

[alcesta]

Davno sam ga čitala, više se detalja ni ne sećam. Sviđa mi se kako piše generalno, ali posle par romana nekako sam se zasitila i prešla na nešto drugo. Baš bih mogla da opet uzmem nešto od njega, sad kad sam dovoljno pozaboravljala.
Hrišćanske note se sad nešto posebno ne sećam, znam samo da mi se u Vita brevis dopao pristup.
Što se tiče nedorečenih krajeva tu me podseća pomalo na Murakamija. OK je nešto ostaviti pomalo zamagljeno i za čitaočevu maštu, ali ne valja da se to ponavlja prečesto, a posebno ne da izgleda da pisac prosto nije znao kako da završi. U nekoj knjizi takav kraj uspe, u nekoj ne.

[Rahel]

Volim da čitam Gordera – bez obzira što mu svašta nešto zameram. Tu mi je nedorečenost najmanji problem – ja volim da razmišljam po završetku čitanja i da izmaštam razvoj događaja i kraj koji meni odgovara

 

Problem imam sa Sofijinim svetom gde nisam sigurna da li sam oduševljena ili razočarana. Od samog naslova sam očekivala mnogo više, obećao mi je kosmos filozofije, a od istorije filozofije dobila sam priču evropske filozofije, bez porekla, bez pominjanja indijske i kineske filozofije. Izignorisao ih je potpuno, kao da ne postoje. Pa čak i u evropskoj je napravio onako, prilično proizvoljan izbor. Bez  obrazloženja, izostavio je Šopenhauera (zlo, patnja, bol, bolesti, surovosti u životinjskom svetu), Fojerbaha (pojam prirode, antropologija, religija), a ni oko Ničea se nije baš potrudio, što mu se i osvetilo. Tu dolazim na sledeću zamerku, pri čemu mislim na njegovo pogrešno tumačenje "detinjatosti“. A da se više pozabavio Ničeom, možda mu ne bi promaklo da to detinjasto filozofiranje nije prirodno polazni stepen nego stepen razvoja svesti kom streba stremiti. Ustvari, čini mi se da je zamenio prvu fazu detinjatosti sa dečijom otvorenošću i prijemčivošću koja sazreva u fazi kritičke refleksije i prolazi kroz hladnu radikalnu sumnju, a da pritom ne zapadne u cinizam. Ja sad ovo iz perspektive jedne majke koja je pet puta prolazila kroz sve ove faze. Možda mi je zato i zapalo za oko nešto što verovatno mnogima nije.

 

I tako, imam utisak da je malo podcenio filozofiju, a precenio svoje sposobnosti da (kako sam negde pročitala) napiše ovu knjigu za tri meseca. S druge strane, Devojka s pomorandžama mi se baš. baš dopala, kao i Misterija pasijansa.

 

Ovu najnoviju nisam još, ali ću je svakako pročitati – bez obzira na gore napisano, Gorder spada u moje omiljene pisce

[Bradzorf]

Pročitao davno Sofijin svet. Razblažen, dosadan, sladunjav uvod u istoriju filozofije. Bzvz.

[Janne240]

Sasvim zanimljiv literarni pristup filozofiji (Sofijin svet), dobar za početnike.

[alcesta]

Sofijin svet nije sad neko literarno remek-delo, ali je odličan u praktične svrhe, da pokaže da filozofija nije sprava za mučenje kojom se u školi kidaju glave

[pixel]

Sofijin svet nije sad neko literarno remek-delo, ali je odličan u praktične svrhe, da pokaže da filozofija nije sprava za mučenje kojom se u školi kidaju glave

 

Da, dobro primećeno. SS je više pokušaj popularizacije filozofije nego neki ozbiljniji uvod u nju ili književni klasik. Laički - da tako kažem - uvod u filozofiju koji se meni veoma svideo je napisao Lućano De Krešenco. Sjajna stvar za početnike.