47 replies to this topic

[Pitbull]

Fenomenologija

Teror političke korektnosti izbrisao postojanje dinosaura iz školskih udžbenika



СНПЧ Москва
CMS Joomla
Korisnička ocjena: / 19

LošeNajbolje Kategorija: Fenomenologija Kreirano Subota, 31 Ožujak 2012 07:30 Napisao/la G.M.


'Politička korektnost tiranija je s osmijehom na licu' izjavila je svojedobno holivudska legenda, pokojni glumac Charlton Heston. Istinitost njegovih riječi potvrđena je više puta, a sada je dokazuje ured za obrazovanje u New Yorku. Ured je, naime, tvrtkama koje se natječu za slaganje standardiziranih ispita za učenike osnovnih škola poslao popis 50 riječi čije korištenje je strogo zabranjeno u ispitima.

Kažu, mogle bi traumatizirati djecu.

Tako je, recimo, zabranjena riječ 'dinosaur' jer bi mogla biti suviše uznemirujuća onoj djeci koja ne vjeruju u evoluciju. Činjenica da su dinosauri doista postojali, što su antropolozi i biolozi u više navrata nepobitno dokazali, a čije dokaze svatko zainteresiran može vidjeti u brojnim prirodoslovnim muzejima diljem svijeta, dušebrižnike iz New Yorka, čini se, ne zanima. Jednako tako ne zanima ih ni to da se prihvaćanje znanstvene činjenice o nekadašnjem postojanju dinosaura ni na koji način ne suprostavlja nečijem osobnom stavu o postojanju Boga. Usput, nitko se nije zapitao ni hoće li zabrana spominjanja dinosaura uvrijediti one koji u evoluciju - vjeruju.

Zabranjen je i termin 'rođendan', i to zbog Jehovinih svjedoka. Oni taj termin ne priznaju pa bi se mogli uvrijediti. Pokušavam zamisliti što će biti ako se ta pošast raširi. Hoće li sljedeći korak biti zabrana rođendanskih slavlja kao takvih? Kako će se malom Johnnyju, iz nekakve bijele protestantske, ili maloj Jenny iz latino katoličke obitelji nekakve srednje klase objasniti da ne mogu dobiti svoju tortu sa svjećicama i pozvati prijatelje na igru, kao i to da darova više nema, a sve to samo zato jer bi se njihov kolega iz razreda Jeremiah koji je Jehovin svjedok mogao zbog toga jako uvrijediti? Probajte se sjetiti sebe dok ste bili klinci i promislite kako bi reagirali da vam je netko samo pomislio zabraniti rođendanske čestitke i rođendansko slavlje.

Ured za obrazovanje New Yorka također zabranjuje i korištenje termina 'noć vještica' jer sugerira poganstvo što bi, pak, moglo uvrijediti vjernike sa svih strana. To što je Noć vještica danas zapravo potpuno komercijalizirani praznik koji služi samo kao još jedna izlika za nošenje fetišiziranih kostima, opijanje i partijanje, i kao takav nema apsolutno nikakve veze s religijsko-sociološkim ritualima isto tako nikog ne zanima.

Uz sve to, zabranjene su i riječi kao što je 'ples', jer mu se protive neke sekte, 'terorizam', jer zvuči zastrašujuće, 'razvod' jer bi mogao uznemiriti klince kojima su se starci rastali, kao i svi oni termini kojima se ukazuje na nečiji materijalni status i na bolesti. Jer se, eto, želi dječicu poštedjeti trauma. U uredu za obrazovanje kažu: 'To nije cenzura.' No znate kako se kaže: ako nešto izgleda kao govno, smrdi kao govno i na opip djeluje kao govno, onda možemo biti prilično sigurni da to jest govno. Ne, nećemo upotrijebiti nekakav sulud političko korektni izraz kao što je 'izlazni produkt probavnog trakta' ili 'fekalijska nakupina.' Govno je govno, i točka. Hoće li nam jednog dana biti zabranjeno reći da smrdi jer smrad nekome smeta? Problem je samo u tome što će on i dalje biti tu.

Jednako tako, ma do koje god mjere pokušavali klince zaštititi izbjegavanjem riječi 'terorizam', neoboriva je činjenica da je on tu. Ako su mu starci razvedeni, tu činjenicu nitko neće izbrisati gumicom naprosto zato jer nije spomenuo, a isto tako njegova obitelj neće postati bogata zato jer se izbjegava na glas izgovoriti riječ 'siromaštvo'. Osim toga, zar itko razuman doista može misliti da klinci u razredu neće znati tko od njih ima više love, a tko manje samo zato jer se ne smiju koristiti izrazi vezani uz nečije materijalno stanje? Evo, možete se ponovno prisjetiti sebe kad ste bili klinci. Kao, niste znali kome stari vozi Stojadin, a kome Mercedes?

Politička korektnost, dakle, potpuno je besmislena, naročito kada je u pitanju cenzuriranje onih izraza koji reflektiraju stvari koje svi ionako jako dobro znaju. No osim što je besmislena, ona je također odvratna u svom licemjerju i zapravo vrlo opasna. Primjer za to možemo pronaći u posljednjem izdanju poznatog romana Pustolovine Hucklberryja Finna američkog pokojnog pisca Marka Twaina na engleskom jeziku, koje je ugledalo svjetlo dana u siječnju 2011. godine, a iz kojeg je izbrisana riječ 'nigger' koju Twain u svojoj priči koristi 217 puta. Da, riječ 'nigger' danas bi se prevela kao 'crnčuga' i ona doista jest pogrdna i rasistička, za razliku od riječi 'black', odnosno 'crnac' koja to nije, kao što je danas isto tako, recimo, pristojno reći 'Rom', ali nije pristojno reći 'cigan'. Međutim, u doba Marka Twaina svijet je bio drugačije mjesto i riječi 'nigger' nije se doživljavala na način na koji se doživljava danas. Ona je tada bila potpuno uobičajena i tek je kasnije njena uporaba postala tabu. Isto tako, kada sam jednom prilikom naišla na primjerak Aston Martina koji je svjetlo dana ugledao još dvadesetih godina prošlog stoljeća, znajući da je svakome od njih supruga jednog od osnivača tvrtke, Johna Bamforda, davala nadimke kao što su, recimo, bili Bunny i Green Pea, užasno sam se namučila dok sam pronašla nadimak ovog primjerka koji mi je zapeo za oko. Nakon duge i vrlo naporne potrage doznala sam da mu je Bamfordova supruga zbog njegove crne boje dala nadimak - da, pogodili ste - 'nigger'. Danas je to strogo uvredljivo pa se taj dio povijesti one čuvene automobilske tvrtke skriva kao što zmija skriva noge.

No korištenje cenzure i falsifiranje prošlosti kako se ne bi uvrijedilo osjetljive dušice u sadašnjosti može se nazvati samo jednim imenom - laganje. A kada vam netko laže o prošlosti, možete bez imalo sumnje biti sigurni da vam masno laže i sadašnjosti. Ovdje se odmah nameće i pitanje tko uopće ima moralno pravo odlučivati u naše ime što će nas uvrijediti, što će nas emotivno potresti i što je za nas dobro čuti, a što ne? Čitava logika da nešto nije u redu spominjati jer bi nekog moglo uvrijediti potpuno je pogrešna zbog toga jer - svakog vrijeđa nešto drugo. Evo, upoznala sam prošlo ljeto plesačicu na Zrču, crnkinju sprskog podrijetla, koja se vrijeđa kad joj netko kaže da je crnkinja i koja veli: 'Nisam ti ja, bre, crnkinja nego Srpkinja'. Netko bi se na to nasmijao, odmahnuo rukom i rekao: 'A, svašta.' Ali eto, Vidi to nešto znači. Isto tako, u životu sam imala priliku upoznati i ljude koje vrijeđa kad ih osloviš skraćenim oblikom njihova imena ili određenim nadimkom, kad im kažeš nešto što doživljavaju kao patroniziranje, omalovažanje njihovih osobnih vrijednosti, obitelji, stavova... I dok jedne nešto vrijeđa, drugi to niti ne primjećuju kao sporno, ili im možda čak i laska.

Učiniti sve sretnima zapravo je nemoguća misija. Prvi je ozbiljnije ideju univerzalne sreće kao puta u bolje društvo izložio engleski filozof Jeremy Bentham na prijelazu iz 18. u 19. stoljeće. Bentham u svom dijelu Principles and Morals of Legislation izdanom 1789. godine izlaže ideju kako se sve političke i legislativne odluke trebaju donositi s primarnim ciljem da usreće što veći broj ljudi. Na njegovu filozofiju naslanja se i također britanski filozof John Stuart Mill tvrdeći kako obrazovanje doprinosi općoj sreći i čak odlazi korak dalje te u svom djelu O slobodi izdanom 1859. godine pokušava pronaći odgovor na pitanje na koji način kvantificirati sreću kako bi se dosegnuo cilj univerzalne sreće u društvu. Ipak, zagovornici današnje političke korektnosti zaboravljaju da zadovoljstvo većine ljudi, kao i zadovoljstvo skupine kao zbirnog entiteta, nije isto što i zadovoljstvo svih ljudi. Pronaći čarobnu formulu kojom ćemo zadovoljiti sve naprosto je nemoguće, a oni dušebrižnici poput ovih iz njujorškog ureda za obrazovanje to zaboravljaju i time pokazuju da Benthanovu i Millovu filozofiju zapravo uopće ne razumiju. A znamo koliko je neznanje opasno.



Upravo iz tog razloga i politička korektnost je opasna. Kako možemo očekivati da će se rastućoj, sveprisutnoj i vrlo ozbiljnoj prijetnji terorizma današnjem modernom svijetu moći suprostaviti generacija od koje se čak i sama ta riječ skriva? Kako se suočiti s prijetnjom i pobijediti je ako se ne smije ni spomenuti njeno postojanje? Forsiranje političke korektnosti zapravo proizlazi iz potpuno pogrešnog mišljenja da će takvo izražavanje u rukavicama elimirati mržnju, što je apsolutno besmisleno. Jedan pripadnik Ku Klux Klana jednako će mrziti crnce, bilo da ih zove 'blacks' ili 'niggers', kao što će i jedan neonacist jednako mrziti Židove, bez obzira kojim imenom ih se nazivalo. Brisanje određenih riječi i prikrivanje nekih izraza onima koji bolje zvuče osjetljivim ušima u konačnici se može pokazati kobnim jer se na takav način ljudima prikriva stvarna opasnost. Još je francuski povjesničar Jacques Barzun na samom početku 20. stoljeća izjavio: 'Politička korektnost ne ozakonjuje toleranciju, samo organizira mržnju.' Drugim riječima, umjesto da osvješćujete ljude govoreći im kakve stvari doista jesu, sve ćete zamotati u blještavi celofan ispod kojeg će i dalje sijevati mržnja i netolerancija protiv kojih se zatupljene generacije ispranih mozgova neće znati boriti jer su prisilno provele život pod staklenim zvonom.

Ovdje je također nemoguće postaviti pitanje: a gdje je nestala dobra stara pristojnost? Što nedostaje kućnom odgoju koji je već stoljećima sasvim lijepo funkcionirao? Zar je toliki problem malog Johnnyja i malu Jenny odgojiti tako da malom Jeremiahu ne čestitaju rođendan? I nije li pomalo apsurdno da u današnjem liberalnom svijetu koji se toliko trudi isticati različitosti upravo uvođenjem političke korektnosti sve te različitosti - zatiremo?

Koliko sve ovo vrijeđa dinosaure za sada nismo doznali.

Edited by Pitbull, 16 November 2012 - 14:59.

[Pitbull]

Press: Teror korektnosti – Zašto je u Srbiji dobro biti gej, Rom…


« Previous/
Next »
By admin / 11/03/2012 / Press clipping / No Comments
Svi vidimo da se politička korektnost izvitoperila u nešto sasvim suprotno od početne ideje. Njenu senku, odnosno to u šta se pretvorila, danas kritikuju i homoseksualci, i Romi, i invalidi, i Jevreji…
Neke ideje, ma koliko dobre bile, nije moguće sprovesti u delo ako ih ne podrži dovoljan broj ljudi. Nekim idejama, s druge strane, ne pomaže ni opšti društveni konsenzus. Mada su, u svojoj suštini, pozitivne, progresivne ili čak genijalne, ima ideja koje se vremenom izvitopere, pretvore u nešto sasvim suprotno od početne vizije, u nešto nakaradno, kontraproduktivno.
Takva sudbina, čini se, mogla bi da zadesi i ideju o političkoj korektnosti, ideju koja već izvesno vreme „ne liči na sebe”, niti daje one rezultate kojima se društvo nadalo.
Čak i u onim najzabitijim delovima planete Zemlje danas ćete teško naći osobu koja invalida zove retardom, homoseksualca pederčinom, a Jevrejina pohlepnim cionističkim zlotvorom, a da pritom ne naiđe na žestoku osudu javnosti, ako ga policija već nije uhapsila u pola rečenice. Pa opet, politička korektnost kao ideja i ideal u poslednje vreme nailazi na sve glasnije kritike i sve veći broj protivnika, koji se, suprotno uvreženom mišljenju, ne regrutuju samo iz desno orijentisanih, radikalno nastrojenih organizacija. Političku korektnost, odnosno ono u šta se pretvorila, danas kritikuju i homoseksualci, i Romi, i invalidi, i Jevreji, gotovo u istoj meri kao i članovi opskurnih neonacističkih foruma, koji su spletom politički nekorektnih okolnosti našli svoje mesto na internetu.
Osim što običnom čoveku prirodno skoči pritisak kada neko počne da mu objašnjava da je zao i krajnje nekorektan ako Sonju Biserko, ne daj bože, nazove borcem, a ne borkinjom za ljudska prava, tri su osnovna razloga zbog kojih politička korektnost ozbiljno nervira sve veći broj građana.
Pod jedan, insistiranjem na trivijalnim izrazima često se skreće pažnja sa suštinskih problema, što lako možete proveriti sledeći put kada sretnete nekog domaćeg homoseksualca. Pitajte ga samo u kolikoj meri mu se život popravio od kada ga ne nazivaju pederom, već pripadnikom LGBT populacije, i sve će vam biti jasno.
Pod dva, baš kao u Orvelovim romanima, čini se da su neke društvene grupe jednakije od drugih (politički korektnije, zapravo), pošto se danas, zbog bezazlene Muhamedove karikature, na noge digne ceo muslimanski i dobar deo nemuslimanskog sveta, ali ista reakcija izostane kada se polugola i kvazi provokativna Madona „zakuca” za hrišćanski krst, glumeći valjda politički korektnog Isusa Hrista. O baljezganju Jelene Karleuše bolje i da ne govorimo…
I pod tri, mada ne i najmanje bitno, neretko se dešava da pojedinci, ili čitavi narodi, pokušaju da zloupotrebe političku korektnost u svrhu svoje „nedodirljivosti”, pa se tako nevladinim organizacijama u Srbiji ne može više uputiti nijedna kritika a da vas ne proglase za fašistu, ili reći nešto loše o Čedomiru Jovanoviću a da vas ne optuži za ubistvo Đinđića.
Politička korektnost je, mora se priznati, tokom prethodnih decenija marginalizovala raznorazne psihopate i budale (više u svetu nego kod nas, doduše), ali je takođe proizvela i niz novih problema i apsurdnih situacija s kojima se do sada nismo susretali. Ponekad se, čak i u ovoj i ovakvoj Srbiji, čini da je bolje biti homoseksualac u Beogradu nego malinar u Priboju, jer kada se prestoničkim gejevima ne dozvoli parada, Srbija maltene izvisi za kandidaturu, a kada se gladnom malinaru ne dozvoli protest, novinska agencija prenese kratku vest i na tome se priča manje-više završi.
Uprkos brojnim nesavršenostima „političkog bontona”, sociolog Vladimir Vuletić i dalje veruje da ova ideja može da se vrati na početni kolosek, mada se slaže sa ocenom da je stvar otišla malčice predaleko i da je nekim društvenim kategorijama sada dozvoljeno i ono što drugima nije, a sve pod plaštom navodne političke korektnosti.
- Izraz politička korektnost novijeg je datuma, ali zapravo postoji koliko i višepartijski sistem. Neka pravila ponašanja morala su da se uspostave i znalo se da neće biti dobro ako se baš svakome dozvoli da priča šta i kako hoće. Politička korektnost je vrlo širok pojam, ali se danas uglavnom odnosi na grupu izraza i naziva koji se ranije nisu koristili. Recimo, sada se kaže Rom umesto Ciganin, ili Afro-Amerikanac umesto crnčuga. Politička korektnost je nesumnjivo pozitivna ideja, ali se slažem da ima i neke nedostatke, odnosno da ima i onih koji je zloupotrebljavaju – kaže Vuletić za Pressmagazin.
Usled svojevrsnog „terora” političke korektnosti, danas se zaista teško može uputiti smislena kritika zvaničnom Izraelu bez rizika da završite na stubu srama kao osvedočeni antisemita ili Adolf Hitler lično, ali vam zato dlaka s glave neće faliti ako Srbe iz Kosovske Mitrovice nazovete najpoganijim izrazima. Ovakav neravnopravan status Vladimir Vuletić objašnjava nejednakom količinom društvene i političke moći kojom Jevreji i Srbi raspolažu, što je odnos koji će se u skorije vreme teško popraviti u našu korist.
- Oni koji imaju dovoljno moći da istaknu svoj problem, oni imaju i veću šansu da se u tom svakodnevnom govoru tretiraju na bolji način. One manje moćne grupe, s druge strane, još uvek su u drugom planu, pa se o njima ne govori na politički korektan način.
Neke grupe jesu privilegovanije, u to nema sumnje. Stepen pozitivne diskriminacije uvek je bio prisutan. Znate, nije isto uvrediti Jevrejina i uvrediti crnca, bar ne još. U slučaju Jevrejina, doduše, postoji jedna specifičnost, jer zaista nije bilo uobičajeno da toliki broj pripadnika jednog naroda strada u Drugom svetskom ratu, i ne samo u tom ratu već kroz čitavu istoriju. Oni su, uslovno rečeno, iskoristili tu nesrećnu poziciju, zbog koje su danas verovatno osetljiviji od drugih naroda – ističe Vulović.
Predrag Azdejković, urednik srpskog magazina za homoseksualce „Optimist”, jedan je od ovdašnjih homoseksualaca koji se, barem u neformalnom razgovoru, ne bi mnogo uvredio ukoliko biste ga nazvali pederom. Štaviše, oni koji su pratili njegov blog znaju da je Azdejković ujedno i osoba koja ne insistira previše na političkoj korektnosti, bar ne u onom obliku u kojem bi se to od jednog deklarisanog homoseksualca možda moglo očekivati. Tako je, vodeći svoj internet dnevnik, Azdejković često znao da i sam pređe granicu korektnosti, pa je pored legendarnog „intervjua” sa kozom Zelenkom, „ljubavnicom Ratka Mladića” („Ratko je ljubav mog života”, januar 2007), s vremena ne vreme na sličan način pisao i o članovima Srpske pravoslavne crkve, što vernicima SPC, naravno, nije bilo nimalo smešno. U izjavi za naš list Azdejković ističe da je politička korektnost dobar saveznik, ali loš gospodar, te da se vremenom izvitoperila u nešto sasvim suprotno od početne ideje.
- Sećam se slučaja kada je gej bloger Perez Hilton člana grupe „Blek ajd piz” nazvao „pederom”, što je izazvalo veliki skandal. Američka gej organizacija GLAAD zahtevala je da se Perez Hilton izvini gej populaciji jer je koristio reč „peder” kao uvredu. Na kraju smo dobili situaciju da se jedan gej izvinjava gej populaciji zbog uvrede, jer ga je na to naterala gej organizacija. I to je primer kako je politička korektnost izgubila svoj smisao jer je postala zao gospodar. Politička korektnost ima za cilj da štiti od vređanja i omalovažavanja pre svega ugroženih manjina, i u tome je ona dobar saveznik, ali je potrebno odrediti gde je ta granica. Ona bi trebalo da bude isto kao i između istine i laži. Politička korektnost treba da štiti od širenja laži i uvreda, ali nikako ne sme da bude izgovor da se neke istine prećute jer nije politički korektno izreći ih – smatra naš sagovornik.
Azdejković takođe smatra da insistiranje na politički korektnom govoru često može biti kontraproduktivno jer se na taj način skreće pažnja sa daleko bitnijih, zapravo suštinskih problema s kojima se neka društvena grupa suočava.
- Zbog toga što je pre neki dan bio Dan žena, uzeću kao primer prava žena. Politički je korektno da zanimanja izgovaramo u ženskom rodu kada je u pitanju žena, bez obzira koliko je to rogobatno i koliko nam para uši. I to je u redu. Ali, u poređenju sa drugim problemima koje žene imaju, to pitanje postaje apsolutno trivijalno. Zato imamo situaciju da nas je politička korektnost naterala da koristimo reči sutkinja, biološkinja, psihološkinja, vojnikinja, a zamaglila činjenicu da ta biološkinja trpi porodično nasilje, da psihološkinja zarađuje manje od muških kolega, da vojnikinja nikad neće biti ravnopravna sa muškim vojnikom… I dok gej populacija raspravlja da li je reč „peder” uvredljiva ili nije, nas mrze, biju, maltretiraju i vređaju na mnogo gore načine. Politička korektnost će naterati one koji nas mrze da nas mrze u sebi. Tiho, ali će nas i dalje mrzeti. Mi ćemo zbog te tišine živeti u iluziji da je sve u redu. Ja to ne želim. Želim istinu, kakva god da je, želim da znam na čemu sam – poručuje Azdejković.
Srbi možda ne vole gejeve, ali zato vole Rome, verovatno i više nego mnogi drugi evropski narodi. Neki od najboljih srpskih filmova za temu su imali upravo romsku zajednicu, a o romskim muzičarima i da ne govorimo, imajući u vidu da Šaban Bajramović, ili recimo Boban Marković, uživaju poseban status kod ovdašnjih ljubitelja trube i takozvanog ciganskog bluza. Međutim, kada bi neko sa strane merio količinu simpatija koje Srbi gaje prema Romima samo na osnovu imena kojim ih nazivaju, stekao bi utisak da naše društvo patološki ne podnosi svoje za nijansu tamnije sugrađane. Jer Srbi, kao što znamo, Rome uglavnom nazivaju Ciganima, što se kosi sa osnovnim postulatima političke korektnosti. Druga je stvar što velika većina ovdašnjih Roma sama sebe takođe naziva Ciganima, baš kao što i tamnoputi američki reperi sebe nazivaju „nigerima”, bez obzira što je ovaj termin postao valjda najuvredljivija moguća reč na engleskom jeziku.
- Ne mogu da kažem da se ljutim kada me neko nazove Ciganinom, ali bih radije da me nazovu Romom – kaže za Pressmagazin Jovan Damjanović, narodni poslanik i predsednik Demokratske levice Roma. – Uostalom, i Bošnjake smo nekad zvali muslimani, pa smo sada naučili da ih zovemo Bošnjaci. Mi smo na kongresu u Londonu 1971. godine doneli odluku da ne želimo više da nas nazivaju Ciganima jer je ta reč pežorativnog karaktera, znači „prljav” ili „nedodirljiv”. Mi jesmo siromašna nacija, najsiromašnija na svetu, ali mislim da nismo „prljava” nacija. Ali, ponavljam, ako neko hoće da me nazove Ciganinom, neka mu bude, nemam ništa protiv.
O tome da li su Srbi politički korektni prema Romima može se naravno raspravljati u nedogled, ali bi taj dijalog izgubio na značaju čim bi se uporedio status koji Romi imaju u našoj zemlji sa statusom koji uživaju u, na primer, državi Francuskoj. Kada Nikola Sarkozi ruši romska naselja u okolini Pariza, nesrećni stanovnici francuske verzije „karton sitija” ujedno bivaju proterani iz te zemlje. Kada pak Dragan Đilas učini isto ispod Gazele, naši Romi ipak ne završe deportovani, već im se obezbedi smeštaj koji je kudikamo bolji od onog iz kojeg su isterani.
Postavlja se takođe i pitanje ko je zapravo rasistički nastrojen prema Romima, da li oni koji ih nazivaju Ciganima, ili oni koji ih uzimaju u odbranu, navodno zabrinuti za njihov položaj u društvu. Pojedine nevladine organizacije, naime, u svom insistiranju na integraciji romske zajednice često zaboravljaju da ovaj narod ima i svoje običaje, životnu filozofiju i pravila ponašanja, te da se prema njima ne bi trebalo odnositi kao prema mentalno ograničenim osobama koje nisu u stanju da same shvate šta je u njihovom najboljem interesu. Takvim „dobronamernim” organizacijama naš sagovornik Jovan Damjanović poručuje da probleme Roma ostave Romima jer je na njima da ih rešavaju.
- Naša država ima najbolji tretman prema romskoj zajednici. Nijedna država u regionu, a mislim i u Evropi, još nije donela zakon protiv diskriminacije Roma, kao što je to učinila Srbija. Radi se na zapošljavanju Roma, ulaže se novac u ozbiljne projekte, Romi se integrišu u zajednicu, u školski sistem. S druge strane, moramo i mi da učinimo nešto, da dajemo predloge, da se ponašamo onako kako država od nas očekuje. Što se nevladinih organizacija tiče, hvala svakoj koja je nešto pomogla, a ovim drugima… Znate šta, mislim da rešavanje romskih problema treba prepustiti Romima. Mi ne želimo da nam se nešto daje, da neko drugi brine o nama kao da smo mi za to nesposobni. Mi hoćemo samo da nam se omogući da zarađujemo, da uplaćujemo socijalno, da normalno živimo. Da se integrišemo u društvo kao i svi ostali građani, da uradimo to sami, a ne da nas neko drugi integriše kako misli da treba – naglašava naš sagovornik.
Ideja političke korektnosti dovoljno je kompromitovana već samim apsurdima koje svakodnevno „proizvodi”, ali kada ta ideja postane fatalna, kao što se to u prošlosti dešavalo, neminovno se nameću pitanja gde treba povući granicu i koliko političke korektnosti ovo nesavršeno, sukobljeno i nadasve problematično društvo u ovom trenutku može da podnese. Novembra 2009. godine, na primer, američki vojni psihijatar muslimanske veroispovesti Nidal Malik Hasan ubio je u teksaskoj vojnoj bazi „Fort Hud” 13 ljudi i ranio još 29, što se smatra najvećim terorističkim napadom na američkom tlu od famoznog 11. septembra 2001. godine.
Ono što je, međutim, izazvalo još veći šok u američkoj javnosti jesu rezultati istrage koji su pokazali da je komanda „Fort Huda” bila upoznata sa Nidalovim stavovima i antiameričkom retorikom, kao i da je znala za njegove kontakte sa radikalnim muslimanskim imamima koji su otvoreno pozivali na nasilje i terorizam. Uprkos tim saznanjima, kako se kasnije ispostavilo, komanda pomenute vojne baze nije preduzela nikakve korake jer se plašila da bi preventivno hapšenje Nidala moglo da ostavi pogrešan utisak, odnosno da bi neko eventualno mogao da posumnja da je u pitanju rasna diskriminacija (Hasanovi roditelji su Palestinci koji su u SAD stigli sa Zapadne obale). Drugim rečima, slepo insistiranje na političkoj korektnosti u ovom slučaju imalo je fatalne posledice, a činjenica da će Hasan, ukoliko se dokaže da je kriv, biti osuđen na smrtnu kaznu, slaba je uteha porodicama vojnika koji su izgubili svoje najbliže.
U Srbiji se, s druge strane, sa (zlo)upotrebom političke korektnosti otišlo i korak dalje, naravno u pogrešnom smeru, pa se tako već izvesno vreme obraća pažnja i na tanana osećanja ovdašnjih kriminalaca, kako se oni slučajno ne bi uvredili. Ubijena Dada Vujasinović, „poslednja velika zvezda našeg novinarstva” (B. Tirnanić), svojevremeno je, nakon serije likvidacija u beogradskom podzemlju, imala herca da pozove Željka Ražnatovića Arkana i upita ga „ko je sledeći”, a zatim i da objavi njegov nedvosmisleni odgovor: „Napiši slobodno da si sledeća ti.” Danas se, međutim, ljudi Arkanovog kova nazivaju „kontroverznim biznismenima”, uprkos tome što pola Srbije zna ko su, šta su i odakle im taj prvi milion. S tim u vezi, čovek ne može a da se ne zapita šta je sledeće: hoćemo li možda u nekom momentu i osvedočene huligane početi da nazivamo „kontroverznim navijačima”, jer, eto, nijedna od XY podnetih krivičnih prijava još nije dobila sudski epilog?!
Aleksa Jovanović

[Pitbull]

Провокација | ЉУДСКА ПРАВА
Терор коректности

Дошли смо дотле да је тешко слободно изразити свој став о другим људима или појавама а да нам не запрети да нас прогласе расистима, националистима, хомофобичарима, или онима који подржавају мизогинију

Да је те 1984. године постојала „политичка коректност“ код нас, популарни певач Здравко Чолић био би и те како проскрибован што у песми „Ти си ми у крви“ пева рефрен: „Ако те одведу Цигани чергари...“. По правилима новоговора тај стих би, до своје обесмишљености гласио: „Ако те одведу Роми глобтротери...“ Сасвим довољно да се запитамо шта све заправо данас подразумева појам и термин политичке коректности? Упркос свеопштој распрострањености и заступљености и својеврсном диктату (па можда и диктатури?) политичке коректности, она бежи сваком прецизнијем одређењу, а многима и даље није јасно о чему се ту заправо ради.
пренормирање Кажу да су израз измислили руски комунисти, али су га Американци извукли из нафталина и прилагодили за своје потребе, као и људска права, уосталом, понекад до те мере изврнута у своју супротност, да наш познати редитељ Срђан Драгојевић, поводом премијере свог филма „Парада“,у чијој основи је ова тема, предлаже да се термин људских права замени термином – човечност. „Јербо су нови империјалисти овај термин излизали као отирач за ноге, те кад помислим на овај израз пред очи ми изађу Ирачани и Авганистанци, темељно третирани ‘људским правима’. Што не треба да нам смета да се за права слабијих и другачијих боримо, а не да доживљавамо да нам то неко намеће са стране.“
У тежњи за пренормирањем свега долазимо до последице да се укида свака критичност и слобода мишљења и успоставља само један, одобрени политички коректан начин говора, изражавања, облачења, конзумирања, понашања... И све се претвара у своју супротност – у терор људских права.
Не смеш носити крзно или бити против паса луталица који уједају јер се буне друштва за заштиту животиња. Увредљиво је ако кажеш „цига-мала“ а коректно је рећи ромско насеље. Жене у рекламама за аутомобиле, на пример, иритирају чуваре родне равноправности због сексизма. Ко хоће да урла на децу или евентуално крене да их ошамари, прети му „плави телефон“ где деца пријављују нарушавање њихових права. У Шведској у једном обданишту дечаке и девојчице не смеју тако и ословљавати, него са `дете` јер се не знам како угрожавају. Ако шеф викне то је мобинг (мада би се ту још и могло дискутовати).
Упутства Под будним оком коректности налазе се сви, па чак и цртани филмови. Тако се тврди да су „Штрумпфови“ заправо прикривена расистичка пропаганда јер пропагирају расу плаве боје коже. Када су оболевали постајали су црни, уз губитак интелигенције. Да би се удовољило душебрижницима болесни штрумпфови су постали љубичасти. Најновије упутство те врсте стиже из Европске уније у виду одлуке Брисела да се жене не смеју више ословљавати са госпођица и госпођа јер су то сексистичке титуле. Иако се такав предлог може примити са извесном дозом хумора, није мали број оних који озбиљно стављају прст на чело присећајући се да је својевремено у швајцарском парламенту постављен захтев да се више не користе речи „мајка“ и „отац“ већ „један од родитеља“, односно да се потпуно избришу родне разлике.
На листи термина, који се не смеју користити у политички коректном дискурсу, висока позиција припада синтагми „ментална ретардација“. У Великој Британији замењена је политички коректнијом синтагмом „ометеност у учењу“.
Културолог Зорица Томић у својој књизи „News Age“ каже: „Помодност толеранције под називом политичка коректност обавезује на флексибилност у ставовима, одсуство критеријума, на неспособност да се легитимно брани било која позиција, и тиме заправо на равнодушност према свету изван појединца. На делу је истовремено и својеврсни семантички лифтинг чији је циљ симболичка дезинфекција језика, градова, друштва или чак и смрти, од свега онога што има неку конотацију инфериорности, сакатости, дефекта или несавршенства.
секаперсе Воја Жанетић, писац, публициста и маркетиншки посленик, сматра да се временом нагомилала регулативна бирократија, која у потреби да заради новац регулише све живо и мртво. „Проблем није настао што је неко луд, већ што је превише паметних. Да би зарадили плате, регулишу штагод хоћеш“, каже Жанетић и наводи виц који кружи интернетом: „Десет божијих заповести имају веома мало речи, а европски прописи о узгајању купуса имају 20.000 речи.“
Код нас су се неки елементи сличног „новоговора“, још од оног манифеста о „боркињама“ и „психологињама“, развили у читаве расправе родно коректног језика. Професорка психолингвистике Свенка Савић сматра да је неопходно инсистирати на проналажењу женских титула, јер питање употребе титула и занимања жена није питање суфикса, него поделе моћи у друштву. За разлику од ње, академик Иван Клајн наглашава да тамо где се може треба употребити женски облик, али ипак остаје мноштво речи од којих је тешко или немогуће направити femininum.
Чак се и заштитник грађана потрудио да срочи „упутство за стандардизован недискриминативни говор и понашање“ којим се од свих актера у јавном животу захтева да из говора избаце изразе попут „госпођица“, „сека-перса“, „лезбијка“.
Поред „недискриминативног језика и понашања у односу на жене“, позамашан део упутства је „у погледу ЛГБТ особа“ и у „погледу особа са инвалидитетом“.
На страну што би то упутство морао прво да примени на себи, јер би морао да се преименује у заштитника грађана и грађанки, а приликом критике „генеричког мушког рода“ за занимања, функције и слично, да избегава да оба пола сврстава у „чланове“ делегација или пак у „представнике“ легитимних интереса, превиђајући чланице и представнице.
апсурди И таман што је заштитник грађана објаснио да је „ружно“ рећи за геј-мушкарца да је педер, јави се грађанин Аздејковић Предраг са коментаром да је упутство „продукт политичке коректности, која је шупља...“ и да га не треба узимати озбиљно. Он сигурно неће јер каже „ја сам педер и користим реч педер у јавном и приватном простору и не волим да ми нека институција забрањује да користим ту реч“.
Све би се, можда, и свело на вицеве и карикирања, да претерано наметање политичке коректности и новоговора не ограничава људска права и слободе. Занимљиво је да је још осамдесетих година у својим „Писмима из туђине“ Борислав Пекић у есеју „Спасоносни еуфемизам рђаве стварности“ указивао на исту ствар: „Инвентар чињеница стварности којима смо дали лепша и безазленија имена, бесконачан је... Њихово нас ређање нигде неће одвести, као што не одводи ни стварност коју иза себе крије.
Хитлер је геноциде над Јеврејима назвао еуфемизмом ‘тотално решење јеврејског питања’. Последице нису биле еуфемистичке.“

Против надзора и контроле

Својим радовима уметник Зоран Тодоровић, које објављујемо уз текст о политичкој коректности, изазивао је живу дискусију управо о овој теми, провоцирајући равнодушну јавност на реакцију и размишљање. У својим радовима тематизује питања надзора и контроле откривајући непријатне истине и скривене мотивације. Излагао је у водећим светским институцијама и фестивалима од Београда до Њујорка и Токиjа. Учествовао је на значајним фестивалима савремене медијске и перформанс уметности као што су: Фестивал живе уметности у Глазгову, Touch me фестивал у Загребу, Арс електроника у Линцу, Инфант у Новом Саду, итд. између осталог, представљао је Србију на 53. бијеналу у Венецији. Рођен je у Београду 1965. Доцент је на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду.

Слободан Иконић

[melankolic]

Je l' ovo smeće dolazi iz Nove srpske fašističke misli?

[Pitbull]

За писмене пише...

[Pitbull]

Liverpul: Spisak zabranjenih reči

Izvor. B92, Guardian

Fudbalski klub Liverpul uči na svojim greškama.

 

 

tviter

Godinu i po posle skandala u čijem centru je bio Luis Suares klub sa Enfilda objavio je listu zabranjenih uvreda.

Klub koji je 5 puta bio prvak Evrope, a 18 puta šampion Engleske, sastavio je spisak reči i sintagmi koje vređaju po raznim osnovama (rasa, religija, pol, seksualna orijentacija, hendikepiranost).

“Klub želi da sa stadiona izbriše svaki oblik diskriminacije, bil o da se dešava na terenu ili van njega”, navodi se u saopštenju, u kojem se klub i dalje drži poznate urugvajske odbrane iz “slučaja Suares”.

“Naravno, neophodno je znati kontekst, ali na spisku se nalaze primeri reči koje se najčešće smatraju uvredljivima i klub ih neće tolerisati”, posle čega je navedeno četrdesetak primera koje vam iz razumljivih razloga nećemo prevoditi.

Prošlog avgusta Liverpul je napravio veliki iskorak u borbi protiv netolerancije, postavši prvi fudbalski klub koji je aktivno učestvovao u UK Prajdu.

 

 

 

.... i svi su obavezni da nose lila majice, naočare sa belim ramom i drže se za ruke

[namcor]

.... i svi su obavezni da nose lila majice, naočare sa belim ramom i drže se za ruke

 

 

Hoćeš da kažeš da su svi koji protivničke igrače ili navijače ne nazivaju crnjama, pederima ili retardiranima zapravo (prikriveni) homoseksualci?

Edited by namcor, 02 August 2013 - 17:00.

[Pitbull]

Ne.

Edited by Pitbull, 02 August 2013 - 17:01.

[st.maurice]

Prošlog avgusta Liverpul je napravio veliki iskorak u borbi protiv netolerancije, postavši prvi fudbalski klub koji je aktivno učestvovao u UK Prajdu.

 

 

.... i svi su obavezni da nose lila majice, naočare sa belim ramom i drže se za ruke

 

Gde to pise da su (igraci?) bili obavezni da nose lila majice i drze se za ruke? tj. uopste da ucestvuju u prajdu.

 

Da ti to malo ne izmisljas?

[Pitbull]

Nisam to ni rekao

To bi bio više onako, dodatak pravilima...

 

PS

Zaboravio si da pomeneš

 

Edited by Pitbull, 02 August 2013 - 20:19.

[st.maurice]

? I sta je tu tacno "teror" sto je klub ucestvovao u paradi

[Pitbull]

Kako ti voliš da izvrćeš i da izvineš , kenjaš.

Mislim na spisak nedozvoljenih izraza. Aloooooo bre, to je stadion, nije pozorište.

Evo konkretno:

Play like a girl je diskriminatorski izraz !?!?!?! Daj majke ti...

Edited by Pitbull, 02 August 2013 - 21:00.

[st.maurice]

Kako ti voliš da izvrćeš i da izvineš , kenjaš.

Mislim na spisak nedozvoljenih izraza. Aloooooo bre, to je stadion, nije pozorište.

Evo konkretno:

Play like a girl je diskriminatorski izraz !?!?!?! Daj majke ti...

Klub je privatno vlasnistvo i ima pravo da uvede takva pravila ponasanja. Nije ti to Srbija pa da stadion pun majmuna ispusta majmunske urlike crnom igracu. Ko je gledao onu sramotu verovatno misli da u Srbiji samo majmuni zive.

 

Ako je tebi teror sto neko ne moze ne da koristi rasisticke izraze i da se valja pijan u blatu, niko tebi bratac ne brani da iznajmis negde livadu pa lepo okupi svoje istomisljenike i svinjite se do mile volje.

Edited by st.maurice, 02 August 2013 - 21:32.

[vladan]

U djubre sa temom, ovako, kako je postavljena...!

Zagadjuje besmisleno politiku na forumu.

[Pitbull]

Klub je privatno vlasnistvo i ima pravo da uvede takva pravila ponasanja. Nije ti to Srbija pa da stadion pun majmuna ispusta majmunske urlike crnom igracu. Ko je gledao onu sramotu verovatno misli da u Srbiji samo majmuni zive.

 

Ako je tebi teror sto neko ne moze ne da koristi rasisticke izraze i da se valja pijan u blatu, niko tebi bratac ne brani da iznajmis negde livadu pa lepo okupi svoje istomisljenike i svinjite se do mile volje.

 

Ok, jeste privatno vlasništvo i može da uvodi pravila ponašanja kakva hoće ( baš kao i ovaj forum ), ali kako će se to odraziti na posećenost tog i takvog pozorište - stadiona, to je druga priča. Reci mi da si ozbiljan kad kažeš da podržavaš uvođenje ovakvih pravila na stadione... A to što si se uhvatio rasističkog navijanja u Kruševcu... Ma jesteeee... Cela Evropa se prevrnula zbog toga. Toga ima samo u Srbiji. Ako budeš bio uporan mogu da ti okačim sto puta gore navijanje švedskih, a ne engleskih navijača.