70 replies to this topic

[sturmgeist]

Fundamentalno pravo koje je ljudima uskraceno. Pravo na dobrovoljnu, bezbolnu i dostojanstvenu smrt. Bez ovog prava ne postoji ni pravo na zivot, postoji samo prinuda na zivot. Ovo je jedna od najuzasnijih drustvenih opresija. Zasto neko mora biti prisiljen da umre tako sto ce se udaviti u sopstvenoj pljuvacki? Zasto je neko prisiljen da pokusa da okonca sopstveni zivot na nebezbedan nacin pa zavrsi u bolnici u gorem stanju nego pre pokusaja samoubistva? Zasto je ljudima koji ne zele da zive uskraceno pravo na medicinski asistirano samoubistvo?

[Ana011]

Ha? Npr. zato sto ljudi zele da zive.
Koliko znam, u suprotnom, to se smatra mentalnim poremecajem.

[down with the sickness]

Ha? Npr. zato sto ljudi zele da zive.
Koliko znam, u suprotnom, to se smatra mentalnim poremecajem.

Naravno da nije mentalni poremecaj vec dostojanstveni chin svakog pojedinca koji zasluzuje samo respekt i svu mogucu pomoc u tom trenutku.

Nema tezeg mentalnog poremecaja nego zeleti zivot nedostojan choveka.

[Ana011]

Naravno da nije mentalni poremecaj vec dostojanstveni chin svakog pojedinca koji zasluzuje samo respekt i svu mogucu pomoc u tom trenutku.

Vec sam rekla da mislim suprotno, a da li je dostojanstveno i da li zasluzuje respekt neka svako ima pravo da odluci. Pomoc zasluzuje, ali ne u umiranju, vec u olaksavanju bolesti ako je to u pitanju.

Nema tezeg mentalnog poremecaja nego zeleti zivot nedostojan choveka.

Ne verujem da postoje ljudi koji zele zivot nedostojan coveka, i da postoje slazem se da je to opet mentalni poremecaj; ali cilj nije ubistvo (a kamoli pomoc pri istom) vec pomoc ili potreba da se zivot ucini boljim odn. dostojanstvenijim.

[down with the sickness]

Vec sam rekla da mislim suprotno, a da li je dostojanstveno i da li zasluzuje respekt neka svako ima pravo da odluci. Pomoc zasluzuje, ali ne u umiranju, vec u olaksavanju bolesti ako je to u pitanju.




Ne verujem da postoje ljudi koji zele zivot nedostojan coveka, i da postoje slazem se da je to opet mentalni poremecaj; ali cilj nije ubistvo (a kamoli pomoc pri istom) vec pomoc ili potreba da se zivot ucini boljim odn. dostojanstvenijim.

Ne lupetaj. Kakvo ubistvo bre? Kakvo olakshavanje bolesti? Kakva pomoc da se zivot uchini boljim?

Ako nemash nishta da kazesh, a ochito da nemash, mozesh i da preskochish odgovaranje na svaki post.

[XXL]

Ha? Npr. zato sto ljudi zele da zive.
Koliko znam, u suprotnom, to se smatra mentalnim poremecajem.

ah, vjerovatno nemash ni 30 ili si tu negdje i nisi se nagledala ljudi koji samo smrt prizeljkuju. postavljac topika je dohvatio jedan bitan aspekt u prilog tome zasto?.

Fundamentalno pravo koje je ljudima uskraceno. Pravo na dobrovoljnu, bezbolnu i dostojanstvenu smrt. Bez ovog prava ne postoji ni pravo na zivot, postoji samo prinuda na zivot. Ovo je jedna od najuzasnijih drustvenih opresija. Zasto neko mora biti prisiljen da umre tako sto ce se udaviti u sopstvenoj pljuvacki? Zasto je neko prisiljen da pokusa da okonca sopstveni zivot na nebezbedan nacin pa zavrsi u bolnici u gorem stanju nego pre pokusaja samoubistva? Zasto je ljudima koji ne zele da zive uskraceno pravo na medicinski asistirano samoubistvo?

[down with the sickness]

ah, vjerovatno nemash ni 30 ili si tu negdje i nisi se nagledala ljudi koji samo smrt prizeljkuju. postavljac topika je dohvatio jedan bitan aspekt u prilog tome zasto?.

Fundamentalno pravo koje je ljudima uskraceno. Pravo na dobrovoljnu, bezbolnu i dostojanstvenu smrt. Bez ovog prava ne postoji ni pravo na zivot, postoji samo prinuda na zivot. Ovo je jedna od najuzasnijih drustvenih opresija. Zasto neko mora biti prisiljen da umre tako sto ce se udaviti u sopstvenoj pljuvacki? Zasto je neko prisiljen da pokusa da okonca sopstveni zivot na nebezbedan nacin pa zavrsi u bolnici u gorem stanju nego pre pokusaja samoubistva? Zasto je ljudima koji ne zele da zive uskraceno pravo na medicinski asistirano samoubistvo?

Tachno. Nije teshko doneti odluku, teshko je sprovesti je. Da nije tako popovi bi ostali bez para za sahrane.

Pohvala za topik startera, veoma kratka, ali solidna prezentacija.

Edited by down with the sickness, 13 July 2012 - 23:36.

[melankolic]

Poslom sam vezan za ljude o kojima se priča na ovoj temi. Koliko god verovao u to da se treba boriti za ljudski život do samog kraja, ne mogu da se ne otmem utisku da njihova patnja koju jasno vidim nadrasta želju za životom.

Edited by melankolic, 13 July 2012 - 23:50.

[XXL]

kad god se povede ova tema odmah se sjetim ovog izvrsnog filma o kvadriplegicaru koji se bori za svoju smrt.

Whose Life Is It Anyway? is a 1981 film adapted by Brian Clark and Reginald Rose of the 1972 television movie and play of the same title.
Richard Dreyfuss plays sculptor Ken Harrison, a quadriplegic who sues for the right to end his life. Bob Balaban plays a lawyer who helps Harrison while knowing that he is trying to win his client a death sentence; John Cassavetes plays Dr. Emerson, who is determined to keep his patient alive even against his wishes; and Christine Lahti plays Clare Scott, a doctor who falls in love with Harrison.


a ima i jedan detalj koji sam zapamtio. ljekar koji ga je spasio smrti ili ''spasio'' u jednom momentu kaze (parafraziram): ''prvo vam se borimo da vam spasimo zivot, a onda hocete da umrete''.

[Schrodinger]

Podrzavam asistirani suicid, a bogami podrzavam i "konvencionalno" samoubistvo u izuzetno teskim okolnostima i smatram da to ne treba posmatrati iskljucivo negativno samo zbog toga sto religijska propaganda radi svoj posao vec toliko generacija (preciznije, monoteisticka religijska propaganda, recimo anticki politeizam je takodje smatrao da je u izvesnim teskim situacijama suicid ne samo eticki dozvoljiv, vec i "dostojan bogova" kako napisa Evripid). Ljudi sa teskim i neizlecivim bolestima, ljudi muceni u koncentracionim logorima totalitarnih rezima, ljudi upuceni u suicidne misije u ratovima imaju pravo da ne budu optereceni nametnutim bremenom "smrtnog greha" kakav percipira dogmatska uskogrudost religijskih doktrina.

[Div]

Mogao bi neko da kaže nešto o uslovima za asisitirani suicid, u kojim okolnostima bi bilo prihvatljivo, ko odlučuje o tome, mnogo pitanja ima na koja treba odgovoriti pre nekog zaključka, za il protiv.
Mogu li ja tek tako, smučio mi se život, da odem u kliniku, kažem dobar dan, želim da me samoubijete, oni kažu, morate da zakažete, danas je gužva, imamo slobodan termin u novembru, donesite uput od svog lekara...
U slučaju teške, neizlečive bolesti, pacijent trpi nesnosne bolove ili se život održava aparatima, opet postoje finese, pacijent je svestan ili pacijent nije svestan, a moguće da je tanije izrazio želju da mu, kad dođe u određenu fazu bolesti budu skraćene muke.
Uvek postoji i pitanje moguće zloupotrebe.
Ne zanimaju me mnogo stavovi crkve, religijsko gledanje na život i smrt, ja sam vlasnik svog života, ako želim da ga prekinem, prekinuću ga kad i kako ja želim, ali, imam li pravo da tražim od drugog da to učini. I da on to može da učini tek tako, na moj zahtev.
Šta bi bilo neophodno obezbediti, saglasnost porodice, odluku lekara ili više njih, rešenje suda. Nemam konačno mišljenje, za koju god opciju da se stopostotno opredelim znam da se može naći hiljade primera koji će mi dokazati da je moguće da grešim. Ako je već moguće pogrešiti bolje da posledica greške bude život nego smrt, mada, i to je nekad upitno.

Edited by Div, 14 July 2012 - 07:16.

[muras]

imo svako ko zeli da se iskljuci iz zivota ima na to pravo. btw ono se i koristi, kao sto dobro znamo.
asistencija ima smisla samo u onim slucajevima kada zainteresovani nije u stanju da ga valjano obavi. cini mi se da je to predmet polemika koji se nedje srijece sa pravom na eutanaziju.
oduzimanje zivota je veoma osjetljiva stvar, jer su zloupotrebe itekako moguce. moralo bi to biti veoma precizno regulisano, prakticno do najsitnijih detalja.

inace ideja o nekakvoj "slobodnoj asistenciji", o "asistenciji na zahtjev" "radno sposobnih samoubica" mi je strana.
ako takav nije sposoban da sam sebi oduzme zivot, onda i ne zasluzuje da umre...lol
mogu da zamislim organizacije koje su dobile licencu za taj "posao", pa me to nekako sjeti na ono cuveno - "koljemo po kucama"...

[Impromptu]

kad god se povede ova tema odmah se sjetim ovog izvrsnog filma o kvadriplegicaru koji se bori za svoju smrt.

Whose Life Is It Anyway? is a 1981 film adapted by Brian Clark and Reginald Rose of the 1972 television movie and play of the same title.
Richard Dreyfuss plays sculptor Ken Harrison, a quadriplegic who sues for the right to end his life. Bob Balaban plays a lawyer who helps Harrison while knowing that he is trying to win his client a death sentence; John Cassavetes plays Dr. Emerson, who is determined to keep his patient alive even against his wishes; and Christine Lahti plays Clare Scott, a doctor who falls in love with Harrison.


a ima i jedan detalj koji sam zapamtio. ljekar koji ga je spasio smrti ili ''spasio'' u jednom momentu kaze (parafraziram): ''prvo vam se borimo da vam spasimo zivot, a onda hocete da umrete''.

Jedan od filmova koji se nikada ne zaboravljaju. Sećam se da sam bio osmi osnovne kad sam ga gledao ( na TV) i znam da smo sutradan na jednom času u školi, raspravljali o njemu. Lepo se uklopilo u hamletovsku dilemu koja se baš tad radila.

Mislim da se Div dotakao suštine...

Ne zanimaju me mnogo stavovi crkve, religijsko gledanje na život i smrt, ja sam vlasnik svog života, ako želim da ga prekinem, prekinuću ga kad i kako ja želim, ali, imam li pravo da tražim od drugog da to učini. I da on to može da učini tek tako, na moj zahtev.

Pravo na smrt ne sme da bude sporno. Ono što jeste sporno je asistencija i tu se ulazi u pravi lavirint pravno-etičkih pitanja. Čak ni u spomenutom filmu glavnom liku niko nije "pomogao". Samo se, koliko me sećanje služi, na sudu izborio za pravo da se ne priključuje na aparat za hemodijalizu sa svim posledicama koje to donosi.


Svima koji bi po default-u da uskrate pravo na smrt jedinke evo nešto za razmišljanje...

Johnny got his gun

[Mrs. Nobody]

imo svako ko zeli da se iskljuci iz zivota ima na to pravo. btw ono se i koristi, kao sto dobro znamo.
asistencija ima smisla samo u onim slucajevima kada zainteresovani nije u stanju da ga valjano obavi. cini mi se da je to predmet polemika koji se nedje srijece sa pravom na eutanaziju.
oduzimanje zivota je veoma osjetljiva stvar, jer su zloupotrebe itekako moguce. moralo bi to biti veoma precizno regulisano, prakticno do najsitnijih detalja.

inace ideja o nekakvoj "slobodnoj asistenciji", o "asistenciji na zahtjev" "radno sposobnih samoubica" mi je strana.
ako takav nije sposoban da sam sebi oduzme zivot, onda i ne zasluzuje da umre...lol
mogu da zamislim organizacije koje su dobile licencu za taj "posao", pa me to nekako sjeti na ono cuveno - "koljemo po kucama"...

Jbg, ljudi zele da u tom slucaju prodju sto bezbolnije. Kada bih sama zelela da oduzmem sebi zivot ne znam za koji nacin bih se opredelila, sve mi deluje ili orevise bolno, ili nesigurno, ili predugo, a i treba imati muda pa uciniti sebi nesto nazao

Inace, naravno, podrzavam u slucajevima neizlecivih bolesti, narocito u situacijama u kojima osoba nije sposobna ni da se stra o sebi. Kada bih, daleko bilo, bila prikovana za krevet gde bi mi moji najmiliji menjali kateter, prali me usranu, menjali mi pelene i sl. mislim da se ne bih dvoumila. Igrom slucaja sam pre par godina bila u situaciji kada nisam mogla sama da idem do toaleta, da se okupam, i to je nesto sto nikom ne bih pozelela. Taj osecaj da zavisis od necije pomoci je jedna od najgorih stvari koje covek moze da dozivi

Edited by Mrs. Nobody, 14 July 2012 - 10:46.

[Ana011]

Ne lupetaj. Kakvo ubistvo bre? Kakvo olakshavanje bolesti? Kakva pomoc da se zivot uchini boljim?

Tako sam i ja mogla da prokomentarisem tvoj prvi post:
Naravno da nije mentalni poremecaj vec dostojanstveni chin svakog pojedinca
Nema tezeg mentalnog poremecaja nego zeleti zivot nedostojan choveka.
Ako smo vec na "ne lupetaj". kakav bre dostojanstveni cin? kakva zelja za zivotom nedostonim coveka, bRe?

Ovo je jedna od najuzasnijih drustvenih opresija.

od kad je sveta, veka i darwinizma, covek zeli da ZIVI. jedna od najelementarnijih stvari koju sam napisala kao odgovor bas na ovu recenicu, jer se tu vec skrenulo sa pitanja eutanazije.
novo drustvno donosi nove vrednosne sisteme; mozda je to, ne znam; mozda zato sto nam preti nestasica hrane i vode na planeti, prenaseljenost planete je vec evidentna itd.
od svega toga promene u nagonu za zivotom nece biti, sto nece spreciti postavljanje ovakvih pitanja.

O eutanaziji imam posebno misljenje, ali ako se pomene 'najuzasnija drustvena opresija', nehoticno pocinjem da mislim o tome.

Ako nemash nishta da kazesh, a ochito da nemash, mozesh i da preskochish odgovaranje na svaki post.

Ne stavljaj se u ulogu neke savetodavne instance, ovo je forum i preskakacu sta ja zelim.