ОИ Барселона 1992.
Aко је неки град због своје лепоте и аутентичности, због свог очаравајућег духа заслужио да добије организацију Олимпијских игара онда је то свакако Барселона. Престоница Каталоније имала је заиста јаку конкуренцију: Париз, Амстердам, Бризбејн, Бирмингем а међу тим градовима нашао се и Београд. Ипак МОК је одлучио да поверење укаже Барселони и није погрешио. Била је то практично прва Олимпијада после дугог низа година без бојкота и озбиљнијих утицаја политике на игре. Једино СР Југославија није могла да учествује под својом заставом због санкција, али је ипак допутовало 52 такмичара из те земље који су се под олимпијском заставом борили у индивидуалним спортовима. Литванија, Летонија и Естонија, које су се одвојиле од Совјетског Савеза, дебитовале су на ОИ као независне државе, док су све остале бивше републике СССРа, укључујући и Русију, наступиле под именом Заједница Независни Држава (ЗНД) и носећи олимпијску заставу. Такође своје прво учешће имале су и тек формиране републике: Хрватска, Словенија, Македонија и БиХ, на Олимпијске игре вратила се и Јужноафричка Република после 32 година и укидања апархејда а Западна и Источна Немачка први пут од 1964. год и Олимпијаде у Токију биле су уједињене.
ОИ у Барселони на неки начин представљају прекретницу и праве велики јаз између спорта прошлости и садашњости, ова Олимпијада је подигла и организацију и сама спортска такмичења на један нови, виши ниво. Први показатељ тога су трошкови који су, без урачунавања улагања у путеве, аеродроме, хотеле и остале пратеће објекте, износили 11,4 милиона долара док су све Олимпијаде 50 година уназад у просеку коштале 5,7 милиона.
Посебан искорак али и цео печат Олимпијских игара у Барселони дао је амерички кошаркашки Дрим Тим, први пут су се Американци појавили са својим НБА звездама. Предвођени Џорданом, Меџиком, Леријем Бирдом, Барклијем засенили су све остале спортисте и потпуно обележили највећи спортски догађај.
Организатори су се постарали и да чин отварања ОИ, тј паљења олимпијског пламена, буде спектакуларан па су ту дужност препустили параолимпијцу Антонио Реболоу који је запаљеном стрелом упалио пламен. За Олимпијаду Freddie Mercury је написао песму Барселона
http://www.youtube.com/watch?v=QSNWo9dX3OQ
hala.jpg 8.96KB
0 downloads
За одигравање мeчева прелиминарне фазе рукометног турнира одабран је Гранољерс као један од градова пионира рукомета у Шпанији, у овом месту од 48000 становника клуб је основан још 1944. године а током историје освојио је много великих трофеја (11 титула првака Шпаније, 8 националних купова и Куп победника купова 1976.). Гранољерс је 1962. постао тек трећи град у Шпанији који је саградио спортску халу, наравно након Мадрида и Барселоне. Међутим мечеви ОИ '92 играли су се у хали Palau D'Esports de Granoller која је саграђена по пројекту архитекте Пеп Бонета специјално за потребе ОИ, капацитет дворане био је 5500 места.
hala.jpg 20.74KB
0 downloads
Утакмице полуфинала, као и оне које су одлучивале о медаљама одржане су у Palau Sant Jordi (Палата Сант Жорди) која је део Олимпијксог прстена, комплекса у Барселони. Пројекат за ову велелпну дворану урадио је јапански архитект Арата Изосаки, радови су кренули августа 1985 а отворена је коначно 1990. године.
hala.jpg 46.04KB
0 downloads
Кров хале је направљен на тлу а онда је 10 дана трајало његово подизање и монтирање на врх дворане.
hala.jpg 31.33KB
0 downloads
hala.jpg 29.35KB
0 downloads
Капацитет дворане за рукометне мечеве (био) је 16500 гледаоца
Значајан допринос квалитету рукометног турнира дала је управо и публика, владало је велико интересовање за утакмице а посебно су публику привлачили Шпанија, Шведска (коју је лично њихов краљ бодрио са трибина) и Исланд код мушкараца а код жена Шпанија, Немачка и један од фаворита Норвешка.
Први мечеви одиграни су 27.јула а финална утакмица била је 8. августа.
Број учесника у обе конкуренције није се променио у односу на претходне ОИ. 12 мушких и 8 женских репрезентација борило се за медаље. Оно што је било новина јесте да су први пут уведени класични мечеви полуфинала и финала.
Код мушкараца наступали су:
Група А:.............................................Група Б:
- Шведска............................................ЗНД
- Исланд.............................................Француска
- Јужна Кореја.......................................Шпанија
- Мађарска...........................................Румунија
- Чехословачка.......................................Немачка
- Бразил.............................................Египат
Иако није било више Совјетског савеза као таквог тим Заједнице Независних Држава дошао је као један од главних фаворита за злато. Главни ривали је требало да буду Шведска, домаћин Шпанија и Југославија. Међутим због санкција наша репрезентација није имала право да учествује па је то место заузела екипа Исланда
Био је то турнир са доста изненађења, у групи А ипак Шведска као првак Света није дозволила нити једно у својим утакмицама Висландер, Томас Свенсон, Стефан Олсон, Магнус Андерсон и екипа низали су победе: 25-18 против Исланда, 28-18 против Кореје, 25-21 против Мађарске, 20-14 против Чехословака и 22-15 против Бразила. За изненађење у групи побринули су се Исланђани, они су претекли сребрне из Сеула Јужнокореанце, као и Мађаре и заузели другу позицију, уз пораз од Викинга одиграли су нерешено са Чехословацима 16-16 али битне су биле победе над конкурентима: Јужна Кореја 26-24 и Мађарска 22-16.
У групи Б ни ЗНД није дозволила никакво изненађење, победили су у свих 5 дуела а најтеже је било са Французима 23-22. Француска је уједно била и најпријатније изненађење Олимпијаде, стигли су као десетопласирани са СП '90 у Чехословачкој те им нису даване велике шансе да се нађу у борби за медаље. Екипа предвођена, тада младим а касније једним од најбољих светских играча свих времена, Џексоном Ричардсоном добила је кључан меч против домаћина Шпаније и домогла се полуфинала.
hala.jpg 32.96KB
0 downloads
Џексон Ричардсон у акцији против Исланда
Након групне фазе екипе су се преселиле у Барселону где су одиграна полуфинала и мечеви за медаље. У првом полуфиналном дуелу Французи су дуго одолевали светским шампионима, на полувремену је било 10-10, ипак Швеђани су појачавали и до краја утакмице понајвише преко својих крила дошли до победе 25-22. Екипа ЗНД је против Исланда контролисала игру и резултат од почетка и победа ни једног тренутка није дошла у питање, 23-19 на крају. У борби за бронзу Французима је заслужено припало треће месо, победили су Исланђане 24-20, а финале је донеле практично репризу финала СП 1990. у Чехословачкој. Током првих пола сата два сјајна голмана водила су главну реч, Лавров на једној и Олсон на другој страни. Међутим како је време одмицало "Совјети" су подизали ниво одбране и полако се одвајали од Швеђана, у последњим секундама меча Викинзи су смањили резултат на 22-20. Своју славу на ОИ у Барселони почео је да стиче велики Талант Душебајев, он је био најбољи стрелац турнира са 47 погодака у дресу репрезентације ЗНД
hala.jpg 99.28KB
0 downloads
Душебајев се бори са Швеђанима у финалу
Поредак: 1. ЗНД 2. Шведска 3. Француска
Први пут је биран идеалан тим првенства и у њему су се нашли:
Голман: Андреј Лавров (ЗНД),
бекови: Чи-Хју Чо (Јужна Кореја), Талант Душебајев (ЗНД) и Денис Лату (Француска)
крила: Пер Карлен (Шведкса) и Валери Гопин (ЗНД)
Пивот: Пјер Торсон (Шведска)
У женској конкуренцији такмичиле су се:
Група А:.............................................Група Б:
- ЗНД................................................Јужна Кореја
- Немачка............................................Норвешка
- САД................................................Шпанија
- Нигерија...........................................Аустрија
Групу А суверено су освојиле рукометашице из република бившег СССРа, Немице као главни конкурент поражене су 28-22. Тако је одлучено ко ће са које позиције у полуфинале.
Друга група била је мало интересантнија, Кореја је много лакше него што се очекивало на отварању изашла на крај са Норвешком 26-17, међутим у другом колу је неочекивано остала без бода против Аустрије (27-27). Ипак победа над Шпанијом била је довољна за прво место док је о другом одлучивала утакмица Норвешка - Аустрија, фаворизоване Норвежанке су некако победиле 19-17 те са друге позиције отишле у Барселону на борбу за медаљу.
У полуфиналу су виђена два јако неизвесна меча, најпре је Норвешка успела да сруши тим ЗНД, после велике борбе током свих 60 минута било је 23-22 док је у другом мечу деловало да ће Кореанке рутински до финала, водиле су током првог полувремена са по 4, 5 голова предности. Упорне Немице се ипак враћају али је победа припала репрезентацији из Азије (26-25).
Немачка није успела да пружи јачи отпор у борби за треће место па је ЗНД тријумфовала 24-20. Финални меч је решен већ после 10 минута када је Јужна Кореја направила 6 голова предности, бомбардовале су Кореанке мрежу Скандинавки са крила тако да је полувреме завршено резултатом 16-8. У другом полувремену заиграла је и Норвешка вођена одличном Шири Ефтедал али све што су успеле да ураде је пораз 31-28. Тако је Јужна Кореја показала да злато у Сеулу 1988. није било искључиво последица домаћег терена.
Иако су и на овој Олимпијади злато освојиле земље са истока већ је било јасно да примат у свету рукомета преузимају Западноевропске земље, код мушкараца Шведска, Исланд и Француска, а код дама велики искорак су направиле Норвешка, Немачка па и Аустрија
http://www.youtube.com/watch?v=MsB4a--WRTs