Италија - Шпанија
Када су 8ог јуна на Националном стадиону у Варшави Грци шутнули прву лопту са центра 16 екипа имало је један сан, његов завршетак сводио се на вече првог јулског дана у години, на Олимпијски стадион у Кијеву и на велико финале Европског првенства. Знало се још тада да ће се такав сан остварити само двема репрезентацијама, а тамо негде око поноћи и од те две екипе једни ће заједно са својим навијачима славити а други туговати.
Након 30 утакмица, пуно лепих голова, квалитетних потеза, сјајних одбрана, грубих стартова и наравно помало неправде дошли смо до имена две државе које ће се борити за славу и титулу Европског шампиона.
Са једне страни су они од којих се очекивало да буду учесник сутрашње утакмице, екипа која је актуелни европски и светски владар стигла је на ЕП као први фаворит. Међутим Шпанија није одушевила својим наступима у Пољској и Украјини, барем не као на претходна два велика такмичења. Но и поред тога су сигурно и без превише проблема дошли до прилике да одбране титулу стечену пре 4 год, играли су сигуран и по њих паметан фудбал, примили само један гол и то на првој утакмици баш против будућег ривала у финалу тако да ће се апсолутно заслужено Ћави, Инијеста, Касиљас и другари борити за још једно злато.
Било би то по први пут у историји фудбала да једна репрезентација повеже освајање три велика такмичења (барем када је реч о СП и ЕП).
http://www.youtube.com/watch?v=E0jxrpF4hhQ
Ако су сви очекивали Шпанце у финалу за Италијане се то не може никако рећи, само они највернији и највећи фанатици Италијанског фудбала могли су да прогнозирају овакав исход.
Нарочито након великог неуспеха на последњем СП 2010. године, опадања квалитета Италијанског првенства последњх година а са њим паралелно и мањкавости великих звезда какве је Италија увек имала. И сам у прогнози за ЕП, иако увек навијач Азура, прогнозирао сам елиминацију у групи...
Међутим господин поред терена Прандели и господин на њему Пирло су нас већину уверили да смо у криву. Ипак главна и најлепша ствар је у томе што је Италијанска фудбалска репрезентација својим играма "купила" фудбалску Европу. Не би било први пут да Азури и поред слабијег тима и поред слабијих игара долазе до самог краја такмичења али оно што се не дешава често јеста да играју овао леп и добар фудбал као што су приказали овог лета на ЕП. Не сећам се када је оволико људи, барем у мом окружењу, навијало за Италију, чак и они који их традиционално не воле сутра ће бити уз Касана, Буфона, Балотелија, Пирла...
http://www.youtube.com/watch?v=4Q44W1CcNUg&feature=related
Пут за обе репрезентације на првенству кренуо је са истог места, Гдањска где су Италија и Шпанија у првом колу групе Ц поделиле бодове након ремија 1-1. Повели су Азури голом Ди Наталеа али је врло брзо након тога Фабрегас изједначио. Шпанци су након тога победама над Ирском 4-0 и Хрватском 1-0 стигли до првог места а Италијани ремијем са комшијама 1-1 и тријумфом 2-0 против Ираца такође су изборили 1/4-финале. Шпанија је до финала прескочила Француску (2-0) и Португал (након пенала), Италијани су морали да буду бољи од Енглеза (након пенала) и Немаца (2-1).
Азурима ће сутрашње учешће у финалу на ЕП бити треће по реду, 1968. као домаћини победили су Југославију 2-0 након понављања меча пошто је у првом било 1-1 а пенала није било у то време.
У Холандији и Белгији 2000. године на трагичан начин изгубили су прво место у последњим секундама утакмице када је Вилтор донео Француској изједначење а у продужетку Трезеге и титулу Триколорима.
Црвеној Фурији ће ово бити четврто финале на Европским шампионатима, 1964 као домаћини су постали прваци победивши СССР 2-1, 1984 године су напраили мало изненађење самим пласманом у две најбоље екипе а да не буду баш најбољи побринуо се домаћин Француска предвођена Платинијем, 2-0 је било за Французе.
2008. године у Швајцарској и Аустрији смо гледали једну од најдоминантнијих представа једне репрезентације на великим такмичењима, Шпанци су суверено освојили пехар гол-разликом 12-3, у финалу су пали Немци 1-0 а највећи отпор и најозбиљнији противник је био управо онај који их очекује и сутра - Италија.
Биће то пети пут како ове две фудбалске силе одмеравају снаге на ЕП. Први пут било је то '80 у Италији, резултат 0-0, затим '88 у Немачкој 1-0 за Италију, '08 у 1/4-финалу 0-0 (4-2 након пенала за Шпанце) и на почетку овогодишњег ЕПа 1-1.
Када овим резултатима додамо дуеле са СП 1934. 0-0 и 1-0 за Азуре, и 1994. у Америци 2-1 долазимо до закључка да Шпанија никада није победила Италију на великим такмичењима после 90 или 120 минута игре, шта више само једном су задовољнији напустили терен.
Укупан салдо у историји дугој 82 године је: 11 победа Шпаније, 10 Италије и 9 нерешених утакмица.
Ко ће сутра бити бољи? Шпанци су и даље фаворит али по мишљењима многих фудбалских стручњака Италија има сасвим реалне шансе за успех. Главна борба водиће се наравно на средини, колико дуго Пирло успе да држи лопту у поседу Италије и колико успешно то искористи за стварање конкретних и опасних напада то ће шансе његове екипе бити веће. Италија је одиграла доста добро меч на отварању ЕП против истог противника и таквим истим приступом имају чему да се надају.
Шпанци ће играти свој фудбал, они се никоме не прилагођавају јер немају никаквих потреба за то. Циљ је да Ћави, Инијеста и Ћаби Алонсо имају лопту што је више у ногама, неких 65-70% времена, на тај начин пре свега штите свој гол а такође представљају кјонстанту опасност по противнички. До сада није било екипе која може да одигра неки лудачки пресинг и спречи овај стил игре тако да нема разлога Дел Боске било шта да мења. Остаје само да се види хоће ли или не играти Фернандо Торес...
Свим навијачима пуно среће за тимове које подржавају а свима заједо желим једну лепу и интересантну утакмицу коју ћемо памтити дуго.
П.С: Нека победи бољи