Jump to content


Photo
- - - - -

Од Пољске до Енглеске


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
19 replies to this topic

#16 Ridjis

Ridjis
  • Members
  • 37,708 posts

Posted 11 June 2012 - 22:49

Украјина




Posted Image







Селектор: Олех Блохин
Капитен репрезентације: Андреј Шевченко
Надимак: Збирна (жути и бели)
Тренутни ФИФА ранг: 52
Најбољи ФИФА ранг: 11(2007 године)
Најлошији ФИФА ранг: 132 (1993 године)
Најбољи стрелац: Андреј Шевченко (46)
Највише одиграних утакмица: Анатолиј Тимошчук (116)
Највећи успех на Европскимпрвенствима: - , ово им је први пут да учествују на ЕП


Прве асоцијације на Украјину су Чернобил и лепе девојке, или можда прецизније речено "пријатљиице ноћи". Иако нелегална проституција у Украјини цвета, сматра се да има између 55000 и 90000 проститутки а од тога око 11000 у главном граду Кијеву. Због тога се често, што у шали што у збиљи, каже да ће највећи победници овог Европског првенства бити уствари оне.
Украјина је земља која поштује све врсте заоставштина на својој територији без обзира на порекло и време из кога потичу.
У великом делу државе и даље се говори руски језик, ипак до пре 20 година Украјина је била саставни део Совјетског Савеза.

Тако је наравно било и са фудбалом, фудбалери пореклом Украјинци су наступали за СССР а посебно су значајан утицај имали у репрезентацијама које су наступале на СП 1986 у Мексику и ЕП 1988. у Немачкој где је од стартних 11 чак 7 играча било Украјинског порекла..
Након распада Совјетског Савеза и распада њиховог националног тима почетком деведесетих настала је независна држава Украјина а са њом и њена репрезентација. Треба нагласити да је давно, у преиоду 1925-1935. године, већ постојала Украјинцка репрезентација али да није била призната нито од једне званичне организације. Ова репрезентација је одиграла неколико пријатељских утакмица.

Када је 1992. године украјински фудбалски савез примљен у ФИУ и УЕФУ формирана је и репрезентација која је одмах и одиграла прву утакмицу, поражени су у Ужгороду од Мађарске 3-1.
Репрезентација и савез су признате од ФИФЕ касно барем када је реч о првом великом такмичењу на којем је Украјина теоретски могла да учествује, светском првенству у Америци.
Додатни проблем за Украјину почетком 90их био је и то што су неки од најбољих играча (Виктор Онопко, Андреј Канчелскис, Сергиј Јуран, Олег Саленко...) из ове земље одлучили да наступају ипак за Русију. Како је Русија била признати наследник резултата и успеха Совјетског Савеза украјинцки национални тим и клубови су практично били на самом почетку, без коефицијената.

Први званичан такмичарси меч жуто-плави су одиграли септембра 1994. године у Кијеву у оквиру квалификација за ЕП '96. Противник је била Литванија која је славила 2-0. У истој групи биле су још Италија, Хрватска, Словенија и Естонија. Интересантно чак 3 екипе са сличном судбином у истој групи и 3 репрезентације које су дебитовале на међународној сцени: Хрвати, Словенци и Украјинци. Потоњи су завршили такмичење као четврти иза Хрвата, Италијана и Литванаца а једини помена вреднији резултат била је победа над Хрватима код куће 1-0. Виктор Скрипник и Андриј Хусин су били чланови те репрезентације.

Већ крајем 90их Украјина добија једну заиста добру генерацију предвођена пре свега момцима који су са Динамо Кијевим дошли до полуфинала Лиге Шапнпиона. Две ударне игле те екипе, а то ће се пренети и на репрезентацију, били су Андреј Шевченко и Сергеј Ребров. Поред њих двојице из Динама Кијева био је ту млади и талентовани голман Шовковски, искусни дефанзивац Арсенала Олег Лужњи, Јури Дмитрулин такође из Динама и други. Украјинци су одиграли одлично у квалификацијама за СП '98 завршили су као други са два бода мање од Немаца а скупо их је коштао кикс (1-1) са Јерменијом код куће. У баражу бољи су били Хрвати (0-2 и 1-1) па су тако почеле муке репрезентације Украјине са бараж дуелима.

Иста селекција је наставила да игра и у наредном циклусу, овога пута у борби за ЕП 2000. У групи са Француском, Русијом, Јерменијом и Андором жуто-плави су завршили такмичење без пораза али са 5 ремија и бодом мање од Француске. Опет су Јермени били ти који су откинули одлучујуће бодове али поред њих и Исланд у Кијеву. Та два ремија послала су Збирну у још један бараж, бараж који ће многима остати незабораван а понајвише навијачима Украјине и Словеније. Повели су жуто-плави на Бежиграду голом Шевченка али је Заховић изједначио. Одлучујући гол испоставиће се постигао је Миле Аћимовић у '83 минуту на невероватан начин. У реваншу Ребров је донео потребну и довољну предност од 1-0 али је Павлин 10ак минута пре краја поравнао и тако се лоше искуство Украјине са баражом наставило.
У ова два квалификациона циклуса Шевченко и Ребров су постигли по 8 голова.
Гол који је можда коштао веће каријере Шовковског
http://www.youtube.com/watch?v=C3L7imgNJEs




Да су једна од најмалерознијих репрезентација Украјинци су схватили у квалификацијама за СП у Јапану и Кореји 2002. Погађате опет су стигли до плеј-офа али опет су сами криви јер су у дуелима са главним конкурентом Пољском узели само 1 од могућих 6 бодова, а такође и против Велса су одиграли јако слабо, два ремија. Андреј Шевченко је био феноменалан у овим квалификацијама, постигао је 9 голова на 10 утакмица. Појачање је добио у Андреју Воробеју али и Анатолиј Тимошчуку а Лужњем се у одбрани придружио Несмашниј.
У плеј-офу је све било решено већ у првом мечу на Вестфалену где су Немци тријумфовали 4-1.

Након последњег неуспеха Валерија Лобановског заменио је на клупи Леонид Буриак. Међутим ни он неће донети дугочекани успех за украјински фудбал, шта више биће то корак уназад јер је Уркајина играла јако лоше и завршила иза Грчке и Шпаније на трећој позицији. Једине добре утакмице су биле победа код куће 2-0 над Грцима и реми са Фуријом 2-2.
Одмах након квалификација смењен је и Буриак а селектор је постао Олех Блохин. Човек који је био велики нападач, 1975. године поглашен за најбољег фудбалера Европе и најбољи стрелац СССРа и Совјетске лиге свих времена, био је за неке нада да ће се Украјина коначно пласирати на једно велико такмичење а неки су били скептични с обзиром на његове претходне резултате као тренера.
Блохинов деби није био лак, у Копенхагену на Паркен Стадиону Данска је од ране фазе уакмице водила али је Хусин ипак успео да у другом полувремену изједначи на 1-1 и донесе важан бод на старту такмичења. Након тога још једно гостовање које се завршило успешно али тек у '90ом минут против Казахстана, победа 2-1 голом Ротана. Зборба је наставила добро да игра а одлучујуће су биле победе у гостима против Турака и Грка, као и у Кијеву против Данске. Опет је Шевченко био најбољи стрелац екипе али је Ротан са 2, од своја 3, гола у завршницама мечева можда донео и кључне бодове за прво место у групи.
Тако је коначно остварен украјински сан и тако је коначно исправљена једна мала неправда према великом фудбалеру какав је Андреј Шевченко. Заиста би била велика штета да се овај момак никада није нашао на неком Мундијалу.

У Немачкој 2006. Украјина је кренула очајно, претрпели су катастрофалан пораз 4-0 од Шпаније. Да ли је било до треме или велике моћи Шпаније питање је, бића да је од свега по мало, али најбитније да Шевченко и другари нису клонули духом већ су веровали у себе и поправили су ствари већ против Саудијске Арабије убедљивом победом од 4-0. Голом из пенала Шевченко је донео победу против Туниса и тако оверио друго место Украјине у групи.
За дебитанта победа у 1/8-финала и пролазак у 1/4-финале била би леп успех. Жуто-плави су управо то остварили када су након пенала елиминисали Швајцарску. Даље се није могло јер је наредни противник била Италија која је била тог лета доста јача, Азури су победили 3-0 а на крају су и освојили шампионат.
http://www.youtube.com/watch?v=4n7R8aB1Cu4




Ово ће до данас остати највећи успех Украјинског националног тима, надали су се сви да ће се истип путем наставити и после 2006. али најпре није остварен наступ на ЕП 2008. у Швајцарској и Аустрији а након тога ни за СП. у Јужној Африци. У квалификацијама за Мундијал 2010 Украјина је и по четврти пут поражена у једном бараж дуелу.
Ако би били искрени можемо рећи да је велико питање да ли би ови Источни Словени изборили пласман и на ово Европско првенство да нису одабрани за једног од домаћина. Ипак играч као Андреј Шевченко заслужује да своју каријеру заврши игањем на једном великом турниру, на коме до сада није учествовао. Поред Андреја ово ће бити вероватно и последње велико такмичење за још неке фудбалере: Тимошчука, Вороњина, Шевчука и Назаренка.
Селектор Олех Блохин, који је 2007 напустио кормило тима али се пред овај шампионат старог континента вратио на ту позицију, рачуна на следећих 23 играча:

Spoiler




Андреј Шевченко


Posted Image
Када вечерас буде истрчао на терен "цар из Украјине" како зову овог мајстора наступи по 109. пут за репрезентацију своје земље.
1986. године када се десила катастрофа у Чернобилу дечак од 9 година морао је са породицом да напусти своје мало родно место Двиркившчину. Дуго су родитељи малог Андреја бринули да на дечака не остану неке последице радиације. Ако је радијација случајно утицала на оно шта ће Шева да постане као фудбалер хвала јој на томе.
Мали деветогодишњи Андреј није из првог пута успео да уђе у фудбалску школу Динамо Кијева, имао је проблеме са дриблинзима али када су га годину дана скаути видели на једном турниру схватили су да су погрешили и да дечак има невероватан осећај за гол.
По Андрејевој причи битан моменат за њега се десио када је као четрнаестогодишњак са екипом отишао на турнир у Велсу где је постао најбољи стрелац а као награда припао му је пар копачки легендарног нападача Иана Раша, нападач Ливерпула лично је уручио награду Шеви коме ће то остати заувек у сећању.
Са 18 година дебитовао је за први тим Динамо Кијева, те сезоне постигао је 3 гола. Већ наредне је показао да ће и у сениорској категорији бити паклен стрелац као у јуниорским данима, 24 пута је погађао мрежу.
Европу ће први пут "залудети" 6. новембра 1997 када је на Ноу Кампу против Барселоне у првом полувремену постигао хет-трик. У сезони 1998/99 Динамо Киев предвођен Сергејом Ребровим и Андрејом Шевченком био је прави хит Лиге Шампиона. У 1/4-финалу против још увек актуелног шампиона Реал Мадрида Шевченко је постигао сва три гола Украјинске екипе у оба меча и практично сам елиминисао Шпанце.
Његову убојитост и моћ осетио је и Бајерн у полуфиналу, но нажалост Кијевљани су испустили предност од 3-1 и велику шансу да се домогну финала.
Андреј Шевченко је те сезоне постигао 33 гола и било је јасно да ће једног тренутка бити најбољи фудбалер на свету.

Његове игре и голове пратио је Милан а председник Берлускони га је желео по сваку цену. 1. јула 1999. године за цену од тада рекордних 25 милиона долара Андреј Шевченко потписају уговор са Миланом. Тако је почела да се рађа једна љубав и јадан однос који ће Милану донети све што је могуће освојити. Када је први пут као играч стигао на Сан Сиро Шева је гледајући трофејну салу и музеј изјавио

The first time I came here and looked at all these cups, I said to myself: 'My God, what a team I've joined! "I was in San Siro eight years ago to see Milan, I was a boy and I asked myself if I'd never come back. After 13 years in Dynamo I cannot forget my former team, [Coach Valerii] Lobanovsky, and my country. But I have found a new family here... [In Milan] everything is impressive, from playing fields to organization."

Дебитовао је против Леће августа исте године, а сезону је завршио са фантастичним учинком 24 гола на 32 меча. Тако је Милану помогао да освоји титулу. У наредним годинама лепи моменти у црвено-црном дресу су се наставили а круна свега одиграла се 28. маја 2003. на Олд Трафорду, театру у коме су се остварили Шевини снови. Финале ЛШ Милан - Јувентус шутирају се пенали, резултат је 2-2 и Шевченко узима лопту да оконча пету, одлучујућу, серију... Андреј се залеће, шутира, Буфон лети у десну лопта у леву страну и Милан је по шести пут првак Европе. Он је херој али он је човек великог срца, одлетеће авионом за Кијев како би своју мдаљу оставио на гробу Валерија Лобановског који је преминуо неколико месеци раније а који му је био најзначајнија особа у свету фудбала. Андреј ће увек говорити да њему дугује највише, а исто ће поновити када 2004. прими награду за најбољег фудбалера Европе. Пре њега то је успело само Олеху Блохину и Игору Беланову од Украјинаца.
2004. са Миланом је постао поново првак Италије а његових преко 20 голова сваке сезоне доносили су радост Росонерима.
Како све што је лепо има крај тако се у случају Милана и Андреја Шевченка он почео наслућивати након несретног финала ЛШ у Истанбулу када је Милан прокоцкао предност од 3-0 против Ливерпула. На3-3 Шева је промашио зицер у продужетку а на крају је промашио и одлучујући пенал.
Следеће сезоне Милан остаје без трофеја а у ЛШ елиминисан је у полуфиналу од Барселоне када је Шевченку контравезно поништен регуларан гол.
8ог фебруара 2006. голом против Тревиза Андреј Шевченко постао је најбољи стрелац у историји клуба.
После много натезања украјински фудбалер на крају ипак тог лета прелази у лондонски Челси. На острву и поред доброг старта, голом на дебију у Сеуперкупу против Ливерпула, Андреј није успео никада да дође на ниво игара из Милана. Имао је проблема и са стилом игре који је форсирао Мурињо али и са самим Португалцем.
После две сезоне вратио се у Милан али на позајмицу и то остао годину дана али без неке значајније улоге у тиму.
По повратку у Челси одлучио је да се када му истекне уговор са Енглезима врати у клуб у коме је почео каријеру.
Шева је већ пребацио тридесетдругу годину када је стигао у Украјину, за Динамо је у три сезоне одиграо 83 утакмица а постигао 30 голова. Много су га мучиле и повреде, посебно хроничан проблем са леђима па је прошле сезоне како би могао да наступа за клуб у Европским утакмицама путовао сваке недеље на терапије у Немачку.

Што се тиче репрезентације дебитовао је још давне 1995. године а свој први гол постигао је против Турске у пријатељској утакмици 1. маја 1996. Пролазиле су године а Шевченко је носио игру репрезентације но није имао пуно среће да се нађе на великим такмичењима. То се донекле поправило након појављивања на СП 2006 где је два пута тресао мрежу, а након неуспеха у квалификацијама за СП 2010 изјавио је

"After a disappointing 2010 World Cup qualifying campaign, that is my new challenge, or even dream. I will do everything to achieve that."

Сада живи свој сан, можда и последњи када је реч о играчкој каријери. Андреј Шевченко је на 108 утакмица био 48 пута стрелац за репрезентацију Украјине.

Kада је пре неколико месеци Бане Ивановић у 1/8-финала ЛШ против Наполија постигао гол који је спасао испадања његов Челси српски репрезентативац је рукама дифнутим у зрак показао број 7. Многима није било јасно шта је то значило али онај ко је био на стадиону и ко је требао да разуме схватао је, био је то начин да наш фудбалер још једном изрази своју захвалност човеку који му је много помогао у каријери у тренуцима, како Бане каже, ни њему самом није било лако. Андреј Шевченко је показао да је велики не само на терену већ и ван њега. Његов лик и тужан поглед били су инспирација за главни лик романа "Дечак из воде" Црногорске писатељице Ксеније Поповић.


Kada je roman koncipiran, jedino Andrej nije imao ni ime, ni lik. Baš tada sam, na svega nekoliko sekundi, upoznala Ševčenka, i njegove oči su na mene ostavile nevjerovatan utisak. To je dečko koji ima sve na svijetu, ali njegov pogled je toliko tužan "čak i kada se smije" da sam ubijeđena da on mora biti jedno užasno osjetljivo, ranjivo i nesigurno stvorenje. Možda je moja interpretacija potpuno promašena, ali je bila toliko inspirativna da je odmah te noći Andrej dobio ime i lik

Андреј Шевченко је на јесен 2011 најавио да ће након ЕП у родној земљи завршити фудбалску каријеру, последњих месеци појављују се могућности да настави са играњем клупског фудбала али дефинитивно ће ово бити његови последњи мечеви у жуто-плавом дресу.

Хвала "цару из Украјине" за све ешто је пружио фудбалу, било је уживање гледати га ових, скоро, 15ак година, његови мајсторски потези и голови ширили су страст према игри са бубамаром...
А сад остаје још један један жеља, стићи до утакмице на Олимпијском стадиону у Кијеву 1ог јула...

Posted Image




П.С: Пост сам написао још данас, пре утакмице Украјина - Шведска, али нисам могао да га постујем због порблема са форумом. Размишљао сам да ли сам претерао са додатком о Шевченку, после вечерашње утакмице дефинитивно знам да нисам, мајстор је заслужио.

#17 Kad ja podjoh

Kad ja podjoh
  • Members
  • 20,122 posts

Posted 02 July 2012 - 11:33

Moji utisci od Poljske do Engleske...

Poljska - mene licno razocarali, sumnjam da bi prosli i kvalifikacije, dosta su ocekivali od ovog tima, narocito od ovih iz Borusije, a nismo videli nista posebno, sudija ih gurao na otvaranju, Cesi pokazali da su bolji kad je bilo najvaznije
Rusija - nakon prve utakmice idalje sam bio sumnjicav prema njima i bio sam u pravu, jos jednom se pokazalo da je Hidink izvlacio maksimum. Naravno, prevelike ambicije na pocetku.
Ceska - imali su i srece, a boga mi i srce pobednika. Nakon samara u prvom kolu, dve pobede za prvo mesto u grupi je velika stvar. Baros je za penziju...
Grcka - bas kao i u Portugalu, jos jednom su pokazali veliku hrabrost i pozrtvovanost, ali konkurencije je ovog puta bila prejaka...
Danska - nisu imali srece sa zrebom, dobro otvaranje, lepa igra protiv Portugala, a u zadnjem kolu ih nisam gledao, sve u svemu solidno.
Holadnija - moji ljubimci su definitivno osatvili najjaci utisak na prvenstvu. Dovoljno je reci KATASTROFA!
Nemacka - Sve odlicno do polufinala i Lev jos jednom pokazao da je luzer. Igraci su mladi pred njima je buducnost, mislim da ova genracija uzima makar jedan SP ili EP pehar.
Portugal - Dobra igra, lak protivnik u cetvrfinalu, odlican otpor Spancima i poraz u polufinalu, dobar utisak ostavili. Bento najmladji selektor na turniru i ima potencijal i treba da ostane, voleo bih da osvoje neki pehar.
Irska - slab fudbal, odlicni navijaci, hvala Trapatoniju sto ih je doveo na EP.
Italija - odlican utisak ostavili, sa Prandelijem su to neki drugi Zabari.
Spanija - SIMPLY THE BEST, nadam se da nece uzeti i sledece SP.
Hrvatska - odlican utisak u grupi sa dve najjace reprezentacije, Bilic trenercina odlazi i tek ce sada videti koliko im je znacio.
Ukrajina - mene licno razocarala, mislio sam da mogu da prodju dalje. Ipak bolji od Poljske.
Svedjani - takodje mogli bolje, poveli na sva tri meca, dobili samo jedan.
Engleska - opet los izbor selektora.
Francuska - ti se stalno svadjaju medjusobno.

Edited by Kad ja podjoh, 02 July 2012 - 11:34.


#18 Kad ja podjoh

Kad ja podjoh
  • Members
  • 20,122 posts

Posted 02 July 2012 - 11:43

Prosek od 2,45 gola po utakmici i samo dva od 31 meca bez golova. :thumbs:

Edited by Kad ja podjoh, 02 July 2012 - 12:24.


#19 steva8lfc

steva8lfc
  • Members
  • 20,686 posts

Posted 02 July 2012 - 11:55

Prosek od 2,45 gola po utakmici i samo jedan od 31 meca bez golova. :thumbs:


Spanija-Portugal i Engleska-Italija

#20 Kad ja podjoh

Kad ja podjoh
  • Members
  • 20,122 posts

Posted 02 July 2012 - 12:51

Tim sampionata
Goalkeepers: Gianluigi Buffon (Italy), Iker Casillas (Spain), Manuel Neuer (Germany).
Defenders: Gerard Piqué (Spain), Fábio Coentrão (Portugal), Philipp Lahm (Germany), Pepe (Portugal), Sergio Ramos (Spain), Jordi Alba (Spain).
Midfielders: Daniele de Rossi (Italy), Steven Gerrard (England), Xavi Hernández (Spain), Andrés Iniesta (Spain), Sami Khedira (Germany), Sergio Busquets (Spain), Mesut Özil (Germany), Andrea Pirlo (Italy), Xabi Alonso (Spain).
Forwards: Mario Balotelli (Italy), Cesc Fàbregas (Spain), Cristiano Ronaldo (Portugal), Zlatan Ibrahimović (Sweden), David Silva (Spain).


Zlatan ispred Mandzukica, Gomeza i Toresa , trebalo je naci mesta i za Dzagoeva...

Edited by Kad ja podjoh, 02 July 2012 - 12:51.