Не знам да ли ћемо имати посебан пдф за ЕП као што је био случај пре две године за Мундијал али с обзиром да је мало времена остало а да је пре две године оваква тема испала као прави потез ја бих да почнем(о) полако. Лако може топик да се пребаци на право место.
Свако ко има жеље, воље и елана, добродошао је да напише по нешто о некој репрезентацији а једина моја молба би била да се придржавамо редоследа репрезентација по групама. Значи прво Пољска, Грчка... па на крају Француска и Енглеска
Да почнемо...
Од Пољске до Енглеске
Started by
Ridjis
, May 23 2012 21:30
19 replies to this topic
#2
Ridjis
-
- Members
- 37,708 posts
Posted 23 May 2012 - 21:31
Пољска
Па кренимо од домаћина, или барем са једним од њих.
Пољска је земља у којој фудбал и није донео претерано много радости. Посебно се Пољаци на Европским првенствима нису прославили, ово ће им бити тек други наступ. Дебитовали су на претходном шампионату 2008. у Аустрији где су завршили као последњи у групи иза Хрватске, Немачке и Аустрије са само једним бодом и гол разликом 1-4.
Но да не буде све тако црно, када је реч о фудбалу наравно, по ову Словенску земљу ту су седамдесете у којима су остварени највећи успеси: злато на ОИ '72 и сребро '76 али и оно што је најбитније, два трећа места на СП, 1974. у Немачкој и 1982. у Шпанији.
На СП 1974. Пољаци су дошли као велика непознаница, јесу били олимпијски шампиони али ни тада се Олимпијада није схватала озбиљно, шта више играли су само аматери. У првој фази '74 изненадили су најпре Аргентину 3-2, затим рутински одрадили Хаити и у последњем колу елиминисали вицешампионе Света Италијане, те као први из групе отишли у другу фазу. Тамо су се срели и са нашом препрезентацијом коју су победили 2-1, но и поред победе у прва два кола (Шведска 1-0) због лошије гол разлике за пласман у финале требала им је победа против домаћина. Та утакмица је одиграна у лошим условима, терен је био натопљен водом због обилних падавина па је меч каснио јер је вода пумпама и ваљцима дуго избацивана са терена. Пољаци су тражили одлагање, наравно нису га добили... Изгубили су голом Герда Милера.
У борби за треће место побеђен је бивши светски шампион Бразил. На том шампионату као и тих година посебно се истицао Грегорж Лато, легендарни нападач Пољске који је учествовао у свим великим успесима.
http://www.youtube.com/watch?v=JWa7CbLiYV0
На наредном СП, 1978 у Аргентини, екипи се придружио још један легендарни и можда најбољи пољски фудбалер свих времена, Жбињи Бониек.Но на овом првенству њихов пут се завршио у другој фази. Четири године касније у Шпанији Пољска је отпевала своју лабудову песму у свету фудбала.
У првој фази турнир су отворили ремијем 0-0 против Италије, након тога уследио је ош један против слабог Камеруна истим резултатом а цех су платили Перуанци који су потучени 5-1.
У групи 1/4-финала Бониек је сам победио Белгију хет-триком, 3-0, а са СССР-ом је меч завршен без голова.
Пољска је као прва отишла у полуфинале где их је чекала Италија. И опет пораз од екипе која ће на крају постати шампион, овога пута им је пресудио сјајни Паоло Роси, 0-2.
У борби за треће место остварена је победа 3-2 против Француза.
http://www.youtube.com/watch?v=qo96owvB2LA
И ту се практично завршио успешан пут Пољског фудбала, још је '86 Бониек успео да одведе екипу до 1/8-финала а онда их није било на великим такмичењима 16 година, све до СП у Јапану и Кореји. Играли су и у Немачкој '06 као и на поменутом ЕП 2010. На свим овим такмичењима нису пролазили групу а скор им је 2-1-6.
На овај шампионат Европе, и поред тога што навијачи очекују доста, репрезентација улази са релативно младим тимом. Само Моравски (30) и Василевски (31) имају 30+ година.
Главни ослонци и носиоци екипе су: Левандовски, Дудка, Блажиковски, Моравски, Пишчек, Василевски, Фабиански, Шчешни, Обраниак...
Селектор Францишек Смуда на шири списак за ЕП има следеће играче
Spoiler
Јуче (22.5.) су одиграли прву од три, у низу, последњих припремних утакмица за ЕП против Летоније и победили су 1-0. У суботу ће играти против Словачке а након тога, као последња проба, остаје дуел са Андором.
Као један од домаћина Пољска свакако има висока очекивања и амбиције, међутим питање је колико су високи циљеви оствариви с обзиром на реалан квалитет који поседују. Но барем су имали среће са жребом те су добили вероватно најслабију групу на ЕП која је доста изједначена. Руси су благи фаворити за прво место али у конкуренцији са њима, Грчком и Чешком није немогуће изборити једно од прва два места.
За даље би било потребно више среће него знања које поседују. Мада можда ме Пољаци изненаде и демантују...
Турнир отварају 8. јуна у Варшави против Грче...
Edited by Ridjis, 23 May 2012 - 21:34.
#3
Ridjis
-
- Members
- 37,708 posts
Posted 25 May 2012 - 01:49
Грчка
Kaда сам пре две године писао о Грцима био сам углавном критичан и без речи хвале за њихов фудбал. У међувремену се ништа није догодило што би такав став и виђење променило.
Но како је ово ЕП о Грцима можемо ископати и нешто позитивније...
Грчки репрезентативни фудбал нема чиме пуно да се подичи барем кад је реч о периоду 20ог века, и то без обзира да ли се ради о Светским или Европским шампионатима. Први пут их је свет фудбала видео 1994. у Америци на Мундијалу када су завршили такмичење са три пораза и гол разликом 0-10. Најпознатији играч из тог периода био је Никос Маклас који је наступао за Ајакс. Други наступ на СП-има био је 2010 у ЈАР када су успели да добију један меч но то наравно није било довољно за други круг.
Као што напоменух ово је Европско првенство а у таквој причи Грци имају своју посебну страницу. До 2004. и ЕПа у Португалији Грчка је само једном учествовала на шампионату Старог континента, било је то 1980. године у Италији. У групи са Западном Немачком, Холандијом и Чехословачком доживели су поразе од Орања 1-0 и 3-1 од Чехословака. Са Западним Немцима су одиграли без голова. Заузели су 8. место, баш колико је и репрезентација учествовало по тадашњем формату.
http://www.youtube.com/watch?v=xyN-6tImQus
Са овим историја Грчког фудбала била је сиромашна и тужна, али онда је дошло лето 2004 и завршница ЕП у Португалу...
У саме квалификације Грци су ушли са намером да се боре за другу позицију са Украјином. Ствари су лоше кренуле стартним поразима, најпре код куће од Шпаније 0-2 а затим и у Кијеву истим резултатом. Ни после победа над Јерменијом и Северном Ирском још место у завршници није било ни на видику. Али онда прворазредно изненађење, победа против Шпаније у Сарагоси од 1-0 отворила је врата Португала широм. Када је добијена и Украјина код куће такође 1-0 остало је само да се не киксира против номинално ауцајреда, што се десило Украјинцима али и Шпанцима. Грци су и те мечеве добили са по 1-0 и као први директно отишли на ЕП.
Већ тада је било јасно какав стил је наметнуо немачки стручњак Ото Рехагел, био је то максимално дисциплинован, чврст али надасве ружан фудбал.
У Португалију су стигли као једни од ауцајдера, даване су им мале шансе да прођу групу а идеја да ће освојити прво место била је права лудост. А кренули су тамо где су стали у квалификацијама изненадивши домаћина са 2-1. У другом колу исчупали су бод против Шпаније (1-1) те је пласман већ био готова ствар с обрзиром да је у последњем мечу требало да играју против већ елиминисаних Руса. И умало Грци да прокоцкају шансу, губили су 2-0 али голом Вризаса дошли су до "потребног" пораза од један разлике...
Када су сви помислили да је то врхунац Грка и да ће их у 1/4-финалу елиминисати актуелни шампион Француска грчки херој Каристеас демантовао је целу Европу. Онда су на ред дошли тога лета миљеници већине неутралних љубитеља фудбала - Чеси. Чешка је играла прелеп фудбал, предвођени сјајним Недведом, Колером, најбољим стелцем шампионата Барошом, Чехом... они су газили све редом и били једина екипа са све 4 победе И у том мечу Чеси су били бољи, стварали шансе али их промашивали па је утакмица отишла у продужетак. Тамо је сребрним голом Грчка отишла у велико финале где је већ чекао домаћин. Тако смо имали на затварању утакмицу која је и отворила ЕП и очекивало се да домаћин узврати ударац, очекивало се да коначно падне тај грчки бедем. Међутим још једном се из корнера издигао тај Каристеас и довео Хелене, како воле себе да зову, на кров Европе. Била је то сензација лета... ма сензација деценије.
Легендарни Тео Загоракис проглашен је за најбољег фудбалера турнира.
http://www.youtube.com/watch?v=OVU6XYJPLw8
2008 у Аустрији и Швајцарској покушај одбране титуле се завршио још у групној фази где су изгубили све три утакмице, од Шведске (0-2), Русије (0-1) и Шпаније (1-2)
Квалификације за овогодишње првенство Европе су окончали веома успешно, без иједног пораза и као први у групи, која руку на срце и није била претерано јака, отишли пут Пољске. Одлучили је то што су против највећих конкурената Хрватске, и Израела освојили 10 бодова. Са Хрватима 0-0 и 2-0 у Атини, са Израелцима 2-1 и 1-0 у гостима. Против Летоније, Малте и Грузије Грци су се мучили и показали да опет нису екипа која ће да разбија и гази противника али да су опет веома неугодан и тврд ривал за сваког фаворита.
Највише наступа има Тео Загоракис 120 али ће га сасвим сигурно престићи Карагунис који је сакупио 115. Најбољи стрелац је Аностопулос са 29 а шансу да га достигне има Каристеас који је на 25.
Селектор Фернандо Санотс за сада рачуна на ове играче:
Голмани:
Дионис Чиотис, ко до ове сезоне није знао о коме се ради овогодишњом ЛШ га је упознао. Одличан чувар мреже.
Сифакис и Цорвас су били учесници и СП у ЈАР.
Одбрана:
Можда и најбољи део тима, Сеитаридис, Торосидис, Папастатопулос, Пападопулос и Винтра су играчи који или имају интернационалног искуства или играју у добрим клубовима. Ту су још и Цавеас (Монако), Вангелис Морас (Ћесена) и Холебас (Олимпијакос)
Средина:
Карагунис, Кацуранис и Кафес су искусни играчи а Нинис, Фецафидис, Панајотис Коне предводници млађе, талентоване генерације. Могући путници на ЕП су још Спиропулос, Фотакис и Григорис Макос.
Напад:
Каристеас, Гекас, Либеропулос, играчи који већ дуго наступају за национали грб и добри су играчи, одлични нападч Селтика Самарас и нешто млађи Атанасиадис из Паока.
У припреми за ЕП очекују их утакмице са Словацима (26.5) и Јерменијом (31.5)
Први меч на турниру играју против домаћина Пољске.
Као што већ рекох вероватно најстабилнији део тима је одбрана те то објашњава и резултате у квалификацијама као и начин на који су Грци дошли до њих.
Мислим да ће тешко наћи пут до 1/4-финала али пре 8 година су изненадили, на сличан начин се квалификовали, играли сличан фудбал и ЕП отворили баш они утакмицом против домаћина... Чудан је то народ...
Edited by Ridjis, 25 May 2012 - 01:52.
#4
Ridjis
-
- Members
- 37,708 posts
Posted 27 May 2012 - 01:48
ЧЕШКА
Једна од најпопуларнијих фраза гласи Фудбал је најважнија споредна ствар на свету, а оно без чега је фудбал незамислив је пиво. Са друге стране када се каже пиво прва асоцијација је Чешка... Постоји стара изрека која каже Пиво је течно злато Чешке, а да би показали колико им је ово пиће битно Чеси су изреку претворили у стварност и направили пиво које је укуса злата и то 24-каратног.
Но Чеси нису познати и добри само по изради сока од хмеља већ умеју и да баратају са лоптом, а понајбоље бубамаром...
Познато је да Чешка поред садашњег имена уписује резултате од 1992 године, међутим као наследник Чехословачке има право да се дичи и резултатима из периода те државе. А то је и некако поштено с обзиром да су Чеси увек давали већину а и најбоље играче.
Као Чехословачка земља је остварила 2 четвртфинала на СП-има, 1938. у Француској и 1990. у Италији, а знатно више успеха је било на првенствима Европе.
Најпре 1968. треће место у Француској, исти резултат је остварен и у Италији 20 година касније, очигледно им прија играње у овим земљама, а врхунац је достигнут у Београду '76 када су у финалу на Маракани победили Западну Немачку после извођења једанаестераца.
До завршнице, на којој је учествовало 4 национала тима: Холандија, Западна Немачка, Чехословачка и домаћин Југославија дошли су тако што су најпре прошли групу испред Енглеске, Португала и Кипра. Само је први тим освајао пласман а Чехословаци су до њега дошли после 0-3 и 2-1 са Енглезима, 4-0 и 3-0 против Кипра и 5-0 и 1-1 са Португалијом. Након тога су били бољи од Совјета у двомечу са 2-0 и 2-2 те тако стигли у завршницу.
У полуфиналу на Максимиру су са 3-1 након продужетака победили фаворизовану Холандију предвођену Кројфом, Нескенсом, Репом, Кролом...
У финалу против Западних Немаца Чехословаци су водили 2-0, баш као и Југославија у полуфиналу, Немци су их баш као и Југославију сустигли на 2-2 с том разликом да се меч завршио тим резултатом па су се изводили пенали. Остаће у историји фудбала упамћен шут Паненке са беле тачке при резултату 4-3 као један од најлепшиих голова на Европским првенствима. Чех је у одлучујућем моменту на мајсторски начин лобовао Сепа Мајера и тако донео титулу Чехословацима.
http://www.youtube.com/watch?v=Ekc7GXBpxFA&feature=related
Да су прави и истински наследници Чехословачке Чеси су показали својим учешћима на великим такмичењима, тј резултатима на њима, од 4 могућих СП они су се пласирали на једно, 2006 у Немачкој када нису прошли ни групу.
Али зато ЕП од '96 не пропуштају и при томе углавном имају значајну улогу.
Просто је тешко одлучити се где су Чеси били преставници оног најлепшег што фудбал може да понуди, да ли у Енглеској '96 или у Португалу 2004. 2004 су сигурно били убедљивији, до полуфинала су стигли после 4 победе у исто толико мечева, играли прелепо и моћно... Међутим 1996. су сигурно били веће изненађење и више шокирали фудбалски свет. Наравно ни 8 година касније нису спадали у ред главних фаворита али су се после победа у групи над Холандијом, Немачком и Летонијом сврстали међу главне кандидате за титулу. Нарочито после убедљиво победе од 3-0 над Данском у 1/4-финалу. И када је сав неутралан фудбалски свет стао на њихову страну појавили су се Грци и изненадили их. По свим аспектима игре и по свему приказаном како на целом првеству тако и на самој утакмици Чесима је припадало место у финалу али лепота фудбала је у томе што не побеђује увек бољи и јачи. Тим поразом од Грка практично је завршена ера једне сјајне генерације предвођене Поборским, Недведом, Колером, Шмицером... Генерације која је се на фудбалску позорницу презентовала 1996.
Те 1996. Чеси су на мала врата стигли у Енглеску и даване су им незнатне шансе у групи са Немцима, Италијанима и Русима. Лоше је све и кренуло поразом 2-0 против панцера. Онда је уследило прво изненађење, победа над вицешампионом света Италијом 2-1. У последњем колу је уследио дуел са Русима који су изгубили све шансе за пласман у 1/4-финале, Чеси су водили 2-0 после 20ак минута игре и деловало је као да ће рутински одрадити посао. Међутим настала је лудница од меча, Руси најпре изједначавају а затим у '85 минуту стижу и до 3-2 али Павел Кука голом у '88 минуту одводи своју земљу у наредну рунду.
Тамо су победили 1-0 Португал, па у полуфиналу после пенала Французе када се голман Петар Коуба истакао.
Дошло је и финале на Вемблију a са њим прилика за реванш Немцима на једином поразу на турниру. Повели су Чеси голом Патрика Бергера из пенала и када се чинило да ће доћи до великог успеха у игру је ушао џокер и не толико, до тада, прославњени Оливер Бироф. За 25 минута све је променио, најпре је изједначио а онда је у продужетку постигао златан гол после једне мало неспретније интервенције феноменалног Коубе. Тако је сан остао недосањан али после тог шампионата свет је упознао Поборског, за кога се пола Европе отимало, Недведа, који је прешао у Лацио (Поборски у Манчестер), Бергера, Коубу, Шмицера, Бејбла...
За скоро 25 година праћења фудбала ово ми је једна од најсимпатичнијих репрезентација коју сам гледао.
Остаће упамћен и прелеп погодак Поборског у 1/4-финалу против Португалије којим је одлучио победника
http://www.youtube.com/watch?v=Oikd5gjRblM
На претходном ЕП у Аустрији и Швајсцарској нису прошли групу са Португалом, Турском и Швајцарском, победили су само домаћина. Међутим то није било велико изненађење с обзиром да последњих година ипак имају нешто слабији тим.
На путу ка Пољској овог лета Чеси су тешком муком пребродили групу на другој позицији испред слабуњавих Шкота, Литванаца и Литенштајна, чак су доживели пораз код куће на старту од Литваније.
У баражу су имали доста среће те за противника добили Црну Гору и победили, 2-0 и 1-0 али није ни ту било лако како резултат говори.
Главна узданица селектора Микала Билека је један од најбољих светских голмана Петар Чех који после две сезоне мање кризе опет брани на највишем нивоу.
Стубови одбране су Кадлец, Сивок и Пудил
На средини Росицки који се ове сезоне вратио у живот биће покретач свих акција. Ту су још Плашил, Јирачек, Хубшман...
Голови се највише очекују од Бароша и Нецида.
Тренутни списак
Spoiler
Kao што се може видети ово је тим састављен од комбинације играча који играју у иностранству и оних из домаћег првенства, нема ни претерано младих ни старих, без великих звезда, изузев Чеха... Оваква екипа нема неки велик квалитет али има тај неки чешки дух и борбеност тако да можда нас опет изненаде, било би лепо. У сваком случају мислим да би за њих успех био сам пролазак групе.
Данас су победили Израел у припремном мечу 2-1 головима Бароша и Лафате у 90ом минуту. Остаје им генерална проба 1.6. против Мађара.
#5
Ridjis
-
- Members
- 37,708 posts
Posted 29 May 2012 - 01:51
Русија
Шпанија је на претходном Европском првенству освојила прво место али екипа која је играла један од најлепших фудбала и која је "купила" велики број навијача била је Русија.
Када говоримо о Русима има пуно сличности са причом о Чесима јер су као и ови потоњи наследници једне земље која се распала почетком 90их, такође када је реч о фудбалу Руси (Совјети) су, као и Чеси, своје највеће успехе правили на Европским шампионатима. Мада дуго их није било са неким озбиљнијим резултатом ни на једнош такмичењу...
На Мундијалима се нису претерано истицали, једно полуфинале, 1966 у Енглеској, за толику земљу је мало. Додуше на прва пет нису ни учествовали, било директно било кроз квалификације, а од последња четири 3 су пропустили, играли су у Јапану и Кореји 2002. Порази од Јапана и Белгије а победа над Тунисом били су довољни тек за 22. место...
Што се тиче ЕП, као што рекох, Руси ту имају пуно више чиме да се подиче. Остаће уписани као земља која је тријумфовала на првом ЕП одржаном 1960. године у Француској. У финалу били су, нажалост, бољи од наше репрезентације 2-1.
У првим рундама које су се играле као двомечи избацили су Мађаре (3-1 и 1-0) а у 1/4-финалу Шпанци су одбили да путују у СССР па су били дисквалификовани. Заврница ЕП је одржана по принципу фајнал-фора у Паризу и Марсеју. У полуфиналном окршају СССР је победио Чехословачку са 3-0 а прва утакмица за титулу првака Европе је одиграна 10.7.1960. у Паризу између Југославије и СССРа.
Повели су плави момци голом Галића али је Метревели изједначио па је меч отишао у продужетак где је решен 2-1.
Јунак меча је ипак био легендарни голман Лав Јашин, један од најбољих свих времена. При воћству Југословена 1-0 Јашин је прави чудеса на голу и одржао своју екипу у игри оставивши им могућност да дођу до прве златне медаље на великим такмичењима. Испоставиће се касније и последње до данашњих дана.
http://www.youtube.com/watch?v=7f2Civ6K1Pk
Четири године касније готово исти састав дошао је надомак истог резултата, али ипак овога пута су они поражени 2-1 у финалу, од домаћина Шпаније. Још два пута је СССР освајао друго место на ЕП-има, 1972 у Белгији када су изгубили од тада моћне Западне Немачке предвођене Бекенбауером, Гердом Милером, Брајтенром, Ули Хенесом, Сепом Мајером и 1988. управо у Немачкој а опет је противник био једна врхунска репрезентација - Холандија са Гулитом, Ван Бастеном, Рајкардом, Куманом... Совјети су чак у групној фази победили истог противника 1-0 али у финалу им је пресудио Марко Ван Бастен најлепшим голом у историји Европских првенстава.
Шампионат који сам прескочио '68 такође није био лош јер је пласман био 4. место. Од сребра у Бриселу до сребра у Минхену наступила је криза Совјетског фудбала, пропуштана су и Светска и Европска првенства. ЕП '88 је ипак био последњи бљесак а када се '92 СССР распала логично је било да ће доћи и до губитка одређеног квалитета обзиром да су отишли Украјинци, Белоруси... На то се све надовезала лоша економска ситуација и тежак период након напуштања социјализма... Све оно што је нама добро познато.
До 2008. Руси су углавном учествовали на завршним турнирима, пропустили су само ЕП 2000., но резултати су били испод очекивања али и испод реалног квалитета. 1 победа, 3 ремија и 5 пораза, гол разлика 7-16...
2006. се догодила битна и велика ствар за руски фудбал, након неуспеха у квалификацијама за СП селектор репрезентације је постао Гус Хидинк.
Група за пласман на ЕП није била нимало лака: Енглеска, Хрватска, Израел, Македонија, Естонија и Андора. А Руси се вероватно не би ни пласирали ни на ово Европско првенство да није било Хрвата и њиховог лудог набоја који их је у последњем колу довео до победе на Вемблију од 3-2, мада им је утакмица била апсолутно резултатски небитна обзиром да су већ обезбедили прво место у групи. Руси су оберучке прихватили поклон Хрвата и отишли у Швајцарску и Аустрију.
Тамо их је жреб сместио у групу са Шпанијом, Шведском и Грчком. Старт јако лош, пораз 4-1 од Црвене фурије ставио их је у незавидан положај. Ствари су поправљене победом над Грчком 1-0 и пласман је требало обезбедити у директном дуелу са конкурентом - Шведском. Голови Павличенка и Аршавина обезбедили су 1/4-финале и меч са Холандијом, једним од фаворита за прво место. Вероватно је то била најлепша утакмица ЕПа, отворена, брза са пуно шанси а Руси су били бољи и заслужено тријумфовали 3-1. Уследио је још један дуел са Шпанцима, овога пута улог је био пласман у финале али резултат је био сличан као у групи, 3-0 за Шпанију.
Русија је на том турниру играла леп и отворен фудбал, пробудивши наду код својих навијача да иду бољи дани...
http://www.youtube.com/watch?v=RE058c4s-9g
За ЕП у Пољској и Украјини квалификовали су се без већих проблема. Републици Ирској, Јерменији, Словачкој, Македонији и Андори остало је само да се боре за друго место и бараж.
Руски тим је добар са доста квалитетних и искусних фудбалера. Већина њих игра у домаћој лиги, али Руска лига је сада јака и спада у круг најјачих у Европи. Улажу се велике количине новца, сваке сезоне у ЛШ барем 2 представника игра у групној фази
Први голман је Акинфејев, врло добар чувар мреже а замену има у искусном Малафејеву
Одбрана: Ањуков, Игнашевич, Березутски и Жирков сигурно није слаба страна тима.
Веза: Исмаилов, Џагоев, Зирјанов, Денисов, Широков...
И најјачи део тима чине нападачи: Аршавин, Кержаков, Павличенко, Побребњак.
Доста Руских играча је игралу широм Европе али су се полако вратили у домовину.
Коначан списак Дика Адвоката за ЕП је:
Spoiler
Руси су у припреми за завршницу ЕПа одиграли пријатељски меч са Уругвајем 1-1, стрелац Кержаков.
Данас играју са Литванијом а генерална проба биће против Италијана 1.6.
Мислим да Руси пролазе своју групу и заиста би било изненађење, и то непријатно, ако би се десило супротно. Након тога Немци, Холанђани или Португал... Ипак сувише је далеко причати о 1/4-финалу.
#6
Ridjis
-
- Members
- 37,708 posts
Posted 30 May 2012 - 01:12
Данска
"Има нешто труло у држави Данској"... Ове Шекспирове речи свакако се не могу употреби за дански фудбал. Мада гледајући кроз призму светских превенстава не би се могло рећи ни да су Данци нека фудбалска сила, шта више дало би се закључити да је њихов фудбал на маргинама страница светских такмичења, престижа и угледа. Но ту су неки други аспекти који говоре мало другачију причу, а посебно за оно шта нас интересује. Вероватно мали број људи је упознат са тиме да је Данска некада била репрезентација број један на свету а да то није било у периоду око '92.
Али кренимо од почетка, и баш на самом том почетку Данци су били на врху света. Сребра на две Олимпијаде, 1908 и 1912 , као и још неки значајнији резултати учинили су да Данци буду први на светској листи у периоду од 1912-1920 године. С обзиром да се овај период у фудбалском развоју сматра аматерским не би требало овоме приписати велику пажњу, али ето ако Данци желе имају чиме да се похвале. Свакако имају Данци и значајнијих успеха, поред још 2 медаље (сребро и бронза) са Олимпијада којима се могу дичити, а највећи је свакако освајање шампионата Европе 1992 у Шведској. Наравно сваки обожавалац наше репрезентације и фудбала на простору бивше Југославије ће рећи да је та титула освојена непоштено због догађаја који су преходили самом турниру. Често се још увек могу чути различите теорије о томе шта би тек Југославија урадила када су Данци отишли уместо нас а ми смо били бољи од њих. Али приче ШББКББ остају само то - ШББКББ, Данци су били најбољи на првенству, у финалу савладали Немце и тако заслужено узели пехар.
Гледајући из ове перспективе била је то одлична генерација предвођена једним од најбољих голмана свих времена Питером Шмајхелом и феноменалним Брајаном Лаудрупом...
Што се тиче Светских шампионата укратко се осврнимо на наступе и резултате Данске.
Данска репрезентација чак није ни учествовала у квалификацијама за првенства '30, '34, '38, '50 и '54. Први пут су покушали да се пласирају на Светски Куп 1958. у Шведској али нису успели. Нису се нашли ни на наредних 6 првенстава: '62 у Чилеу, '66 у Енглеској, '70 у Мексику, '74 у Немачкој, '78 у Аргентини и '82 у Шпанији.
Коначно 1986. године остварен је пласман на једно СП, у Мексико. Те године Данци су изненадили свет а посебно је све засенио сјајни Михаел Лаудруп, вероватно најбољи дански фудбалер свих времена. У групној фази за противнике су имали Уругвај са одличним Франческолијем, Шкотску за коју су играли Грем Сунес и Гордон Страхан и моћне Немце са Матеусом, Фелером, Шумахером...
Данци се по други пут појављују на СП 1998 у Француској са новом генерацијом предвођеном старим асовима, браћом Лаудруп и Шмајхелом. Ту је остварен најбољи пласман на Светским првенствима, 1/4-финале. У Кореји и Јапану 2002. они су направили нешто слично као '86 у Мексику, није их било у Немачкој а 2010. у ЈАР слабе игре и елиминација у групној фази.
Некако смо са Грцима, Чесима и Русима ушли у серију репрезентација које су много боље резултате правиле на Европским шампионатима. Тај низ настављамо са Данском.
Како је фудбал у Данској био на аматерском нивоу све до почетка '70их репрезентација је пропуштала и Европска првенства. У периоду 1960-1980 године Данци су отишли само на један ЕП, а пропустили пет. Но и тај један, уједно и први, пласман више је сплет срећног и доброг жреба. Противник у првој рунди је била Малта, након тога Албанија и последња препрека за одлазак у Шпанију 1964. Луксенбург. На завршном турниру у Мадриду и Барселони Данци су више представљали спаринг партнера него озбиљног противника за Совјете у полуфиналу, резултат је био 0-3 а у борби за треће место разочарани Мађари су се помучили па их савладали тек после продужетка 3-1.
Слаби резултати у овом периоду не треба да чуде много јер поред тога што је лига у Данској била аматерска није било ни дозвољено да у репрезентацји играју професионалци који су играли широм Европе. Ово правило је укинуто 1971. године међутим и то није много помогло да се ствари драстично и нагло промене,
1978. године је уведена професионална лига што је омогућило да по први пут репрезентациа добије спонзора а самим тим и шансу да се потпише први селектор коме ће то бити сталан посао. И ту већ полако почиње успон Данског фудбала и националог тима...
За ЕП 1984. у Француској изборен је пласман и од тада Данци су пропустили само још једном шампионат Европе, овај претходни.
Те '84 појавила се једна веома добра Данска генерација са Симонсеном, Олсеном и тада јако младим и талентованим Михаелом Лаудрупом. У првој, од две групе колико је било те године, били су смештени Данска, Југославија, Белгија и домаћин Француска. У првом колу Данци су тек у финишу меча поражени од Француза (1-0) а у другој утакмици је био меч одлуке или за њих или за нас јер је поражени губио све шансе за даљи пласма. Не само да смо већ могли да пакујемо кофере него смо доживели праву катастрофу и срамоту, 5-0 за Данску. Треће коло је носило још један меч одлуке за овај одличан тим, ко ће ићи даље Даци или Белгијанци...
Водила је Белгија 2-0 али до краја Данска је преокренула на 3-2. У полуфиналу Шпанија је била боља након пенала, меч за треће место није игран.
http://www.youtube.com/watch?v=VqdpdwrLDnA
На ЕП у Немачкој 1988. су са три пораза завршили као претпоследњи на турниру.
И онда је 4 година касније дошао тај најсветлији тренутак Данског фудбала.
Могло је све да буде другачије по њих, у квалификационој групи су завршили на другом место иза Југославије и када су већ играчи испланирали летње одморе а наши репрезентативци стигли у Шведску десио се велики политички обрт. Југославија је избачена са ЕП а уместо ње позвани су Данци. Лаудруп, Шмајхел и другари дошли су опуштено и без притиска играли утакмице. Група са домаћом Шведском, Француском и Енглеском деловала је као готово немогућа мисија а ствари су постале још теже после два кола, реми са Енглезима 0-0 и пораз од комшија 2-1. Ипак све је било у њиховим рукама пред дуел са Француском па је победа од 2-1 била довољна за пласман у полуфинале. Наредне две утакмице су вероватно и најбоље у историји Данског фудбала. Најпре сјајан меч са Холандијом који је након пуно шанси завршен 2-2 те су пенали одлучивали а затим и финална утакмица са Немцима. Головима Јенсена и Вилфорта Данска је постала првак Европе и тако изненадила читав фудбалски свет.
http://www.youtube.com/watch?v=Vp3t9JwaRyM
На преостала три ЕП на која су учествовали нису успели да приђу ни близу таквом достигнућу. У Енглеској (1996), Холандији и Белгији (2000) и Португалу (2004) забележили су збирно само две победе.
Најинтересантније и "најзначајније" у том периоду што су урадили био је трећи меч групне фазе са Шведском у Португалији. Та утакмица је занимљива јер уочи тог последњег кола Данска и Шведска су имале по 4 а Италија 2 бода. Италијани су играли са Бугарима који су већ испали а Скандинавцима, и једнима и другима, је одговарао резултат 2-2, у том случају Италијани би ишли кући без обзира колико разлике поведили Бугаре. Меч је гле чуда завршен баш тим резултатом...
Квалификациону кампању за ЕП 2012 Данци су помало неочекивано завршили као први у групи испред фаворизоване Португалије мада ни Норвешка није била наиван противник. Исланд и Кипар су сакупљали бодове у међусобним дуелима уз једно велико изненађење Кипра усред Гимараеша, реми 4-4 против Португала.
Уочи последње утакмице Данци и Португалци су имали по 16 бодова а гостима је одговарао и реми на Паркен Стадиону у Копенхагену. Данска је победила 2-1 и директно отишла на ЕП док су Португалци морали до истог да дођу преко баража и Босне.
Састав:
Goalkeepers:
Thomas Sørensen (Stoke City FC),
Stephan Andersen (Évian Thonon Gaillard FC),
Anders Lindegaard (Manchester United FC).
Defenders:
Lars Jacobsen (FC København),
Daniel Wass (Évian Thonon Gaillard FC),
Daniel Agger (Liverpool FC),
Simon Kjær (AS Roma),
Andreas Bjelland (FC Nordsjælland),
Simon Poulsen (AZ Alkmaar),
Jores Okore (FC Nordsjælland).
Midifelders:
Christian Poulsen (Évian Thonon Gaillard FC),
Jakob Poulsen (FC Midtjylland),
William Kvist (1. FC Nürnberg),
Niki Zimling (Club Brugge KV),
Thomas Kahlenberg (Évian Thonon Gaillard FC),
Christian Eriksen (AFC Ajax),
Michael Silberbauer (BSC Young Boys),
Lasse Schøne (NEC Nijmegen).
Forwards:
Dennis Rommedahl (Brøndby IF),
Nicklas Bendtner (Arsenal FC),
Michael Krohn-Dehli (Brøndby IF),
Tobias Mikkelsen (FC Nordsjælland),
Nicklas Pedersen (FC Groningen).
Соренсен је најискуснији голман, Андерсен је највише бранио у сезони а Линдергард је у најбољој екипи. У сваком случају добар избор има селектор.
Одбрану ће без сумње чинити Агер, који је и капитен, Кјаер, Паулсен и Јакобсен. Остала три момка су јако млада.
У средини главна узданица би требало да буде одлични Ериксен из Ајакса. Ту су још Каленберг, Кристијан Паулсен, Квист...
Напад идаље предводи искусни Ромедал а највише се ипак очекује од Бенднера.
У односу на претходно СП Данци су доста подмладили тим, а мени се чини да су најтањи у нападу.
Пре три дана су одиграли пријатељску утакмицу против Бразила и нису баш пуно тога показали, поражени су лако са 3-1. Пред ЕП остаје још један меч за уигравање, са Аустралијом.
На самом ЕПу турнир отварају 9. јуна против Холандија. У групи са Немачком, Португалијом и Холандијом су ипак ауцајдер.
П.С: Можда ће неком неки делови поста о Данској бити већ виђени али мислим да је глупо било писати потпуно нову "причу" кад је и претходна сасвим коректно звучала
#7
Ridjis
-
- Members
- 37,708 posts
Posted 31 May 2012 - 00:46
Португал
Еееее да смо ми сад у Португалу... Све би било уреду. Знаш ти како је тамо? Тамо седе по цео дан у неким кафанама, пију вино, гледају фудбал и деру се као ненормални. То, то ти је Бразил у Европи... Феноменално...
Легендарна изјава из домаћег филма прилично добро описује ову Атлантско-Медитеранску земљу, једну од најлепших у Европи. Ако је лепота субјективна ствар о којој се не расправља историја је поприлично прецизна а она сврстава Португалију у ред најстаријих држава Старог континента. Данас је то место где може да се осети дух пређашњих епоха али и да се лепо забави. Као једна од најатрактивнијих дестинација Европе лети привлачи младе жељне доброг провода и упознавања богате традиције а зими све оне који тешко подносе хладноћу у крајевима у којима живе. Португалци су посебно захвални доброј клими а то је опет утицај њиховог географског положаја, јер имају само једног правог комшију - Шпанију, са осталих страна је Атлански океан или Средоземно море. У Португалу има за свакога по нешто, укусна храна, лепи и занимљиви градови, добра музика и вино, очаравајуће природне лепоте али и оно што нас овде највише интересује - врхунски фудбал.
Португал је последњих 15ак година фудбалска велесила, прошлост међутим није била толико успешна осим у два изолована случаја.
Као и претходници о којима сам писао и ова репрезентација се није претерано наиграла и прославила на Светски шампионатима док су ЕП мало другачија прича.
Но све је почело јако давно, наравно када је реч о фудбалу у "Лепој Луци", какво је значење имена Португал.
1921. године Португалска репрезентација одиграла је свој први меч и то против Шпаније, изгубили су 3-1.
На прво СП нису били ни позвани, а на наредних неколико нису успели да се квалификују. Након Другог Светског рата Португалци су одиграли пријатељску утакмицу са Енглеском и доживели свој најтежи пораз у историји, 10-0. У годинама које су наилазиле било је ту још доста разочаравајућих и срамотних пораза, као што су порази од Аустрије 9-1, од Луксембурга 4-2...
Када готово нико није сматрао Португал за превише озбиљног противника појавио се он, уз Кристијана Роналда најбољи португалски фудбалер свих времена. Еузебио је пореклом са Мозамбика и убраја се у најбоље светске фудбалере свих времена тј сврстан је у 10 најбољих фудбалера 20ог века. Португал предвођен Еузебиом се по први пут пласирао на један Мундијал, било је то 1966. године у Енглеској. Управо тада остварен је највећи успех на СП а то је било треће место.
Португалци су били у групи са светским првацима Бразилцима, Мађарима и Бугарима, јако незгодна група за то време. Међутим Португал стартује одлично и добија Мађарску 3-1, у другом колу Бугарску 3-0 и у последњем колу преостао је меч са Бразилцима којима је услед пораза од Мађарске једина нада да одбране титулу из Чилеа '62 била победа. Два гола Еузебиа одвела су Португал до победе од 3-1 и 1/4-финала.
Ту су одиграли чудесан меч са Северном Корејом у коме су након 25 минута заостајали 0-3, тада је Црни Пантер, како су звали Еузебиа, узео ствари усвоје руке и преокренуо меч на 4-3. На крају је било 5-3 за Португал. У полуфиналу једног од најскандалозинијих првенстава било је још мало прљавих игрица. Наиме Португал и Енглеска су требале да игреју у Ливерпулу, али је ФИФА одлучила да се меч игра у Лондону тако да су Португалци морали да путују непосредно пре утакмице. Головима Бобија Чарлтона Енглеска је тријумфовала 2-1, а Португалци су се утешили победом за треће место над Совјетима истим резултатом. Еузебио је био најбољи стрелац првенства са чак 9 голова на 6 утакмица.
http://www.youtube.com/watch?v=XoaAy5YcJpE
Након тога остварен је још само један значајнији резултат на Мундијалима, још једно 1/2-финале 2006. у Немачкој и пораз од домаћина 3-1.
Ни присуство великог мајстора Еузебиа Португалцима није помогло да се пласирају на један шампионат Европе. Од 1960. до 1980. они нису "видели" ни један од шест ЕПа. Први пут до завршног турнира дошли су 1984. године а он је одржан у Француској. Пласман је обезбеђен првим местом у квалификационој групи испред СССРа, Пољске која је у то време играла добар фудбал (била трећа на СП '82) и Финске. Португалци су победили у 5 утакмица и доживели један али тежак пораз, у Москви било је 5-0 за СССР. О првом месту одлучивала је последња утакмица, Португал је имао 8 а СССР 9 бодова, голом Руи Жордаа домаћин је претекао Совјете и отишао у Француску. Тамо их је чекала јако неугодна група са Шпанијом, Западном Немачком и Румунијом. Западни Немци су били први фаворити за освајање шампионата, екипа са Харалдом Шумахером, Матеусом, Бригелом, Фелером, Руменигеом... Углавном то је била екипа која је на претходном СП дошла до финала. Но у првом колу Португалци су успели да одоле фаворизованим Немцима и меч је завршен 0-0. Друго коло донело је дуел са Шпанијом која није била толико јака као Немачка али је била фаворит за победу. И опет је Португал изборио нерешен резултат, овог пута 1-1. Румуни су били потпуна непознаница, они су у квалификацијама избацили шампионе Света Италијане и јаке Чехословаке. У том тиму појавио се један млад талентован фудбалер који ће наредних 20ак година пленити својом игром - Георги Хаџи.
Голом Ненеа Португал је дошао до 2 бода и другог места а Западни Немци су се вратили кући. У полуфиналу домаћин Француска са Платинијем је у једном од најинтересантнијих мечава на Европским првенствима тек након продужетка сломила упорне Португалце, 3-2 а губили су петлови 1-2 до 114ог минута.
Након лепог резултата '84 Португал је ипак пропустио наредна два ЕП, да би се на Европску фудбалску сцену вратили у Енглеској 1996. године. Од тада Португал је учесник свих Европских шампионата. У Енглеској су одлично играли у групи, ремизирали су са шампионом Данском (1-1), победили Турску (1-0) и Хрватску (3-0). Као први из групе отишли су у 1/4-финале на најпријатније изненађење првенства Чешку и ту изгубили оним поменутим голом Карела Поборског. Ту је практично стасала једна сјајна генерација предвођена Фигом, Фернандом Коутом, Витором Баијом, Руијем Коштом, Жоао Пинтом, Пауло Соузом... Та генерација ће одиграти још пуно добрих и значајних утакмица.
2000. у Холандији и Белгији Португал је био хит прве фазе, поменута генерација појачана Нуњом Гомешом, Серђом Консеисаом, Пинтом и Абелом Ксавијером задивила је Европу преокретом у првој утакмици против Енглеза након заостатка од 0-2. Посебно се памти прелеп гол Луиса Фига који је пужао бриљантне партије током тог шампионата. У другој утакмици одличне Румуне (Хаџи, Мунтеану, Петреску, Попеску, Киву, Илие, Молдован, Галка...) срушио је Коштиња у последњем минуту зауставног времена. Групна фаза завршена је гажењем Немаца 3-0.
У 1/4-финалу може се рећи рутински је одражена Турска 2-0 головима Гомеша па је у полуфиналу чекао светски првак Француска. Повели су Португалци голом Гомеша али је Анри изједначио и меч одвео у продужетак. Када су се већ очекивали пенали Абел Ксавијер је несрећно направио једанаестерац и Зидан је златним голом одвео своју екипу у финале.
http://www.youtube.com/watch?v=wLluusBo7hM
Португалци јесу били тужни али нису очајавали, знали су да их чека велика шанса а то је Европско првенство на коме су они домаћин 2004. године. У међувремену неки играчи су се повукли али стигли су нови, можда чак и бољи. Фиго, Нуњо Гомеш и Коуто добили су велика појачања у виду Дека, Маниша, Паулете, тада младог Кристијана Роналда, Сима али и у виду селектора Фелипеа Сколарија који је знао како се праве велики резултати. Међутим велика очекивања су на отварању уздрмана шокантним поразом од Грчке 1-2. Након тога Португал се чак суочио са опасношћу елиминације у првој фази. Ипак победе против Руса 2-0 и јаких Шпанаца 1-0 поправиле су ствари па је пласман у 1/4-финале оверен. Онда смо присуствовали фудбалском класику, дуел Португалије и Енглеске донео је све што фудбал може да пружи, шансе, узбуђења, голове, неизвесност, хероје и трагичаре. Енглези су повели раним голом Овена, домаћини су нападали целе утакмице и на крају када су већ дошли на ивицу очајања у '83 минуту Постига доноси изједначење. У продужетку Руи Кошта доноси 2-1 у 110ом минуту али Френк Лампард ипак одводи меч до најдраматичнијег расплета. Пенали су отворени легендарним катапултирањем лопте Бекама преко трибина. Но како је и Кошта промашио серија се одужила а на крају је истински херој постао голман Рикардо који је најпре одбранио шут Васела а затим сам постигао одлучујући гол. У полуфиналу још један класик, овога пута против Холандије, из којег ће остати упамћен прелеп гол Маниша. Домаћини су победили 2-1 и отишли у финале а тамо им се придружила Грчка, дужник са отварања првенства. Сви су били убеђени да Португалци не могу два пута да изгубе на истом турниру од екипе као што су Грци. Но и то се догодило, Португалци су нападали, стварали шансе, контролисали лопту а Грци ипак дошли до гола преко Каристеаса. Иако је до краја Португал напао свим силама нису пронашли пут до изједначења и настало је опште разочарење, пропуштена је прилика каква питање је када ће се поновити.
После успеха на ЕП '04, без обзира на пораз у финалу ипак је то био успех, Португалци су ушли у ред фаворита за свако велико такмичење па тако и за ЕП 2008. Међутим после доста мука су се квалификовали, сећамо се да су се у тесној завршници нашли на другом месту испред наше репрезентације.
На завршном турниру групу су рутински прошли, победама у прве две утакмице над Турском и Чешком обезбедили су и пласман и прво место па су у последњем колу одмарали играче против домаћина Швајцарске. Због тога пораз који су претрпели нису претераоно узимали у обзир.
У 1/4-финалу имали смо дерби меч, Португалија - Немачка а победници из тог дуела били су Немци резултатом 3-2. Тако је окончан последњи покушај "Лепе луке" да дође до титуле на ЕП. Такође то ЕП било је и последње за неке фудбалере: Дека, Симаа, Рикарда... Са друге стране стигле су неке нове снаге Раул Меирелеш, Мутињо, Пепе, Босингва, Нани...
Највећи број наступа за репрезентацију има Луис Фиго - 127 мада готово је сигурно да ће Роналдо достићи ту цифру узимајући у обзира колико година има и да је већ настуио 89 пута. Што се тиче голова најбољи је Паулета са 47 испред Еузебиа са 41 но тешко је и веровати да Роналдо неће срушити и тај рекорд, стигао је до 32 поготка.
Као што сам већ поменуо Португал на сваком великом такмичењу спада међу главне фаворите ипак чини ми се да ове на овом првенству имају нешто слабији тим. Пре свега везни ред је недоречен, а сва снага напада ће пасти на Роналдова леђа. Ипак ово је тим у коме већина играча има између 26 и 29 година, играју у добрим и јаким клубовима тако да сигурно имају квалитет. За колики домет видећемо. Сама група је најјача на првенству и први велики изазов је наћи се међу две првопласиране. тек након тога Паоло Бенто и његови играчи могу да размишљају шта и како даље.
Састав:
Spoiler
Главне ударне игле су свакако Роналдо и Нани, пуно се очекује још од Кварежме и Мутиња. Одбрана је јака и ту не би требало да буде проблема.
У последње две пријатељске утакмице нису успели да постигну гол, против Пољака и Македонаца играли су 0-0. Ту се видело оно што сам напоменуо, да им је везни ред недовољно креативан и јак те да сав терет пада на Роналдова леђа. Неће њему бити лако овог лета. До првог меча против Немаца 9. јуна имају још једну проверу против Турске.
Edited by Ridjis, 31 May 2012 - 00:48.
#8
Ridjis
-
- Members
- 37,708 posts
Posted 31 May 2012 - 19:54
Холандија
Холандија је у свету фудбала позната и под надимком „Орање“. Углавном се то повезује са бојом дресова репрезентацијe али према ономе што знам ствар је нешто другачија. Наиме Орање-Насау је велика династија која је имала кључну улогу у историји Холандске државе, Виљем I Орањски (одмах ће вас асоцирати на фудбалски клуб Виљем II) je у XVI веку био главни покретач револуције против Шпанске власти. Након рата од 80 година Холандија је изборила независност.
Тако да бих пре рeкaо да је боја дресова изабрана некако у складу са овом историјом и симболима династије.
Холандска репрезентација је први свој интернационални меч одиграла против комшија, Белгије 1905 године.
Прво светско првенство у Уругвају 1930. је прошло без Холанђана, ипак им је било предалеко путовање.Четири година касније у Италији Холанђани су испали у првом колу од Шајцараца,3-2. '38 у Француској опет стижу само до првог кола . У Другом светском рату Холандија је била једна од "уништенијих" земаља Европе тако да нису ни покушавали да оду на СП 1950 у Бразилу и 1954. у Швајцарској.
Након тога иде серијанеуспешних покушаја да Холандија оде на СП, најпре '58 у Шведској, па '62 уЧилеу, '66 у Енглеској и на крају '70 у Мексику.
Период „златне герерације“ 70их крунисан је са два финала, 1974 у Минхену и 1978. у Аргентини. Оба су изгубљена од домаћина иако је Холандија била благи фаворит.
Након смене генерација пропуштени су Мундијали '82 и '86. 1990 и 2006 крајњи домет била је 1/8-финала, у Америци 1994. 1/4 а четири година касније полуфинале. Највећи успех поновљен је пре две године у Јужној Африци поразом у финалу од Шпаније.
Тако је Холандија највећа фудбалска светска сила која никад није освојила титулу првака Света.
Што се тиче ЕП ту је било мање финала али више успеха и среће...
Холандија није узела учешће у такмичењу 1960. Године. На наредна три ('64 – Шпанија, '68 – Италија,'72 – Белгија) ЕПа Орање се није пласирало а најближи су били на последњем од три поменута.
Са почетка 70их година Ајакс уводи нешто сасвим ново, тотални фудбал којим је овај клуб дуго доминирао у Европи. Ринус Микелс уводи тотални фудбал и у Холандску репрезентацију при томе се ослањајући на истог човека као и Ајакс -Јохана Кројфа. За многе љубитеље фудбала Јохан Кројф је најбољи фудбалер свих времена, ја бих рекао сасвим сигурно у првих 5. Гледајући неке његове потезе остајете без даха. Поред Ајакса тих година на клупском нивоу сјајне резултате је правио и Фејнорд.
То све почиње да даје резултате и када је у питању репрезентација, већ поменуте1974 дошло се надомак титуле Светског првака а затим и до пласмана на ЕП уЈугославији 1976. године где су Холанђани стигли као први фаворити. Очекивања и жеље биле су велике, сви су били свесни како моћан тим имају но очигледно су и апетити били превелики. Током завршног фајнал-фора дошло је до ломова унутар екипе између играча и тренера а врло вероватно и до туче око евентуалних премија за прво место. Због тога је меч полуфинала са Чехословачком одигран испод очекиваног нивоа, али и поред тога Холандија је имала шансе да дође до финала. Након 90 минута било је 1-1 међутим последњих 5 минута Холандези посустају и примају два гола.
У борби за треће место састале су се две морално пољуљане репрезентације, Холандија и Југославија. Југословени који су против Немаца у 1/2-финалу прокоцкали предност 2-0 сада чине супротно. Ипак голом Гелса у 107ом минуту бронза одлази на груди Орања.
Последице ЕП у Југославији биле су повлачење Кројфа из репрезентације, мада је он тврдио да то чини због супруге. Исто су учинили Ханеген и Беверен
ЕП 1982. године било је последње такмичење на коме се учествовали чланови тоталног фудбала.
Реп, Крол, Кист, Де Керкоф нису успели да направе значајнији резултат. Грчка ј епобеђена тешком муком 1-0, затим пораз од Западних Немаца 3-2, и у одлучујућем мечу за пролаз против Чехословака није било снаге, 1-1 је завршена утакмица.
Након сушних година током 80их за ЕП у Немачкој 1988. године на кормило репрезентације враћа се творац прве златне генерације Холандског фудбала Ринус Микелс. Била је то једна нова екипа састављена од сјајних фудбалера: Гулит, Ван Бастен, Рајкард, Роналд Куман,Босман...
Међутим ствари нису кренуле најбоље поразом против СССРа. Ипак све се средиле након добре игре и победе против Енглеске 3-1, Ван Бастен је постигао сва три гола. За 1/2-финале требало је добити и дебитанта Републику Ирску, гол Кифта у '82 минуту је обезбедио неопходнадва бода.
Уследили је можда и финале пре финала, дуел са домаћином Немачком којој је Матеус довео у вођство. Холандија је ушла у последњих 15 минута са 0-1 али нису се предавали па је Куман са беле тачке поравнао а херој Ван Бастен два минута пре краја срушио је Немце. Финале је била шанса за реванш СССР-у на стартном поразу. Меч као и читаво Европско првенство остаће упамћено по другом, одлучујућем, голу Ван Бастена, вероватно најлепшем у историји ЕПа.
http://www.youtube.com/watch?v=0O-7KVFDtQQ
4 година касније у Шведску Холандија је стигла можда још јача, са носиоцима изНемачке, али са новим снагама: Беркампом, Франком Де Буром, Ароном Винтером,Вим Јонком...
Група је рутински прескочена а у полуфиналу интересантна и добра утакмица саДанском одлучена је након једанаестераца. Старог шампиона срушио је надолазећи.
Полуфинала су играна још два пута, 2000. и 2004. Четвртфинала 1996 и 2008.
Посебно је интересантан био једанаести шампионат Европе чији су домаћин били Белгија и Холандија. Орање је дочекало првенство са великим амбицијама и надом. Тим је као и последњих 20ак година био квалитетан. Браћа де Бур, Беркамп,Седорф, Клајверт, Ван дер Сар, Стам Ван Брохорст, Давидс, Коку... се нису бојали никога. Прве три утакмице су добили а посебно је интересантна била она са Французима која је завршена резултатом 3-2. У 1/4-финалу меч који ће остати уписан у историји Европских првенства, Холандије али и Југославије, 6-1 је резултат демолирања наше репрезентације. Полуфинални дуел са Италијом такође ће остати дуго у сећању и једних и других навијача. Замброта јеу '38 минуту начинио једанаестерац због којег је добио други жути картон. Но Франк де Бур је промашио, тачније Толдо је одбранио. Бранили су се Италијани са играчем мање али су у другом полувремену направили још један пенал, овог пута статива је зауставила Клајверта.
С обзиром на искуство Лала са пеналима како на том мечу тако и у прошлости они су покушали да их избегну по сваку цену али ипак нису успели. У пенал серији Франк де Бур је још једном промашио а придружили су му се Стам и Босвелт, само је Клајверт погодио па се на том ЕП прославио Франческо Толдо.
http://www.youtube.com/watch?v=xFOAitGfmgg
У Украјину и Пољску Орање стижепосле убедљиво одиграних квалификација, скор 9-0-1 је тек у последњем колунарушен поразом у Шведској али то је више била пријатељска утакмица пошто јесве већ било познато.
Након ЕП 2008 на клупи Холандије Марка ван Бастена заменио је Берт ван Марвијкса којим Холандија има одличне резултате, квалификације за СП 2010 су завршили стопроцентним учинком а на самом Мундијалу су стигли до финала.
Овај тим на терену предводе Весли Снајдер, Марк ван Бомел, Рафаел ван дер Варт, Робин ван Перси, Арјан Робен, Дирк Кујт...
Селектор: Берт ван Марвијк
Капитен репрезентације: Марк ван Бомел
Надимак: Орање
Тренутни ФИФА ранг: 4
Највећи ФИФА ранг: 2 (1993 године)
Најлошији ФИФА ранг: 25 (1998 године)
Најбољи стрелац: Патрик Клајверт (40), Клас Јан Хунтелар одактивних (31)
Највише одиграних утакмица: Едвин ван дер Сар (122), Ван дер Варт одактивних (95)
Највећи успех на Европскимпрвенствима: Шампиони 1998 године, Треће место 1976 године
Састав:
Голмани:
Мартин Стекеленбург (Рома),
Мишел Ворм (Свонси),
Тим Крул (Њукасл).
Одбрана:
Калид Буларуз (Штудгарт),
Џон Хеитинга (Евертон),
Џорис Матијсен (Малага),
Рон Влар (Фејнорд),
Вилфред Боума (ПСВ Ајндховен),
Грегори ван дер Вил (Ајакс),
Жетро Вилемс (ПСВ Ајндховен).
Средина терена:
Ибрахим Афелај (Барселона),
Марк ван Бомел (Милан),
Најџел де Јонг (Манчестер Сити),
Стијн Шарс (Спортинг Лисабон),
Весли Снајдер (Интер),
Кевин Стротман (ПСВ Ајндховен),
Рафаел ван дер Варт (Тотенхем).
Нападачи:
Клас-Јан Хунтелар (Шалке),
Лук де Јонг (Твенте),
Дирк Кујт (Ливерпул),
Лусиано Нарсинг (Херенвен),
Робин ван Перси (Арсенал),
Арјен Робен (Бајерн Минхен).
Први меч на турниру Холанђани играју 9. јуна против Данске и морали би да га добију уколико желе да избегну компликације обзиром да након тога играју са Немачком и Португалијом.
У припреми за првенство одиграли су већ три пријатељске утакмице, против Бајерн Минхена су поражени 2-3, изненађујуће су изгубили у Амстердаму од Бугара 1-2 и јуче су победили Словачку 2-0. Последња провера биће им Северна Ирска.
Edited by Ridjis, 31 May 2012 - 20:05.
#9
bounty hunter
-
- Members
- 8,298 posts
Posted 01 June 2012 - 20:00
NEMAČKA
Nemačka je jedna od najuspešnijih i najstarijih reprezentacija na svetu. Prve utakmice igrali su krajem 19. veka dok još nije ni osnovana fudbalska federacija, pa se kao prva službena računa se ona iz 1908. protiv Švajcarske (izgubili su 5:3 kao i pre neki dan).
Najveća pobeda je bila protiv Ruskog Carstva 1912. od 16:0, najveći poraz protiv engleskih amatera 1909. 0:9.
Od 19 Svetskih kupova propustili su samo dva - 1930. zbog depresije i 1950. kada im FIFA nije dozvolila učestvovanje zbog toga što još uvek nisu imali nacionalnu federaciju. Kvalifikovali su se 17 puta i imaju 12 polufinala, 7 finala i 3 puta su osvajali Svetsko prvenstvo. Dva puta se nisu plasirali u četvrtfinale i to 1938. kada su zbog anšlusa austrijski igrači igrali za Nemačku i u Argentini 1978. godine.
Zlato su osvojili na Svetskom prvenstvu 1954. u Švajcarskoj, 1974. u Nemačkoj i 1990. u Italiji.
Na evropskim prvenstvima imaju 3 prva mesta - 1972. u Belgiji, 1980. u Italiji i 1996. u Engleskoj.
Istočna Nemačka je na Olimpijskim igrama osvojila zlato 1976. u Montrealu, srebro 1980. u Moskvi i bronzane medalje 1964. i 1972., a Zapadna Nemačka bronzu 1988.
Boje dresova - bele, rezervni zeleni (u čast Ircima koji su jedini pristali da odigraju prijateljsku utakmicu posle II svetskog rata)
Najpoznatiji fudbaleri: Franz Beckenbauer, Oliver Bierhoff, Paul Breitner, Andreas Brehme, Karlheinz Förster, Thomas Häßler, Helmut Haller, Dietmar Hamann, Oliver Kahn, Jürgen Klinsmann, Jürgen Kohler, Pierre Littbarski, Sepp Maier, Lothar Matthäus, Andreas Möller, Gerd Müller, Günter Netzer, Wolfgang Overath, Helmut Rahn, Karl-Heinz Rummenigge, Matthias Sammer, Mehmet Scholl, Harald "Toni" Schumacher, Bernd Schuster, Uwe Seeler, Toni Turek, Berti Vogts, Rudi Völler, Fritz Walter, Wolfgang Weber...
Poslednje utakmice -
26.05. Switzerland - Germany 5:3
31.05. Germany - Israel 2:0
Sastav -
- Manuel Neuer
pozicija - golman
klub - Bayern
datum rodjenja - 27.03.1986.
takmičenja - SP 2010
broj nastupa - 25
- Tim Wiese
pozicija - golman
klub - Werder, posle EP Hoffenheim
datum rodjenja - 17.12.1981.
takmičenja - SP 2010
broj nastupa - 5
- Ron-Robert Zieler
pozicija - golman
klub - Hannover
datum rodjenja - 17.02.1989.
broj nastupa - 1
- Holger Badstuber
pozicija - odbrana
klub - Bayern
datum rodjenja - 13.03.1989.
takmičenja - SP 2010
broj nastupa - 18
- Jerome Boateng
pozicija - odbrana
klub - Bayern
datum rodjenja - 03.09.1988.
takmičenja - SP 2010
broj nastupa - 19
- Benedikt Howedes
pozicija - odbrana
klub - Schalke 04
datum rodjenja - 29.02.1988.
broj nastupa - 7
- Mats Hummels
pozicija - odbrana
klub - Borussia Dortmund
datum rodjenja - 16.12.1988.
broj nastupa 12
- Per Martesacker
pozicija - odbrana
klub - Arsenal
datum rodjenja - 29.09.1984.
takmičenja - SP 2006, EP 2008, SP 2010
broj nastupa - 79
- Philipp Lahm
pozicija - odbrana
klub - Bayern
datum rodjenja - 11.11.1983.
takmičenja - EP 2004, SP 2006, EP 2008, SP 2010
broj nastupa - 85
- Marcel Schmelzer
pozicija - odbrana
klub - Borussia Dortmund
datum rodjenja - 22.01.1988.
broj nastupa - 5
- IIkay Gundogan
pozicija - sredina
klub - Borussia Dortmund
datum rodjenja - 24.10.1990.
broj nastupa 1
- Lars Bender
pozicija - sredina
klub - Bayer Leverkusen
datum rodjenja - 27.04.1989.
broj nastupa - 4
- Marco Reus
pozicija - sredina
klub - Borussia Monchengladbach
datum rodjenja - 31.05.1989.
broj nastupa - 3
- Sami Khedira
pozicija - sredina
klub - Real
datum rodjenja - 04.04.1987.
takmičenja - SP 2010
broj nastupa - 24
- Toni Kroos
pozicija - sredina
klub - Bayern
datum rodjenja - 04.01.1990.
takmičenja - SP 2010
broj nastupa - 24
- Mario Gotze
pozicija - sredina
klub - Borussia Dortmund
datum rodjenja - 03.06.1992
broj nastupa 12
- Andre Schurrle
pozicija - sredina
klub - Bayer Leverkusen
datum rodjenja - 06.11.1990.
broj nastupa - 11
- Bastian Schweinsteiger
pozicija - sredina
klub - Bayern
datum rodjenja - 01.08.1984.
takmičenja - EP 2004, SP 2006, EP 2008, SP 2010
broj nastupa - 90
- Mesut Ozil
pozicija - sredina
klub - Real
datum rodjenja - 15.10.1988.
takmičenja - SP 2010
broj nastupa - 30
- Thomas Muller
pozicija - sredina
klub - Bayern
datum rodjenja - 13.09.1989.
takmičenja SP 2010
broj nastupa - 25
- Lukas Podolski
pozicija - sredina
klub - Koln, posle EP Arsenal
datum rodjenja - 04.06.1985.
takmičenja - EP 2004, SP 2006, EP 2008, SP 2010
broj nastupa - 95
- Mario Gomez
pozicija - napad
klub - Bayern
datum rodjenja - 10.07.1985.
takmičenja - EP 2008, SP 2010
broj nastupa - 50
- Miroslav Klose
pozicija - napad
klub - Lazio
datum rodjenja - 09.06.1978.
takmičenja - SP 2002, EP 2004, SP 2006, EP 2008, SP 2010
broj nastupa - 113
Nemačka reprezentacija sa 24,5 godina ima najmladji, ali i najviši tim na prvenstvu, i ovo drugo smatraju za svoj veliki adut u igri glavom u odbrani i posle prekida u napadu. Mnogi misle da su jedini koji mogu da ugroze titulu Špancima, ali pre svega bi trebalo proći jako tešku grupu. Titula bi i igračima Bayerna pomogla da zaborave izgubljeni pehar Lige šampiona.
Kapiten Lahm kaže da imaju senzacionalan kvalitet tima i da je sve drugo osim osvajanja titule prvaka Evrope neuspeh. On je u svojoj knjizi koja je skoro izašla kazao da je Klinsmann bio loš selektor i da je insistirao na snazi, a da su o tome kako da odigraju utakmicu i o taktici razgovarali igrači medjusobno. Zato je Lowa okarakterisao kao vrsnog i lukavog taktičara.
Magazin France Football proglasio ih je za najbolju reprezentaciju 2011. godine posle četvorogodišnje dominacije Španaca. Tada su imali 8 pobeda iz 8 utakmica. Iza Nemaca su bili Italijani i Holandjani, a Španci tek četvrti. Prvi put posle 2002. godine Nemačka je na prvom mestu. Sve su ovo dobri signali za predstojeći EURO.
Dugo godina Nemci su bili savršeni negativci na svim takmičenjima zbog poznatih istorijskih dogadjaja, ali i loši momci koji ubijaju lepotu fudbala pobedivši madjarsku laku konjicu 1954., neverovatnu Holandiju 1974., Maradoninu Argentinu 1990. ili Englesku Gascoignea 1996. Zato i kažu da bi SP ili EP bez Nemačke bilo kao Star Wars bez Darth Vadera.
Uostalom, ovako izgleda čuveni nemački fudbalski plan -
Edited by Xpert, 01 June 2012 - 20:46.
#10
Ridjis
-
- Members
- 37,708 posts
Posted 02 June 2012 - 23:36
Шпанија
На ред су дошли и тренутни владари Света и Европе. Шпанци су друга репрезентација која је успела да споји односно да истовремено буде и првак Европе и првак Света, када се томе придода да састав који је то успео да учини стиже мање више исти у Пољску и Украјину јасно је ко је први фаворит турнира.
Но да кренемо од почетка а за шпански фудбал то је година 1909. када је оформљен Шпански Фудбалски Савез који је 1913. год. постао члан Фифа. Међутим Шпанска фудбалска репрезентација се начекала до своје прве међународне утакмице, било је то 1920. на ОИ против, у то време једне од највећих фудбалских сила, Данске. Шпанија је тријумфовала са 1-0. Прво учешће на великим турнирима било је на СП 1934.
Због грађанског рата а затим и због Другог светског рата фудбал у Шпанији је био у стагнацији током друге половине 30их, целокупних 40их па и 50их година.
Међутим ипак је остварен пласман на СП 1950. у Бразилу где су Шпањолци завршили као четвртопласирани. То је све до пре две године био највећи успех Црвене Фурије на Мундијалима. У међувремену било је неколико 1/4-финала: '86 у Мексику, '94 у Америци и '02 у Кореји и Јапану, све остало било је још слабије за Шпанију.
У Јужноафричкој Републици 2010 коначно је Шпанија дошла до свог првог финала а одмах и до титуле, те су тако оставили Холанђане да сами носе звање највеће фудбалске силе која није била првак Света. Уједно ове две репрезентације су и одлучивале о победнику претходног Светског купа. Титулом до које је Фурија дошла голом Инијесте у 116ом минуту заокружена је и обележена ера једне сјајне генерације Шпанских фудбалера.
Што се тиче Европских првенстава Шпанци или нису учествовали или су играли значајну улогу. Тако су из квалификација за први ЕП 1960. године избачени јер нису хтели да путују у СССР. У квалификацијама за наредни, 1964., најпре су били бољи од Румуна 6-0 и 1-3, затим од Северне Ирске 1-1 и 1-0 и у последњој рунди, практично 1/4-финалу, од Републике Ирске 5-1 и 2-0. Пошто је од 4 преосталих репрезентација у такмичењу требало наћи домаћина завршног турнира избор је пао на Шпанију односно Мадрид и Барселону. Црвена Фурија је у 1/2-финалу имала тешког противника, снага Шпаније је била тимска игра али и феноменални плејмејкер Луис Суарез, са друге стране Мађарска је била скуп изузетно младих и талентованих појединаца. Домаћин је дошао до победе у продужетку, голом у '115 минуту Амансија.
Финале је одиграно на Сантјаго Бернабеуу где је Шпанија имала скоро 80000 навијача, противник је био СССР али је резултат био исти као против Мађарске, 2-1 за домаћина и новог првака Европе. Све голове на том турниру Шпанија је постигла после акција преко десне стране које је организовао Суарез.
http://www.youtube.com/watch?v=lcNERk1wIw0
Meђутим после овог успеха наступила је криза Шпанске репрезентације, пропуштају се 2 Светска и 3 Европска првенства, у периоду од 1968. до 1976. године.
Ни по повратку на велику сцену, СП 1978 у Аргентини и ЕП 1980 у Италији даље од групне фазе се није ишло. Чинило се да Шпанци неће видети ни Европско првенство у Француској '84 с обзиром да им је пре последњег кола квалификације против Малте требала победа од 11 голова разлике не би ли претекли Холандију на првом месту. На полувремену је било 3-1 а шта се у петнаестоминутној паузи догодило остаће питање, Шпанија за 45 минута постиже 9 голова и победом од 12-1 оверава карту за пут на ЕП.
Са играчима попут Хосе Антониа Камача, Виктор Муњоз, Караска, Сантилане, Македе... Шпанија је важила за талентован тим али не и за једног од главних фаворита. Група је била она помињана у причи о Португалу, Немачка, Румунија, Португал и Шпанија. Нерешени резултати против Португала и Румуније довели су Шпанију у ситуацију да морају да добију фаворизоване Немце. Велику радост донео је Македа у '90 минуту али и прво место у групи. У полуфиналу Шпанија је на пенале била боља од Данске али у финалу против Платинијеве Француске се једноставно није могло, пораз 0-2 је била реална слика квалитета двеју екипа.
Од наредних 5 првенстава Старог континента Црвена Фурија је учествовала на 4, пропуштен је само онај у Шведској 1992. год, али без неких посебних и већих успеха. Два четвртфинала - 1996 у Енглеској и 2000 у Холандији и Белгији, и два учешћа у групној фази - 1988. у Немачкој и 2004. у Швајцарској и Аустрији, су углавном били испод очекивања и амбиција јер пролазиле су ту разне добре генерације за које се сматрало да могу ићи до самог краја. Најпре: Бутрагењо, Камачо, Зубизарета, Салинас, Муњоз, Бакеро, Санчиз, Бегиристаин, Гојкочеа, Амор... Затим: Зубизарета, Фернандо Јеро, Амависка, Алкорта, Гереро, Кико, Абелардо, Донато, Серхи, Каминеро, Надал, Луис Енрике, Мањарин... Да би на крају без неког успеха "потрошена" и екипа: Кањизарес, Јеро, Раул, Елгера, Салгадо, Гвардиола, Мендиета, Мориентес, Валерон, Ечебериа, Бараха, Висенте, Хоакин, Албелда...
Кроз ову последњу генерацију почели су да се "провлаче" неки момци на којима ће лежати темељи златног периода Шпанског фудбала. Икер Касиљас је био учесник још ЕПа 2000., а Пујол, Торес, Ћави и Ћави Алонсо ЕПа 2004. Главна промена је настала када је селектор Луис Арагонес после неуспеха на СП 2006 у Немачкој одлучио да је Шпанији потребан другачији стил фудбала, чувени "тика-така" који је Барселона довела до савршенства. Због тога је и у репрезнетацији главну основу на средини терена чинио двојац Ћави - Инијеста уз феноменалног Ћаби Алонса иза њихових леђа.
Шпанија је у Аустрији и Швајцарској 2008. у групној фази одувала противнике, 4-1 Русе уз три гола Виље, 2-1 Швеђане у овом мечу су до победе дошли тек у '92ом минуту опет голом Виље и у последњем мечу друга постава је победила Грчку 2-1. Након групне фазе јасно је било да ће тешко неко зауставити Фурију у походу ка својој другој великој титули. У 1/4-финалу прваци Света Италијани су били најближи, ако су пеналима могли да захвале што су освојили Мундијал у Немачкој 2 године раније сада су им дошли главе. Након 0-0 Шпанија је коначно победила једну пенал серију у елиминационај фази и докопала се полуфинала. Ту су опет прегазили Русе, овог пута 3-0.
Финални меч на Ернест Хапел стадиону у Бечу против Немачке решио је Фернандо Торес бриљантним поготком.
Тако је кренула Шпанска владавина светским фудбалом која још увек траје а да ли ће бити прекинута овог лета видећемо...
http://www.youtube.com/watch?v=bKA6a8L_fbo
Оно што сигурно мучи селектора Висентеа Дел Боскеа је одсуство најбољег стрелца Шпаније свих времена Давида Виље због повреде. Виља је постигао 51 гол, а током 2008 и 2009 је поставио рекорд - 16 голова на 15 мечева. Играч са највише наступа је капитен Икер Касиљас који је 130 пута бранио гол Шпаније и тешко је поверовати да ће га ико икада стићи.
Тим за Еуро 2012
Голмани:
Икер Касиљас (Реал Мадрид),
Пепе Реина (Ливерпул),
Виктор Валдес (Барселона)
Одбрана:
Алваро Арбелоа (Реал Мадрид),
Серхио Рамос (Реал Мадрид),
Јуанфран (Атлетико Мадрид),
Хорди Алба (Валенсија),
Раул Албиол (Реал Мадрид),
Џерард Пике (Барселона),
Јави Мартинез (Атлетик Билбао)
Средина терена:
Ћави (Барселона),
Серхио Бускетс (Барселона),
Андрес Инијеста (Барселона),
Ћаби Алонсо (Реал Мадрид),
Давид Силва (Манчестер Сити),
Санти Казорла (Малага),
Сеск Фабрегас (Барселона),
Хуан Мата (Челси)
Нападачи:
Јесус Навас (Севиља),
Педро (Барселона),
Фернандо Љоренте (Атлетик Билбао),
Фернандо Торес (Челси),
Алваро Негредо (Севиља)
Поред поменутог Виље нема ни Пујола, Марћене и велико изненађење је отпадање са списка Роберта Солдада који игра феноменалан фудбал последњих година у Валенсији. Велике бриге затаје и криза у којој се највећим делом сезоне налазио Фернандо Торес али Дел Боске верује у њега. Лично бих волео да прва нападачка опција буде Љоренте али због стила који гаји Шпанија бојим се да ће и овај шампионат углавном почињати са клупе. Средина се зна, као и одбрана.
Шпанци су први фаворити и свака ранија елиминација пре полуфинала, па можда чак и тад, била би изненађење.
Група им је таман по мери, Италијани који нису тренутно у сјајној ситуацији, Република Ирска која има своје квалитете али је ипак индивидуално доста слабија и Хрватска којој недостаје боља одбрана за озбиљнији резултат.
Одмах на старту имамо дерби између Фурије и Азура, утакмица се игра 10. јуна Гдањску.
Шпанија је пре неколико дана победила нашу репрезентацију 2-0, мада у тој утакмици Дел Боске је извео комбинован тим, без играча Барселоне, Ат. Билбаа и Челсија. 4 дана касније играли су и против Јужне Кореје и победили 4-1. Последња припремна утакмица је сутра против Кине.
#11
Ridjis
-
- Members
- 37,708 posts
Posted 04 June 2012 - 00:22
Република Ирска
Током деценија ирски фудбал је дао велики број фудбалских мајстора, ипак успеси репрезентације су изостајали.
До 1920. године постојала једна репрезентација баш као и једна држава Ирска, те 1920 долази до раздвајања на две земље Северну Ирску и Републику Ирску. Репрезентација Републике Ирске је до 1936. године играла под називом Слободна држава Ирска. Први меч ове екипе забележен је 28. маја 1924. на Олимпијским играма у Француској против Бугарске, и то победом од 1-0. Био је то деби националног тима на једном значајном такмичењу, максимум је било 1/4-финале.
Први пут Ирци су играли у квалификацијама за једно СП 1934. године али се нису пласирали.
Од 1937. репрезентација наступа једноставно као Ирска.
Међутим још од раздвајања државе на два дела, обе репрезентације су заступале став да су оне прави представник Острва и да имају право на све играче са истог. Тако се дешавало да су обе репрезентације и Република Ирска и, најпре Слободна Држава Ирска а затим, Ирска позивале исте играче да наступају за њих. Број оних који су носили дрес оба национална тима није био мали. То је све некако пролазило углавном из разлога што ове две репрезентације нису наступале на истим такмичењима. Када су се за квалификације за СП 1950 године пријавиле и Северна Ирска и Ирска а при томе имале четворицу играча који наступају за обе екипе ФИФА је решила да раскрсти са тим. Донета је одлука да ни једна од репрезентација не може да наступа под називом Ирска и да играчи који играју за један не могу да наступају и за други нациналан тим. Тако од 1953. године па до данас имамо Северну Ирску и Републику Ирску.
Светска првенства пропуштана су у низу, '30, '34, '38, '50, '54, '58, '62 а да притом Република Ирска није била ни близу пласмана на Мундијал, ако не рачунамо квалификације за СП 1934. и 1938. када је било потребно и довољно добити само један двомеч. Од 1960. године крећу и квалификације за Европска првества али ни за тај почетни ЕП у Француској Ирска није остварила ништа позитивно.
ЕП 1964. године даће и први озбиљнији резултат за Републику Ирску. Зелени су најпре елиминисали Исланд, 4-2 и 1-1, а након тога Аустрију 0-0 и 3-2 те тако стигли до 1/4-финала и на само корак од завршног фајнал-фора. Међутим Шпанци су их демолирали у два меча, 5-1 и 2-0 тако да су Ирци морали да се задовоље тим и таквим искораком.
Но након тога серија пропуштених СПа и ЕПа се повећава, до 1976. године квалификације за 3 Мундијала и 2 првенства Европе су одиграна а Ирци су забележили теко по коју победу или реми код куће у мечевима са квалитетнијим ривалима.
У квалификацијама за ЕП 1976. у Југославији Република Ирска се нашла у групи са СССРом, Турском и Швајцарском. Квалификације су отворили одличним наступом у Дублину и победом од 3-0 над Совјетима. Након тога реми у Турској па победа кући против Швајцараца али и два везана пораза на страни, у Кијеву у Берну. Победа у последњем колу против Турске била је довољна само за друго место и бод мање од СССРа. Совјети су као што знамо на том ЕП у Београду освојили титулу.
СП '82 и квалификиције за одлазак у Шпанију били су нова велика шанса за Ирце. Тукли су Французе, Холанђане и Кипар код куће, а са Белгијом ремизирали, у гостима победили Кипар и ремизирали са Холандијом. На крају ће гол-разлика бити та која ће их оставити иза Француске и без СП.
1986. године десиће се битан моменат за национални тим републике Ирске, на његову клупу доћиће Џек Чарлтон, човек који је као играч учествовао у освајању јединог Енглеског великог трофеја, СП 1966, који је са пуно успеха водио Милсборо и на крају брат легендарног Сер Бобија Чарлтона. Он ће унети одређене промене у Ирску репрезентацију што ће довести до њеног најуспешнијег периода. Одмах је изборен пласман на ЕП у Немачкој '88 али и на СП '90.
Квалификациона група за тај шампионат Европе у Немачкој била је: Република Ирска, Шкотска, Бугарска, Белгија и Луксембург. Но одлучујућу утакмицу нису одиграли Ирци већ Шкоти, наиме пре последњих дуела Република Ирска је имала 11 бодова а Бугари 10, али зелени више нису имали утакмица а Бугари јесу кући са Шкотима.
Гол који је одлучио
http://www.youtube.com/watch?v=cA5vwZxVzqw
На сам завршни турнир Ирци су дошли као ауцајдери, група СССР, Холандија и Енглеска није пуно обећавала. Међутим Ирска сјајно креће и изненађује Енглезе 1-0, а у другом мечу Совјети једва извлаче бод,1-1. Последње коло је уједно био и меч одлуке ко ће у полуфинале, Република Ирска или Холандија, првима је одговарао и бод. А њега су имали све до '82 минута када је Кифт донео Холандији победу од 1-0. Тако су Ирци завршили своје прво и једино учешће,до овог лета, на Европским првенствима као петопласирани. Генерацију која је начинила први велики успех за репрезентативни фудбал чинили су: Кевин Моран, Рони Велан, Џон Шеридан, Џон Олдрич, Најл Квин...
http://www.youtube.com/watch?v=o5RCozoW-bI
Одмах затим на овај успех надовезао се одлазак и на, за Републику Ирску, прво СП. У Италији 1990. године Ирци појачани Дејвидом Олиријем, Стивом Стаунтоном и Тонијем Каскарином су опет у групи добили Енглезе и Холанђане а поред њих и Египат. Три ремија било је довољно за друго место и дуел са Румунима у 1/8-финала. Тај окршај припао је зеленима након извођења једанаестераца па је успех био још већи. 1/4-финале донело је тешког противника, домаћина Италију која је имала тог лета свог јунака Тота Скилаћија који је и против Републике Ирске постигао једини погодак на утакмици. Ипак Ирци су се задовољни вратили кући јер је седмо место био изузетно леп резултат за њих.
У наредних 20 година од 5 СП и 5 ЕП Република Ирска учествоваће само на два Мундијала, '94 у САД и '02 у Јапану и Кореји, оба пута такмичење су завршили у 1/8-финала.
Да је било правде имали би један наступ више и то на претходном Светском купу у Јужној Африци.
Европски шампионати су прескакани а увек је јако мало фалило Ирцима да оду на завршни турнир. Посебно нам у сећању остају квалификације за ЕП 2000. када су у истој групи били Југославија, Реп. Ирска и Хрватска које су пре последњег кола имале 16, 15 и 14 бодова репспективно. Док смо ми на Максимиру грчевито бранили 2-2 Ирци су имали у Скопљу предност 1-0 а самим тим и прво место, да би драма била комплетна потрудио се Ставревски који је у '90 минуту изједначио те тако Југославију послао у Холандију и Белгију а Републику Ирску у бараж где ће због гола у гостима Турска бити боља.
Ирска одлази у Пољску и Украјину после квалификационог циклуса који су завршили на другом месту иза Русије а испред Јерменије, Словачке, Македоније и Андоре, и после баража у коме су били бољи од Естоније (4-0 и 1-1).
На овом турниру биће ауцајдери, у групи ће вребати шансу да изненаде Италију и Хрватску у борби за друго место пошто би требало да Шпанци буду неприкосновени.
Тим им је састављен највећим делом од добрих играча Премијер лиге, по просеку година биће једна од најстаријих, ако не и најстарија, репрезентација шампионата.
Имају врхунског голмана Шаја Гивена који је рекордер по броју наступа за репрезентацију (121), Ричарда Дана, Џона Ошеја, Ејдена Мекгидија, Дамјана Дафа, Дарена Гибсона, Кевина Дојла, феноменалног Робија Кина који је набољи стреалац свих времена са 53 гола...
И на крају доброг селектора Ђованија Трапатонија.
Његов списак
Spoiler
Пре неколико дана победили су Босну 1-0 а сутра их очекује последња провера против Мађара у Будимпешти.
На ЕП први меч играју 10. јуна против Хрвата и биће то можда меч одлуке за њих. Уколико изгубе шансе да се нађу међу осам најбољих су минималне, због тога ће морати да буду опрезни. Мада ако желе пласман у други круг вероватно би морали да траже победу против наших комшија.
#12
Ridjis
-
- Members
- 37,708 posts
Posted 05 June 2012 - 22:24
Италија
Гледањем Италијана како играју фудбал може се много тога видети из разних сфера живота. Могуће је много научити о моди, лакше је замислити снег у јулу него да Азури немају лепе дресове, сређене фризурице и по неког "манекена" у екипи. О глуми да не трошимо речи, када крене гестикулирање прађено одговарајућим потезима руке одједном разумете италијански иако никада ни речи нисте разменили. Да је срећа у животу и фудбалу неопходна у битним тренуцима такође најбоље презентују утакмице Италијанског националног тима. Ипак овде дискутујемо о фудбалу а Италијани и на ту тему имају много тога да кажу, јер једноставно током деценија су показали да умеју да играју ову игру и, што је можда још важније, да знају како доћи до великих резултата.
Но да кренемо од самог почетка али без превише опширности и детаља иначе овај би пост можда био предугачак и за оне највеће љубитеље фудбала и Италијанских тимова. Италијански национални тим први меч је одиграо 1910. године када је у Милану савладао Француску са 6-2, иначе интересантно је да су тада играли у формацији 2-3-5 Након тога Италија је играла мноштво пријатељских мечева, са успехом учествовала и на ОИ а када је напокон стигло прво СП у Уругвају 1930. године они су одбили позив на турнир. Пошто су друга најуспешнија репрезентација на Светским првенствима осврнућу се само на пласмане, највећи фанови за детаљнију причу могу посетити линк, 4 пута су Италијани били прваци света: 1934. као домаћини, четири година касније у Француској, 1982. у Шпанији и 2006. у Немачкој, 2 пута други: 1970. у Мексику и 1994. у САД, као домаћини 1990. трећи, а у Аргентини 1978. забележили су четврто место. Само два пута нису играли на Мундијалу, на поменутом првом где нису желели да узму учешће и у Швајцарској '54, када се нису пласирали.
На Европским првенствима је било мање успеха али имају Азури чиме да се подиче и када је у питању такмичење на Старом континетну.
Такав први турнир 1960. су пропустили, једноставно се нису такмичили, а прикључили су се четири година касније када су на старту савладали Турску (6-0 и 1-0) али их је на путу ка Шпанији зауставио СССР.
1968. се мења систем квалификација па уместо двомеч дуела први пут се уводи групно такмичење, из 8 група првопласиране екипе одлазе у додатни бараж. Италијани су своју групу (Румунија, Швајцарска, Кипар) освојили уверљиво са само једним ремијем у Берну а након тога у двомечу били бољи од Бугара (2-3 и 2-0)
Тек након обављених квалификација бирао се домаћин завршног турнира међу једном од 4 репрезентација. Одабрана је Италија...
Играло се у три града, у Риму, Напуљу и Фиренци а Талијани су у полуфиналу за противника добили СССР. Меч је након 120 минута завршен без победника а како у то време није било пенала за одлуку победника бацан је новчић и он је рекао Италија иде у Рим на финални меч против Југославије која је била боља од Енглеске голом Драгана Џајића. И у финалу Џаја је довео Југословене у вођство које је трајало све до '80ог минута када Доменгини изједначава. Још једном Азури играју продужетке и још једном меч није одлучен ни после њих. Овога пута није бацан новчић већ је одиграна нова утакмица 2 дана касније у којој је Италија била боља и тријумфовала 2-0, головима Риве и Анастасија.
Тако су Италијани стигли до свог јединог злата са Европских првенстава, томе могу захвалити: Риви, Зофу, Ривери, Факетију, Доменгинију, Анастасију, Мацолију...
http://www.youtube.com/watch?v=sdJO7hr3Emo
Почетком 70их генерација која је остварила описани успех је полако завршавала са фудбалом а није било адекватне замене тако да је дошло до пада квалитета тима и пропуштања великих такмичења, пре свега Европских шампионата. '72 нису отишли у Белгију пошто их је управо та репрезентација надвисила у баражу а за ЕП '76 у Југославији нису прошли ни квалификациону групу.
ЕП 1980. године је било прво на коме је наступало 8 репрезентација и за које се домаћин бирао пре квалификација, самим тим домаћин је имао загарантовано учешће. Тог лета то је била Италија, која је на самом завршном турниру добила групу са Шпанијом, Енглеском и Белгијо. Азури су се некако докопали другог места испред Шпаније и Енглеске а иза Белгије. То је било довољно само за борбу за треће место, за њега је поред Италијана конкурисала и Чехословачка, освајач претходног ЕПа. Меч је одлучен након пенала а бронза је припала гостима, да их тако назовем.
У тим тренуцима Италија је била трећа на свету и четврта у Европи па се мислило да се након година кризе креће ка новим успесима. Чак ни скандал око намештања утакмица и велики број суспензија за играче, чак и звезде попут Паоло Росија, нису спречили Италију да 1982. по трећи пут постане првак Света. Због тога неквалификовање и изостанак са ЕП у Француској 1984. године јесте био изненађење.
Италијани са новом младом али феноменалном генерацијом: Зенга, Вијали, Барези, Малдини, Роберто Бађо, Карло Анћелоти, Манћини... долази на завршницу ЕПа '88 у Немачкој. Потучени су Шпанци и Данци а са домаћином два бода су подељена. У полуфиналу је СССР био бољи, 2-0, али свакако је то била најава великих могућности овог састава.
Године које следе ипак неће донети оно што се од овог тима очекивало, барем када је реч о ЕП. '92 у Шведској пласман није изборен а четири година касније у Енглеској на завршном турниру групна фаза је била крајњи домет. Том приликом је постепено извршено увођење неких нових момака попут Несте или Дел Пјера.
Толдо, Замброта, Неста, Канаваро, Малдини, Албертини, Конте, Песото, Фиоре, Тоти и Инзаги била је стартна постава Италијанске репрезентације која је остварила други најбољи резултат на Европским првенствима.
Било је то у Холандији и Белгији 2000. године. Сам пласман на првенство био је тежак услед доста киксева, поготово код куће где нису добијене утакмице против Белорусије (0-0) и Данске (2-3). Међутим на крају Италијани 15 а Данци и Швајцарци по 14 поена.
На турниру је то изгледало много боље, Турска 2-1 (Конте и Инзаги), Белгија 2-0 (Тоти и Фиоре) и Шведска 2-1 (Ди Бјађо и Дел Пјеро) за 9 од 9.
Ни квалитетни Румуни нису могли да се одупру у 1/4-финалу, победа Италије од 2-0 одвела их је до већ описане утакмице са Холандијом. У том мечу се прославио Франческо Толдо, он је свој гол практично зачарао па су Холанђани од 6 пенала, 2 из игре, погодили само један. Тако су Италијани дошли до другог финала на ЕП. Противник је био првак света Француска са одличним тимом: Зидан, Анријем, Тирамом, Дешамом, Десаијем, Вијером, Бланом, Ђоркаефом... Италијани нису могли да рачунају на Замброту због црвеног картона у полуфиналу а изненађење Дина Зофа био је Марко Делвекио. Да је прави потез Делвекио је показао у 55ом минуту када је погодио Бартезову мрежу за 1-0. Притискали су Французи али су Азури одолевали, трофеј им је већ био у рукама и почело је одбројавање... Играо се '93 минут утакмице Бартез је испуцао последњу лопту ка противничком голу, Трезеге је надскочио Јулијана али Канаваро је имао прилику да интервенише. Лопта је била мало превисока за невероватног Фабио на том ЕП и он ју је само очешао те је она кренула ка гол-аут линији баш где се налазио Силван Вилтор, овај је левом ногом шутнуо лопту искоса по земљи у даљу леву страну Толдовог гола и она је прошла испод руке Италијанског голмана који је, чини се могао боље да реагује. Италијани су били у шоку, обично се њима такве ствари не догађају али ето... Меч је морао да се одлучи или после продужетака или након пенала. До њих није дошло јер је Трезеге прелепим волејом постигао златан погодак и тако је Француска постала прва репрезентација која је спојила Светску и Европску круну.
Италијани ће им се "осветити" 6 година касније у финалу СП...
http://www.youtube.com/watch?v=EW1O90I9jr8
Лето 2004. Азури неће памтити по лепом, на ЕП у Португалији нису прошли групу захваљујући малој "игрици" Данаца и Швеђана који су у последњем колу одиграли 2-2, једини резултат којим су обе екипе пролазиле и једини могући резултат који Италији није одговарао. Ипак екипа која је имала Дел Пјера, Вијерија, Тотија, Несту, Канавара, Пирла, Касана, Буфона... морала је и сама боље да одигра против поменутих репрезентација.
Већ у Швајцарској и Аустрији 4 година касније Италијани су имали слабији тим, састав Барзаљи, Матераци, Ди Натале, Каморанези, Пирло, Панући у годинама, Гатузо, Дел Пјеро у годинама, Амбросини... није имао тај квалитет као претходна два. То се и виделу на старту турнира против Холандије када су доживели катастрофу 0-3.
Против Румуна бод је спасао Панући а како је и Француски тим био у великом паду у последњем колу су директно одлучивали која ће од ове две репрезентације у 1/4-финале. Пирло и Де Роси донели су још једну, малу, освету Французима за изгубљено финале 2000. Даље од 1/4-финала се није могло јер је препрека била прејака а то је била Шпанија. Талијани су се борили и пружили изузетно јак отпор, били можда и ближе победи него што су многи очекивали а све што су изборили били су једанаестерци. Среће их је још једном напустила али не сумњам да ће им вратити неком наредном приликом, само морали би да имају нешто бољи тим него што га тренутно имају.
На овај шампионат у Пољску и Украјину одлазе после у принципу лаких квалификација. Можда би и било неких компликација за њих да се нису догађале ненормалне ствари ван фудбалског терена што им је олакшало посао. Дивљање хулигана из Србије дало је Италији вероватно кључна 3 бода за миран одлазак на ЕП. Група у којој ће играти већ је описана, Азури на старту одмах играју најтежи меч против Шпаније за коју се очекује да заузме прву позицију. 14. јуна противник ће им бити вероватно главни конкурент у борби за пласман другу фазу - Хрватска. Тај меч морали би да добију уколико не мисле да се брзо врате кући.
Као што већ поменух овом тиму Италије без икакве сумње недостаје квалитет какав су имали неки ранији и славнији састави репрезентације.
Но то су Италијани и њих никада не смете отписати, увек се могу провући кроз групу, у 1/4-финалу постигну рани гол и одиграју катанаћо, у полуфиналу победе са пенала и очас посла ето их у финалу... Искрено не верујем да се то може десити и овог лета али видећемо...
Главне узданице тима су свакако: капитен Буфон, Кијелини, Пирло, Де Роси, Балотели, Касано... Танко зар не?
Међутим има ту доста квалитетних и тимских играча попут Мађа, Монтолива, Маркизија, Ноћерина, Барзаљија, Ди Наталеа тако да може да се направи екипа која ће почивати на колективној и дисциплинованој игри. То је већ посао селектора Ћезареа Пранделија а да му неће бити лако показале су и пријатељске утакмице, на последње три Италија је поражена, од Уругваја и Америке (0-1 обе) а чак су мечеви одиграни у Италији, и од Русије чак 0-3. Додуше само овај последњи је скоријег датума и у склопу припрема за ЕП,
Састав тима:
Spoiler
Потенцијална "бомба" ове екипе је Марио Балотели. Момак који може толико доброг да донесе али може и два пута више штете да начини по себе и своје саиграче.
У принципу он је овде једини играч са потенцијалом да постане и буде фудбалер светске класе, најбољи међу најбољима, али је већ толико глупости направио за ово мало година колико има да већ може књига да се напише. Без обзира на све он уверава да када игра за репрезентацију своје земље такве ствари му се не могу и неће дешавати. Колико је у стању да одржи реч показаће ово лето, лично још увек верујем у њега као јединог могућег покретача ове Италије.
#13
Ridjis
-
- Members
- 37,708 posts
Posted 07 June 2012 - 14:38
Хрватска
Да у Пољској и Украјини буде представника Балканског полустрва потрудили су се Хрвати. Комшије ће тако по четврти пут учествувати на шампионату старог континента, за једну релативно младу и малу државу није мала ствар. Једна од ретких нација која од нас више уздиже и слави своје фудбалере али их исто тако разапиње на крст уколико је резултат лош. Ипак рекао бих да је њима фудбал и национални тим некако више у крви, а и сами играчи играју са већом жељом за национални тим.
Ову неку паралелу са нама сам направио јер ма колико неки желели да негирају то два народа су веома слична. Када је фудбал у питању највећа разлика је у томе што Хрватска репрезентација ретко пропушта велика такмичења а Српска ретко одлази на њих...
Иако је независна Хрватска држава а самим тим и фудбалска репрезентација какву данас познајемо настала тек након распада Југославије 1991. године много раније је национални тим играо неке пријатељске утакмице. У периоду Другог светског рата када је на простору бивше Краљевине Југославије формирана Независна Држава Хрватска паралелно је формирана и фудбалска репрезентација. Овај тим је од 1940. до 1944. године одиграо 19 пријатељских утакмица а прва је била против Швајцарске у Загребу коју су Хрвати добили 4-0. Током ових ратних година најчешће се играло са Словацима, 7 пута уз биланс 6 победа и један пораз. Прекидом рата нестала је НДХ а самим тим и ова репрезентација.
До 1991. године хрватски фудбалери су наравно наступали за југословенски национални тим и били су његова значајан чинилац.
Иако је Хрватска своју независност прогласила '91 већ годину дана раније репрезентација је одиграла своје прве мечеве, биле су то победе у пријатељским утакмицама 2-1 против САД и 2-0 против Румуније. Чланови ФИФА и УЕФА постају 1992. године а за учешће у квалификацијама на СП '94 у Америци је било касно.
Због тога прва такмичарска утакмица је била 4. септембра 1994. у Талину у оквиру квалификација за ЕП 1996. Головима Шукера Хрватска је победила 2-0.
На крају после 10 одиграних кола Хрвати су направили велики успех и заузели прво место испред вицешампиона света Италије притом их победивши у Палерму 2-1.
ЕП у Енглеској кренуло је као из снова, голом Влаовића савладана је Турска 1-0 а у другом колу Шукер и Бобан демолирали су првака Европе из '92 Данску са 3-0.
У последњој утакмици која је одлучивала о првом месту у групи Португалци су били бољи, 3-0.
Можда је требало тај меч озбиљније играти и са најјачим саставом јер друго место је у 1/4-финалу за противника донело Немачку, каснијег освајача титуле.
Но и поред тога Хрвати су одиграли храбро и добро се држали, гол Клинсмана у првом полувремену са пенала анулирао је Давор Шукер мајсторски потезом а меч је по свему судећи одлучило искључење Игора Штимца у '56 минуту, само 5 минута након изједначења. Већ у '59 минуту Матијас Замер је поставио коначних 2-1.
Тиме је окончано прво појављивање Шаховничара на јаким турнирима, могло би се рећи успешно
Тај тим био је састављен од изузетних фудбалера и чланова чувене младе "Чилеанске генерације" Југолсавије која је 1987. године на СП освојила златну медаљу. Шукер, Штимац, Просинечки, Јарни, Бобан, Билић, Бокшић, Асановић... били су играчи од којих се очекивало да заједно са Стојковићем, Савићевићем, Мијатовићем, Михајловићем и осталима направе велике успехе као Југославија. Међутим првопоменута екипа је самостално тражила неки свој пут ка успеху и слави. Нашли су га 1998. на СП у Француској када су после изузетних игара турнир завршили као победници у борби за треће место. Није далеко било ни финале али је тај сан срушио Лилијам Тирам за којег мислим да му је то полуфинале једини меч у каријери у коме је постигао два гола на утакмици.
Кроз све ове велике успехе репрезентацију је предводио легендарни Ћиро Блажевић.
Нико на позицији селектора неће прићи ни близу његовог успеха, Хрватска ће и 2002. и 2006. учешћа на Мондијалима завршавати у групној фази, а на претходно СП у Јужној Африци нису ни отишли.
Што се тиче Европских првенстава пропуштено је само једно и то оно у којима су Хрвати играли у истој квалификационој групи са нама.
2004. у Португалији група је била изузетно јака, Францукса, Енглеска, Швајцарска и Хрватска. Шаховничари су киксирали у првој утакмици када су ремизирали са Швајцарцима 0-0. Уследила је најбоља њихова игра и то против Француске када су након 0-1 у првом полувремену окренули резултат на 2-1 захваљујући одличном Дади Прши, ипак до краја је Трезеге поравнао на 2-2. У последњој утакмици Хрвати су тражили победу за пролаз против Енглеске и кренуло је добро голом Нике Ковача у '5ом минуту, међутим до краја се све распало па је Енглеска победила 4-2 а Хрвати се вратили кући.
Један од највећих хитова квалификација за ЕП у Аустрији и Швајцарској 2008. били су Хрвати. У групи са Енглеском, Русијом, Израелом, Македонијом, Естонијом и Андором они су изгубили само једном и то у Македонији и играли два пута нерешено са Русима. Коло пре краја пласман је био изборен тако да су у Лондон могли туристички да путују. Енглезима је победи била потребна не би ли завршили испред Руса који су гостовали Андори, сви су очекивали сигурну победу Енглеске. Сви осим Хрвата... После 15 минута шок на Вемблију, 90000 навијача је у неверици јер Хрватска води 2-0 головима Крањчара и Олића. Домаћин преко Лампарда и Крауча некако стиже до 2-2 и виртуелног бода који је био довољан за пласман на Еуро с обзиром на бољи међусобни скор са Русима. Бод је остао само витуелан јер је Петрић срушио Горди Албион голом за 3-2.
http://www.youtube.com/watch?v=r_GM10Rz-vw
После ове часне и велике победе за Хрватску репрезентацију порасло је и самопоуздање али и апетити пред пут у Аустрију. Није то било без основа, Хрватска је имала добру екипа са добрим селектором који је умео да мотивише играче и извуче из њих најбоље.
Славен Билић је наставио и на ЕП са својим момцима тамо где је стао у квалификацијама. Голом Модрића побеђена је Аустрија на отварању а онда је пао и велики фаворит Немачка 2-1. Тријумф против пољске је оверио групну фазу са максималних 9 бодова.
Очекивања су била да у 1/4-финалу и Турска може бити премостива препрека.
И била би да утакмица није потрајала још 15ак секунди...
После доста прилика, поготово за Хрвате, меч је отишао у продужетке а када је Класнић у '119ом минуту постигао гол цела Хрватска је славила пласман у полуфинале. Меч је продужен за један минут и док су откуцавале последње секунде голман Турске Рушту је испуцао последњу лопру ка голу Хрвата, она је завршила у 16 метара и ту након неке гужве дошла до Семиха Сентјурка који је закуцао у мрежу. Морално сломљени Хрвати нису имали способности да кроз једанаестерце дођу до онога што им је измакло за свега неколико секунди. Чак тројица од четворице извођаџа су промашили...
http://www.youtube.com/watch?v=ipi-sbqrsgU
Карта за Пољску и Украјину је изборена можда и теже него што се очекивало. Сама квалификациона група није била претерано тешка: Грчка, Хрватска, Летонија, Израел, Грузија и Малта. Порази од Грчке и Грузије у гостима, кикс кући против Грка а умало и против Грузије условили су да Ватрени морају до ЕПа кроз бараж. А тамо они, крвници са Еура 2008 - Турци. Идеалан тренутак и прилика за освету.
Победа од 3-0 усред Истанбула била је довољна за миран реванш и какву такву наплату рачуна Турцима.
Пут Пољске и Украјине крећу:
Golmani: Stipe Pletikosa, Danijel Subašić, Ivan Kelava;
Odbrana: Domagoj Vida, Jurica Buljat, Vedran Ćorluka, Josip Šimunić, Gordon Šildenfeld, Ivan Strinić, Danijel Pranjić;Srednji red: Darijo Srna, Tomislav Dujmović, Ognjen Vukojević, Ivan Rakitić, Luka Modrić, Ivan Perišić, Niko Kranjčar, Milan Badelj, Ivo Iličević;
Napad: Nikola Kalinić, Nikica Jelavić, Mario Mandžukić, Eduardo da Silva.
Билић је морао да са списка изозстави Ловрена и Калинића због повреда. На располагању има сјајан нападачки кадар: Едуардо, Манџукић, Јелавић и Олић, мука је одлучити се за стартере.
Везни ред је такође одличан: Модрић, Крањчар, Перишић, Срна, Ракитић, Бадељ, Вукојевић...
Највише проблема ова екипа има са одбраном, да су и ту попуњени као у предње две линије вероватно би спадали и у фаворите на ЕП. Овако одбрана остаје највећа главобоља за селектора Билића.
Хрватима би први меч требао да буде императив јер је Република Ирска сигурно слабија од Шпаније и Италије, барем по играчком кадру. Са 3 бода из тог меча ушли би у друго коло далеко растерећеније и са предношћу у односу на Италијане.
Шансе су ту, постоје и ако Хрвати буду играли као на претходном Европском шампионату не сумњам да ће проћи у другу фазу.
Edited by Xpert, 08 June 2012 - 13:32.
#14
Ridjis
-
- Members
- 37,708 posts
Posted 09 June 2012 - 19:48
Француска
Француска спада у ред најстаријих репрезентација, основана је 1904 а од исте године је и чланица ФИФЕ. Такође 1904 године Французи су одиграли и свој први интернационални меч против Белгије, било је 3-3.
Иако ето спадају међу коловођама Светског и Европског фудбала они су дуго чекали на веће успехе. Први је био на СП у Шведској 1958. када је остваерн пласман на трећу позицију. Носици овог резултата били су легендарни Жис Фонтен, Рајмон Копа, Жан Винсен, Мариан Висниески...
1982. Мишел Платини је одвео екипу до четврте позиције на Мундијалу у Шпанији а четири год. касније у Мексику пласман је поправљен за једно место.
Свој врхунац француски национални тим доживео је у периоду 1998-2000 када су повезали титулу шампиона Света и Европе. Најпре су '98 као домаћини у финалу СП били бољи од Бразила 3-0 а онда су у Холандији и Белгији потврдили своју доминацију освајањем титуле првака Евеопе.
Након те 2000. француска репрезентација иако састављена од врхунских играча је у паду резултата али и квалитета игара. Једини искорак било је СП 2006 када су стигли до финала али ту изгубили од Италије.
Наведеним резултатима се могу дописати и још два прва места на куповима Конфедерација.
Да се осврнемо детаљније на Европска првенства...
У првом такмичењу у борби за назив шампиона Еворпе, одржаном 1960, Галски петлови су узели учешће. Прва рунда је зза њих била лака, торпедовали су Грке 7-1 и 1-1. То је била углавном екипа која је '58 у Шведској освојила бронзу са Фонтеном и Копом. У 1/4-финалу ништа боље нису прошли ни Аустријанци, 5-2 и 4-2 па су се Французи нашли међу 4 најбољих репрезентација Европе. Управо су они одабрани за домаћина првог завршног турнира, градови у којима се играло били су Париз и Марсеј. У Паризу на Парку Принчева свој полуфинални дуел одиграле су репрезентације Француске и Југославије. До данашњих даан остаће то јеедан од најбољих мечева на Европским шампионатима. Луда утакмица у којој је било пуно преокрета завршена је на крају 5-4 у корист Југославије. Наша репрезентација повела је преко сјајног Милана Галића, Триколори су окренули на 4-2 средином другог полувремена но Јерковићеви голови су донели велику победу Југословенима. У борби за треће место уследио је још један пораз, овог пута од Чехословака 2-0.
Након два везана полуфинала на великим такмичењима (СП '58 и ЕП '60) следи велики пад и криза Француске репрезентације која ће потрајати две деценије, током читавих 70их и 80их. Селектори су се мењали као на траци али успеха није било ни на видику. Пропуштено је 5 Европских првенстава ('64, 68, 72, 76 и '80). Отишли су на један Мундијал, 1966 у Енглеској где су испали у групној фази и то је било све за 20 година.
Нова ера за Французе креће са појавом "магичне чеворке" коју је предводио Мишел Платини а уз њега ту су били Жан Тигана, Ален Жирес и Луис Фернандез. Тим предвођен њима одмах на СП у Шпанији 1982. стиже до новог полуфинала и нове спектакуларне утакмице али нажалост по Француску и новог пораза. Западна Немачка је победила након пенала али Французи су у продужетку повели 3-1 након 8 минута игре но ни то им није било довољно за победу. Овај меч је остао упамћен и по криминалном старту Немачког голмана Харолда Шумахера на Батистону којем је поломио ребра, избио зубе и послао га у кому. Немци за ово нису кажњени нити пеналом, нити црвеним картоном већ је игра настављена као да се ништа ниеј догодило.
За домаћина ЕП 1984. године опет је одабрана Француска. Овога пута Триколори су били главни фаворити за освајање трофеја. Групна фаза је прошла без проблема, отварање против Данаца је решио Платини у 78ом минуту, Белгијанцима је у другом колу дао 3 гола у победи од 5-0, баш као и Југолсавији за 3-2. Максималан број бодова и гол разлика 9-2 показали су да су кладионице биле у праву.
Следило је полуфинале, оно што до тог лета никако није ишло Гранцузима, међутим у полуфиналу изненађујуће противник је била Португалија од којих се није очекивало да се нађу ту. Французи су били пуно квалитетнији тим али умало нису упрскали и ову прилику. Добро су кренули и повели у '24ом минуту, деловало је као да све имају под контролом али онда је Жордао изједначио 10ак минута пре краја па је утакмица отишла у продужетак. Када је исти играч у '98ом минуту довео Португал у воћство 2-1 навијачи су већ почели да доживљавају deja vu. Да се то не деси побринуо се најпре Домерги који је својим другим голом на утакмици изједначио а онда и Мишел Платини одлучујућим голом у '119 минуту.
Француска је коначно успела да се домогне једног великог финала, где су их сви и очекивали пре ЕП а очекивало се да ће се у том финалу сусрети са Западном Немачком и да ће доћи до велике освете за догађаје од 2 год раније.
Но у финале нису стигли Немци већ Шпанци те је посао домаћину био олакшан, Платини и другари славили су 2-0 и тиме Француској обезбедили вечну славу и част.
http://www.youtube.com/watch?v=DRjzNsUgK6s
Након овог ЕП уследило је СП у Мексику које је представљало практично опроштај поменуте "магичне четворке" с обзиром да су већ полако дошли до заласка каријере. Мишел Платини који је уз Зинедина Зидана свакако највећи француски фудбалер двих времена се повукао и из репрезентације и из фудбала након квалификација за ЕП 1988. у којима је Француска била очајна. Победили су само Исланд код куће и били трећи иза СССРа и Источне Немачке.
Нова екипа састављена од Папена, Блана, Дешампа, Птија, Касонија, Болија... већина добро познатих навијачима Црвене Звезде а посебно капитен Аморос 
Та нова екипа је успела да се пласира за ЕП 1992. у Шведској али нису прошли групу, у одлучујућем мечу за 1/2-финале Данци су били бољи 2-1.
Четири године касније у Енглеској већ су почеле да се назиру контуре једне нове моћне Француске генерације. Блану и Дешампу придружили су се Ђоркаеф, Десаи, Лизаразу, Дигари, Карембе, Тирам, Локо, Бартез и Зинедин Зидан који је тада имао 23 године.
Победе над Румунијом и Бугарском те подела бодова са Шпанијом биле су довољне за прво место и 1/4-финале.Уследио је меч са јаким Холанђанима који се завршио 0-0 и после 120 минута па су Французи са пенала отишли у полуфинале које ће се још једном показати као непремостива препрека. Ту су са Чешком одиграли готово идентичан меч као са Холандијом, 0-0 и пенали. Ипак овога пута лошије су шутирали од противника међутим и након те утакмице Французи су наставили један низ од 29 утакмица без пораза након 90 минута игре. Све је то указивало да следи нешто велико.
То што је следило било је стварано око Зинедина Зидана играча који је играо сјајан фудбал али који ће експлодирати на СП 1998. У принципу француски национални тим и његови успеси могу се поделити у три ере, Фонтенову, Платинијеву и Зиданову. Ова последња свакако је била најуспешнија а за то је најзаслужнији управо Зизу који је у финалу СП '98 са два гола срушио Бразил.
Наравно Зидан не би могао ништа сам да учини да није имао сјајне играче, а поред већ поменутих током СП '98 и ЕП '00 стигли су нови врхуснки фудбалери: Анри, Трезеге, Пирес, Вијера, Анелка.
У групи нако прве две утакмице и две победе над Данском 3-0 и Чешком 2-1 пласман у другу рунду је био обезбеђен, остало је да се одигра меч за прво место у групи са домаћином Холандијом. У још једној одличној утакмици Французи су изгубили, 2-3 па уемсто на Југославију отишли су на Шпанију. Но и то није била непремостива препрека, голови Зидана и Ђоркаефа донели су ново полуфинале и већ се некако знало, ако то Триколори преброде титула је њихова. Као и 16 година раније када су први пут постали прваци Европе и овог пута Галски петлови су пут до финала морали да тражи у продужецима, напли су га из пенала Зидана у '117 минуту.
Финале са Италијанима је била права посластица, само секунде су делиле Француску од првог пораза у финалима али онда...
Играо се '93 минут утакмице Бартез је испуцао последњу лопту ка противничком голу, Трезеге је надскочио Јулијана али Канаваро је имао прилику да интервенише. Лопта је била мало превисока за њега и он ју је само очешао те је она кренула ка гол-аут линији баш где се налазио Силван Вилтор, овај је левом ногом шутнуо лопту искоса по земљи у даљу леву страну Толдовог гола и она је прошла испод руке Италијанског голмана који је, чини се могао боље да реагује. Италијани су били у шоку. Меч је морао да се одлучи или после продужетака или након пенала. До њих није дошло јер је Трезеге прелепим волејом постигао златан погодак и тако је Француска постала прва репрезентација која је спојила Светску и Европску круну.<br style="text-align: -webkit-auto; ">Италијани ће им се "осветити" 6 година касније у финалу СП...<br style="text-align: -webkit-auto; "><br style="text-align: -webkit-auto; ">http://www.youtube.com/watch?v=EW1O90I9jr8
Након непријатног шока на СП у Јапану и Кореји 2002. Французи ће фино кренути у одбрану Европске титуле у Португалији, прво место у групи са 2 победе и ремијем против Енглеза. На старту елиминационе фазе изненађење звано Грчка је оборило и Триколоре.
На ЕП 2008 то је већ била нова екипа, преостала је само неколицина играча који су учествовали у највећим успесима националног тима, Анелка, Вијера, Тирам и Анри. Насри, Бензема, Евра, Абидал, Малуда, Рибери... то су биле нове узданице. Међутим тај састав је доживео прави бродолом пошто су из 3 утакмице извукли само један бод.
Луксембург, Албанија, Белорусија, Румунија и БиХ били су противници у борби за пласман на ЕП 2012. Француска је сакупила бод више од Босне и тако директно изборила пласма те није било потербе за баражом и нечасним радњама Анрија 
На сам турнир Французи стижу као фаворити из сенке, јер не спадају у најужи круг екипа на које се типује али имају квалитетан тим а и све бољу игру у последње време.
Групу би требало да прођу али никако неће бити то лако учинити јер ту су Енглези, домаћин Уркајина и увек тврди и незгодни Швеђани. Да ли ћемо можда овог лета присуствовати формирању неке нове, Риберијеве, ере сазнаћемо у наредних месец дана. Лично не верујем да могу тако далеко да оду и освоје прво место али могу да елиминишу неког од најјачих као што су Шпанија или Немачка.
У припремном периоду су одиграли 3 утакмице и све три победили, 3-2 Исланд, 2-0 Србију и 4-0 Естонију, руку на срце и не претерано јаке противнке.
Селектор Блан је у претходних годину, две имао доста проблема са састављањем тима, недисциплином и расизмом али изгледа да полако ствари долазе на своје место. У Украјину и Пољску повео је следеће играче
Goalkeepers:
Cédric Carrasso (Bordeaux),
Hugo Lloris (Lyonnais),
Steve Mandanda (Marseille).
Defenders:
Gaël Clichy (Manchester City),
Mathieu Debuchy (Lille),
Patrice Evra (Manchester United),
Laurent Koscielny (Arsenal),
Philippe Mexès (Milan),
Adil Rami (Valencia),
Anthony Réveillère (Lyonnais).
Midfielders:
Yohan Cabaye (Newcastle),
Alou Diarra (Marseille),
Florent Malouda (Chelsea),
Marvin Martin (Sochaux),
Blaise Matuidi (Paris Saint-Germain),
Yann M'Vila (Rennais),
Samir Nasri (Manchester City).
Forwards:
Hatem Ben Arfa (Newcastle),
Karim Benzema (Real Madrid),
Olivier Giroud (Montpellier),
Jérémy Menez (Paris Saint-Germain),
Franck Ribéry (Bayern),
Mathieu Valbuena (Marseille).
Првенство ће због повреда пропустити Кабул и Реми. Највећаћ снага тима свакако је у квалитетној средини и добрим крилима. Иако сви некако у Риберију виде кључног играча и вођу по мени је то Насри.
ЕП отварају дербијем против старих "пријатеља" Енглеза...
Edited by Ridjis, 09 June 2012 - 19:54.
#15
Ridjis
-
- Members
- 37,708 posts
Posted 10 June 2012 - 15:02
Шведска
Некад је била обећана земља са највећим стандардом живота и крајњим одредиштем многих незадовољних људи широм света, а посебно из ових крајева. Шведска је једна од "најпитомијих" држава која нија ратовала последњих 200 година а неке од занимљивости и ствари које асоцирају на ову Скандинавску земљу су: Алфред Нобел - Швеђанин за кога су сви чули; Пипи Дуга Чарапа је Швеђанка која је најпозантија деци; Аба и дискоманија стигли су из Шведске; Прва је земља по конзумирању млека у свету; Штокхолм је најчистији град на свету; Грета Гарбо је једна од најфаталнијих Швеђанки свих времена; Ингмар Бергман чувени редитељ је Швеђанин; Златан Ибрахимовић је асоцијација за најквалитетније што шведски фудбал има...
А кад смо код фудбала Швеђани ће бити учесници ЕП у Пољској и Украјини па да кажемо реч, две о њима и овој игри.
Прву утакмицу су одиграли против комшија Норвежана и победили чак 11-3, било је то 1908. године. Међутим репрезентација је у том тренутку била јако слаба, исте године су изгубили све преостале пријатељске утакмице а на Олимпијади су доживели најтежи пораз у историји 12-1 против Велике Британије.
Најзначајниј резултат на Мундијалима остварили су као домаћини 1958 године када су изгубили у финалу, млади Пеле, тада осамнаестогодишњак, и Бразил били су прејаки.
http://www.youtube.com/watch?v=d1EE4Wj7Nww
8 година раније баш у Бразилу Шведска је забележила још један добар резултат, било је то треће место. Овај успех има још већи значај ако се зна да тада шведски фудбалски завез није дозволио профеионалцима, фудбалерима који су играли у инострнству и живели од фудбала, да наступају за национални тим. Ово се променило (тек) 1956. године.
Резултат из Бразила поновљен је 1994. у Америци када је Шведска имала заиста један квалитетан и добар тим.
У распону од домаћинста Светског шампионата па до Томаса Бролина, Кенета Андерсона, Мартина Далина и успеха у Америци '94 Швеђани су у светском фудбалу обитавали као просек, отишли би на по неко СП па би затим неко пропустили. Може да се извуче пето место 1974 и то би било то. у Немачкој.
А када је реч о Европским првенствима ту је био јаз и мрак шведског фудбала читавих 30 година.
У првом циклусу такмичења за титулу првака Европе 1960. нису ни учествовали, '64 јесу и били су надомак пласмана на фајнал-фор. Најпре су избацили Норвежане (1-1 и 2-0) затим Југословене (0-0 и 3-2) али непремостива препрека био је актуелни шампион СССР. '68 нису видели Италију јер су били трећи у квалификационој групи иза Бугарске и Португалије а испред Норвешке. Исто се догодило и за ЕП 1972. када су Италија и Аустрија биле боље.
1976. је ЕП одржано у Југославији а да би се изборили за домаћинство и пласман међу 4 најбоље репрезентације Југословни су морали да надвисе Шведску у квалификацијама, Викинзи су опет били трећи у групи а боља је била и Сеерна Ирска. Ни у наредних четири године се ништа битније није променило, само 1 победа, 2 ремија и 3 пораза у борби са Чехословацима, Французима и Луксембургом били су довољни за још једно треће место.
У квалификацијама за ЕП 1984. у Француској коначно је остварен помак. Чехословачка, Италија и Кипар су остали иза Швеђана али је Румунија сакупила бод више. Одлучио је меч у Солни који су Румуни добили као гости. Следећи циклус за одлазак у Немачку на Еуро '88 био је сличног исхода - друго место иза Италијана.
Почетком 90их почела је да се појављује једна млада плејада талентованих Шведских фудбалера, њихов наилазак најавио је Томас Бролин који је као двадесетогодишњак био члан репрезентације на СП у Италији 1990. године
За ЕП 1992. као домаћин одабрана је Шведска. Томасу Бролину прикључили су се Кенет Андерсон, Мартин Далин, Патрик Андерсон, ту су били већ Лимпар и легендарни голман Томас Равели.
Од 8 екипа Шведска, Данска, Француска и Енглеска биле су смештене у групу А. На отварању Еура Викинзи су испустили победу против Француске пошто је Папен изједначио на 1-1. Грешку нису поновили против Данске, предност коју је Бролин донео сачували су до краја, 1-0.
У последњој утакмици групне фазе Енглеска је голом Плата повела у '4 минуту али Шведи су у другом полувремену дошли до потпуног преокрета голом Бролина у '82 мин. Прво место је било ту као и велика еуфорија пред полуфинални дуел са Немачком. У занимљивом дуелу Швабе су биле боље 3-2 и тако је окончана најбоља игра Шведске на једном ЕП-у
http://www.youtube.com/watch?v=9Rwmz4JB1m8
Од те '92 па до данас Швеђани су пропустили само један шампионат Европе и то баш наредни '96 у Немачкој.
2000. у Холандији и Белгији били су у неку руку непријатно изненађење јер су такмичење завршили са само једним бодом (порази од Белгије и Италије са по 2-1 и "мршавих" 0-0 против Турака).
2004. годину сам већ описао, тачније описао сам шта се догађало у групној фази између Данске и Шведске и како су Азури испаштали. Већ наедни, 1/4-финални, меч био је последњи за Шведску на том такмичењу јер су после једанаестераца елиминисани од Холандије.
На претходном ЕПу у Швајцарској и Аустрији опет Швеђани нису прошли прву фазу по групама. Добили су Грке 2-0 на отварању головима Ибрахимовића и Хансона а у другом мечу су практично имали бод који би их довео на домак 1/4-финала али су га испустили у другом минуту надокнаде када је Виља донео победу Шпанији. Пред последње коло Русија и Шведска су имали по 3 поена и међусобан дуел који је требао да одлучи. Скандинавцима је и бод чак одговарао али до њега нису дошли, пораз од 2-0 их је послао кући.
Квалификације за овогодишњи Еуро су завршили као другопласирани иза Холандије, ипак захваљујући одличним играма и само два пораза уз 8 победа нису морали у бараж већ су као најбоља другопласирана екипа нашли пут директно до Пољске и Украјине.
Тамо им свакако неће бити лако јер је група заиста неугодна и право је питање где тражити бодове. Француска и Енглеска су саме по себи увек фаворит а Украјина као домаћин и солидна екипа такође неће бити неко коме се може лако откинути 3 бода. Међутим уколико Швеђани желе, а сигурно је да желе, у другу фазу морају одмах у првом мечу да покушају да победе, на Олимпијском стадиону у Кијеву пред 70ак хиљада домаћих навијача.
Највише наступа за Шведску има наравно Томас Равели 143 а од активних фудбалера Андерс Свенсон 127. Највише голова постигао је Свен Ридел, на 43 утакмице 49 голова.
Звезда и главни играч садашње екипе је Златан Ибрахимовић. Очекује са да његовим головима и асистенцијама Швеђани остваре запажен резултат. Највећу помоћ му пружају Елмандер, Тоивонен и Розенберг у нападу, Калстром, Елм и Ларсон на средини а гол Исаксона бране Мелберг, Сафари, Гранквист...
Исаксон је искусан чувар мреже, уосталом Скандинавци су увек имали добре голмане па тако ни сада не морају да се брину.
Десни бек током квалификација био је Лустиг али Јануара је прешао у Селтик и мала минутажа је дала у последње време предност Гранквисту. Он је солидан играч са добрим пасом, не претерано брз а може помоћи и као централни штопер.
Олаф Мелберг је најискуснији дефанзивац, одличан играч мада са годинама је доста изгубио на брзини. Увек је опасан и у противничких 16 метара. Гранквист је такође добар и опасан по противником гол, наравно из прекида пре свега. Базична позиција му је штоперска али у последњих неколико утакмица почиње као десни бек.
Мартин Олсон игра у ПЛ тако да је доста напредовао, по левој страни је веома опасан. Ипак предност на тој позицији има Сафари који наступа за Андрлехт.
Шведска традиоционално игра чврст и тврд фудбал, са доста трчања и пуно добијених дуела. Њихови играчи су снажни, скочни и имају добру игру главом. У принципу и овога лета треба очекивати исти или сличан стил фудбала од њих. А сва лепота фудбала и мајсторски потези резервисани су за Златана Ибрахимовића. Можда не најбољи пример понашања и можда лош као особа ипак мора се признати да је Златан велики зналац ове игре. Мало простора њему је довољно да сам реши меч, највеће Шведске наде полажу се на њега.
Селектор Ерик Хамрен, који је у каријери водио искључиво Скандинавске тимове, изабрао је следећих 23 играча
Spoiler
Edited by Ridjis, 10 June 2012 - 15:06.
