Jump to content


- - - - -

ABR (Advanced BioMechanical Rehabilitation) metoda


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
33 replies to this topic

#1 Uradi sam

Uradi sam
  • Members
  • 18 posts

Posted 06 April 2012 - 16:37

Prethodni post je kvazinaucan, gubi iz vida da je diskus hernija mehanicki problem i samim tim odvlaci paznju ljudi koji pate od najboljeg i najefikasnijeg nacina lecenja danas.
Impresije su jedno, a velike statistike drugo.


Pozdrav Vladane,


Nema potrebe da me diskreditujete. Sve što govorim nije rečeno napamet. Nema ništa kvazi-naučnog u onome što sam rekao. Četiri godine radim sa osobama koje boluju od cerebralne paralize (CP). Definicija CP-a je poremećaj koordinacije,stava i pokreta. U tom smislu imam uvid u to kako funkcioniše mehanika ljudskog tela. Četiri godine sarađujem sa Leonidom Blumom koji je matematičar,fizičar i izučavao je biomehaniku ljudskog tela u proteklih 20 god. U tih 20 god. izvršio je preko 7000 pregleda osoba sa motoričkim problemima. Znanje koje ovaj čovek ima nije se jednostavno spustilo u njegovu glavu već je to posledica, dugogodišnjeg rada. To uključuje opservaciju za vreme pregleda kojih je bilo jako mnogo, učenje,analizu podataka, praćenje naučnih proboja na polju istraživanja biomehanike tela itd. Ono što je on zapazio tokom pregleda osoba sa motoričkim problemima sve više dobija na značaju. Možete reći: kakve veze ima CP sa diskus hernijom,ali upravo je ključ u tome da mehanički problemi koje vidimo kod relativno zdrave populacije (uključujući osobe sa diskus-henijom) su samo 5% onoga što možemo zapaziti kod osoba sa CP-om. Izučavanje mehanike tela osobe sa CP-om daje tako duboke uvide u način rada mehanike ljudskog tela,jer kod osobe sa CP-om možete videti koji su to sve osnovni mehanički elementi koji nedostaju osobi sa CP-om,a koje zdrava osoba ima. Razlog zašto klasičan biomehanički pristup nije mnogo napredovao je upravo u tome što su pri izučavanju kao polazna osnova uzimani ljudi koji imaju zdravu ili relativno zdravu strukturu tela. Drugim rečima,nisu mogli da dobiju dublji uvid jer oštećenja mehanike kod osoba sa kifozama,skoliozama,diskus hernijom idu do 15%,dok oštećenja biomehanike kod osoba sa CP-om idu i do 95%. Da bi čovek otkrio pravu sliku ljudske biomehanike mora da izučava ekstremne slučajeve oštećenja mehanike tela,a to je upravo CP ili neka slična teška stanja.Iz tih stanja se može izvući najviše informacija i saznanja. Ako izučavamo samo zdravu popučaciju ili delimično zdravu,dobićemo metode koje daju rezultate kod takvih osoba. Međutim kada te iste metode medicina pokušava da primeni kod osoba sa mnogo većim oštećenjima strukture tela onda te metode doživljavaju neuspeh. Npr. kod atlete jačanje mišića i treninzi daju fantastične rezultate,što je logično jer ta osoba ima potpuno zdrave strukture tela. Međutim, kada se isto to jačanje mišića primeni kod osoba sa CP-om ili nekim mehaničkim problemima,doživljava debakl. Zašto? Zato što u su osnovi kvalitet i karakteristike mišićno-skeletnog sistema potpuno drugačiji kod ovih osoba. Kvalitet strukture tela je daleko lošiji kod osobe sa CP-om. Čak i kod osobe sa diskus hernijom kvalitet vezivnih tkiva je niži nego kod zdrave osobe koja nema ove probleme.




Što se tiče vaše tvrdnje da se radi o kvazi-nauci:nemojte da osudite nešto pre nego što se iole pošteno udubite i upustite u analizu i pre nego što pokrenemo konstruktivnu raspravu.Hajde da branimo stavove argumentima.

U poslednjih 15 god. zaista postoji veliko polje istraživanja biomehanike ljudskog tela. Na tom polju istražuju doktori,profesori,naučnici. Dok klasičan pristup biomehanici ljudskog tela "tera po svom" jer postoji veliki otpor u naučnoj zajednici da se menjaju stavovi,što je inače i odlika ljudske prirode, u oblasti izučavanja vezivnih tkiva dešava se ogroman progres. Svet ne stoji u mestu. Pre par dana je završen 3. svetski kongres o fascijama koji je održan u Vankuveru. Tamo su svoje naučne radove izlagali ljudi koji se bave izučavanjem svega što ima veze sa biomehanikom. Kongresi se održavaju svake 2. god. čini mi se.

Nabrojaću neke od ljudi za koje ja znam,naravno ima ih mnogo više.

Peter Huijing ( Piter Hajin)PhD- Fascia as a Collagen Reinforced Extracellular Matrix -doktor i profesor na univerzitetu u Mastrihtu,inače univerzitet koji na godišnjem nivou izbaci najveći broj ljudi koji se bave izučavanjem pokreta i biomehanike kod ljudi.

Andry Vleeming PhD (Endru Fleming)- Anatomical and Biomechanical Considerations of Fascia

Moshe Solomonow PhD - Ligaments as a Source of Musculoskeletal Disorders

Serge Gracovetsky PhD - Is the Lumbodorsal Fascia Necessary?

Robert Schleip, Ph.D.- doktorirao je iz ljudske fiziologije i biologije. Profesor je na Univerzitetu u Ulmu i vodi -Fascia Research Project at Ulm University.Dobitnik je nagrade: Vladimir Janda Award for Musculoskeletal Medicine.

Veća istraživanja na ovom polju podstakao je dr.Jean-Guimberteau (Žan Žilberto), francuski plastični hirurg. On je uzeo endoskopsku kamericu i ubacio je ispod kože žive osobe i počeo da snima i istražuje. On je prva osoba koja je vršila ispitivanje vezivnih tkiva na živoj osobi. S obzirom da se karakterisitke i svojstva živih i mrtvih tkiva potpuno razlikuju,on je došao da podataka o načinu prenosa mehaničkih sila kroz ova tkiva koja postavljaju mnoga pitanja o tome kako se mehaničke sile prenose kroz telo. Oni koji su pre njega vršili disekcije na leševima,nisu mogli da posmatraju,karakteristike živih tkiva u njihovoj prirodnoj sredini,u ljudskom telu. Ne želim da umanjim značaj laboratorjskih istraživanja,svakako da ona imaju veliku naučnu vrednost. Njegova zapažanja su sumirana u filmovima: strolling under the skin prvi i drugi deo.

Gil Headley-američki anatom koji je vršio disekcije na leševima i koji je došao do zaključka da je ljudsko telo sastavljeno iz slojeva koji su obloženi opnama fascija. takođe,otkrio je da fascijalno tkivo prožima i obavija sve,ali baš sve strukture ljudskog tela,pa tako i imaju ogroman uticaj ne mehaniku čitavog tela. Došao je do zaključka da se ljudsko telo može oljuštiti po slojevima baš kao crni luk. Njegovi zaključci su objašnjeni u serijalu: Integral Anatomy Somanautics Cadaver Dissection.

Dalje, Thomas Myers- autor knjige Anatomy Trains. Učio je Rolfing metodu od dr.Ide Rolf, Feldenkrajst metodu kod Moše Feldenkrajsta. Bio je učenik Buckminister Fullera koji je bio inžinjer,arhitekta i pronalazač koji je dobio međunarodno priznanje za pronalazak Geodezijske kupole. Geodezijska kupola je struktura koja je sagrađena na način da se sve sile ravnomerno raspoređuju na sastavne elemente građevine. Ovaj koncept je Thomas Mayers preno na ljudsko telo i zajedno sa drugim istraživačima kao što je Stephen M.Levin. Levin je u stvari prvi koji je koncept Buckminister Fullera preneo na ljudsko telo i naravno zajedno sa drugim istraživačima je doradio ovaj koncept koji se zove Biotensegritet (Biotensegrity). Ovo je model po kojem je balans strukture u mišići-vezivna tkiva-kosti sistemu moguć zahvaljujući konstantnom prisustvu mehaničkih sila koje vrše tenziju jedne nasparm drugih pri čemu se obezbeđuje unutrašnja hidraulička i pneumatska potpora telu. Ovaj model se usprešno koristi u objašnjavanju biomehanike ljudskog tela. Možeš naći puno objavljenih članaka i naučnih radova na netu .

dr.Jap Van der Wall-anatom i embriolog. Na drugoj svetskoj konferenciji o vezivnim tkivima bio je glavni predavač. Održao je (po rečima učesnika konferencije) revolucionarno predavanje o karakteristikama vezivnih tkiva. Istakao je da sva vezivna tkiva imaju karakteristike da spajaju,ali u isto vreme i da razdvajaju telesne strukture, da prave prostore (kao što su telesne šupljine i zglobovi) itd. Naslov njegovog predavanja je bio arhitektura vezivnog tkiva u mišićno-skeletnom sistemu. Evo i slike.

Sve ovo pokazuje da se itekako rade istraživanja i svi ovi ljudi su daleko od toga da budu kvazi-naučnici. Ono što sam rekao bazorano je na četvorogodišnjem izučavanju ovog polja . Siguran sam da imam još puno,puno da učim,ali sam zahvaljujući ovom pristupu biomehanici ljudskog tela dobio gomilu odgovora na pitanja koja su mi ranije bila enigma dok sam radio u klasičnom biomehaničkom pristupu.

I potpuno suprotno, klasičan pristup biomehanici ljudskog tela je kvazi-naučan jer je užasno pojednostavljen dok u novom pristupu,nauka se intezivno koristi i sva saznanja se logično slažu,iz godine u godinu. Ne zaboravite da današnja medicina nije kraj naučnog napretka,daleko je od toga da se o mišićno-skeletnom sistemu sve zna.

Nisam mehaniku izvukao iz konteksta. Vezivna tkiva se sastoje od kolagena,elastina i međućelijskog gela. Zahvaljujući ovim "sastojcima" ona imaju visko-elastična svojstva i daju potporu telu. Kada ih jedno isečete na tom mestu se stvara ožiljno tkivo koje nema ove karakteristike. To znači da ta regija nikada više neće sprovoditi mehaničke sile na način kako bi trebalo. To na neki način mora da se kompenzuje u telu. Meni je jasno o čemu vi govorite- operacija učini da prestanu jaki bolovi i efekat je brz. Većina hirurga razmišlja tako-kratkoročno. Postavlja se pitanje šta ste dugoročno postigli? Zbog lokalne promene u kvalitetu tkiva, neke posledice operacije se mogu zapaziti godinu ili dve dana posle operacije.Nekada posle 5 ili 10. Naravno,zavisi i od stepena oštećenja vezivnih tkiva. Među-pršljenski diskus spada u red vezivnih tkiva takođe,mada njih ima mnogo vrsta.

Ako se operacijom izvadi diskus onda tek nastaju problemi. Imao sam priliku da vidim ženu kojoj je izvađen međupršljenski disk. To ima velike posledice na celokupnu mehaniku tela,ne samo kičmenog stuba. Ljudi nisu automobili.Ne možeš samo nešto da izvadiš i misliš da to neće imati efekta na čitavo telo. fascije obavijaju čitavo telo kao omotači,tako da ne može biti ako ih zasečeš lokalno da nema u ticaj na udaljene telesne strukture.

Hirurzi upravo tako pojednostavljeno posmatraju ljudsko telo,ne bio-mehanički,uvažavajući kompleksnost i međuzavisnost telesnih struktura,već ih posmatraju kao automehaničari,izolovano,kao da je svaki deo za sebe.

I stojim iza ovih reči,jer gledjući gomilu dece sa CP-om koja su kasapljena, znam kakve posledice je to imalo po njihovo dalje propadanje u motoričkom smislu.

Edited by Uradi sam, 06 April 2012 - 16:46.


#2 Uradi sam

Uradi sam
  • Members
  • 18 posts

Posted 06 April 2012 - 16:47

 Ovo je Van der Walovo predavanje




   

Attached Files


Edited by Uradi sam, 06 April 2012 - 16:50.


#3 Uradi sam

Uradi sam
  • Members
  • 18 posts

Posted 06 April 2012 - 17:01

 Želim samo da pokažem da prateći principe i model Biotensegriteta u radu, moguće je remodelovati strukture ljudskog tela do neslućenih razmera. Čak je moguće remodelovati i kosti. Ovo je isti momak posle 2 godine 

Evo i jednog linka koji prikazuje napredak deteta sa CP-om.

Athetoid Cerebral Palsy_ABR Progress Overview


Remodelovanje strukture tela funkcioniše i ne samo to nego poboljšava motoriku tela-drastično. Kada je moguće remodelovati strukture tela koje su toliko oštećene kod dece sa CP-om,moguće je remodelovati strukturu i kod osoba sa mnogo manjim biomehaničkim problemima.

Attached Files


Edited by Uradi sam, 06 April 2012 - 17:11.


#4 Uradi sam

Uradi sam
  • Members
  • 18 posts

Posted 06 April 2012 - 19:05

Prva ključna realizacija koja će pomoći svima koji imaju probleme sa skoliozom,kifozom,diskus-hernijom itd. je činjenica da teret ljudskog tela ne nose kosti i mišići. Klasična biomehanika još uvek veruje da su kosti i mišići ti koji pružaju potporu telu. Zbog toga sve današnje mejnstrim metode pokušavaju da ojačaju mišiće, kako bi postigli stabilnost pojedinih telesnih segmenata.

Međutim,istraživanja su pokazala,ona o kojima sam toliko pisao da potporu telu pružaju sva moguća vezivna tkiva. I ne samo: vezivna tkiva telu daju oblik,proporcije i stvaraju prostore unutar tela. Stvaraju pregrade itd. Razlog zašto ljudi tako malo znaju o ovim tkivima je taj što su ova tkiva ranije bila zanemarena. Tokom disekcija,anatomi su bukvalno prosecali ove opne,da bi došli do "pravih tkiva"-mišića i organa. Dr. Van der Wal je na svom predavaju rekao da su tokom disekcije imali kofe u koje bi bacali isečena i sastrugana vezivna tkiva.Prosto u njihovim glavama smatralo se da ova tkiva nemaju neku posebnu važnost i da su to samo neke pasivne opne. Sve dok dr.Žan Žilberto nije počeo da istražuje ova tkiva pobliže i ukazao na neke neverovatne osobine ovih tkiva. Tada su se polako i drugi zainteresovali. Da me ne shvatite pogrešno,medicini su fascije-vezivna tkiva poznata još od 30-ih godina prošlog veka,ali niko ih nije baš pomno izučavao.

Dakle da bi shvatili gde leži problem sa skoliozama,kifozama,diskus hernijama itd,moramo početi od malo šire teme da bi se posle specifično vratilli na skolioze i druge probleme strukture.

Kada krenemo u teretanu i podižemo tegove (što je mehaničko opterećenje za mišiće) mišići nakon par treninga počinju da jačaju. Nakon 3 meseca konstantnog treninga sigurno ćete postići određen napredak u snazi mišića.To znači da ćete moći da podignete veći teret,više puta nego na početku. Prema tome kada počnete da jačate leđne mišiće da bi ste sredili problem kifoze ili skolioze jačanje mišića bi trebalo da sredi ovaj problem. Ako koristimo isto objašnjenje,jasno je da bi mišići trebali da ojačaju nakon nekog vremena i zaustave krivljenje kičme. Međutim,to se ne dešava,ljudi koji imaju teže skolioze i pored vežbanja dožive da se skolioza poveća.Često moraju da vežbaju jako dugo i čim prestanu stanje se pogoršava.Moraju da nose korsete itd.

Mišići relativno brzo jačaju kada je u pitanju gruvanje bicepsa u teretani. ZAŠTO ONDA SNAGA LEĐNIH MIŠIĆA NE UČINI DA SE SKOLIOZA SMANJI? Još jedno poređenje za razmišljanje. Da li ste primetili da neki mnogo mršaviji ljudi od vas sa mnogo manje mišićne snage ili mišićne mase imaju daleko bolje držanje kičmenog stuba od vas,koji ste redovno u teretani i jačate mišiće? Čekaj malo pa tu ima nelogičnosti.

Ako su mišići ti koji daju potporu telu onda jači mišići bi trebalo da znače bolja postura.Zar ne? Prosta logika! AKO NIJE TAKO ZAŠTO VAM LEKARI INAČE I PREPISAJU JAČANJE MIŠIĆA???

Ovo je zapravo moja priča. Ja sam u smislu mišićne snage daleko jači od svog rođenog brata koji nikada nije ušao u teretanu,ali bukvalno nikada. Ja sam ranije vežbao poprilično. Međutim,on je uvek imao pravilno držanje,a ja ne.Čak i kada sam vežbao bio sam malo pogrbljen,a on prav ko strela,a ništa teže od kašike nije digao.Ovo pitanje mi je bilo u glavi,jer koliko god da sam jačo mišiće imao sam lošiju posturu od njega koji ih uopšte nije jačao!? Kakav paradoks. Kako je to moguće? Sve dok nisam shvatio dosta kasnije da NIJE DO MIŠIĆA ! I zato vi koji imate skolioze i kifoze patite od toga dugo,dugo i vaš problem se u suštini ne rešava suštinski već samo simptomatski.

Zato krenimo od početka kako bi do kraja shvatili o čemu pričam. Američki Anatom Gil Hedli je napravio šemu slojeva ljudskog tela koju je nazvao Onion tree. Zapravo kada bi napravili poprečni presek grudnog koša kao na slici mogli bi da vidimo slojeve kao što su ovi krugovi koje sam nacrtao. Crtež je pojednostavljen,ali bitan je koncept koji predstavlja.

Gil Hedli je objasnio da svi ovi slojevi tela koji su obeleženi sa koža,salo,mišići i kosti,čine samo 1/3 ukupne zapremine trupa, a da ovo "središte" koje je prazno na slici pored zauzima 2/3 zapremine trupa. Drugim rečima,svi slojevi zajedno čine 30%,a unutrašnjost 70% zapremine trupa. Kao što vidite unutrašnjost ili središte se nalazi ispod kostiju i mišića. Njegovo pitanje je bilo logično: : DA LI MIŠIĆI I KOSTI KOJI ZAJEDNO ČINE MANJE OD 1/3 ZAPREMINE TRUPA I KOJI SE NALAZE IZNAD DAJU POTPORUUNUTRAŠNJOSTI TELA KOJA ČINI 2/3 ZAPREMINE TRUPA I KOJA SE NALAZI ISPOD?

Sa biomehaničke ili uopšte logične tačke gledišta ili sa tačke gledišta fizike to nema nikakvog smisla, On je rekao da bi pre bilo obrnuto. Središte tela koje čini 2/3 zapremine trupa svojim hidrauličkim potiskom daje potporu gornjim slojevima koji čine 1/3 zapremine. To je jedino logično sa aspekta matematike,fizike ili bilo koje nauke!

Naravno,treba reći da je on ljušteći ljudsko telo kao crni luk,došao i do zaključka da se vezivna tkiva nalaze unutar telesnih šupljina kao što je stomačna i grudna. Da daju potporu i poziciju unutrašnjim organima.Zatim vezivna tkiva se nalaze i između svih ovih slojeva tela i međusobno ih povezuju. Dalje,vezivna tkiva prožimaju sve slojeve tkiva po dubini takođe.Kao da ih prošivaju.


Dalje, ono što mi primećujemo kod dece sa CP-om jeste da je ZAPREMINA UNUTRAŠNJOSTI ILI "SREDIŠTA" SMANJENA. Zbog ove slabosti vezivnih tkiva trup deteta se slikovito rečeno izduva kao balon. Vezivna tkiva iznutra ne pružaju potporu i trup gubi svoju normalnu zapreminu iznutra. Svi slojevi koji se nalaze iznad: kosti,mišići,salo,koža,sve počinje da se urušava jer nema potporu odozdo iz dubine. Svi ovi elementi se pomeraju i gube svoje normalne pozicije i kao rezultat toga dolazi do poremećaja motorike.

Na slici možete videti da je zapremina grudnog koša deteta sa CP-om manja nego zapremiina gk. kod zdravog deteta.


Ova pojava se zove kompresivna slabost. Naziv objašnjava da iznutra ne postoji dovoljna potisna hidraulička snaga koja trupu daje normalne proporcije i zapreminu.

Naspam toga je kompresivna snaga koju poseduje svaka zdrava osoba,a to znači da mi imamo dovoljno snažna i zdrava vezivna tkiva koja nam daju potporu i zapreminu iznutra,tako da kosti i mišići imaju normalne pozicije i mogu normalno da vrše motoričke funkcije.

Naravno možete pitati kakve to ima veze sa skoliozom ili diskus hernijom.

Kod osoba sa CP-om oštećenje vezivnih tkiva može ići i do 95% pa su i spoljašnje manifestacije u smislu smanjenja zapremine grudnog koša vidljive na oko.

Najzad-kod relativno zdrave osobe oštećenje vezivnih tkiva nastaje prirodnim procesom starenja,zatim zbog stila života,posla kojim se bave recimo dugo sedenje,pokret koji se često ponavlja itd. Iz tih razloga vezivna tkiva i središta i između slojeva tela izgube svoju potpornu ulogu zbog čega dolazi takođe do gubitka zapremine grudnog koša,međutim taj gubitak je daleko manji nego kod deteta sa CP-om. VEzivna tkiva se oštete do nekih 15% maksimum (što opet nije malo).

Pošto je kičmeni stub deo trupa on počinje da prati "izduvavanje" tupa. KIČMENI STUB KAO JEDAN ELEMENT POČINJE DA PRATI CELINU ,A TRUP JE CELINA. Kako se potpora vezivnih tkiva u unutrašnjosti grudnog koša i trbušne duplje smanji, kičemi stub samo prati nastanak kompresivne slabosti i počinje da se krivi i spiralno uvija.Dolazi do smanjenja normalnog prostora između pojedinih kičmenih pršljenova.

Znači nećete mnogo postići lokalnim jačanjem mišića, već je potrebno pre svega ojačati vezivna tkiva u unutrašnjosti trupa i kada počne da se povećava zapremina trupa iznutra tada će i kičmeni stub prvo početi da se odvija iz spirale,a nakon toga i da se ispravlja. Naravno deo problema jeste u vezivnim tkivima kičmenog stuba,ali i njih treba jačati,zajedno sa vezivnim tkivima drugih telesnih regija.








Kod zdravih osoba slabost vezivnih tkiva "središta" je moguća od 2%

Attached Files



#5 Uradi sam

Uradi sam
  • Members
  • 18 posts

Posted 06 April 2012 - 19:46

Diskus hernija,nastane kada dođe do smanjenja zapremine trupa,kičma krene da se krivi i spiralno uvija,a onda se naravno i poremeti opterećenje kroz kičmeni stub. Čim se kičmeni stub spiralno uvija,nema jednakog opterećenja na međupršljenske diskove i tamo gde su pojedini diskovi najopterećeniji tamo pucaju.

Moja poenta je sledeća: operacijom ćeš rešiti trenutan problem bola,ali nećeš rešiti problem kompresivne slabosti trupa koja će ostati i postajati možda i veća tokom starenja.

Problem skolioze,kifoze i diskus hernije nije lokalan i vezan samo za kičmeni stub. Ovi problemi su samo pokazatelji mnogo većeg problema kompresivne slabosti trupa i njegovog središta. Taj problem se može rešiti samo jačanjem vezivnih tkiva,središta što je dugotrajan proces., ali nije nemoguć i neostvariv cilj.

Attached Files


Edited by Uradi sam, 06 April 2012 - 19:49.


#6 vladan

vladan
  • Members
  • 25,392 posts

Posted 06 April 2012 - 22:19

Poceo sam da citam, pa sam prekinuo na nekom postu.
Teza koju ja zastupam je opsteprihvacena u svetu.
Naravno, svako s problemom diskus hernije bira za sebe, koji ce savet prihvatiti.

#7 XXL

XXL
  • Members
  • 18,731 posts

Posted 06 April 2012 - 22:40

Diskus hernija,nastane kada dođe do smanjenja zapremine trupa,kičma krene da se krivi i spiralno uvija,a onda se naravno i poremeti opterećenje kroz kičmeni stub. Čim se kičmeni stub spiralno uvija,nema jednakog opterećenja na međupršljenske diskove i tamo gde su pojedini diskovi najopterećeniji tamo pucaju.

Moja poenta je sledeća: operacijom ćeš rešiti trenutan problem bola,ali nećeš rešiti problem kompresivne slabosti trupa koja će ostati i postajati možda i veća tokom starenja.

Problem skolioze,kifoze i diskus hernije nije lokalan i vezan samo za kičmeni stub. Ovi problemi su samo pokazatelji mnogo većeg problema kompresivne slabosti trupa i njegovog središta. Taj problem se može rešiti samo jačanjem vezivnih tkiva,središta što je dugotrajan proces., ali nije nemoguć i neostvariv cilj.

neke dugotrajne vjezbe, pretpostavljam? a sta kad je jedan prsljen kriv i ''izlizan'' od nekog dugotrajnog tereta? tacnije na snimku kicme se vidi drugi prsljen gledano odozdo prema gore da je kriv.

#8 Uradi sam

Uradi sam
  • Members
  • 18 posts

Posted 07 April 2012 - 11:26

Poceo sam da citam, pa sam prekinuo na nekom postu.
Teza koju ja zastupam je opsteprihvacena u svetu.
Naravno, svako s problemom diskus hernije bira za sebe, koji ce savet prihvatiti.


Naravno,znam da je operacija opšteprihvaćena u svetu. Razumem šta klasičan pristup predlaže kao rešenje. Lekari često bespogovorno prihvataju protokole koje je neko drugi napisao. To što je neka metoda prihvaćena,ne čini je univerzalnom istinom i neoborivom naučnom dogmom.

Njutnova postavka gravitacije je bila prihvaćena, matematički dokazana i korišćena 300 godina. Dok nije došao Ajnštajn sa teorijom relativiteta koja je bila još sveobuhvatnija i još tačnija i još primenjivija i čija je postavka gravitacije zbrisala Njutnove postavke. Naravno ni Ajnštajnova teorija nije odmah bila prigrljena od svih. Među samim fizičarima postojao je veliki otpor,ismevali su ga.Postojao je dobar razlog zašto nisu mogli da ga razumeju.


Zato što je on iz samog temelja krenuo od drugačijih naučnih pretpostavki. Drugi fizičari su verovali da su prethodne postavke potpuno tačne i nisu ih dovodili u pitanje. Zato nisu ni mogli da dele njegovu viziju.

Ista stvar je i u medicini. Medicina je multidisciplinarna nauka. Ako neko radi u oblasti koja je vezana za tkiva,mišićno-skeletni sistem ,ne može da pobegne od matematike i fizike.

Kada kažete "teza" onda to znači da iza nje treba da stoji neko naučno objašnjenje koje može logično da se obrazloži. Međutim,poimanje mehanike od strane ortopeda je toliko pojednostavljeno. Pričam ovo zato što sam imao prilike da čujem objašnjenja ortopeda. Zašto treba da se operiše kuk ili zašto treba da se stave metalne šipke da bi držale kičmeni stub.

Problem je u sledećem. Postoje određeni mehanički principi koji su iz MEHANIKE preneti na čoveka i ta oblast je onda nazvana biomehanika.U realnosti tu ima mnogo "mehanike",a jako malo "bio". Nemoguće je principe mehanike samo preslikati sa mašine na čoveka. Potrebno je uzeti u obzir kompleksnost živog organizma.Međuzavisnost mnogih elemenata. To je urađeno pomoću matematike i fizike i zato je ova oblast krenula dalje.

Istu grešku je medicina napravila u oblasti CP-e. Pokušavaju da preslikaju metode koje koriste kod zdravih ljudi na osobe sa CP-om čije su strukture tela daleko manjeg kvaliteta,samim tim ispoljavaju i druge osobine.

Šta je rezultat-CP već 100 godina kao oblast nije napredovala dok se nije pojavio ABR-Advanced Biomechanical Rehabilitation. Počeli smo da postižemo rezultate koji su ranije bili nezamislivi. Zato što su neki ljjudi proučavajući uspeli da shvate koji su to propusti napravljeni u prošlosti.



#9 Uradi sam

Uradi sam
  • Members
  • 18 posts

Posted 07 April 2012 - 12:06

neke dugotrajne vjezbe, pretpostavljam? a sta kad je jedan prsljen kriv i ''izlizan'' od nekog dugotrajnog tereta? tacnije na snimku kicme se vidi drugi prsljen gledano odozdo prema gore da je kriv.





Da, jačanje vezivnih tkiva je dugotrajan proces jer je jedan ciklus obnove vezivnih tkiva 2 god. Naše telo obnavlja kolagenska vlakna na svake dve godine.


Da bi bilo jasnije probaću da pojasnim- jedan pršljen može biti teže pogođen u odnosu na neki drugi,ali problem nikada nije samo lokalan,problem postoji i negde drugde.

U našem telu se u svakom trenutku razlažu mehaničke sile koje ulaze u naše telo iz podloge na gore. To se naziva Reakcija podloge ili (GFR-Ground Force Reaction). Te sile se šire kroz vezivna tkiva (fascije). Opet, fascije oblažu kao pokrivači celo telo. Znači fascije su neprekidni omotači kroji se prostiru kroz čitavo telo i mehaničke sile se prostiru kroz te omotače. U skladu sa tim ako su ovi omotači povezani kroz čitavo telo, može se desiti na primer da ti imaš problem u predelu slabinskog dela kičme ili u predelu grudnog koša, a da se to ispolji na vratnom delu kičme. Oštećenje vezivnih tkiva na nekoliko mesta u telu može da promeni način na koji se mehaničke sile (opterećenje) prenosi kroz mrežu fascija i tamo gde se najveće opterećenje skuplja tamo strukture stradaju najviše.

Zato recimo,kada mi dođe pacijent mi nikada ne radimo samo na tom lokalnom delu kičme vać radimo na čitavom trupu, pokrivajući različite regije.

Jačanje vezivnih tkiva daje sposobnost tim tkivima da nose teret.

Bez ozira da li je pršljen izlizan ili ne kosti je moguće remodelovati. Na predavanju lekari su me pitali kako je moguće kosti remodelovati kada su one čvrste.

Kosti u živom organizmu nisu pasivni komadi keramike. Kosti imaju svoj metabolizam i u osnovi gelastu strukturu. DA KOSTI IMAJU ODREĐENI PROCENAT GELA! Kosti u telu ne izgledaju kao što su nam pokazivali na kosturu u školi.Nisu tako tvrde i beživotne. Kosti su veoma aktivna tkiva. Ćelije svih kostiju u telu se zamene u roku od 7 god. Delujući na taj metabolizam putem vrlo specifičnog mehaničkog podražaja možemo poboljšati koštane i vezivne elemente tela.

Recimo klasična medicina još uvek veruje da na kosti nije moguće delovati i remodelovati ih. Međutim,još jedna bitna stvar. Zašto možemo delovati na kosti. Kosti, hrskavice,ligamenti,aponeuroze,labava vezivna tkiva u suštini svi spadaju u red vezivnih tkiva. Prilikom razvoja ploda u materici sva ova tkiva nastaju od jednog istog osnovnog tkiva koje se naziva mezenhim. Kasnije,tokom daljeg razvoja ploda mezenhim se izdiferencira u ova druga nabrojana tkiva u zavisnosti na kom se mestu u telu nalazi i u zavisnosti od uloge koju treba vršiti. TAko i kosti nastaju tako što se prvo polegnu vezivna tkiva,a nakon toga se u njih talože minerali i nastaju kosti.

Hrskavice su najgušća vezivna tkiva u telu koja sa druge strane u svom sastavu imaju malo drugačije supstance itd.

Sve može da se sredi,samo je pitanje koliko je pojedinac posvećen vežbanju i kolika mu je istinska želja da reši problem.




Pozdrav



#10 XXL

XXL
  • Members
  • 18,731 posts

Posted 07 April 2012 - 12:30

Da, jačanje vezivnih tkiva je dugotrajan proces jer je jedan ciklus obnove vezivnih tkiva 2 god. Naše telo obnavlja kolagenska vlakna na svake dve godine.


Da bi bilo jasnije probaću da pojasnim- jedan pršljen može biti teže pogođen u odnosu na neki drugi,ali problem nikada nije samo lokalan,problem postoji i negde drugde.

U našem telu se u svakom trenutku razlažu mehaničke sile koje ulaze u naše telo iz podloge na gore. To se naziva Reakcija podloge ili (GFR-Ground Force Reaction). Te sile se šire kroz vezivna tkiva (fascije). Opet, fascije oblažu kao pokrivači celo telo. Znači fascije su neprekidni omotači kroji se prostiru kroz čitavo telo i mehaničke sile se prostiru kroz te omotače. U skladu sa tim ako su ovi omotači povezani kroz čitavo telo, može se desiti na primer da ti imaš problem u predelu slabinskog dela kičme ili u predelu grudnog koša, a da se to ispolji na vratnom delu kičme. Oštećenje vezivnih tkiva na nekoliko mesta u telu može da promeni način na koji se mehaničke sile (opterećenje) prenosi kroz mrežu fascija i tamo gde se najveće opterećenje skuplja tamo strukture stradaju najviše.

Zato recimo,kada mi dođe pacijent mi nikada ne radimo samo na tom lokalnom delu kičme vać radimo na čitavom trupu, pokrivajući različite regije.

Jačanje vezivnih tkiva daje sposobnost tim tkivima da nose teret.

Bez ozira da li je pršljen izlizan ili ne kosti je moguće remodelovati. Na predavanju lekari su me pitali kako je moguće kosti remodelovati kada su one čvrste.

Kosti u živom organizmu nisu pasivni komadi keramike. Kosti imaju svoj metabolizam i u osnovi gelastu strukturu. DA KOSTI IMAJU ODREĐENI PROCENAT GELA! Kosti u telu ne izgledaju kao što su nam pokazivali na kosturu u školi.Nisu tako tvrde i beživotne. Kosti su veoma aktivna tkiva. Ćelije svih kostiju u telu se zamene u roku od 7 god. Delujući na taj metabolizam putem vrlo specifičnog mehaničkog podražaja možemo poboljšati koštane i vezivne elemente tela.

Recimo klasična medicina još uvek veruje da na kosti nije moguće delovati i remodelovati ih. Međutim,još jedna bitna stvar. Zašto možemo delovati na kosti. Kosti, hrskavice,ligamenti,aponeuroze,labava vezivna tkiva u suštini svi spadaju u red vezivnih tkiva. Prilikom razvoja ploda u materici sva ova tkiva nastaju od jednog istog osnovnog tkiva koje se naziva mezenhim. Kasnije,tokom daljeg razvoja ploda mezenhim se izdiferencira u ova druga nabrojana tkiva u zavisnosti na kom se mestu u telu nalazi i u zavisnosti od uloge koju treba vršiti. TAko i kosti nastaju tako što se prvo polegnu vezivna tkiva,a nakon toga se u njih talože minerali i nastaju kosti.

Hrskavice su najgušća vezivna tkiva u telu koja sa druge strane u svom sastavu imaju malo drugačije supstance itd.

Sve može da se sredi,samo je pitanje koliko je pojedinac posvećen vežbanju i kolika mu je istinska želja da reši problem.




Pozdrav

:) Hvala na odgovoru i podrav i tebi. Dvaput sam iscitao i nekako mi je malo jasnije, nikako jasnije nego kako TV radi npr. Sta te vjezbe ukljucuju, osim onih koje se daju pojedincu da ih radi? Kakva je vrsta terapije otprilike? Mozes li malo o tome? Onako, ako moze ''ukratko''? Ja treniram jedno 4-5 puta sedmicno, sto kardio, sto teretanu. Znam da to nema puno veze sa kicmom, ali me ipak drzi da sam poprilicno fit. Ali, evo primjer. Ako odmah zelim otici na traku, vec nakon par minuta imam problem, bol u donjem dijelu kcme, koji kako-kad postaje veci i veci ili ostane na nekom novou recimo ocjena 3 od 10. Ali ako odem prvo 15-ak minuta na onaj kroser (eclipse) i odradim na njemu tih 15-ak minuta, onda odem na traku i odradim jedan program od 45 minuta bez nekih vecih problema. Naravno, nakon tusiranja i ''hladjena'' ponovo osjecam onaj poznati uvijek prisutni bol.

Edited by Rotterdamac, 07 April 2012 - 12:33.


#11 vladan

vladan
  • Members
  • 25,392 posts

Posted 08 April 2012 - 01:26

Svaki pacijent treba da odabere za sebe za sta ce se opredeliti.
Medjutim, pogresan izbor moze da ima i posledice: caude equina syndrom (statisticki oko 2%) znaci gubitak kontrole nad sfinkterima i/ili "pad" stopala i tzv. "petlov hod"/
Izbor je vas.

Edited by vladan, 08 April 2012 - 01:32.


#12 oslo

oslo
  • Members
  • 812 posts

Posted 09 April 2012 - 21:42

vladane mislim da se ovo u sportu zove udarac ispod pojasa. posle 2 kucane strane o svemogucoj ABR metodi vi odgovarate sa cauda equina sindom, pad stopala mu tu dodje ko boza racunam.

ja sam odcitala mozda veci deo nego vi, ali samo zato sto mi posao CP, i DH. sve u svemu Rott cuvaj ti ta svoja ledja, uzivaj i vezbaj kako tebi odgovara, kad stignes do belaja samo ce ti se sve kasti, ima da trazis vladana dobrovoljno a ne da se premisljas. a dao bog do boleja nikad stici neces nego ce samo da te muci eto cisto da znas da si ziv covek. sta bi ti radio da nemas bol u krstima, ne bi ni znao kako je to.

Svaki pacijent treba da odabere za sebe za sta ce se opredeliti.
Medjutim, pogresan izbor moze da ima i posledice: caude equina syndrom (statisticki oko 2%) znaci gubitak kontrole nad sfinkterima i/ili "pad" stopala i tzv. "petlov hod"/
Izbor je vas.



#13 XXL

XXL
  • Members
  • 18,731 posts

Posted 09 April 2012 - 22:02

vladane mislim da se ovo u sportu zove udarac ispod pojasa. posle 2 kucane strane o svemogucoj ABR metodi vi odgovarate sa cauda equina sindom, pad stopala mu tu dodje ko boza racunam.

ja sam odcitala mozda veci deo nego vi, ali samo zato sto mi posao CP, i DH. sve u svemu Rott cuvaj ti ta svoja ledja, uzivaj i vezbaj kako tebi odgovara, kad stignes do belaja samo ce ti se sve kasti, ima da trazis vladana dobrovoljno a ne da se premisljas. a dao bog do boleja nikad stici neces nego ce samo da te muci eto cisto da znas da si ziv covek. sta bi ti radio da nemas bol u krstima, ne bi ni znao kako je to.

pa dobro sad, mogao sam i bez toga nekako proci. bolova sam imao i bez krsta, tako da znam sta je bol jako dobro. nego meni je malo starija g-dja specijalista neurolog, koja je na kraju pogledala sve nalaze i rekla da je operacija isto jedna od opcija, ali da je ona ne preporucuje. da ipak probam prije toga sve moguce metode. i tako i radim godinama i nekako prolazim. za sad mi ne pada na pamet operacija. imam primjer komsije koji je operisao sa nekih 29 godina kicmu. bol mu je poprilicno nestao, ali hoda ''ko da mu je unutra''. if you know what i mean?
ps
i obicno mene zove ako pomjera neke teze stvari. kaze, jbg, ti imas bolja ledja. ali ne vjezba, autom ide i u prodavnicu. klasika, desetak kila tezi, bojlercic je tu, ali se od auta ne rastavlja ni za zivu glavu.

Edited by Rotterdamac, 09 April 2012 - 22:10.


#14 Uradi sam

Uradi sam
  • Members
  • 18 posts

Posted 10 April 2012 - 11:22

vladane mislim da se ovo u sportu zove udarac ispod pojasa. posle 2 kucane strane o svemogucoj ABR metodi vi odgovarate sa cauda equina sindom, pad stopala mu tu dodje ko boza racunam.

ja sam odcitala mozda veci deo nego vi, ali samo zato sto mi posao CP, i DH. sve u svemu Rott cuvaj ti ta svoja ledja, uzivaj i vezbaj kako tebi odgovara, kad stignes do belaja samo ce ti se sve kasti, ima da trazis vladana dobrovoljno a ne da se premisljas. a dao bog do boleja nikad stici neces nego ce samo da te muci eto cisto da znas da si ziv covek. sta bi ti radio da nemas bol u krstima, ne bi ni znao kako je to.






Razlog mog pisanja je želja da podelim sa svima znanja za koja verujem da mogu da otvore novu dimenziju u rehabilitaciji osoba sa motoričkim i mehaničkim problemima. Nemam nameru da se sukobljavam sa bilo kim. Sa druge strane, čvrsto verujem u ono što pišem jer sam promene na deci i odraslima sa CP-om video svojim očima.

Daleko od toga da je ABR metoda svemoguća. Svaka metoda ima svoja ograničenja.Kod ABR-a ta ograničenja nisu u tome do kog nivoa osoba može motorički da napreduje. Ograničenje,u napretku je tehničke prirode. Da bi se remodelovala vezivna tkiva po određenim fazama potrebno je uložiti puno sati rada. Ograničenje je u tome,da roditelji nekada nemaju vremena,energije, discipline itd. da vežbaju godinama i naprave veliki broj radnih sati. Međutim,čak i oni koji u programu ne ostaju godinama, mogu zapaziti napredak.

Međutim,nije to moja poenta.Želim da kroz dijalog podelim sa stručnim ljudima ovde,neka otkrića koja pokazuju da neke naučne pretpostavke koje su nam usađene u mozak tokom školovanja jednostavno više ne stoje. Mi,zdravstveni radnici smo pre svega školovan kadar koji je naša bazična znanja dobio kroz sistem školovanja. Mnoge,stvari koje smo naučili iz anatomije recimo,prihvatili smo kao takve,jer su nas tako učili.

Koliko nas,zdravstvenih radnika zaista preispituje osnovne koncepte u medicini? Ponovo to ne znači da tvrdim da je sve krivo nasađeno niti da sve nevalja. Poenta je da treba da SUMNJAMO, jer sumnja budi znatiželju da se dođe do odgovora i da se istražuje dalje.

Gledajte ovako, ja sam radio u bolnici za CP u državnoj službi. Svakog meseca redovna plata itd. Ima ljudi koji stvari prihvataju takvim kakve jesu. Ako radite sa decom koja imaju CP,dobro znate koja su ograničenja fizikalne treapije kada su u pitanju teški oblici CP-a. Proveo sam više od dve godine,gledajući kako deca sa kojom radimo svaki dan propadaju sve više. Svi mi koji radimo sa tom decom znamo koliko smo u suštini nemoćni kada se sudarimo sa težim oblikom CP-a. Meni je potpuno logično pitanje koje sam sebi postavio- da li je ovo zaista sve što možemo da postignemo radeći sa ovom decom?? Istežemo, da bi smanjili kontrakture, koje i pored toga postaju još gore. Postavljamo decu u stajalice, nakon čega noge tog deteta nisu prave i to mu u suštini ne pomaže. Pa meni je bilo logično da pitam sebe-čekaj pa šta ti to radiš? Prosipaš iz šupljeg u prazno?

I na kraju logično pitanje je: PA DOBRO DA LI JE OVO KRAJNJI DOMET NAUKE KADA JE U PITANJU CP? DA LI MOŽDA NEGDE GREŠIMO? Ako su rezultati tako mali ili nikakvi, logično je postaviti pitanje-DA LI JE NAUČNA OSNOVA KOJA OBJAŠNJAVA CP ISPRAVNA? To je poenta,postavljati sebi pitanja i to će čoveka gurati dalje da istražuje.

Takođe sam svestan da veliki broj ljudi koji radi sa ovom decom, ne želi da se udubljuje i možda su sebi postavljali pitanja u početku kada su bili mladi i entuzijasti,kasnije su prihvatili da ne mogu više da urade. Ne pišem ovo da bi bilo koga prozvao ili uvredio,već zato što znam da sada postoje naučna objašnjenja koja nude odgovore na pitanja koja su ranije bila enigma.

Međutim, čovek ne zna odakle bi krenuo.Ovo polje je toliko veliko, a ja sam za 4 god. učenja apsorbovao nešto od toga i dalje učim. Želim da podelim ovo što znam,ali je teško objasniti stvari pisanjem. Već sam napisao da bi stvari bile jasne i legle onome ko čita,potrebno je predavanje,crtaje,povezivanje itd.

Kada se koncepti nabacaju,sve deluje nepovezano. Međutim kada se načne jedna tema,pa se kasnije nadoveže sa drugom onda stvari počinju da dobijaju oblik i da budu vrlo logične i objašnjive.







#15 Uradi sam

Uradi sam
  • Members
  • 18 posts

Posted 10 April 2012 - 12:15

Moram reći da mi je jedna pojava vrlo zanimljiva. Držao sam predavanje o ABRu u bolnici gde sam radio. Cilj tog predavanja nije bio da "preobrati" zdravstvene radnike i da postanu "ABR vernici". Ja shvatam da lekari koji su 30 god. u polju,da neće preko noći reći- ono što smo mi učili iz osnova je pogrešno i početi da prate sve nove stvari na polju biomehanike.

Bilo je ljudi koji su sjajno prihvatili objašnjenja. Bilo je lekara koji su mi prilazili kada smo bili nasamo i govorili da me podržavaju i da potpuno razumeju o čemu pričam jer i oni prate razvoj ove grane. Bilo je i onih naravno koji su bili potpuno skeptični, iako sam pokazao slike napretka dece sa CP-om koja nikako ne mogu napredovati do te mere sama od sebe ili kroz primenu klasičnih metoda. Onaj ko se zaista razume u CP zna da telo osobe sa CP-om ne može da se transformiše na način kao što sam pokazao gore na slici.

Međutim, posle toga sam malo razmišljao o ljudskoj prirodi. Ljudi koji su potpuno skeptiči zapravo će radije tvrditi da ne može više da se postigne sa ovom decom zbog oštećenja mozga, nego što će pomisliti da pristup koji primenjuju ima pogrešnu naučnu osnovu i da je to razlog što ne mogu da postignu bolje rezultate. Zar to nije paradoks-oni su ti koji su zarobljeni u tom pristupu,oni postižu te mršave rezultate i umesto da kažu-aha evo ga nešto što će možda otvoriti vrata napretku, oni se još više zatvore i kažu- to je nemoguće,to je šarena laža itd.

Iako sam održao predavanje koje je trajalo sat vremena, gde sam objasnio koncept sa naučne tačke,koji je logičan neki ljudi nisu mogli da ga prihvate iako im je tehnički bio jasan .

Razmišljao sam zašto postoji toliki animozitet- došao sam do zaključka da ljudi mrze "promene". Oni dolaze na posao,imaju svoje probleme,porodične,profesionalne itd. Imaju znanje koji su stekli u školama. Ako se ispostavi,potvrdi i prihvati da neke stvari naučno nisu ispravne, da li to znači da ćemo opet morati da učimo neki drugi koncept? Učenje je naporno,ne želim opet da učim. Drugim rečima, ko će sad da se menja.

Ovaj otpor nije racionalan-već je povezan sa emocijama i koji god podatak ja bacio na njih kroz logično i naučno objašnjavanje,neće vredeti, jer u pozadini rade jaki emocionalni mehanizmi. Neki drugi su pak vrlo emocionalno vezani za objašnjenje o oštećenju CNS-a i signalima,da bi mogli da vide širu sliku od toga. Čak i kada im objasniš,oni klimaju glavom kao da su sve razumeli,ali u sebi govore-o čemu ovaj bulazni,prestao sam da ga pratim još kod trećeg pasusa. :))

Još jednom nije mi cilj da kažem ja sam upravu,a vi niste,kao što to nije ni bio cilj na predavanju. CILJ MI JE DA VAM PROBUDIM RADOZNALOST I ZNATIŽELJU i onaj koga to zainteresuje neće tvrdo reći baš me briga, već će sam krenuti da istražuje i čita. A da to deluje, potvrdila je činjenica da su me posle danima ljudi zvali da ih usmerim u čitanju. Na kraju krajeva čovek se sam zainteresuje za nešto,ako u njemu postoji ISKRA RADOZNALOSTI.

Otvorite um za nove stvari,jer nauka napreduje. CP je oblast gde su novi pristupi prekopotrebni. Već 100 god ova oblast stoji u mestu,rezultati nisu veliki. Čim nema velikih rezultata,to je pokazatelj da nešto krivo shvatamo. Ima puno mesta za naučni napredak. Kada kažem otvorite um,ne mislim na ništa mistično i neke nevidljive sile itd. Samo ostavite prostor u svojim glavama za mogućnost,da nije sve što se ne slaže sa klasičnim konceptom (mozak-signali), pogrešno. Na kraju krajeva ljudi koji izučavaju na ovom polju,kao što sam napisao u prvom postu, svi su ugledni doktori,profesori i naučnici.




Pozdrav za sve