Sredinger,
Mozda je moj post bio preostar, ali neke cinjenice su neoborive: mnogi po zavrsetku fakulteta nisu u stanju da se pronadju u svetu rada upravo zbog toga sto imaju neke pogresne predstave o istom.
To je nesporno - isto kao sto je nesporno da su nasi univerziteti generalno jako losi i pruzaju potpuno pogresnu sliku o realnom zivotu i radu. I sam sam o tome gore i na drugim topicima dosta pisao. Medjutim, to nije ista stvar kao tvrditi da neko ima pogresne predstave na osnovu puke tvrdnje da je bio dobar na fakultetu ili da mu je fakultet bio tezak. Na kraju krajeva - mozda on u tom CV-u sto je poslao ima i vise od fakulteta; u nekim oblastima se, recimo, samostalni rad, publikacije, izlozbe, cak i patenti (kod nas egzoticno, ali u nekim ozbiljnijim akademskim sredinama i ne toliko), vrednuju daleko vise od ocena, diplome, pa cak i preporuka i personalnih statementa. Nije nam rekao u kojoj je oblasti, pa je o tome vrlo tesko suditi, a cini mi se da si se ti u kritici ipak zaleteo bez te kljucne informacije.
Mnogi od njih misle kao Stevan, a to moze da bude problem kao sto sam rekao, ne zbog toga sto ne verujem da je njegov fakultet tezak, naprotiv, nego zato sto koliko god da si dobar uvek se moze naci neko ko je bolji. Posebno zbog toga sto u novu sredinu dolaze medju ljude koji imaju dosta iskustva, neki i po dve-tri decenije.
Opet: mnoge delatnosti koje danas u svetu zaposljavaju milione ljudi jednostavno nisu ni postojale pre dve-tri decenije, tako da tesko mogu imati takvu vrstu konkurencije. A u drugim se oblastima to iskustvo o kome govoris sticalo bas zahvaljujuci besomucnom gazenju po slabijim, neiskusnijim, podredjenim i po bilo kojoj metrici "losijim" - i to nije slucaj samo u vojnim zaposlenjima, nego i u citavoj gomili drugih oblasti, od kojih sam ti neke naveo, a koje su ekstremno kompetitivne i u kojima je,
sto je opste priznato, skromnost jednostavno znak slabosti. Pa evo ti u nedavno diskutovanom memou iz Google-a (cini mi se), jasno se kaze da ne mogu biti primljeni kandidati koji ne *dokazu* da su superiorni u odnosu na sve ostale, i to ne samo pripravnike, vec i one vec zaposlene na slicnim poslovima u kompaniji. Pa sad ti dokazi, ako mozes... Sto nas dovodi do:
Tek kad se stekne makar malo iskustva i razviju neke socijalne vestine stvar moze da krene napred. Vidis, potpuno si pogresno rekao ono o profesionalizmu, jer mislim da su dobri medjuljudski odnosi deo toga. Ako nisi u stanju da stvoris koliko toliko uspesne odnose sa kolegama/klijentima posao moze da bude pakao, a tu nikakvi fakulteti i desetke ne pomazu.
Pa to sve opet zavisi od oblasti. Mozda to pali gde je manja konkurencija. Negde drugde ja nemam ni vremena ni energije da se socijalizujem sa kolegama, jer treba da se radeci 12 sati dnevno dokazujem iskljucivo pretpostavljenima (ili nekim "udaljenim" autoritetima). A opet u trecim oblastima gde je individualna kreativnost najvaznija, socijalizacija moze da bude i stetna, da dovede do group-thinkinga i drugih devijacija. Licno, recimo, u onome sto bi se zvalo R&D odrzavam korektne odnose sa kolegama, ali mi ne pada na pamet da pred njima istupam "skromno" kad su profesionalne stvari u pitanju; jednostavno ne prihvatam se u startu rada na nekom projektu ako ne procenim, nakon analize, da u njemu mogu da dam maksimum i da budem najbolji. Znaci ne prosecan, ne kolegijalan, ne koristan, nego najbolji; bas kao da se radi o sportu. A i inace mislim da je jedino konkurentnost i rivalstvo ono sto radja velike prodore i korake napred - vrlo retko skromnost i (precenjeno) "timsko igranje".
To naravno zavisi i od toga ko je kakav covek. Sto se tice neprospavanih noci, mislim i na jedno i na drugo. Dakle, uvek postoji prilika da se nauci nesto novo, da se nesto novo sazna, a ako imas diplomu fakulteta i hoces posao u struci nije na odmet da se ponekad malo i zabrines. Naravno, ne mislim na neki psiholoski poremecaj, ali malo ozbiljnosti ne bi skodilo.
Sad, to stvarno zavisi od toga gde si i sta si. U Srbiji danas, plasim se da ozbiljnost u tom pogledu moze da rezultuje ili depresijom ili emigracijom.
P.S. Pisem ovo izmedju ostalog i zbog toga sto u postu mladog gospodina prepoznajem sebe od pre desetak godina i vise. Da mogu da se vratim u to vreme, rado bih tom klincu izvukao usi, da mu pokazem da neke stvari ne izgledaju bas onako kako on to zamislja.
Sasvim to razumem. Kad sebe tako gledam, izvukao bih sebi usi sto sam se vracao u Srbiju, ali to je jedna treca prica, sa topikom nema bas veze...
