RATKO KAROLIĆ: POUKE ZA SRBIJU ILI TRAGIČNO ISKUSTVO RUMUNSKE POLJOPRIVREDE U EU
četvrtak, 19 jul 2012 19:42
Srpska vlada i stručnjaci trebalo bi da preispitaju odluke bivše vlade u vezi sa poljoprivredom i da uspostave novu strategiju njenog razvoja.
./.
Pre Drugog svetskog rata Rumunija je bila drugi po veličini proizvođač hrane u Evropi. (1) Danas Rumunija uvozi oko 70 odsto hrane za svoje potrebe. (2)
Od ukupno 14,7 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta u Rumuniji, samo oko 10 miliona hektara je obradivo zemljište. Procena izvršena tokom 2008. godine utvrdila je da 6,8 miliona hektara plodnog zemljista nije obrađeno. (3)
Učešće poljoprivrede u rumunskom bruto domaćem proizvodu (BDP) je opalo sa 12,6 odsto u 2004. godini na samo 6 odsto tokom 2007. U odnosu na ukupnu veličinu zemljišta, prinosi žitarica u Rumuniji su znatno opali, pa je u 2006. godini, na primer, proizvedeno svega 5,3 miliona tona pšenice i 8,6 miliona tona kukuruza.
Podaci ukazuju da je doskoro oko tri miliona Rumuna ili skoro 30 odsto radno sposobnog stanovništva, bilo zaposleno u poljoprivredi.
Među glavnim problemima rumunske poljoprivrede zvanično se pominju nedostatak fondova, fragmentacija poseda i erozija zemljišta, zastarela poljoprivredna tehnologija i neregulisan pravni status zemljišta.
Uvid na terenu donosi nešto precizniju sliku stanja:
– Oko dva miliona rumunskih seljaka ima posede od prosečno 2,7 hektara zemljišta; (2)
– U pojedinim regionima Rumunije skoro 35 odsto zemljišta je po veoma niskim cenama prodato strancima, koji tu zemlju ne obrađuju; (4)
OTKRIĆE BRITANSKE ŠTAMPE Nedavno objavljen članak u britanskom „Guardianu” dodatno razotkriva neke od ključnih razloga izuzetno teškog stanja u rumunskoj poljoprivredi: (5)
– Od ukupno šst milijardi evra poljoprivrednih subvencija koje dolaze u Rumuniju, skoro 51 odsto sume dobija samo 0,9 odsto farmi, dok ukupno 70 odsto rumunskih farmi ne dobija nikakve poljoprivredne subvencije;
– Hrana uvezena po bescarinskom režimu iz nekih EU zemalja, koje svojim farmerima daju višestruko veće poljoprivredne subvencije od onih koje dobijaju rumunski farmeri, znatno je jeftinija od one proizvedene u zemlji, što dovodi do propadanja rumunskih seljaka. Treba reći da je ovde u pitanju klasičan damping, odnosno prodaja strane hrane na domaćem tržištu po cenama koje su niže od stvarnih troškova proizvodnje (zbog visokih subvencija);
– Tržište semena za poljoprivrednu proizvodnju u Rumuniji su uglavnom monopolizovale velike međunarodne kompanije (Monsanto, DuPont, Pioneer), koje stalno podižu njegovu cenu. Seljaci ne mogu da koriste useve od ovog semena kao seme za sledeću setvu, već svake godine moraju ponovo da ga kupuju od istih kompanija. Iz ovakvog opisa u članku izgleda da se radi o genetski modifikovanom semenu (GM semenu), čijim korišćenjem su rumunski seljaci dovedeni u potpunu zavisnost od stranih kompanija.
LAŽNA TRŽIŠNA UTAKMICA Ovo iskustvo rumunskih seljaka može da posluži kao pouka za srpsku poljoprivredu. Potpisivanjem Sporazuma o saradnji i partnerstvu (SSP) sa EU, koji je potpisala bivša vlada Srbije, biće dozvoljena prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima od 2014. godine. Carine na uvoz strane visokosubvencionisane hrane u Srbiji već sada su znatno redukovane, što teško pogađa domaće poljoprivrednike.
Srpski seljaci jednostavno nisu pripremljeni za ovu lažnu tržišnu utakmicu:
– Domaće poljoprivredne subvencije su višestruko niže od subvencija farmerima u većim evropskim zemljama koje izvoze hranu, što dovodi do nefer utakmice na štetu srpskih seljaka;
– Domaće poljoprivredne subvencije u Srbiji ne prima skoro 90 odsto poljoprivrednih gazdinstava. Od 770.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji samo 60-80.000 gazdinstava prima subvencije. (6)
ZABLUDE O POLJOPRIVREDI Trebalo bi konačno ukloniti u srpskoj javnosti postojeće zablude o poljoprivredi, koje svesno ili iz neznanja šire neki domaći stručnjaci i agronovinari, odnosno reći ono što je danas dobro poznato svetskim stručnjacima:
– Mali posedi su jednako ili čak bolje produktivni od velikih poseda. U nekim zemljama sa razvijenom poljoprivredom prosečna površina poljoprivrednih gazdinstava je mala, pa tako Italija, na primer, ima oko 69 odsto gazdinstava koja su manja od pet hektara; (7)
– Niske cene hrane iz razvijenih zemalja nisu rezultat većeg znanja i veštine njihovih farmera, već dolaze od znatno viših poljoprivrednih subvencija, čime se veštački snižavaju cene poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu (posledice damping cena);
– Insistiranje na što većim prinosima i intenzivnom korišćenju veštačkih đubriva i agrohemikalija dovodi do degradacije i erozije poljoprivrednog zemljišta. U svetu je degradacijom zemljišta obuhvaćeno oko 40 odsto poljoprivrednog zemljišta, a na 25 odsto površina je taj proces posebno izražen. Degradacija zemljišta je najviše izražena u industrijski razvijenim zemljama, pa zato EU zahteva da njeni farmeri ostave sedam odsto poljoprivrednog zemljišta neobrađeno da bi se zemljište oporavilo. Zbog toga je EU zemljama potrebno dodatnih sedam miliona hektara u susedstvu, samo da održe postojeću proizvodnju; (7)
– Evropska unija uvozi više hrane nego što izvozi: ona izvozi hranu za čiju proizvodnju koristi oko 14 miliona hektara, a uvozi hranu za čiju proizvodnju se koristi 49 miliona hektara – što znači da EU za svoje potrebe koristi 35 miliona hektara van granica EU; (7)
– Uspostavljanjem niskih cena hrane na širem tržištu Evropska unija profitira dvostruko: po izuzetno niskim cenama uvozi znatno više hrane nego što izvozi; damping cenama hrane na tržištima siromašnih zemalja ona dovodi do propadanja njihovih malih farmera koji onda prodaju svoje zemljište strancima po izuzetno niskim cenama;
– Poljoprivredno zemljište je praktično neobnovljiv prirodni resurs (jer se izuzetno sporo obnavlja), pa je zato neophodno uspostavljanje dugoročne strategije njegovog očuvanja. Svetsko stanovništvo se ubrzano uvećava, što zahteva sve veće količine hrane i stavlja poljoprivredu u red najznačajnih strateških sektora. Klimatske promene, stalni porast cena energenata i komponenata za proizvodnju kao i degradacija poljoprivrednog zemljišta ozbiljno ugrožavaju svetsku proizvodnju hrane, što zahteva uključivanje mnogo većeg broja i profila stručnjaka za uspostavljanje strategije održive poljoprivrede – na globalnom i na lokalnom nivou. Neophodno je znatno veće ulaganje u poljoprivredu da bi se ona pripremila za sve teže uslove koji je čekaju u skoroj budućnosti.
Srpska vlada i domaći stručnjaci bi trebalo što pre da preispitaju odluke bivše vlade u vezi sa domaćom poljoprivredom i da uspostave novu strategiju za njen razvoj. U protivnom, teške posledice dosadašnje poljoprivredne politike dovešće do katastrofalnih posledice po domaću proizvodnju hrane. Zaista je čudno da sve veći broj ljudi u Srbiji uviđa danas koje su ekonomske posledice otcepljenja Kosova, a da nije svesno da uskoro može da izgubi još značajniji domaći resurs – srpske oranice.
_________
Reference:
(1)
http://en.wikipedia....nomy_of_Rumania(2) Dragocena rumunska iskustva:
http://poljoprivreda.../?oid=17&id=849(3)
http://en.wikipedia....ture_in_Rumania(4) Stari rumunsko selo:
http://poljoprivreda.../?oid=17&id=847(5) Romania must not sell out traditional farmers to the biotech giants:
www.guardian.co.uk/commentisfree/2012/jul/10/romania-smallholder-farmers
