729 replies to this topic

[Gonzo]

"All women can be sexy, it's nothing to do with make-up. A good heart is a really sexy thing."

Meni Majka Tereza nije bila nimalo seksi.

[debaser]

"Life is great, without it you’d be dead."
Solomon, Gummo

[U prolazu]

Dvije posvete koje se meni jako dopadaju:

Knjizevniku
ZIJI DIZDAREVICU
ubijenom u logoru Jasenovac 1942.


DRAGI MOJ ZIJO

Znam da pisem pismo koje ne moze stici svom adresantu, ali se tjesim time da ce ga procitati bar onaj koji voli nas obojicu.
Kasna je noc i meni se spava. U ovo gluho doba razgovara se samo sa s duhovima i uspomenama, a ja, evo, razmisljam o zlatnoj paucini i srebrnoj magli tvojih prica, i o strasnom kraju koji te je zadesio u logoru Jasenovac.
Pisem, dragi moj Zijo, a nisam siguran da i mene, jednom, ne ceka slican kraj u ovome svijetu po kome jos putuje kuga s kosom.
U svojim nocima s najvise mjesecine, ti si naslutio tu apokalipticnu neman s kosom smrti i progovorio si o njoj kroz usta svoga junaka brke. Jednog dana ti si je vidio, realnu, ovozemaljsku, ostvario se tvoj strasan san, tvoja mora.
Tih istih godina ja sam, slucajem, izbjegao tvoju sudbinu, ali evo, ima neko doba kako me, za mojim radnim stolom, osvoji crna slutnja; vidim neku noc, prohladnu, sa zvijezdama od leda, kroz koju me odvode neznano kud. Ko su ti tamni dzelati u ljudskom liku? Jesu li slicni onima koji su tebe odveli? Ili braca onih kojima je otisao Goran? Zar to nisu tamne Kikiceve ubice?
Kako li smo nekada, zajedno, djecacki, lirski zaneseni, tugovali nad pjesnikom Garsijom Lorkom i zamisljali ono proskozarje kad ga odvode, bespovratno, pustim ulicama Granade.
Bio sam, skorih dana, i u Granadi, gledao sa brijega osuncan kamenit labirint njenih ulica i pitao se: na koju su ga stranu odveli? Opet si tada bio pored mene, sasvim blizu, i ne znam ko je od nas dvojice saputao Lorkine rijeci pune jeze:
"Crni su im konji, crne potkovice."
Umnozavaju se po svijetu crni konji i crni konjanici, nocni i dnevni vampiri, a ja sjedim nad svojm rukopisima i pricam o jednoj basti sljezove boje, o dobrim starcima i zanesenim djecacima. Gnjuram se u dim rata i nalazim surove bojovnike: golubljeg srca. Prije nego sto me odvedu, zurim da ispricam bajku o ljudima. Njeno su mi sjeme posijalu u srce jos u djetinjstvu i ono bez prestanka nice, cvjeta i obnavlja se. Przile su ga mnoge strahote kroz koje sam prolazio, ali korijen je ostajao, zivotvoran i neunistiv, i pod sunce ponovo isturao svoju nejacku zelenu klici, svoj barjak. Rusi se na njega oklop tenkova, a stitio ga i sacuvao prijateljski povijen ljudski dlan.
Eto, o tome bih, Zijo, da sapucem i pisem svoju bajku. Ti bi najbolje znao da nista nisam izmislio i da se u ovome poslu ne moze izmisljati, a pogotovo ne dobri ljudi i sveti bojovnici.
Na zalost, ni one druge nisam izmastao, mrke ubice s ljudskim licem. O njima ne mogu i ne volim da pricam. Osjecam samo kako se umnozavaju i rote u ovom stijesnjenom svijetu, slutim ih po hladnoj jezi, koja ime je prethodnica, i jos malo, cini mi se, pa ce zakucati navrata.
Neka, Zijo... Svak se brani svojim oruzjem, a jos uvijek nije iskovana sablja koja moze sjeci nase mjesecine, nasmijane zore i tuzne sutone.
Zbogom, dragi moj. Mozda je nekom smijesna starinska odora, pradjedovsko koplje i ubogo kljuse, koje ne obecava bogzna kakvu trku. Jah, sta ces...

Branko Copic,
(Basta sljezove boje)

-------------------------------------

Dear Pat,
    You came upon me carving some kind of little figure out of wood and you said, "Why don't you make something for me?"
    I asked you what you wanted, and you said, "A box."
    "What for?"
    "To put things in."
    "What things?"
    "Whatever you want," you said.
    Well, here's your box. Nearly everything I have is in it, and it is not full. Pain and excitement are in it, and feeling good or bad and evil thoughts and good thoughts—the pleasure of design and some despair and the indescribable joy of creation.
    And on top of these are all the gratitude and love I have for you.
    And still the box is not full.
JOHN

(John Steinbeck, East of Eden)

Edited by U prolazu, 11 September 2003 - 06:30.

[Lavinia Amaldi]

Meni Majka Tereza nije bila nimalo seksi.

Dragi Gonzo, poenta Collinove izjave i onoga sto je u njoj 4 me lepo, is believe it or not - another happy thought!

"LEPOTA JE U OCIMA POSMATRACA"..

think about it

So, Farelll....

ps. nezvanicno: Majka Tereza, hebote, gde je nadje... nisu li zanimljive te njene celi zivot stiskane usnice...zena je stvarno mnogo ali mnogo toga potiskivala... but, she was d one!
mada, kad bi njoj (bozemeoprosti ) mestimicno provirivalo kroz odecu...tko zna ?

[JEkaTEriNA]

“Zivot je stvaranje buducih secanja.”-E. Sabato-TUNEL
“ Nikada ne obracam paznju na ono sto obicni ljudi govore I nikada se ne uplicem u ono sto cine privlacni ljudi.Ako me neka osoba ocara, apsolutno mi je divan bilo koji nacin izrazavanja koji ta osoba izabere.”- O.Wilde –SLIKA Doriana Graya
“..Ispruzila je svoju ruku I stavila je na moju, smejuci se tako otvoreno, tako lako I bez napora, da sam tog trenutka odlucio da je volim.” L.Darel-Aleksandrijski kvartet

[tanjajedaska]

"How much happier are the wide-awake indolents, the monarchs among men, the rich monstruos brains deriving intense enjoyment and rapturous pangs from the balustrade of a tarrace at nigtfall, from lights and the lake below, from the distant mountain shapes melting into the dark apricot of the afterglow, from the black conifers outlined against tha pale ink of the zenith, and from the garned and green flounces of the water along the silent, sad, forbidden shoreline."

[danijela]

Brevijar.
Sitnice


Gospode, hvala Tebi za male svakodnevne nevolje
male brige, nered koji se uvlači iz stvari u
um, od koga se treba braniti

- hvala što si mi pomogao da odaberem kravatu uz košulju
i izgledam sada kao civilizovani obešenik
- što si mi pomogao da pronađem parnu čarapu
- i pomogao mi da obrijem užasno uporne
dlačice ispod nosa, dakle pomerio sam se za dlaku
u mom putovanju ka lepom

Slava Tebi, Gospode, što si učinio da se stvari sitne
kao kapilari povezuju sa stvarima
važnim
i što na kraju ni sam ne znam gde da uvrstim
moju levu ranjenu nogu, jer ona je bolna
ali bez nje ne bih zastajao kraj grobova
drugova palih, da se odmorim i zamislim

Slava Tebi, Gospode, i primi zahvalnost za moju
nesanicu od koje patim ali mi je
i od koristi, jer otvara preda mnom
ponor vremena, izvodi iz sećanja događaje
i ljude koje bih davno zaboravio
da nije čuda nesanice, bez kojeg
bih spavao snom pravednika, poštovanja dostojnih
ali malo - dosadnih

Hvala Tebi
- što si stvorio moj svet od konaca
traka dugmadi roba nevelikih
ideja običnih - a mimo toga ili
upravo zato ugledao sam u tim
sitnicama - lik Tvoj



Zbignjev Herbert

Edited by danijela, 18 September 2003 - 20:14.

[Gandalf]

Uvijek kad mi život nametne iskušenje, kad zastanem pred opasnošću, iz tame izroni gusinjsko groblje s rohavim nišanima. Na jednom od njih - vidim svoje ime. Tada znam da ću postupiti kao čovjek...

Gusinjska godina Zuvdije Hodžića

Edited by Gandalf, 19 September 2003 - 18:20.

[Blekendvajt]

Lothar Matthäus:
"Za nas je sutra premijera za koju se nadamo da neće biti samo lepa za Partizan već i za celu Srbiju, jer je srpski narod dugo čekao da vidi jednu ekipu u Ligi šampiona, pa smo stoga svi u Partizanu ponosni što ćemo zastupati boje Srbije u ovom elitnom takmičenju. Naravno, mi smo svesni da smo autsajderi u ovoj grupi, ali smo se u toj ulozi lepo osećali i u prve dve runde kvalifikacija pa ćemo opet pokušati da damo sve od sebe da bismo bili spremni da iznenadimo. Svi se radujemo ovoj utakmici, a to se vidi i po atmosferi u celom gradu. Ekipu Porta poznajemo odlično i znamo da su velika ekipa, ali ćemo sve učiniti da izvučemo pozitivan rezultat za nas."

Trener “crno-belih” Lotar Mateus zadovoljan je prvom utakmicom Partizana u Ligi šampiona. "Čestitam ekipi. Zadovoljan sam rezultatom i igrom, pogotovo u drugom poluvremenu. U prvom delu meča videlo se da je ekipa bila malo nervozna. Ipak, ovo je 'nova zemlja' za nas i nekim igrači moraju da se naviknu na nov vazduh". Prema njegovim rečima, krajnji rezultat je pravedan, pošto je Porto bio bolji rival u prvom, a njegov tim u drugom poluvremenu. Trener Partizana je istakao da je odlična podrška publike pomogla njegovom timu da se vrati u igru. "U budućnosti moramo mnogo bolje da uđemo u utakmicu, ako želimo dobar rezultat", rekao je Mateus. Mateus je optimista pred meč sa Olimpikom u Marseju. "Ako igrači pruže maksimum i uz malo sreće mislim da možemo da pobedimo u Marseju".

[Blekendvajt]

Robert Kuver, misteriozni pisac koji se krije kao Rezidentsi, napisao je "Šta li se dogodilo sa Mrzovoljnim Gasom iz Čikaških Medveda" krajem 80tih, i to je pastiš hipi proze koja se navodno odigrava 30tih a na postpank način; kao kada Baz Lurman koristi antidatiranu muziku u Mulen Ružu, tako se i ovde mešaju "dusi vremena", tako da je NAČIN važniji od substance pripovedanja, od kalendarskih oznaka, koje "prerano sazrevaju ili ostaju večito zelene" - ovo je pastiš Nabokova!
Citat je iz pomenute knjige, a sličnost sa "prozom u trapericama" je valjda namerna.

"Očigledno je veliki preokret u životu Mrzovoljnog Gasa nastupio kada je bio brucoš na Vitier koledžu u južnoj Kaliforniji. U tom periodu učinio je ono đto će pre ili kasnije svako od nas učiniti: počeo je sebe da pojednaostavljuje. To mogu da razumem. Moje vajarstvo nije bilo nešto što bi bilo dodato jednom sve bogatijem životu, već nešto što je preostalo onda kada su odstranjene sve druge stvari u kojima sam možda – ko bi to sada znao – bio i bolji. Svako od nas ima premalo života da proživi. Kasnije, u jednom neobjavljenom intervjuu Gas će izjaviti da sve što je odvajkada želeo da radi jeste da igra ragbi i tuca devojke, ali sve do jeseni 1930. pokušavao je da istovremeno poentira na svim stranama: kao naučnik, političar, orguljaš, pijanista, violinista, cirkusant, radnik na benzinskoj stanici, učitelj u kvekerskoj vikend-školi, polemičar i glumac, preduzimač, novinar, pevač i dramski pisac. Porodični obrazac: činio se predodređenim da postane predsednik lokalne trgovačke komore ili možda sudija. Dobijao je stipendije, izbore, nagrade, glavne uloge, oratorska takmičenja i javne nagrade. Ali još nije bio u stanju da zaigra u ragbi ekipi ili da ženskoj svuče gaćice.
Napredak je počeo da ostvaruje kada se disciplinovao, otac ga je batinama naučio da mu priprema krompir pire bez grumuljica..."

[danijela]

...nije shvatao kako neko može ozbiljno slušati razgovor koji se obično vodio u tom tako divno pozlaćenom salonu. Ponekad bi posmatrao one koji su razgovarali da vidi da li se rugaju i sami onome što govore.

[sabahudin]

"Na kraju krajeva, tuga i nije bila problem. Tuga je možda bila pravi uzrok, ali ubrzo se umesto nje pojavilo nešto drugo, nešto opipljivije, nešto s temeljnije proračunatim namerama, nešto što je prouzrokovalo mnogo veću štetu. U dejstvo je stupio čitav niz sila, i ja sam u određenom trenutku počeo da se njišem, da letim u sve većim krugovima oko svoje ose, dok konačno nisam izbačen iz orbite."

[moke]

"Malo je bica kojima posle dvadeset godina ostane nesto od te spontane neznosti kao u zivotinja. Svet nije ono sto smo mislili da je! To je sve! I zato menjamo lik! I te kako! Prevareni smo! I postanes gad dok si rekao britva! Eto sta mi nosimo na licu posto prevalimo dvadesetu. Gresku! Lice nam je susta greska!"

[tanjajedaska]

"Postoji li uopšte imaginarno koje nije ni svesno ni zavodljivo, koje je, zato što je zapis, otisak dolaska bića sebi, postajanja bića, traumatično, odbojno i koje, pošto je suštinsko neodređeno, mogu da naseljavaju samo ruine korespondencija i slika sveta i identiteta bića?"

[Double Trouble]

Prilikom dolaska kneginje od Luksemburga, ciji se ekipaz, onog dana kad je donela voce, zaustavio ispred hotela, ona nije promakla paznji grupe notareve, advokatove i pretsednikove zene, koje su, vec od nekog vremena, izgarale od zelje da saznaju da li je bas autenticna markiza a ne nekakva pustolovka ta tamo neka gdja Vilparizi kojoj se ukazuju tolike pocasti, a dale bi bogzna sta samo da se pokaze da je ona tih uvazenja bila nedostojna. Kad god bi gdja de Vilparizi prolazila predvorjem, zena predsednika Apelacije, koja bi svuda nanjusila avanturistkinje, podizala bi svoj nos sa rucnog rada pa bi je zagledala tako nekako da su njene prijateljice umirale od smeha.
- Oh, znate, govorila je ona gordo, ja uvek pocinjem time sto prvo pretpostavim najgore. Ja nikad ne verujem da je zena stvarno udata sve dok mi se ne pokazu krstenica i vencanica. Uostalom, ne bojte se, ja cu vec sprovesti svoju istragicu.
I svakog dana su joj gospodje doletale smejuci se.
-Dosle smo da cujemo sta ste utvrdili.
Nego, one veceri kad je kneginja od Luksemburga bila dosla u posetu, zena pretsednika Apelacije stavi prst na usne.
-Pronasla sam.
-Oh! Ma izvanredna je ova gospodja Ponsen! nikad nisam videla ... nego, recite, sta ima novo?
-E pa tako, ima; to da je neka zena ridjokosa s prstom ruza na licu, sa kolima koja na citavu milju mirisu na ,,laku robu"  takva kakve danas imaju samo one ,,frajle" dolazila malocas da obidje nazovi markizu.
- Zegulite ! tandara broc! - Gle'te, molim vas! pa to je ona dama koju smo i mi videli, secate li se advokate; ucinila nam se nekako sva ofucana, samo nismo znali da je dolazila markizi u pohode. Zena s crncem je l' te?
- E, e, bas ta.
- Ah! Ama sta kazete. Jeste li doznali njeno ime ?
- Nego kako, napravila sam se kao da mi se ucinilo da je posetnica meni namenjena pa sam je zgrabila i, eto, njen je ratnicki nadimak knjeginja od Luksemburga! Ama zar ja nisam dobro nanjusila stvar! Bas je to prijatno izmesati se ovde sa takvim baronicama od Andjela.
...
Ne treba doduse pomisliti da je ovaj nesporazum bio trenutan kao oni sto se ispletu u drugom cinu vodvilja da bi se potpuno razvejali u poslednjem. Gdja de Liksanbur, necaka kralja Engleske i cara Austrije, i gdja de Vilparizi, kad god bi prva dolazila da uzme drugu da bi se izvezle kolima, ovim gospama su uvek izgledale kao dve vetropirke od kojih se covek s mukom moze spasti u banjama. Tri cetvrtine ljudi iz predgradja Sen-Zermen su, u ocima dobrog dela burzoazije, opasni propali kockari koji su sve izgubili na kartama ( sto oni, ponekad, individualno i jesu ) i da ih, prema tome, niko u svoju kucu i ne prima. U tom pogledu, burzoazija je previse cestita, jer moralna nakaznost ove ljude niukoliko ne sprecava da budu blagonaklono primljeni tamo gde se burzoaziji nikada nece otvoriti vrata. A ove protuve, smatrajuci da burzoazija toga mora biti svesna, opsenjuju prostotu sto se njih tice, opadaju i omalovazavaju svoje prijatelje koji su narocito ,,propali", tako da to samo vec nesporazum napravi potpunim. Ako, kojim slucajem, covek iz visokog sveta odrzava odnose sa sitnom burzoazijom jer se nalazi, buduci basnoslovno bogat, na polozaju predsednika najznacajnijih finansiskih kompanija, burzoazija, koja u tome vidi da je i plemic dostojan da bude krupan burzuj, smatra da ovaj ne moze odrzavati veze sa nekakvim markizom, kockarem i materijalno upropascenim, za koga, opet drzi da je utoliko vise lisen vaznih prijateljstava ukoliko je licno ljubazniji sa njima. I ona ne moze da dodje k sebi niti da se osvesti  kad vojvoda, pretsednik upravnog odbora kolosalnog Preduzeca, ozeni svoga sina kcerkom markiza kockara, no cije je ime jedno od najstarijih u Francuskoj, isto onako kao sto ce neki suveren pre uzeti za snaju cerku zbacenog kralja negoli kcer pretsednika republike na vlasti. To znaci da ova dva sveta imaju jedno o drugom toliko himericka gledista bas kao sto stanovnici plaze koja se nalazi na krajnjoj strani Balbeckog zaliva imaju o plazi na sasvim suprotnoj strani: iz Rivbela se nazire Oholi Markuvil; ali i to je tek samo obmana, jer vam izgleda da vas vide iz Markuvila odakle su, naprotiv, divote Rivbela najvecim delom nevidljive.

nothing really blue 

Edited by Double Trouble, 23 September 2003 - 23:56.