Hvala, na interesovanju!
Apsorbuje se udisanjem, pri normalnom pritisku od 1atm. Dalja fiziologija mi nije poznata. Samo sam uocio uzrocno-posledicnu vezu.
Eksperimenti engleskog fiziolga Dzona Skota Haldejna i svih drugih fiziologa (uglavnom) koji su uocili trovanje azotom u uslovima udisanja vazduha pod povisenim pritiskom. Problem trovanja azotom je (do sada) problem kojim se bavi jedino "podmorska madicina".
Slobodno nastavi da se hranis azotom.
Ova statistika priznaje da ne dovoljno poznaje hemiju i ne hvali se time. Ova statistika je, samo, utvrdila direktnu proporcionalnost izmedju kolicine upotrebljenih vestackih djubriva na bazi azota i stope suicida na tom podrucju, u to vreme i kod tih ljudi. Postojanje statistike suicida samo je posluzilo za pracenje stetnog uticaja, mnogo sirih posledica, potpuno podudarnih s efektima koje je eksperimentalno registovao Haldejn i ne samo on, pre vise od 100 god.
EM1-tehnologija- šta je to?
Started by
Hanza
, Dec 29 2011 19:20
50 replies to this topic
#19
Hanza
-
- Members
- 47 posts
Posted 24 March 2012 - 12:57
BAJKAL EM-1
Poštovani korisniče, dobili ste mikrobiološko đubrivo poslednje generacije “Bajkal EM-1” u obliku koncetrata, zapremine 40 ml. Koncetrat je oblik pogodan za transport i čuvanje. Zbog toga vas podsećamo da od koncetrata morate, u skladu sa uputstvom na pakovanju, pripremiti preparat.
Uputstvo za pripremanje preparata
40 ml koncentrata “Bajkal EM-1” sipati u 4 litre tople ( 26-30 oC ) nehlorisane vode. U rastvor dodati melasu ( EM patoku) ili 8 supenih kašika, predhodno istopljenog šećera. Promešati i preručiti u dve dvolitarske, plastične flaše, do “čepa” da ne ostane vazduha u njima.
Flaše odložiti na toplo ( 26-30 oC ) mračno mesto sedam dana.
Pozor! Svakodnevno odvrnuti čep, za trenutak i ponovo ga zaviti da ne dođe do eksplozije pa da vam se prolije sadržaj.
Nakon sedam dana preparat je spreman za upotrebu.
Uputstvo za upotrebu pripremljenog preparata
Preparat ( ne koncetrat) “Bajkal EM-1 je namenjen tretiranju semena pred setvu, zalivanju rasada, jesenjoj i prolećnoj obradi zemljišta, prihranjivanju poljoprivrednih kultura ili folijalno ili preko korena, pripremi EM-komposta koji je nekoliko puta produktivniji od stajnjaka.
Sastav: fotosintetičke bakterije, bakterije koje vezuju azot, bakterije mlečne kiseline, kvasci, produkti delovanja mikroorganizama.
U periodu prolećne obrade zemljišta, treba politi leje rastvorom preparata “ Bajkal EM-1” u srazmeru 1:100 ( pola čaše na vedro vode) i prekriti malčem. Potrošnja 2-4 litara radnog rastvora na 1m2. Sadnju biljaka trba vršiti tek tri dana nakon obrade zemljišta.
Poštovani korisniče, dobili ste mikrobiološko đubrivo poslednje generacije “Bajkal EM-1” u obliku koncetrata, zapremine 40 ml. Koncetrat je oblik pogodan za transport i čuvanje. Zbog toga vas podsećamo da od koncetrata morate, u skladu sa uputstvom na pakovanju, pripremiti preparat.
Uputstvo za pripremanje preparata
40 ml koncentrata “Bajkal EM-1” sipati u 4 litre tople ( 26-30 oC ) nehlorisane vode. U rastvor dodati melasu ( EM patoku) ili 8 supenih kašika, predhodno istopljenog šećera. Promešati i preručiti u dve dvolitarske, plastične flaše, do “čepa” da ne ostane vazduha u njima.
Flaše odložiti na toplo ( 26-30 oC ) mračno mesto sedam dana.
Pozor! Svakodnevno odvrnuti čep, za trenutak i ponovo ga zaviti da ne dođe do eksplozije pa da vam se prolije sadržaj.
Nakon sedam dana preparat je spreman za upotrebu.
Uputstvo za upotrebu pripremljenog preparata
Preparat ( ne koncetrat) “Bajkal EM-1 je namenjen tretiranju semena pred setvu, zalivanju rasada, jesenjoj i prolećnoj obradi zemljišta, prihranjivanju poljoprivrednih kultura ili folijalno ili preko korena, pripremi EM-komposta koji je nekoliko puta produktivniji od stajnjaka.
Sastav: fotosintetičke bakterije, bakterije koje vezuju azot, bakterije mlečne kiseline, kvasci, produkti delovanja mikroorganizama.
U periodu prolećne obrade zemljišta, treba politi leje rastvorom preparata “ Bajkal EM-1” u srazmeru 1:100 ( pola čaše na vedro vode) i prekriti malčem. Potrošnja 2-4 litara radnog rastvora na 1m2. Sadnju biljaka trba vršiti tek tri dana nakon obrade zemljišta.
#20
Hanza
-
- Members
- 47 posts
Posted 27 March 2012 - 18:41
SUŠTINA AGROTEHNIKE PRIRODNE ZEMLJORADNJE
Trudeći se da izvuče maksimum koristi primenom agrotehnike prirodne
zemljoradnje, sa minimumom uloženog fizičkog rada i novčanih sredstava, uz
mogućnost održanja stalnog kontinuiteta i povećanja plodnosti zemlje i prinosa
kultura, baštovan mora:
1. da prizna (oslanjajući se na radove Ovsinskog) da bilo koje zemljište
sadrži u sebi kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, sumpor - u velikim količinama,
većim od potreba biljaka. To znači da tretiranje zemljišta mineralnim đubrivima
nije neophodno, već je, čak i štetno, jer rastvori njihovih soli uništavaju glavnu
komponentu plodnosti zemlje – humus;
2. da prizna da se zemljišni minerali ne mogu rastvarati vodom od zalivanja
ili atmosferskih padavina i da se time ne transformišu zemljišni vodeni rastvori od
kojih biljke svojim korenjem dobijaju hranu. Zemljišne minerale razlažu isključivo
organske kiseline koje proizvode živi zemljišni mikroorganizmi. To praktično znači
da baštovan mora da hrani ne biljke, već zemljišne mikroorganizme i da se brine o
tome da ovih mikroorganizama stalno i u dovoljnom broju živi u zemljištu njegove
bašte;
3. da prihvati tvrdnju Dokučajeva, da sve biljke unose u zemljište na kome
rastu, više organskih elemenata nego što uzimaju u toku svoje vegetacije. A to
znači, da zemljištu ne trebaju druge organske materije, osim onih koje su izrasle tu,
na površini bašte. Treba takođe shvatiti da su te organske materije hrana živih
zemljišnih organizama, a ne biljaka. Hrana biljaka postaju tek posle fermentacije,
koju vrše živi zemljišni organizmi;
4. da shvati, da je živim mikroorganizmima u zemlji potrebna hrana
(kompost) da bi ih bilo dovoljno i, takođe, potrebna je i rastresita zemlja, koja
propušta vazduh i vlagu (humus). Samo u takvim uslovima zemljišni
mikroorganizmi mogu da vezuju atmosferski azot sa zemljišnim vodenim
rastvorima, praveći ga dostupnim i u dovoljnoj količini za rast biljaka;
5. da shvati da čovekovo intervenisanje oruđima obrade zemljišta, na
dubinama većim od 5-7 sm narušava strukturu zemljišta i uništava „komfor“
zemljišnih mikroorganizama, uzrokujući njihovo uginuće, uništava prirodnu
rastresitost zemljišnih slojeva, što ih čini tvrđim, teško propustljivim za vazduh i
vlagu, bez čega ne mogu normalno živeti zemljišni mikroorganizmi, samim tim, ne
može se ni razvijati korenje biljaka;
6. da shvati da u zemljištu baštenske leje, ako deo nje ne ostaje
neobrađen, treba unositi za hranjenje zemljišnih mikroorganizama samo delimično
fermentisanu organiku, odnosno kompost. Sirova, nefermentisana organika dovodi
do uništenja dela mikroorganizama zbog razlaganja slobodnog azota i amonijaka i
do stvaranja u zemljištu trule patogene sredine, koja ugrožava truležom korenje
biljaka. Osim toga, sirova organika privlači zemljišne vodene rastvore, koji pritom
ne dolaze do korenja biljaka. Iz tog razloga, uz prisustvo u zemlji sirovog humusa
(organike), biljke su prinuđene da gladuju i neće doneti očekivani prinos;
7. da shvati da mineralna đubriva, kojima se tretira zemljište, po pravilu,
„nadušak“ (odjednom), stvaraju u zemljištu zasićene vodene rastvore soli, od kojih
strada živa zemljišna sredina, ti isti rastvori uništavaju zemljišni humus – garant
prirodne plodnosti. Zemljište, posle tretmana mineralnim đubrivima, postaje
niskodisperzivno, tvrdo, teško za obradu, loše propusno za atmosferski vazduh i
vlagu. Prilikom isparenja vodenih rastvora, na površini se stvara tvrda kora,
sastavljena od mineralnih soli, zemljište „pliva“ posle kiše ili zalivanja, potrebno mu
je kopanje. Biljke, odgajene na bazi mineralnih đubriva, nemaju prirodan ukus,
miris, vitaminsku vrednost i mogu biti opasne za čovekovo zdravlje;
8. da shvati da glavnu hranu biljke dobijaju, ne iz zemljišta i zemljišnih
rastvora, već iz atmosfere. Dobijanje hrane iz vazduha biljke ostvaruju
fotosintezom, koja može biti optimalna samo uz maksimum svetla u toku svakog
sunčanog dana, osvetljenjem svake biljke direknim sunčevim zracima. To je
preduslov za maksimalan prinos, a uz to i raspored redova sadnica i useva u pravcu
sever – jug, uz poštovanje Ovsinskovog principa „gusto-pusto“ – između svaka dva
reda povrtarskih kultura, mora postojati slobodan prostor, ne manji od širine dva
reda useva.
Trudeći se da izvuče maksimum koristi primenom agrotehnike prirodne
zemljoradnje, sa minimumom uloženog fizičkog rada i novčanih sredstava, uz
mogućnost održanja stalnog kontinuiteta i povećanja plodnosti zemlje i prinosa
kultura, baštovan mora:
1. da prizna (oslanjajući se na radove Ovsinskog) da bilo koje zemljište
sadrži u sebi kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, sumpor - u velikim količinama,
većim od potreba biljaka. To znači da tretiranje zemljišta mineralnim đubrivima
nije neophodno, već je, čak i štetno, jer rastvori njihovih soli uništavaju glavnu
komponentu plodnosti zemlje – humus;
2. da prizna da se zemljišni minerali ne mogu rastvarati vodom od zalivanja
ili atmosferskih padavina i da se time ne transformišu zemljišni vodeni rastvori od
kojih biljke svojim korenjem dobijaju hranu. Zemljišne minerale razlažu isključivo
organske kiseline koje proizvode živi zemljišni mikroorganizmi. To praktično znači
da baštovan mora da hrani ne biljke, već zemljišne mikroorganizme i da se brine o
tome da ovih mikroorganizama stalno i u dovoljnom broju živi u zemljištu njegove
bašte;
3. da prihvati tvrdnju Dokučajeva, da sve biljke unose u zemljište na kome
rastu, više organskih elemenata nego što uzimaju u toku svoje vegetacije. A to
znači, da zemljištu ne trebaju druge organske materije, osim onih koje su izrasle tu,
na površini bašte. Treba takođe shvatiti da su te organske materije hrana živih
zemljišnih organizama, a ne biljaka. Hrana biljaka postaju tek posle fermentacije,
koju vrše živi zemljišni organizmi;
4. da shvati, da je živim mikroorganizmima u zemlji potrebna hrana
(kompost) da bi ih bilo dovoljno i, takođe, potrebna je i rastresita zemlja, koja
propušta vazduh i vlagu (humus). Samo u takvim uslovima zemljišni
mikroorganizmi mogu da vezuju atmosferski azot sa zemljišnim vodenim
rastvorima, praveći ga dostupnim i u dovoljnoj količini za rast biljaka;
5. da shvati da čovekovo intervenisanje oruđima obrade zemljišta, na
dubinama većim od 5-7 sm narušava strukturu zemljišta i uništava „komfor“
zemljišnih mikroorganizama, uzrokujući njihovo uginuće, uništava prirodnu
rastresitost zemljišnih slojeva, što ih čini tvrđim, teško propustljivim za vazduh i
vlagu, bez čega ne mogu normalno živeti zemljišni mikroorganizmi, samim tim, ne
može se ni razvijati korenje biljaka;
6. da shvati da u zemljištu baštenske leje, ako deo nje ne ostaje
neobrađen, treba unositi za hranjenje zemljišnih mikroorganizama samo delimično
fermentisanu organiku, odnosno kompost. Sirova, nefermentisana organika dovodi
do uništenja dela mikroorganizama zbog razlaganja slobodnog azota i amonijaka i
do stvaranja u zemljištu trule patogene sredine, koja ugrožava truležom korenje
biljaka. Osim toga, sirova organika privlači zemljišne vodene rastvore, koji pritom
ne dolaze do korenja biljaka. Iz tog razloga, uz prisustvo u zemlji sirovog humusa
(organike), biljke su prinuđene da gladuju i neće doneti očekivani prinos;
7. da shvati da mineralna đubriva, kojima se tretira zemljište, po pravilu,
„nadušak“ (odjednom), stvaraju u zemljištu zasićene vodene rastvore soli, od kojih
strada živa zemljišna sredina, ti isti rastvori uništavaju zemljišni humus – garant
prirodne plodnosti. Zemljište, posle tretmana mineralnim đubrivima, postaje
niskodisperzivno, tvrdo, teško za obradu, loše propusno za atmosferski vazduh i
vlagu. Prilikom isparenja vodenih rastvora, na površini se stvara tvrda kora,
sastavljena od mineralnih soli, zemljište „pliva“ posle kiše ili zalivanja, potrebno mu
je kopanje. Biljke, odgajene na bazi mineralnih đubriva, nemaju prirodan ukus,
miris, vitaminsku vrednost i mogu biti opasne za čovekovo zdravlje;
8. da shvati da glavnu hranu biljke dobijaju, ne iz zemljišta i zemljišnih
rastvora, već iz atmosfere. Dobijanje hrane iz vazduha biljke ostvaruju
fotosintezom, koja može biti optimalna samo uz maksimum svetla u toku svakog
sunčanog dana, osvetljenjem svake biljke direknim sunčevim zracima. To je
preduslov za maksimalan prinos, a uz to i raspored redova sadnica i useva u pravcu
sever – jug, uz poštovanje Ovsinskovog principa „gusto-pusto“ – između svaka dva
reda povrtarskih kultura, mora postojati slobodan prostor, ne manji od širine dva
reda useva.
#21
Hanza
-
- Members
- 47 posts
Posted 29 March 2012 - 13:01
K O M P O S T N A G O M I L A - K R A L J I C A B A Š T I
Baš kompostna gomila je garant plodnosti zemljišta vaše bašte i garant
visokih, stabilnih, ekološki čistih prinosa. Baš ona određuje kakva će vam biti bašta.
Baš ona omogućava ili ne omogućava da štedite fizičku snagu i novčana sredstva
prilikom obrade bašte. Ona diktira uslove pod kojima je biti ili ne biti prinosima
vaše bašte u ozloglašenoj „zoni rizične zemljoradnje“. Zbog toga i jeste Kraljica.
Baš zbog toga se treba i odnositi prema njoj sa dužnom pažnjom i više od
toga jer je živa. A sve što je živo zahteva posebno razumevanje, pažljiv pristup i
brigu.
Pre svega treba reći da se jednom u jesen i u proleće kompost nanosi na
zemljište leja, zbog toga treba imati dve kompostne gomile (plasta, skladišta, hrpe).
Jednu će te formirati u rano proleće, kada počnete da dovodite u red svoju
parcelu, skupivši sav organski otpad sa vaše parcele. Formiranje ove gomile treba
da završite do sredine jula. Kompost iz ove gomile će vam trebati da unesete u
zemlju već te jeseni, pa je potrebno da do tog vremena sazri. Drugu gomilu
počinjete da formirate od sredine jula, a završavate do pojave snega. Od jula pa sve
do kasne jeseni na parceli ima tako mnogo organike, koju, takođe grabuljte i
skupljate, da bi doveli u red parcelu. Kompast iz ove gomile će vam zatrebati za
prolećno unošenje u leje, 1,5 – 2 nedelje pre setve kultura. Dogodi se da poželite
da imate još jednu gomilu. O njoj nešto kasnije, pošto je ona namenjena voćnjaku,
a ne bašti. Naterajte sebe da vam to bude zakon – ništa organsko od otpadaka se
ne spaljuje i ne odnosi na smetlišta. To je sirovina za vaše Kraljice, to je njihova
svojina. A ako slučajno nešto ipak morate da spalite, onda se postarajte da bar taj
pepeo sakupite i odnesete na kompostnu gomilu.
Lokaciju za svoje gomile najbolje je da nađete daleko od vaše kuće, ali gde
je zavetrina od glavnih i najčešćih vetrova vašeg područja. Ne treba pripremati
kompost u nekakvim jamama ili bazenima, najbolje je praviti ih upravo na
zemljištu, koje ste prethodno rastresli vilama. Iz bazenčića i jama je teško vaditi
kompost, a uslovi za proces razlaganja organike u njima nisu baš optimalni za
dobijanje komposta velikog kvaliteta. Na odabranom prostoru, slojevito, po 10 – 15
sm, treba odlagati sve organske otpatke vašeg domaćinstva. Poželjno je da ih
prethodno isitnite i promešate, ako su različitog porekla. Materijal za kompostnu
gomilu je sagorela od mraza trava skupljena sa leja, opalo lišće voćki i jagodičastog
žbunja, lišće svih, bez izuzetaka, baštenskih kultura i jednogodišnjeg i višegodišnjeg
cveća, oplevljeni i pokošen sa leja i prolaza korov, otpad sa kuhinjskog stola
(uključujući kosti i iznutrice riba, ljuske od jaja, mrve, upotrebljen čaj, ljuske povrća
i voća), izmet domaćih životinja i ptica, pepeo iz domaće peći kuće ili banje,
ugljena prašina ili isitnjen ugalj, piljevina, papir. Vrlo je korisno da se u svaki sloj
unese i nešto, makar malo, aromatičnih i lekovitih trava (maslačak, metvica (nana),
kopriva, hajdučka trava, lovaga, mirođija, peršun, lekovita kamilica i dr.). Paziti da u
plast ne upadne tehnička mast, boje, plastika, hemijska sredstva za pranje, staklo,
rastvarači svake vrste, metalni predmeti. Svaki sloj unešene u plast organike treba
posuti baštenskom zemljom (još bolje starim kompostom) u sloju debljine 1,5 – 2
sm i politi rastvorom preparata „Tamir“ ili „Bajkal EM-1“. Pri tom se jedna supena
kašika preparata „Bajkal EM-1“ sipa u 10 litara vode, tom rastvoru se doda jedna
supena kašika starog džema, ili prokislog meda, ili sirupa (melase), ili šećera. 5
litara takvog rastvora se sipa na jedan metar površine organike, zatim se složi
sledeći sloj skupljenog otpada, i tako se gomila puni – prolećna do sredine jula,
jesenja do prvih znakova zime. Slojeve organike i gomile ne treba nabijati i
učvršćavati. Vrlo je važno da se svaki put kada se završi slaganje jednog sloja
organike, gomila prekrije polietilenskim pokrivačem tako da ga ne bi sa bokova
probijao vetar i da ne dolazi u doidr sa atmosferskim padavinama. Gomili nije
potrebno prevrtanje i preturanje, kompost u njoj sazri za 1,5 – 2 meseca. Ukoliko je
gomila na zemljištu, u njega će vrlo brzo navaliti ogroman broj kišnih glisti (između
ostalog i sa parcele vašeg komšije. Ne govorite mu o tome, da ne bi tražio deo
komposta!). Kišne gliste će napuniti kompost svojim kaprolitima i vi ćete dobiti ne
prosti kompost, već superkompost najvećeg kvaliteta. Jesenju gomilu treba ujesen
pažljivo i dobro ukriti sa nekoliko slojeva najlona i opteretiti je odozgo nekim
teretom, da je ne bi oduvali jaki vetrovi.
Ako organika u gomili nije usitnjena, onda se u kompostu mogu naći
krupni, ne potpuno razloženi, komadi. Njih ne smemo nanositi u zemljište leja, jer
će, nastavljajući da se razlažu u leji, privlačiti na sebe važne elemente ishrane
biljaka, pre svega azot i biljke će, pored takvih komada nepregorele organike,
gladovati ili se zaraziti patogenima truleži. Zato kompost od neusitnjene organike,
pre nego što će biti unet u zemljište, treba prosejati kroz sito sa okcima veličine
2x2 ili 3x3 mm. Krupni ostaci se mogu iskoristiti umesto baštenske zemlje pri
posipanju slojeva kompostne gomile.
U kompostnu gomilu se može trpati, kako je gore rečeno, sav lišćar, bez
izuzetaka, baštenskih kultura. To je i lišće krompira, ako ga nije napala filosfera.
Zaraženi lišćar krompira možemo složiti u posebnu gomilu, treću, u iste takve
slojeve sa dodatkom aromatičnih i lekovitih trava, pepela, ugljene prašine i drugih
komponenata. A kompost iz ove gomile se može koristiti za voćke i jagodičasto
žbunje. Rok za nanošenje u proleće – pre pupoljanja, u jesen – odmah posle
skidanja plodova; norme i raspored operacija su isti kao za nanošenje komposta u
proleće i u jesen. Pri tom je važno znati da korenje mnogih voćnih i jagodičastih
kultura raste baš u jesen i početkom zime, zato je jesenje unošenje komposta za
njih veoma bitno.
Pošto je kompost pripremljen od raznovrsne organike, između ostalog i od
aromatičnog i lekovitog bilja, i uz učešće kišnih glisti, on sadrži u svom sastavu vrlo
raznovrsan spektar hemijskih elemenata i njihovih jedinjenja, uključujući i
stimulatore rasta, antibiotike, vitamine, razne fermente. Pri primeni takvog
komposta na lejama bašte, plodored kultura nije neophodan, što ima naročiti
značaj kod malih parcela.
Možete li verovati da je sav otpad i smeće sa vaše bašte sasvim dovoljan
da se svake godine potpuno obnovi i poveća plodnost leja vaše bašte bez upotrebe
stajnjaka i mineralnih đubriva.
Baš kompostna gomila je garant plodnosti zemljišta vaše bašte i garant
visokih, stabilnih, ekološki čistih prinosa. Baš ona određuje kakva će vam biti bašta.
Baš ona omogućava ili ne omogućava da štedite fizičku snagu i novčana sredstva
prilikom obrade bašte. Ona diktira uslove pod kojima je biti ili ne biti prinosima
vaše bašte u ozloglašenoj „zoni rizične zemljoradnje“. Zbog toga i jeste Kraljica.
Baš zbog toga se treba i odnositi prema njoj sa dužnom pažnjom i više od
toga jer je živa. A sve što je živo zahteva posebno razumevanje, pažljiv pristup i
brigu.
Pre svega treba reći da se jednom u jesen i u proleće kompost nanosi na
zemljište leja, zbog toga treba imati dve kompostne gomile (plasta, skladišta, hrpe).
Jednu će te formirati u rano proleće, kada počnete da dovodite u red svoju
parcelu, skupivši sav organski otpad sa vaše parcele. Formiranje ove gomile treba
da završite do sredine jula. Kompost iz ove gomile će vam trebati da unesete u
zemlju već te jeseni, pa je potrebno da do tog vremena sazri. Drugu gomilu
počinjete da formirate od sredine jula, a završavate do pojave snega. Od jula pa sve
do kasne jeseni na parceli ima tako mnogo organike, koju, takođe grabuljte i
skupljate, da bi doveli u red parcelu. Kompast iz ove gomile će vam zatrebati za
prolećno unošenje u leje, 1,5 – 2 nedelje pre setve kultura. Dogodi se da poželite
da imate još jednu gomilu. O njoj nešto kasnije, pošto je ona namenjena voćnjaku,
a ne bašti. Naterajte sebe da vam to bude zakon – ništa organsko od otpadaka se
ne spaljuje i ne odnosi na smetlišta. To je sirovina za vaše Kraljice, to je njihova
svojina. A ako slučajno nešto ipak morate da spalite, onda se postarajte da bar taj
pepeo sakupite i odnesete na kompostnu gomilu.
Lokaciju za svoje gomile najbolje je da nađete daleko od vaše kuće, ali gde
je zavetrina od glavnih i najčešćih vetrova vašeg područja. Ne treba pripremati
kompost u nekakvim jamama ili bazenima, najbolje je praviti ih upravo na
zemljištu, koje ste prethodno rastresli vilama. Iz bazenčića i jama je teško vaditi
kompost, a uslovi za proces razlaganja organike u njima nisu baš optimalni za
dobijanje komposta velikog kvaliteta. Na odabranom prostoru, slojevito, po 10 – 15
sm, treba odlagati sve organske otpatke vašeg domaćinstva. Poželjno je da ih
prethodno isitnite i promešate, ako su različitog porekla. Materijal za kompostnu
gomilu je sagorela od mraza trava skupljena sa leja, opalo lišće voćki i jagodičastog
žbunja, lišće svih, bez izuzetaka, baštenskih kultura i jednogodišnjeg i višegodišnjeg
cveća, oplevljeni i pokošen sa leja i prolaza korov, otpad sa kuhinjskog stola
(uključujući kosti i iznutrice riba, ljuske od jaja, mrve, upotrebljen čaj, ljuske povrća
i voća), izmet domaćih životinja i ptica, pepeo iz domaće peći kuće ili banje,
ugljena prašina ili isitnjen ugalj, piljevina, papir. Vrlo je korisno da se u svaki sloj
unese i nešto, makar malo, aromatičnih i lekovitih trava (maslačak, metvica (nana),
kopriva, hajdučka trava, lovaga, mirođija, peršun, lekovita kamilica i dr.). Paziti da u
plast ne upadne tehnička mast, boje, plastika, hemijska sredstva za pranje, staklo,
rastvarači svake vrste, metalni predmeti. Svaki sloj unešene u plast organike treba
posuti baštenskom zemljom (još bolje starim kompostom) u sloju debljine 1,5 – 2
sm i politi rastvorom preparata „Tamir“ ili „Bajkal EM-1“. Pri tom se jedna supena
kašika preparata „Bajkal EM-1“ sipa u 10 litara vode, tom rastvoru se doda jedna
supena kašika starog džema, ili prokislog meda, ili sirupa (melase), ili šećera. 5
litara takvog rastvora se sipa na jedan metar površine organike, zatim se složi
sledeći sloj skupljenog otpada, i tako se gomila puni – prolećna do sredine jula,
jesenja do prvih znakova zime. Slojeve organike i gomile ne treba nabijati i
učvršćavati. Vrlo je važno da se svaki put kada se završi slaganje jednog sloja
organike, gomila prekrije polietilenskim pokrivačem tako da ga ne bi sa bokova
probijao vetar i da ne dolazi u doidr sa atmosferskim padavinama. Gomili nije
potrebno prevrtanje i preturanje, kompost u njoj sazri za 1,5 – 2 meseca. Ukoliko je
gomila na zemljištu, u njega će vrlo brzo navaliti ogroman broj kišnih glisti (između
ostalog i sa parcele vašeg komšije. Ne govorite mu o tome, da ne bi tražio deo
komposta!). Kišne gliste će napuniti kompost svojim kaprolitima i vi ćete dobiti ne
prosti kompost, već superkompost najvećeg kvaliteta. Jesenju gomilu treba ujesen
pažljivo i dobro ukriti sa nekoliko slojeva najlona i opteretiti je odozgo nekim
teretom, da je ne bi oduvali jaki vetrovi.
Ako organika u gomili nije usitnjena, onda se u kompostu mogu naći
krupni, ne potpuno razloženi, komadi. Njih ne smemo nanositi u zemljište leja, jer
će, nastavljajući da se razlažu u leji, privlačiti na sebe važne elemente ishrane
biljaka, pre svega azot i biljke će, pored takvih komada nepregorele organike,
gladovati ili se zaraziti patogenima truleži. Zato kompost od neusitnjene organike,
pre nego što će biti unet u zemljište, treba prosejati kroz sito sa okcima veličine
2x2 ili 3x3 mm. Krupni ostaci se mogu iskoristiti umesto baštenske zemlje pri
posipanju slojeva kompostne gomile.
U kompostnu gomilu se može trpati, kako je gore rečeno, sav lišćar, bez
izuzetaka, baštenskih kultura. To je i lišće krompira, ako ga nije napala filosfera.
Zaraženi lišćar krompira možemo složiti u posebnu gomilu, treću, u iste takve
slojeve sa dodatkom aromatičnih i lekovitih trava, pepela, ugljene prašine i drugih
komponenata. A kompost iz ove gomile se može koristiti za voćke i jagodičasto
žbunje. Rok za nanošenje u proleće – pre pupoljanja, u jesen – odmah posle
skidanja plodova; norme i raspored operacija su isti kao za nanošenje komposta u
proleće i u jesen. Pri tom je važno znati da korenje mnogih voćnih i jagodičastih
kultura raste baš u jesen i početkom zime, zato je jesenje unošenje komposta za
njih veoma bitno.
Pošto je kompost pripremljen od raznovrsne organike, između ostalog i od
aromatičnog i lekovitog bilja, i uz učešće kišnih glisti, on sadrži u svom sastavu vrlo
raznovrsan spektar hemijskih elemenata i njihovih jedinjenja, uključujući i
stimulatore rasta, antibiotike, vitamine, razne fermente. Pri primeni takvog
komposta na lejama bašte, plodored kultura nije neophodan, što ima naročiti
značaj kod malih parcela.
Možete li verovati da je sav otpad i smeće sa vaše bašte sasvim dovoljan
da se svake godine potpuno obnovi i poveća plodnost leja vaše bašte bez upotrebe
stajnjaka i mineralnih đubriva.
#22
Hanza
-
- Members
- 47 posts
Posted 04 April 2012 - 20:24
Fotografije iz moje bašte; na kojima se vidi razlika između tretirene i netretirane zemlje EM-1 preparatom. Tretirao sam 2 puta u oktobru mesecu rastvorom EM-1,
1:100, 5 litara na 1m2.
Napominjem da zemlja nije ni orana bi prekopavana, ( riljana).
Attached Files
-
zemlja 003.JPG 454.59KB
1 downloads
-
zemlja 004.JPG 461.38KB
0 downloads
#23
Hanza
-
- Members
- 47 posts
Posted 08 April 2012 - 20:20
U vezi ove teme, slobodno postavljajte pitanja; odgovoriću vam.
Attached Files
-
IMG_20102011_143448.png 46.71KB
0 downloads
-
IMG_20102011_143600.png 50.23KB
0 downloads
-
IMG_20102011_143658.png 39.87KB
0 downloads
-
IMG_20102011_143750.png 67.43KB
0 downloads
-
IMG_20102011_144510.png 60.87KB
0 downloads
#24
Hanza
-
- Members
- 47 posts
Posted 20 April 2012 - 18:00
ŠTA SVE ZNA PRIRODA, I KAKO I O ČEMU OBAVEŠTAVA ZEMLJORADNIKA
Pre nego što odgovorim na pitanja o primeni agrotehnike prirodne
zemljoradnje, moram da kažem šta sve spada u tu agrotehniku, čime i zbog čega se
ona razlikuje od primene „savremene“ agrotehnike, zasnovane na dubokom
prekopavanju ili oranju zemljišta, na primeni sirovog (nefermentisanog) stajnjaka,
zelenog đubriva i mineralnih đubriva.
Agrotehnika je nazvana prirodna zbog toga što se prvenstveno oslanja na
prirodu, na njenom održavanju plodnosti zemlje, bez dubinskog prodiranja u nju
sredstvima obrade, bez tretiranja đubrivom sa strane u obliku stajnjaka, bez
primene mineralnih đubriva. Pa, ništa se od toga ne događa u „divljoj“ prirodi, ali
ona nam stalno demonstrira svoju superiornost nad nama i našim delovanjima na
zemljišta naših bašti.
Dobro je, naprimer, pogledati, posle jakog mraza svoju „tradicionalno“
obrađenu i „kultivisanu“ baštu, i zemljište neobrađenih njiva iza ograde, da bi se
uočila razlika rezultata napora baštovana i snage prirode na očuvanju života biljaka.
U bašti, na „kultivisanom“ zemljištu, sve su se biljke smrzle, skovrdžale, pocrnele,
mnoge su definitivno uginule. A iza ograde, na poljima, u koje čovek nije prodirao
svojim moćnim oruđima i raznim đubrivima, mnogobrojne trave su žive, zdrave i
raduju se svojoj sreći.
Pa, kako je to moguće, čovek se brinuo, kopao i orao, đubrio stajnjakom,
posipao zemljište raznim mikro i makro đubrivima, iscrpljivao se prekomernim
fizičkim poslom, praznio svoj novčanik, a priroda iza ograde ništa od toga nije
radila, ali njeni rezultati su mnogo produktivniji, nego kod marljivog baštovana?
A stvar je u tome, da se bilje na neobrađenim poljima, odumirući posle
vegetativnog perioda, prostrlo po zemlji, pokrivajući je kao ćebetom, svojim
izumrlim nadzemnim delovima. U tim delovima, za vreme vegetacije, bilje je
nakupilo, kako je tvrdio V. V. Okučajev, mnogo više organskih hemijskih elemenata,
nego što je iz zemlje uzelo. Priroda, na taj način, svake godine vraća zemlji mnogo
više komposta (organike), nego što je iz nje uzela. I na „divljoj“ njivi plodnost
zemlje se nikada ne iscrpljuje. Ostaci biljaka na neobrađenoj njivi su hrana
zemljišnim živim organizmima, koji pretvaraju te biljne ostatke u humus. Humus, sa
svoje strane, nalazeći se u korenskom sloju zemljišta, ima svojstvo rastresitosti i
poroznosti, propušta u zemlju vazduh i vlagu od padavina. Istovremeno, humus
zadržava oko svojih čestica vodene rastvore minerala zemljišta, od kojih biljke i
crpe hranu iz zemljišnog sloja. Ovi rastvori se zadržavaju oko čestica humusa silom
teže električnog naboja, koji poseduju ove čestice. Međutim, čestice običnog
zemljišta takav naboj ne poseduju i mineralne vodene rastvore ne zadržavaju. Zato
u zemljištu bez ili sa malom količinom humusa (to je karakteristika najvećeg brojabašti Rusa) vlaga i zemljišni mineralni rastvori ili slobodno odlaze u niže slojeve
zemljišta ili putem zemljišnih kapilara odlaze na njenu površinu ne dolazeći do
korenja biljaka. Na površini zemljišta se formira tvrda kora od mineralnih soli, koja
u unutrašnjost ne propušta ni atmosferski vazduh, ni vlagu od padavina ili od
zalivanja.
Na neobrađenim poljima, kako tvrdi pedološka nauka (nauka koja izučava
zemljišta), imajući hranu od organike izumrlih ostataka biljaka, živi ogromna masa
zemljišnih organizama. Samo na jednom hektaru ukupna masa živih zemljišnih
organizama premašuje 20 tona! To je po težini ekvivalentno stadu od 50 komada
krupne rogate stoke! Možete li zamisliti kolika je snaga ovog živog zemljišnog
stanovništva? Živi zemljišni organizmi, prilikom disanja izdvajaju ugljendioksid, čiji
ugljenik je osnovna komponenta sastava svih biljaka. U „divljoj“ prirodi ovaj gas,
kada u zemlji ima dovoljno rastresitog humusa, slobodno prolazi iz zemlje na
površinu i biva progutan od strane nadzemnog dela biljke. Osim toga, živi zemljišni
organizmi prilikom disanja stvaraju toplotu. Temperatura površine zemlje na
neobrađenim poljima je 3-5 stepeni viša od temperature na „kultivisanoj“ bašti.
Baš iz tog razloga kod mrazeva izvan ograde bašte, kako smo ranije naglasili, svo
bilje ostane živo, a na lejama bašti ugiba ili jako strada od posledica mraza. Zar
time priroda ne dokazuje da sve zemljišne žive organizme treba negovati, štititi i
paziti, hraniti ih i umnožavati, a ne uništavati ih oranjem i prekopavanjem (sa
prevrtanjem zemlje)?
U prirodi postoji simbioza između biljaka i živih zemljišnih organizama.
Biljke svojim otpacima korenja i svojim ostacima hrane živu zemljišnu sredinu, a ta
sredina, dobivši hranu od biljaka, pretvara je u humus, u organske kiseline,
stimulanse rasta, antibiotike, sluz (za strukturisanje zemljišta), izdvaja iz vazduha
tako dragocen za biljke - azot, i uvodi ga u sastav zemljišnih vodenih rastvora.
Zemljišni organizmi hitinizacijom (jedinjenje od kojeg se sastoji tvrdi oklop
zglavkara, insekata), unose u tlo fosfor i kalijum, a razloženim organskim kiselinama
rastvaraju zemljišne minerale i unose njihove hemijske elemente u vodene
zemljišne rastvore. Prilikom disanja zemljišni organizmi oslobađaju ugljendioksid,
koji je biljkama neophodan za izgradnju svojih tela, a kojeg je vrlo malo u
atmosferi. Stvarajući disanjem toplotu, zemljišni organizmi zagrevaju tlo i prizemni
sloj atmosfere, što omogućava biljkama bolje uslove rasta i produžava aktivnu
vegetaciju biljaka – ranije s proleća i do kasnije u jesen. Eto, šta ume priroda, tamo
gde joj se ne meša čovek, svojim nepromišljenim aktivnostima.
Čovek, koji pažljivo posmatra, primetiće da se na neobrađenim poljima
periodično menja sastav biljaka koje tamo rastu, jedne trave nestaju, pojavljuju se
druge. Priroda ovom promenom kao da ukazuje čoveku da i on treba periodično da
menja mesta useva jednih ili drugih kultura. Biljke, usisavajući svojim korenjem
vodene zemljišne mineralne rastvore i porama nadzemnog dela atmosferski
vazduh, skladište u sebi sav spektar hemijskih elemenata koji su neophodni za
njihov razvoj. Ovaj spektar je cela Mendeljejeva tablica elemenata. Međutim,svaka biljka koristi za svoj razvoj i prinos samo one hemijske elemente koji su
svojstveni njenoj prirodi. Baš zbog toga plodovi različitih kultura imaju različit ukus,
miris, boju, oblik. Hemijskih elemenata, koji im nisu potrebni, biljke se preko
korenja i pora oslobađaju i oni odlaze u zemlju ili atmosferu. Vremenom se tih
hemijskih elemenata, koji biljkama nisu potrebni, nakupi suviše mnogo u zemlji, da
počinju da ometaju njihov normalan rast, razvoj i plodnost. Tada se kaže da je
zemlja „umorna“. Zemlja se umori baš od te konkretne biljke. Drugim biljkama
sastav tog zemljišta biće sasvim odgovarajući. Na neobrađenim poljima priroda
sama periodično menja sastav trava. U bašti to treba da radi čovek, koristeći
uputstva prirode.
Mnogi ljudi (među kojima i mnogi baštovani) primećuju, naprimer, da na
kraju šume, ne mnogo daleko od nje, raste najjače drveće i šiblje. A u šumskoj
teskobi i skučenosti, to isto drveće jedva da i raste – slabašno, izduženo,tanko.
Time priroda opet priča čoveku da biljkama za rast i razvoj treba svetlost, i vazduh
koji se stalno obnavlja i cirkuliše. Takođe i što manje konkurencije za zemljišnu i
atmosfersku hranu.
Pre nego što odgovorim na pitanja o primeni agrotehnike prirodne
zemljoradnje, moram da kažem šta sve spada u tu agrotehniku, čime i zbog čega se
ona razlikuje od primene „savremene“ agrotehnike, zasnovane na dubokom
prekopavanju ili oranju zemljišta, na primeni sirovog (nefermentisanog) stajnjaka,
zelenog đubriva i mineralnih đubriva.
Agrotehnika je nazvana prirodna zbog toga što se prvenstveno oslanja na
prirodu, na njenom održavanju plodnosti zemlje, bez dubinskog prodiranja u nju
sredstvima obrade, bez tretiranja đubrivom sa strane u obliku stajnjaka, bez
primene mineralnih đubriva. Pa, ništa se od toga ne događa u „divljoj“ prirodi, ali
ona nam stalno demonstrira svoju superiornost nad nama i našim delovanjima na
zemljišta naših bašti.
Dobro je, naprimer, pogledati, posle jakog mraza svoju „tradicionalno“
obrađenu i „kultivisanu“ baštu, i zemljište neobrađenih njiva iza ograde, da bi se
uočila razlika rezultata napora baštovana i snage prirode na očuvanju života biljaka.
U bašti, na „kultivisanom“ zemljištu, sve su se biljke smrzle, skovrdžale, pocrnele,
mnoge su definitivno uginule. A iza ograde, na poljima, u koje čovek nije prodirao
svojim moćnim oruđima i raznim đubrivima, mnogobrojne trave su žive, zdrave i
raduju se svojoj sreći.
Pa, kako je to moguće, čovek se brinuo, kopao i orao, đubrio stajnjakom,
posipao zemljište raznim mikro i makro đubrivima, iscrpljivao se prekomernim
fizičkim poslom, praznio svoj novčanik, a priroda iza ograde ništa od toga nije
radila, ali njeni rezultati su mnogo produktivniji, nego kod marljivog baštovana?
A stvar je u tome, da se bilje na neobrađenim poljima, odumirući posle
vegetativnog perioda, prostrlo po zemlji, pokrivajući je kao ćebetom, svojim
izumrlim nadzemnim delovima. U tim delovima, za vreme vegetacije, bilje je
nakupilo, kako je tvrdio V. V. Okučajev, mnogo više organskih hemijskih elemenata,
nego što je iz zemlje uzelo. Priroda, na taj način, svake godine vraća zemlji mnogo
više komposta (organike), nego što je iz nje uzela. I na „divljoj“ njivi plodnost
zemlje se nikada ne iscrpljuje. Ostaci biljaka na neobrađenoj njivi su hrana
zemljišnim živim organizmima, koji pretvaraju te biljne ostatke u humus. Humus, sa
svoje strane, nalazeći se u korenskom sloju zemljišta, ima svojstvo rastresitosti i
poroznosti, propušta u zemlju vazduh i vlagu od padavina. Istovremeno, humus
zadržava oko svojih čestica vodene rastvore minerala zemljišta, od kojih biljke i
crpe hranu iz zemljišnog sloja. Ovi rastvori se zadržavaju oko čestica humusa silom
teže električnog naboja, koji poseduju ove čestice. Međutim, čestice običnog
zemljišta takav naboj ne poseduju i mineralne vodene rastvore ne zadržavaju. Zato
u zemljištu bez ili sa malom količinom humusa (to je karakteristika najvećeg brojabašti Rusa) vlaga i zemljišni mineralni rastvori ili slobodno odlaze u niže slojeve
zemljišta ili putem zemljišnih kapilara odlaze na njenu površinu ne dolazeći do
korenja biljaka. Na površini zemljišta se formira tvrda kora od mineralnih soli, koja
u unutrašnjost ne propušta ni atmosferski vazduh, ni vlagu od padavina ili od
zalivanja.
Na neobrađenim poljima, kako tvrdi pedološka nauka (nauka koja izučava
zemljišta), imajući hranu od organike izumrlih ostataka biljaka, živi ogromna masa
zemljišnih organizama. Samo na jednom hektaru ukupna masa živih zemljišnih
organizama premašuje 20 tona! To je po težini ekvivalentno stadu od 50 komada
krupne rogate stoke! Možete li zamisliti kolika je snaga ovog živog zemljišnog
stanovništva? Živi zemljišni organizmi, prilikom disanja izdvajaju ugljendioksid, čiji
ugljenik je osnovna komponenta sastava svih biljaka. U „divljoj“ prirodi ovaj gas,
kada u zemlji ima dovoljno rastresitog humusa, slobodno prolazi iz zemlje na
površinu i biva progutan od strane nadzemnog dela biljke. Osim toga, živi zemljišni
organizmi prilikom disanja stvaraju toplotu. Temperatura površine zemlje na
neobrađenim poljima je 3-5 stepeni viša od temperature na „kultivisanoj“ bašti.
Baš iz tog razloga kod mrazeva izvan ograde bašte, kako smo ranije naglasili, svo
bilje ostane živo, a na lejama bašti ugiba ili jako strada od posledica mraza. Zar
time priroda ne dokazuje da sve zemljišne žive organizme treba negovati, štititi i
paziti, hraniti ih i umnožavati, a ne uništavati ih oranjem i prekopavanjem (sa
prevrtanjem zemlje)?
U prirodi postoji simbioza između biljaka i živih zemljišnih organizama.
Biljke svojim otpacima korenja i svojim ostacima hrane živu zemljišnu sredinu, a ta
sredina, dobivši hranu od biljaka, pretvara je u humus, u organske kiseline,
stimulanse rasta, antibiotike, sluz (za strukturisanje zemljišta), izdvaja iz vazduha
tako dragocen za biljke - azot, i uvodi ga u sastav zemljišnih vodenih rastvora.
Zemljišni organizmi hitinizacijom (jedinjenje od kojeg se sastoji tvrdi oklop
zglavkara, insekata), unose u tlo fosfor i kalijum, a razloženim organskim kiselinama
rastvaraju zemljišne minerale i unose njihove hemijske elemente u vodene
zemljišne rastvore. Prilikom disanja zemljišni organizmi oslobađaju ugljendioksid,
koji je biljkama neophodan za izgradnju svojih tela, a kojeg je vrlo malo u
atmosferi. Stvarajući disanjem toplotu, zemljišni organizmi zagrevaju tlo i prizemni
sloj atmosfere, što omogućava biljkama bolje uslove rasta i produžava aktivnu
vegetaciju biljaka – ranije s proleća i do kasnije u jesen. Eto, šta ume priroda, tamo
gde joj se ne meša čovek, svojim nepromišljenim aktivnostima.
Čovek, koji pažljivo posmatra, primetiće da se na neobrađenim poljima
periodično menja sastav biljaka koje tamo rastu, jedne trave nestaju, pojavljuju se
druge. Priroda ovom promenom kao da ukazuje čoveku da i on treba periodično da
menja mesta useva jednih ili drugih kultura. Biljke, usisavajući svojim korenjem
vodene zemljišne mineralne rastvore i porama nadzemnog dela atmosferski
vazduh, skladište u sebi sav spektar hemijskih elemenata koji su neophodni za
njihov razvoj. Ovaj spektar je cela Mendeljejeva tablica elemenata. Međutim,svaka biljka koristi za svoj razvoj i prinos samo one hemijske elemente koji su
svojstveni njenoj prirodi. Baš zbog toga plodovi različitih kultura imaju različit ukus,
miris, boju, oblik. Hemijskih elemenata, koji im nisu potrebni, biljke se preko
korenja i pora oslobađaju i oni odlaze u zemlju ili atmosferu. Vremenom se tih
hemijskih elemenata, koji biljkama nisu potrebni, nakupi suviše mnogo u zemlji, da
počinju da ometaju njihov normalan rast, razvoj i plodnost. Tada se kaže da je
zemlja „umorna“. Zemlja se umori baš od te konkretne biljke. Drugim biljkama
sastav tog zemljišta biće sasvim odgovarajući. Na neobrađenim poljima priroda
sama periodično menja sastav trava. U bašti to treba da radi čovek, koristeći
uputstva prirode.
Mnogi ljudi (među kojima i mnogi baštovani) primećuju, naprimer, da na
kraju šume, ne mnogo daleko od nje, raste najjače drveće i šiblje. A u šumskoj
teskobi i skučenosti, to isto drveće jedva da i raste – slabašno, izduženo,tanko.
Time priroda opet priča čoveku da biljkama za rast i razvoj treba svetlost, i vazduh
koji se stalno obnavlja i cirkuliše. Takođe i što manje konkurencije za zemljišnu i
atmosfersku hranu.
#26
Hanza
-
- Members
- 47 posts
Posted 01 May 2012 - 14:05
Izgled slame, nakon 3 nedelje u kompostnoj gomili.
#29
Hanza
-
- Members
- 47 posts
Posted 31 May 2012 - 20:54
Drvo paradajza, nakon 3 nedelje vidno napreduje.
#30
Hanza
-
- Members
- 47 posts
Posted 29 June 2012 - 21:45
[img][IMG]http://t.imgbox.com/aajXxfAy.jpg[/IMG] [IMG]http://t.imgbox.com/aamtn1w2.jpg[/IMG] [IMG]http://t.imgbox.com/aap5HF2z.jpg[/IMG] [IMG]http://t.imgbox.com/aacehy6t.jpg[/IMG] [IMG]http://t.imgbox.com/aatRnaPj.jpg[/IMG] [IMG]http://t.imgbox.com/aamPGpO3.jpg[/IMG] [IMG]http://t.imgbox.com/aaiEQXJ6.jpg[/IMG] [IMG]http://t.imgbox.com/aanWfADF.jpg[/IMG] [IMG]http://t.imgbox.com/aaoRURqx.jpg[/IMG] [IMG]http://t.imgbox.com/aasqZiXl.jpg[/IMG] [IMG]http://t.imgbox.com/aaoccHrY.jpg[/IMG] [IMG]http://t.imgbox.com/aahaC8hz.jpg[/IMG] [IMG]http://t.imgbox.com/aajwinvO.jpg[/IMG] [IMG]http://t.imgbox.com/aao9O8pD.jpg[/IMG] [IMG]http://t.imgbox.com/aauPrvfC.jpg[/IMG] [/img]
