658 replies to this topic

[angelia]

Evo da jednom pocnem jedan topik.

Razlog: pricala sam nekim, ko ne zna ni gde je Srbija na mapi, jedan deo secanja, ono kad sam imala 18 lepih godina. Iz te price naislo nekako logicno "cekaj da ti pokazem slike", iskopam neki album i sve to ne bi bio razlog za ovaj topik da izmedju ostalog nisam iskopala onaj sramni deo proslosti - jedan "Dnevnik" . I onako za sebe pocela da ga citam....

Secam se nekih stvari a neke sam nekako u glavi prepravila. Citam neka imena i nemam pojma ko su ti ljudi, za neke znam ko su a ne znam gde su. Sticajem okolnosti to su bas neka "uzbudljiva" vremena istorija se pisala a ja je u secanju prepravljala.

I razmisljala sam kako bi to bile interesantne price jednog dana za moje potomke (uh jos sam udaljena od toga, ali ima tu negde neka knjiga koja viri, neki memoari ) i dodjem do pitanja, da li mi svi prepravljamo secanja?
Kad pricamo one nase uzbudljive dogadjaje iz zivota da li neki novi ljudi koji nisu bili tamo mogu da se smeju ili tuguju s' nama?

Koja su vasa secanja ostala "kao da su juce"? A koje smo onako komforno prepravili?

Eto mozda nekom padne na pamet da to podeli ...

Razmisljala sam da stavim ovo na emigraciju posto su to eto neki ljudi koji cesto potezu neka secanja ali bi to bilo bas limitirano.

Da li se jos nasmejete kad se setite nekog dogadjaja iz srednje? Dal jos pamtite kako ste se zaljubili sa 15 i da vam izgleda isto kao da je bilo juce? Kako vidite istoriju koja se desavala oko vas u to vreme?

Mozda je ovo ipak samo za nostalgicare...

[XXL]

Bas ovih dana citam Nusicevu knjigu ''Autobiografija''. Jedna mi se recenica, misao svidjela. Citirao Nusic francuskog pisca Gi de Mopasana: ''nema nicega strasnijeg do kad covjek ostari pa zabada nos u svoj mladost''. Ja vala necu, a vi kako hocete.

[angelia]

Bas ovih dana citam Nusicevu knjigu ''Autobiografija''. Jedna mi se recenica, misao svidjela. Citirao Nusic francuskog pisca Gi de Mopasana: ''nema nicega strasnijeg do kad covjek ostari pa zabada nos u svoj mladost''. Ja vala necu, a vi kako hocete.

cek dok popijes neku.
Prosto je interesantno kad pricam s ljudima sa kojima delim neka secanja kako ih editujemo tokom godina///

[XXL]

cek dok popijes neku.
Prosto je interesantno kad pricam s ljudima sa kojima delim neka secanja kako ih editujemo tokom godina///

e da. taj momenat sam nacas zaboravio. ako je po onoj ''sto trijezan misli, pijan govori, mozda se nesto i ''izletim''.

[muras]

Prosto je interesantno kad pricam s ljudima sa kojima delim neka secanja kako ih editujemo tokom godina///

heh...a jos si mlada andjo.
tek da vidis sta te ceka...

[angelia]

heh...a jos si mlada andjo.
tek da vidis sta te ceka...

Dobro odumiranje malih sivih celija se ne racuna u editovanje

[cyberwor/L/d]

Kako vidite istoriju koja se desavala oko vas u to vreme?

Eh angelia, moji roditelji ni posle skoro pola veka ne mogu da se sloze oko toga ko je koga prvi poljubio. (za ostalo nisam nikad ni pitala)
Svako tera svoju verziju dogadjaja bez da ustukne i pedalj. (a obozavaju da provetravaju uspomene iz tog doba)

[XXL]

Eeee, kad sam ja bio mlad.....ma necu ni da pricam........

[angelia]

Eeee, kad sam ja bio mlad.....ma necu ni da pricam........

A sta si sad? Mator Ne zezaj Rott videli smo ti sliku

Nisam mislila na ozivljavanja secanja - vise mi je bilo interesantno to prepravljanje secanja ili selekcija a nisam pogubila memoriju. Taj neki period koji sam nasla zapisan je meni izgledao potpuno drugacije. Nije to samo do mene - videla sam sa nekim ljudima da krenu da pricaju pa ko da su bili na razlicitim mestima.

[XXL]

A sta si sad? Mator Ne zezaj Rott videli smo ti sliku

Nisam mislila na ozivljavanja secanja - vise mi je bilo interesantno to prepravljanje secanja ili selekcija a nisam pogubila memoriju. Taj neki period koji sam nasla zapisan je meni izgledao potpuno drugacije. Nije to samo do mene - videla sam sa nekim ljudima da krenu da pricaju pa ko da su bili na razlicitim mestima.

Mescini, mrka kapa od mene. Cuo ja od neke raje da pisu dnevnik. Hocu i ja. Nabavim svesku sa debelim koricama, zutim, dobro se sjecam. I napisem jedan dan neke 2-3 bezvezne recenice. Drugi dan isto. Tako jedno 4-5 dana i odustanem. Pokidam te listove, svast sebi ruznog nagovorim i definitivno odustanem. A ta sveska je kasnije koristila da racunamo/upisujemo bodove kad smo igrali remija u veceru. E to je jedina ziva uspomena na moj ''dnevnik''. Kontam, slaba tebi fajda od muskaraca na ovoj temi, vi ste zene u tome uvijek bile revnosnije i urednije. Muskarci su jednostavno aljkavi, a i nece priznati njih pola sta god ih pitas.

[jesenja]

"Secam se nekih stvari a neke sam nekako u glavi prepravila. Citam neka imena i nemam pojma ko su ti ljudi, za neke znam ko su a ne znam gde su."

Pisala ja "dnevnik (e)", bogami, dugo, od devete do sedamnaeste godine, nagomilalo se toga, sve velike sveske, izlepljene sličice, štiva ima bezmalo svaki dan... posle to ostalo kod mame, dobro odležalo, pa sam uzela da malo čitam i da se podsećam.
I, na moje veliko iznenađenje, nemam pojma ni ko su ti ljudi o kojima sam pisala, niti se sećam događaja (ustvari, kao kroz maglu, onako, znam da je to bilo, samo ne vidim da je nešto tako bitno da treba trošiti tri strane na to), i najgore od svega, nemam pojma ni ko je ta devojka koja je to pisala! 'Ladno sam ih pobacala, to su nečije tuđe uspomene, a ja se sećam čega se sećam, i sto puta je lepše od onog kako je bilo! A kako matorim bivaće još lepše.

Edited by jesenja, 15 November 2011 - 09:13.

[Yarran]

I, na moje veliko iznenađenje, nemam pojma ni ko su ti ljudi o kojima sam pisala, niti se sećam događaja (ustvari, kao kroz maglu, onako, znam da je to bilo, samo ne vidim da je nešto tako bitno da treba trošiti tri strane na to), i najgore od svega, nemam pojma ni ko je ta devojka koja je to pisala! 'Ladno sam ih pobacala, to su nečije tuđe uspomene, a ja se sećam čega se sećam, i sto puta je lepše od onog kako je bilo! A kako matorim bivaće još lepše.

Slicno i kod mene al' sa drugacijim posledicama - ja sam se odvazio da potrazim te ljude i zene i pitam ih da mi kazu ko je i kakav je bio taj sto je to pisao... Bilo je tu bash svega & svacega.

[DonJuan]

[vilhelmina]

Angie, odlican ti je topic, nisi morala da budes tako skromna i postavis ga ovoliko juzno . Predlazem moderaciji da ga premesti na vidljivije mesto, najbolje na dobru, staru Emigraciju.
Procitala sam ga sa zadovoljstvom jos jutros, ali nisam mislila da cu imati sta da kazem obzirom da nemam nikakvih pisanih referenci da ih poredim sa svojim sadasnjim secanjima, jos manje nekih ljudi da proverim njihovu tacnost. Mozda je tako i bolje. Sta ima neko ili nesto (pa makar bile i objektivne cinjenice ), da se mesa i remeti moja secanja?
Ali danas mi se desio neobican slucaj:

Iz razloga znanih samo svedskoj birokratiji, zatrebaju mi svedocanstva iz osnovne skole od 4-og do 8-og razreda. Prvo sam htela da zgromim predstavnicu birokratije (ni krivu, ni duznu, nije ona izmislila pravila). Gde sad to da joj nadjem? Pa pobogu, bilo je pre 100 godina! Ne znam ni da li postoji jos uvek ta skola, jos manje kako bi sada mogla da se zove. I kako sam mogla da idem u gimnaziju i studiram, ako nisam prvo isla u osnovnu....

Ali birokratija je neumoljiva i kad dodjoh kuci i malo smirih zivce, pocnem da mozgam. Nemam nikog poznatog da ga posaljem na lice mesta. Sama ne mogu da putujem bas sada, a stvar je hitna. Ostaje mi samo google, pa bez mnogo nade, ukucam ime narodnog heroja po kome se moja osnovna skola u mom bivsem zivotu zvala. I sta dobijem? Moju osnovnu skolu, istu kao sto sam je ostavila!! Nista se nije promenilo ni spolja, ni iznutra. Samo je ime sada po kraju grada u kome se nalazi. Cak pod rubrikom "Povijest" nadjoh i poznata imena nastavnika. Loodo, skroz...

Pa da vam je predstavim: Moja lepa osnovna skolica, kakvu je pamtim, a kakva je i sada:
- spolja (ove oleandre sam licno negovala, kao uvazeni drug clan agrobioloske grupe i kao nagovestaj mog buduceg, a sada vec bivseg zanimanja. Zidna umetnost je ipak novijeg datuma ):
 skola.JPG   888.88KB   10 downloads
- i iznutra (i cvece sam plevila i zalivala, mada sumnjam da je isto; zardinjere jesu. A i mermerni pod na kom sam slomila arkadu jednog kisnog dana, u vreme kad smo morali da nosimo one crne, klizave patike):
 DSC_0990.JPG   368.04KB   10 downloads

I sta sad da zakljucim o mojim secanjima?
Izgleda da je s njima sve u redu, ali nije s mojim poimanjem proteklog vremena. Odakle mi ideja da skole vise nema, da je srusena, sravnjena sa zemljom, da je odnela poplava....?
Zbog neceg sam mislila da sam mnogo starija nego sto jesam (a cak sam mladja od jarana Rotterdamca ). Mora da je od previse secanja, mada se nijednog ne bih odrekla.

Edit: Nadam se samo da ce me isti entuzijazam drzati i sutra, kad pozovem skolu i zamolim da mi posalju ta svedocanstva .

Edited by vilhelmina, 15 November 2011 - 22:24.

[ControlFreak]

Fina tema, Angelia

Ja imam kutiju (sama sam je napravila od kutije za cipele i oblepila stranicama casopisa) u kojoj drzim memorabilije, tj. svakakve gluposti, pisma, razglednice, slike, ulaznice sa koncerata itd.... Nemam dnevnik, ali imam sveskice, notese i one male kalendare u koje sam upisivala vazne stvari (tada vazne, a sada bih najverovatnije mislila da su banalne , ali ja vec znam da sam sada pametnija nego pre 30+, pa me moja glupost ne bi iznenadila ). Ostavila sam kutiju kod roditelja, tako da je nemam sada pri ruci, a ne bih se stidela da tragi-komicni sadrzaj podelim s vama...
Inace, ja sam od onih zenskih koje imaju jako dobru memoriju....tesko vama