У кризним веменима, која су управо у току, једина опција која се намеће као валидна јесте опција опстанка или survival option.
Све друге опције, брже или спорије, падају у воду.
Кад је лоше, лоше је свима, и великима и малима, и моћнима и немоћнима.Наравно, малима и немоћнима је горе, него великима и моћнима.
То, мећутим, ме значи да ће опција опстанка, коју у таквим ситуацијама опет не креирају мали, него велики, да се превасходно позабави проблемима малих, чији је опстанак угроженији.
Сетите се Титаника: чамци за спасавање су најпре попуњени онима из виших класа. Што се припадника нижих класа тиче, могли су се спасавати тек после њих. И то не сви. Јер чамаца није било довољно.
У све више такозваној, а све мање постојећој Европској Унији, њене две највеће чланице, Немачка и Француска, су, са уходане опције придруживања и наде у „европски рај“, тихо, али одучно прешле на опцију опстанка.
А то значи да се кроз еуфемизам о „ремонту“ Уније, заправо окрећу себи и свом опстанку, односно уласку у чамце за спасавање, док ће остале путнике на ЕУ-Титанику прогласити „другом лигом“ и можда неке, за које процене да су им од интереса, такође припустити у понеки чамчић, док ће већину препустити њиховој, па каква год била, судбини.
У целој тој новонасталој игранци Србија се налази у прилично трагикомичном положају.
До јуче је скоро цела њена политичка и не само политичка „елита“ тежила уласку у ЕУ.Од пре неки дан евентуално може да се нада уласку у „ремонтовану“ ЕУ, и то у онај њен део који је заправо „отписан“, само му се то још подуго неће и отворено саопштити.
Чак шта, кандидатура за улазак у ЕУ (и то онај „другоразредни“ део) се Србији, на иницијативу Немачке, чак и без обзира на то да ли ће Србија наставити преговоре са Приштином, од децембра помера на јуни – јули следеће, „изборне“ године.Како ли сад сами себи изгледају заговорници пута и појачаног пута у ЕУ, за који се залаже тобожњи „преокрет“?Како изгледају народу, није тешко закључити.
Политичке партије и опције у Србији су, са изузетком оне , која је још увек ширим слојевима непозната, потпуно неспремне за актуелно и, нарочито надолазеће време.Па „чак“ ни кредита.
И ништа од ЕУ. Чак ни од уласка у њен „другоразредни“ део.
Остаје нам само да се угледамо на велике и применимо опцију опстанка, безобзирну према свим минулим надама, очекивањима, идеологијама.
Таква опција постоји, али неће бити примењена док не замукну сви који су досад и своје и време Србије траћили на неодрживе идеологије и мејнстриме: на за и против ЕУ, на „народњаштво“ и шупљи патриотизам, на снове о уласку у евроазијску унију и низ осталих неодрживих трућарија.
http://narod.rs/2011...urvival-option/
Edited by Zoroastar, 13 November 2011 - 12:18.
