757 replies to this topic

[:~))]

jednog dana rešio moj deda....

joj reklame,  siroti deda sa penzijom od 15-20 'iljada , rešio da 'digne'  (kredit   ) da bi unučetu kupio gomilu kojejakvih drangulija, a roditelji od deteta, čeljad ovog penzionera, platu , ako je uopšte imaju, troše na još veće gluposti......

Sećam se jedne gospodje, neka reportaža na telki, novinarka pita: ''koliko vama znači ovaj popust na (nebitno na šta)'' , ona kaže, ''kako da mi ne znači, pa ja izdržavam - paz' sad:  sina, snaju, ćerku, zeta i unuče ??

Akcenat na - izdržavam ! Ne pomaže im nego izdržava ih.

Edited by :~)), 12 April 2015 - 22:25.

[jesenja]

Ako u istoj banci imaš kredit i štednju, šta biva u slučaju propasti: 

a) banke

b) države

 

Dug ostaje pa ostaje, ali, da li se može prebiti štednjom, ili se od štednje opraštaš do boljih vremena?

[sasha16]

Ako u istoj banci imaš kredit i štednju, šta biva u slučaju propasti: 

a) banke

b) države

 

Dug ostaje pa ostaje, ali, da li se može prebiti štednjom, ili se od štednje opraštaš do boljih vremena?

 

Moze

To se zove neto potrazivanje

 

Opisano pod 10. i 11.

http://www.aod.rs/od-faq.html

 

Ovo se odnosi na propast banke, a za drzavu ne znam

Edited by sasha16, 20 April 2015 - 09:39.

[jesenja]

Hvala.

Nadam se da u slučaju propasti države banka neće propasti

[Gant]

Kako je naveo, reč je o dinarskim obveznicama indeksiranim u evrima, sa fiksnom kamatnom stopom od šest odsto godišnje i rokom dospeća od pet godina, a obveznice će biti uključene i na otvoreno tržište Beogradske berze, tako da će investitorima biti omogućena likvidnost i pre dospeća obveznica.

"Rizik ulaganja u municipalne obveznice je nizak, jer opština garantuje svojim budžetom da će se novac investitorima isplatiti", kazao je Savić i naglasio da dodatnu pogodnost predstavlja to što je prinos od municipalnih obveznica veći od prinosa na oročene depozite u banci, a i ne oporezuje se.

 

http://www.b92.net/b...8&nav_id=985842

[orisni]

reč je o dinarskim obveznicama indeksiranim u evrima

Po kom kursu se vrsi obracun pri kupovini obveznica, a po kom kursu pri prodaji obveznica?

 

što je prinos od municipalnih obveznica veći od prinosa na oročene depozite u banci, a i ne oporezuje se.

Zasto opstine moraju da stave tako visoke prinose; zar ne bi bilo dovoljno da im je "after tax" stopa veca od banke?!

[dobrostojeci]

Dugo nisam pisao, ali sam uvek govorio da su tzv. strane banke u Srbiji zapravo domaće i da nemaju maltene nikakve veze sa svojim maticama, osim što su ih one osnovale i što imaju mogućnost da ih ugase ili prodaju.

Vidimo na primeru Grčke da banke u Srbiji sa grčkim osnivačem ovih dana rade kao i sve ostale domaće i tzv. strane banke u Srbiji. Jedino što ne znam je šta u slučaju kada osnivač banke ode u stečaj, da li npr, hipotetički govoreći, EFG grupacija u stečaju može biti i dalje vlasnik banke EFG Srbija ili mora nekako da je se reši - bilo gašenjem, pripajanjem nekoj drugoj banci ili prodajom.

[mrblaf]

Ako osnivač banke u Srbiji, koji je iz Grčke, ode u stečaj, njegov vlasnički udeo banke iz Srbije ulazi kao imovina u stečajnu masu i onda kao i svaka druga imovina može da bude prodan, te se nakon prodaje namiruju stečajni potražioci. Eventualno se može samo postaviti pitanje korišćenja zaštićenih trgovinskih imena/žigova/znakova, tj. da li nakon prodaje banke u Srbiji ona može da nastavi da koristi isti naziv i znak.

[Klotzen]

Dugo nisam pisao, ali sam uvek govorio da su tzv. strane banke u Srbiji zapravo domaće i da nemaju maltene nikakve veze sa svojim maticama, osim što su ih one osnovale i što imaju mogućnost da ih ugase ili prodaju.

 

Pa to je tako jer su takvi zakoni. Ne možeš da otvaraš filijale u drugim državama. Mislim da takve zakone ima većina država u svetu. Ono što može da uradi osnivač je da veštački izvuče novac iz banaka u Srbiji ali za tako nešto im treba podrška naše vlade. Mislim da je to nemoguće uraditi kao što se to radi na nivou malih preduzeća ili dva preduzeća koja su u istoj državi. Pod podrškom mislim na mito

[Niko jaci od zakona]

Mi realno i nemamo strane banke, imamo mafijaske fransize stranih banaka iza kojih se krije sumnjivi kapital i jos mutniji poslovi. Ne zna se koja je gori izbor. Od svih nasih banaka najbolje je odabrati svajcarsku i to stednja u svajcarcima Evropa je zbog ovog cirkusa sa grckom, a pre toga sa kiprom pucala sebi u nogu i evru se ne pise dobro.

Edited by Niko jaci od zakona, 05 August 2015 - 14:55.

[Klotzen]

Pa ne postoji ni jedna strana banka u bilo kojoj zemlji ako gledaš teoretski. Sve su to "domaće" banke u vlasništvu stranih kompanija.

[alexnikolic]

http://www.blic.rs/V...-to-sto-stedimo

 

Kako saznaje „Blic“, u pojedinim bankama poslednjih mesec dana ozbiljno se pripremaju da ukinu kamate na štednju, a u bankarskim krugovima čak se pominje i mogućnost uvođenja takozvane negativne stope. To bi značilo da će banke štedišama za novac naplaćivati „ležarinu“, kao u Švajcarskoj ili u Nemačkoj, gde je negativna stopa 0,1 odsto.

-------------

 

Ne znam kako je u Nemackoj, ali mogu da potvrdim da stednja u CH nije negativna, vec je 0.01-0.05%. Naravno, ko hoce da sitnicari, reci ce da se naplacuje usluga odrzavanja racuna i to je istina - 10-15 CHF. Dakle, sustinski gubis 200 CHF godisnje jer drzis pare u banci. Ali ne vidim da Svajcarci drze pare u slamarici. 

 

Cenim da covek mirnije spava ako ne mora da brine kad izlazi iz kuce da li ce neko da mu uleti u gajbu, ali bice zanimljivo videti sta ce Srbi koji bi da zaradjuju 7% godisnje za nista da urade ako kamate odu na 0%. 

[dobrostojeci]

 

... bice zanimljivo videti sta ce Srbi koji bi da zaradjuju 7% godisnje za nista da urade ako kamate odu na 0%. 

 

 

Pa uzimaće od glavnice i krckati pomalo. Ako su kamate negativne, to znači da ista količina novca, realno, sutra vredi više nego danas, može da se kupi više robe i usluga, tako da može nešto od ušteđevine i da se potroši, a ono što ostane da zadrži istu realnu vrednost.

U suprotnom, novac je potrebno u nešto uložiti. Čim počnu malo veća ulaganja u nešto, to nešto krene da poskupljuje i odliv novca iz banaka se ubrzava, tražnja za kreditima raste jer ima smisla to nešto danas kupiti i na kredit, ako poskupljuje i sutra može da se proda skuplje. Onda banke podižu sve kamate - na kredite jer im se može, velika je tražnja, a na štednju jer moraju, inače bi ostali bez sredstava za rad i dalja kreditiranja.

[skyscream]

Je li neko poceo da se raspituje po bankama sta ce biti u nedelji stednje? Drugar mi rece da u nekoliko banaka nije mogao da nadje sef da zakupi.

[Tale Surovi]

Neće biti ništa, gotovo je sa nedeljom štednje. Možda budu delili neke hemijske olovke i upaljače.