...
Nista balkan nije izmislio sto nisu i drugi. I nisu pobrkani pojmovi, samo su primenjeni.
Prema politickoj teoriji - drzavu moze stvoriti narod, kao i obratno. Za to ima primera.
Ja ne vidim nikakav problem da neko tvrdi da su to razliciti jezici. I jesu, bez obzira na svo 'razumevanje'.
Zato sto ne zelim / ne dozvoljavam da mi 'GG lica' odreduju kako cu zvati jezik na kome govorim.
Postoji politicka realnost, postoji i ono o cemu je govorio onaj nemacki profa, i na kraju krajeva - a ko su, uopste, ti GG smaraci? Neki hobisti - nostalgicari? Slobodno neka nostalgiraju po kuci, na svojim skupovima - to me se ne tice.
ČETIRI JEZIKA? / Problemi sa Deklaracijom
... Diskusija ne treba da se vodi korišćenjem nepreciznog termina „jezik“, već terminom „standardni jezik“ za koji moraju biti ispunjene konkretne karakteristike, piše za DW slavista Kristijan Fos sa Univerziteta Humbolt.
... Pojam standardnog jezika. Diskusiju oko BKMS-jezika ne bi trebalo voditi koristeći se nepreciznim terminom „jezik“, već terminom „standardni jezik“, za koji moraju biti ispunjene konkretne karakteristike: presek sociopolitičkih i istovremeno jezičkih kriterijuma jasno nam stavlja do znanja da obe strane u sporu oko jednog ili četiri jezika, raspolažu opravdanim argumentima.
... Jedan standardni jezik mora da poseduje normativna dela (rečnik, gramatiku) i da raspolaže polivalentnim rečničkim fondom, dakle mora da bude u stanju da izrazi celokupno moderno znanje. Ovde je važno napomenuti da su oba kriterijuma postepena, dakle ona mogu da se nadograđuju: pogled na internet-enciklopediju „Vikipediju" pokazuje nam kojom dinamikom danas raspolažu mali i manjinski jezici, poput lužičkosrpskog i bretonskog li dijalekti bez pisma, kao niskonemački. Oni svoju polivalenciju izgrađuju korak po korak, a broj članaka na „Vikipediji" im raste za nekoliko stotina, ponekad i za nekoliko hiljada članaka godišnje. Za bosanski i crnogorski možemo da konstatujemo da danas raspolažu normativnim delima koja nisu postojala pre 25 godina.
... Uz to, dolazi i veoma važan vanjezički kriterijum za standardni jezik – takozvana obligatnost, dakle obaveza sprovođenja norme. Pravila nekog standardnog jezika moraju da budu kolektivno prihvaćena, a ta konstelacija nam je u suštini poznata samo iz moderne, teritorijalne, nacionalne države – države sa obrazovnim monopolom i monopolom vlasti. Taj kriterijum, na posletku, vodi do toga da o statusu jezika ne odlučuju lingvisti i eksperti jezičke politike, već političari i državnici. Važno je napomenuti i da se argument koji laici često potežu, a tiče se međusobne razumljivosti među jezicima, u stručnoj diskusiji oko standardno jezičnosti u suštini ne igra ulogu.
... Model pluricentričnosti. Germanistička lingvistika razvila je osamdesetih godina prošlog veka model pluricentričnosti, kako bi opisala situaciju u zemljama nemačkog govornog područja (Savezna Republika Nemačka, Nemačka Demokratska Republika, Austrija i Švajcarska) koje – svaka za sebe – poseduju sopstvene nacionalne centre i instance koje definišu standardnojezičku normu. Svako ko je u nekom bečkom restoranu držao jelovnik u rukama, poznaje takve male, uglavnom leksičke razlike.
... Prenošenje tog modela na bivšu Jugoslaviju, u nekoliko aspekata je problematično: s jedne strane tu su kulturne razlike u jugoslovenskoj pluricentrici, još od srednjeg veka izraženije (rimsko-latinsko, nasuprot vizantijsko-crkvenoslovenskom pokrštavanju Hrvatske i Srbije, odnosno islamizaciji Bosne) od onih na nemačkom govornom području. Taj aspekt se, od strane nacionalista, tumači kao determinanta kulture (sve do dihotomije „Evropa nasuprot Balkanu"), ali za našu argumentaciju je on, pak, sporedan.
... Implicitna, ali i nezaobilazna pretpostavka za pluricentričnost – dakle priznanje (ili barem prihvatanje) zajedničkog jezika u pojedinim nacionalnim centrima – u jugoslovenskom slučaju ne postoji; stoga je germanistički sociolingvista Ulrih Amon, kao jedan od vodećih istraživača pluricentričnosti u svetu, svoj model razvio dalje, pa u poslednje vreme govori o specijalnom slučaju koji naziva „podeljeni jezici" (divided languages).
... O srpskohrvatskoj pluricentrici možemo da govorimo samo u periodu od 1850. do 1967. godine.
... Pluricentrizam kao propast Jugoslavije? Srpskohrvatski jezik je, kao i jugoslovenstvo, svoju legitimaciju izgubio u 1980-ih godina. Srpskohrvatski, odnosno jezičko pitanje, od 1960-ih do 1980-ih godina je bilo enormno ispolitizovano, ali u svakom slučaju nije bilo odlučujući faktor za raspad Jugoslavije. Ovde možemo da postavimo i drugo kontra-faktičko pitanje: da li bi aktivnija jezička i kulturna politika u monarhističkoj i socijalističkoj Jugoslaviji (od 1918. do 1941. i od 1944. do 1991.) – npr. stvaranjem radikalnog planskog jezika („jugoslovenskog esperanta“) koji bi u sebi sadržavao sve kompromise i prevladao dualnost ćiriličnog i latiničnog pisma – spasila jugoslovensku ideju? Zar i u današnjoj egzistencijalnoj krizi Evropske unije ne vidimo istu pojavu: nedostatak zajedničkih kulturnih i jezičkih supranacionalnih simbola, čije bi rutinsko korišćenje moglo da izgradi lojalnost prema Evropskoj uniji?
... Ocena Deklaracije o zajedničkom jeziku. Onaj ko automobilom prolazi kroz države bivše Jugoslavije, poznaje širokorasprostranjeni vandalizam kojim se, upravo u Bosni i Hercegovini ili na Kosovu, sprejevima uništavaju putne oznake na dva pisma ili dva jezika kako bi se ograničile na jednu, etnonacionalnu formu. Da li će se Deklaracijom o zajedničkom jeziku taj vandalizam odobriti? Da li će ta Deklaracija dovesti do rešavanja konflikta oko ćiriličnih tabli u Vukovaru i smirivanja problema s manjinama? Može li široko prisutna segregacija grupa stanovništva u Bosni i Hercegovini da se zaustavi ako se zanemari kulturna različitost, umesto da se ona poštuje?
... Problematičnost Deklaracije o zajedničkom jeziku koju podržavaju eksponirani protivnici postjugoslovenskog nacionalizma i intelektualci cenjeni u međunarodnim krugovima, jeste njena velika podudarnost s ultranacionalističkim srpskim pozicijama: pamflet „Slovo o srpskom jeziku“ iz 1998. zastupa poziciju koja se mogla čuti i u 19. veku: naime da je pluricentričnost koju opisujemo kao jugoslovensku, odnosno kao BKMS, u suštini čisto srpska. Zastupanje pluricentričnog modela na bivšu Jugoslaviju, jača tako poziciju onih koji lingvističkim kriterijumima delegitimišu ili čak poriču postojanje susednih nacija. Čak i ako inicijativa oko te Deklaracije dolazi od najboljih intelektualaca civilnog društva u bivšoj Jugoslaviji, kao inostrani slavista, smatram da je ona malo delotvorna, s obzirom na to da će pre svega da izazove nacionalističke kontrareakcije, bez davanja konkretnih predloga rešenja. Zapadna slavistika se u poslednjih 25 godina olako mirila s klišeom o nepopravljivim jezičkim nacionalistima na Balkanu, umesto da prihvati racionalnost i hitno potrebnu emancipacijsku snagu jezičke politike. Brzo se zaboravlja da se debate o kulturnoj i jezičkoj sličnosti u stabilnim i dobrostojećim zapadnoevropskim državama, vode na drugačiji način, nego u posttraumatskim društvima, kakvo je npr. Bosna i Hercegovina.
... Kako se strana slavistika odnosi prema BKMS? Za južnoslavističke katedre u inostranstvu, preporučuje se striktno deskriptivna pozicija: zato mi na Humboltovom Univerzitetu u Berlinu, u novijim studijskim pravilima, upotrebljavamo jezičku formulaciju „BKMS-jezici“. Onako kako se jezička praksa u anglistici i amerikanistici odvija striktno odvojeno, simultana nastava na BKMS-jezicima slabo didaktički može da se preporuči. Ipak, naš cilj je da našim studentima ponudimo široko obrazovanje i upoznamo ih sa specifičnostima sva četiri BKMS-jezika, kako bi oni delovali i kao kulturni posrednici. ... <<
Tzv. 'deklaracija' smrdi po starim i propalim idejama o 'bratstvu_jebinstvu' i ostaloj politickoj trulezi.
A sa druge strane to je unisono diplanje sa ovima odavde koji bi jos uvek da 'sVrBuju' i zvalave kako svi govore 'njihovim jezikom', i to jezikom provizorijuma u kome je 15-20% nepismenih, a 40-50% polupismenih, tj. funkcionalno nepismenih. Ostali su 'akademici'.
To, odbijanje prava drugima da zive shodno svojim principima, politickom izboru; ta negacija jezika, sto u nekim slucajevima ide do negacije same cinjenice postojanja nekog naroda, pokusaja manipulacije, kulturnih, pa i teritorijalnih pretenzija / aspiracija - znamo cime se zavrsava.
Istoricar Stevan K. Pavlowitch (Serbian: Stevan K. Pavlović, Стеван К. Павловић; born 1933)
>> ... Kako ocenjujete pokušaje revitalizacije i idealizacije jugoslovenstva, jugonostalgiju i u tom kontekstu ponovnu idealizaciju JB?
– To je zato što se ljudi sećaju onoga što je bilo relativno pozitivno. To je pitanje za psihologa: Šta mi eliminišemo iz sećanja? Ako smo preživeli sećamo se onog što je bilo manje više pozitivno, a ono drugo zaboravljamo. ... <<
I da se oskvrnem na 'fiat / fico - isti auto'.
To samo moze reci neki ovdasnji 'sam svoj majstor' kome su sirotinju (materijalnu nemogucnost kupovine kvalitetnijeg - jer su njegovim novcima preimenovanim u 'drustvene', finansirale 'samoupravne' budalastine o cemu su odlucivali drugi) tj. - poturili 'hobizam' i drljanje skalamerija u šupi / kuhinji).
Kada si otisao za USofA - nisi pohitao da kupis neki MZ (ficu) siromaskog naslednika DKWa (svetske firme), vec si kupio nesto drugo. Ali to nije 'bilo isto'! Taman posla. Znaci birao si.
Eto tako ja danas biram da mi raznorazne 'rumenolike dundice' ne drombuljaju o jeziku.
Njena politicka agenda me se ne tice.
No, evo i nesto veselo za kraj.
Vidi na koliko 'istih jezika' je stampano ovo uputstvo za masinicu za sisanje koju imam. Danas kratio bradu, pa mipadne u oci.
Nasmejah se!
...
):
