79 replies to this topic

[Torshavn]

Dakle, ja se deklarisem kao agnostik.

Posto sam na ovom sajtu, a i na drugim mestima video slicna mislenja, zanima me kakvo je vase vidjenje pojma agnostik ? Da li postoji nekakva razlika izmedju ateista i agnostika, ili ne? Narocito bih zeleo da vidim mislenja onih koji su se tako deklarisali.

AGNOSTIK: Osoba koja ne zna da li bog postoji. Nema nikakve veze sa verovanjem, što znači da i teisti i ateisti ujedno mogu da se izjašnjavaju kao agnostici. Postoji pokušaj da se agnostik postavi kao “nešto izmedju vernika i ateiste” što je apsolutno nelogično. Od agnostika često možete čuti famoznu rečenicu “Ne verujem u boga ali nisam ateista” što bukvalno znači “Ateista sam ali nisam ateista“. A to je, priznaćete, zaista smešno.

Edited by Jesper Grønkjær, 30 March 2011 - 16:03.

[st.maurice]

[Torshavn]

Gnostici su bili verska sekta u ranom hriscanstvu koja je tvrdila da je moguce spoznati Boga pomocu nekakvih tajnih znanja ...

Inace, kako niko ne moze znati da li Bog postoji, po tome bi svi ljudi trebali da se izjasnjavaju kao agnostici?

Da sada prokomentarisem sliku - ljudi koji se izjasnjavaju kao vernici, tj. kao teisti, se izjasnjavaju kao oni koji veruju da Bog postoji ... "znanje" je samo visi stepen njihove vere ...

Sto se tice onih dole - pa to jedino pozitivisti "znaju" da nema Boga, svi ostali u to ne veruju ...

Da ne govorim o tome kako se mesaju pojmovi "gnosis" i "epistimios" ...

[namcor]

Sebe smatram proateističkim praktičnim agnostikom. Jednostavno, smatram da je za moj svakodnevni život potpuno nebitno da li Bog postoji ili ne, a čak i da postoji, sem što ne idem svake nedelje u crkvu i ne krstim se svaki čas, mogao bih da budem "moralni uzor" mnogim vernicima - ne pijem (sem ponekad), ne pušim, kurve ne jurim, ne lažem (baš kada mora...), ne kradem, ne ubijam, volim bližnje kao sebe samog (ponekad i više), u dobrim odnosima sam sa roditeljima, tako da će mi Bog oprostiti formu i uvažiti suštinu

Kada filozofiramo o smislu života (pa i na ovom forumu), suštinski sam ateista.

Edited by namcor, 30 March 2011 - 16:52.

[Torshavn]

Sebe smatram proateističkim praktičnim agnostikom. Jednostavno, smatram da je za moj svakodnevni život potpuno nebitno da li Bog postoji ili ne, a čak i da postoji, sem što ne idem svake nedelje u crkvu i ne krstim se svaki čas, mogao bih da budem "moralni uzor" mnogim vernicima - ne pijem (sem ponekad), ne pušim, kurve ne jurim, ne lažem (baš kada mora...), ne kradem, ne ubijam, volim bližnje kao sebe samog (ponekad i više), u dobrim odnosima sam sa roditeljima, tako da će mi Bog oprostiti formu i uvažiti suštinu

Kada filozofiramo o smislu života (pa i na ovom forumu), suštinski sam ateista.

Da li je, po tvom mislenju, po pitanju smisla zivota, moguce biti agnostik?

[namcor]

Što da ne - nije sramota reći "ne znam"

[zoran59]

I ja sam medju agnosticima, dok sam u mladosti, kao sveznajuc i vazda u pravu ( ), bio ateist.

Korijen rijeci je u starogrckom izrazu "gnosis" koji znaci "znanje." A o postojanju boga (namjerno malim slovom, jer mislim na bilo kojeg boga, a ne na jednog) ne moze postojati znanje. Zato se reliligiozni ljudi zovu vjernici, a ne znalci.

Treba uzeti u obzir da se veliki dio naseg ponasanja i zivota zasniva na vjerovanju, a ne na znanju. Npr., na osnovu postova ja vjerujem da je Namcor dobar covjek, ali znao bih da jest samo da sa njim zivim i radim. Na osnovu iskustva, ja vjerujem da ce vozac kojem zmiga desni zmigavac skrenuti desno, ali to sa 100 % sigurnoscu ne mogu znati - i, stvarno, poneki me zezne i ode ravno.
No, ta nasa svakodnevna vjerovanja su zasnovana na iskustvu i logici, dok je vjera u boga (pogotovo u odredjenog boga) zasnovana na drilovanju u porodici i crkvi. Predpostavljam da i nevjernik moze postati vjernik ako se sluzi, za mene, pogresnom logikom: da nesto neobjasnjivo moze biti samo bozji cin. Ja, pak, prihvacam da postoje stvari i pojave koje ne mogu rastumaciti, samo meni to znaci da naprosto nemam iskustvo i znanje da ih rastumacim, a ne da je to bozji akt.

Mala anegdota: davno, pricala mi je prabaka sto se desilo kad je prvi put prosao automobil kroz njihovo selo. Susjeda je potjerala svu djecu u kucu, vicuci: "Bez'te, deca! Nit' su konji nit' su voli - sam vrag ga tera!" Ta prica mi je uvijek bila zanimljiva, jer mi logika te babe nije jasna: zasto to vozilo tjera vrag, a ne bog - kad joj mehanicki pogon vec nije razumljiv?

Na kraju, postojanje boga nije ni bitno. Antibiotici su jednako efikasni u lijecenju i vjernika i nevjernika. Nebitno je da li su efikasni bozjom voljom ili biokemijskom reakcijom, bitno je da su ljudi zdravi. I bitno je da obje grupe budu pristojne i svojim uvjerenjima ne siluju mozak onim drugima.

[netizen_k]

Agnostici su ili kukavice koje ne smeju da priznaju da su zapravo ateisti zbog posledica po ateiste u drustvu u kome su vecina vernici, ili nedovoljno upuceni u naucna saznanja koja ne ostavljaju mesta ni za sta drugo do ateizma.

Licno sam poceo kao agnostik davnih dana, zatim evoluirao u ateistu da bi konacno postao zestoki anti-teista koji smatra da je religija zlo koje mora biti iskorenjeno.

Edit: Iako su tacne tvrdnje agnostika da je nemoguce dokazati da bog ne postoji, isto je tako tacno da je nemoguce dokazati da se u orbiti oko Jupitera ne nalazi cajnik, a cak i da kojim slucajem postoji nekakvo bozansko bice u svemiru to bice nema apsolutno nikakve veze sa bilo kojom od religija u istoriji covecanstva... Mada, postojanje takvog bozanskog bica bi odmah otvorilo vrlo opravdano pitanje o poreklu istog...

Ukratko, za veru u postojanje boga ne postoji ni jedan jedini racionalan argument vec je takvo verovanje slepo, dok za stav da boga nema postoje mnogobrojni validni argumenti...

Epicur:
Is God willing to prevent evil, but not able? Then he is not omnipotent. Is he able, but not willing? Then he is malevolent. Is he both able and willing? Then whence cometh evil? Is he neither able nor willing? Then why call him God?

Edited by netizen_k, 08 April 2011 - 02:49.

[zoran59]

Agnostici su ili kukavice koje ne smeju da priznaju da su zapravo ateisti zbog posledica po ateiste u drustvu u kome su vecina vernici, ili nedovoljno upuceni u naucna saznanja koja ne ostavljaju mesta ni za sta drugo do ateizma.

Licno sam poceo kao agnostik davnih dana, zatim evoluirao u ateistu da bi konacno postao zestoki anti-teista koji smatra da je religija zlo koje mora biti iskorenjeno.

Edit: Iako su tacne tvrdnje agnostika da je nemoguce dokazati da bog ne postoji, isto je tako tacno da je nemoguce dokazati da se u orbiti oko Jupitera ne nalazi cajnik, a cak i da kojim slucajem postoji nekakvo bozansko bice u svemiru to bice nema apsolutno nikakve veze sa bilo kojom od religija u istoriji covecanstva... Mada, postojanje takvog bozanskog bica bi odmah otvorilo vrlo opravdano pitanje o poreklu istog...

Ukratko, za veru u postojanje boga ne postoji ni jedan jedini racionalan argument vec je takvo verovanje slepo, dok za stav da boga nema postoje mnogobrojni validni argumenti...

Netizen, slozio bih se s tobom pred 30 ili 40 godina, ali moja evolucija je isla u suprotnom pravcu... Nisam vise militantni ateist, nego agnostik. Posto apsolutnog dokaza nema ni za postojanje ni za nepostojanje boga, treba prekinuti pokusaje da se to logicki dokaze. Inace dolazi do nepotrebnih sukoba.

Ima puno stvari koje je nemoguce dokazati, a ipak ih prihvacamo. Recimo, ja tvrdim da postoji odlicno sjecanje na mojeg dedu, vrlo plasticno mogu prizvati njegovo lice i glas. Ti ustvrdis da lazem. Kako dokazati da sam u pravu? Licni opis sam mogao "dici" i sa fotke, a ne iz pamcenja.
Drugi primjer: nula (nistica). Svaki dan baratamo njom, bez nule je nasa matematika i logika neupotrebljiva. A da li postoji? Jesi li kad vidio, oprobao nulu? Kako empirijski dokazati postojanje nepostojanja? Pretjerivanje o ovakvom pravcu ce nas dovesti u solipsizam...

Ovo Epikurovo razmisljanje koje si citirao previdja jos jednu mogucnost: da bog postoji, ali i nije bas zainteresiran za intervencije. Recimo da je takav postojeci bog superioran ljudskom rodu koliko sam i ja superioran mravima. E, kad crveni mravi iz jednog mravinjaka napadnu crne mrave iz drugog, gledacu par minuta, a onda uzeti knigu. Ne pada mi na pamet da krojim pravdu medju mravima. Tako, mozda, tom eventualno postojecem bogu se hebe za sukob medju Libijcima ili Balkancima. Postoje milioni reportaza u kojima jaca vrsta zdere/ubija/zlostavlja slabiju, a mi to gledamo sa manje ili vise interesa - ali ne interveniramo na strani slabijeg. Zasto bi eventualno postojeci bog morao biti drugaciji?

Zato sam agnostik, a ne ateist. Nije da 100 % znam da boga nema, samo mislim i vjerujem da ga nema - a ako ga ipak ima, eto, zaheb'o sam se.


edit: Peace, Brother! Bolje da se nas dvojica, ako ne slozimo, a onda barem prihvatimo - nego da trazimo da bog kazni onog drugog...

Edited by zoran59, 09 April 2011 - 07:43.

[Torshavn]

Zorane, svaka cast za odgovor, nemam sta dodati.

[kiju]

Way I see it, stavljanje agnosticizma kao trece opcije izmedju ateizma i teizma je preveliko meshanje nivoa pozicija da bih to progutao (sem eventualno kada bih prihvatio intuicionistichku logiku kao zvezdu-vodilju u zhivotu, a za to nisam spreman nikako). Naime, ateizam i teizam su metafizichka (ili u shirem obliku ontoloshka) stanovishta, koja odgovaraju na pitanje - "Da li neshto postoji?" Agnosticizam je druga sorta, epistemoloshko stanovishte, koji odgovara na pitanje "Da li je moguce znati (ili u uproshcenoj varijanti Da li se poseduje aktuelno znanje) X"?

Za agnosticizam shvacen tako, kao epistemoloshku poziciju, imam velike teorijske siimpatije (kao i za sve shto korene vuche iz pironovskog skepticizma, makar male), nisam siguran bash da li bih bio rad da ga i branim (sem for the sake of argument), ali cu reci da mi je teorijski intuitivan.

Ipak, kada sidjem sa prostog teorijskog interesovanja sa neku materiju (a tada i gorepomenuti skepticizam pochinje da gubi svoje sigurno tlo) ta intuitivnost slabi. Glavni problem, bi bio u boldu:

Netizen, slozio bih se s tobom pred 30 ili 40 godina, ali moja evolucija je isla u suprotnom pravcu... Nisam vise militantni ateist, nego agnostik. Posto apsolutnog dokaza nema ni za postojanje ni za nepostojanje boga, treba prekinuti pokusaje da se to logicki dokaze. Inace dolazi do nepotrebnih sukoba.

Slazhem se da treba prekinuti pokushaje da se logichki dokazhe, ali jednostavnom odbijam da prihvatim da je to jedina validna vrsta dokaza. Nikada mi nije, i nece biti potpuno jasna velika tendencija ka zahtevu za apsolutnom neophonodshcu dokaza koji su van svake logichke sumnje, kada u celoj nashoj - svakodnevnoj i nauchnoj praski takvih dokaza ima samo u dve nauke - logici i matematici - a u svim ostalim naukama i u svakodnevnici prave se abduktivni argumenti sa empirsijkim premisama, deduktivni arugmenti sa empirijskim premisama, induktivni "argumenti"... etcetc... to jest, zahtevati dokaz beyond all logical doubt jeste jedan zahtev koji nije u skladu sa svakodnevnom praksom, kako nauke, tako i svakodnevnom praksom jezika, i to obichno znachi da je prejak. Pocnimo da zahtevamo tako neshto za dokazivanje postojanja bilo chega, makar i sopstvenih ruku i eto nas u nekoj vrsti sumanutog skepticizma, koji se logichki ne mozhe oboriti. Zato, obichno kazhem da dokaze koji iskljuchujju svaku logichku protivmogucnost treba ostaviti tamo gde su uvek pripadali - u logici i matematici, ostala pitanja se moraju zadovoljiti malo drugachijom vrstom dokaza.



Dalje, za agnosticizam koji nije shvacen kao epistemoloshka pozicija, nego kao metafizichka - ne znam shta da kazhem, jer ako se prihvata zakon iskljuchenja treceg u bilo kojoj formi ili obliku, teizam i ateizam su jedine dve moguce pozicije (ok, ove iz bazena odozgu su moguce, ali point is da su sve one varijacije ove dve). Odbaciti zakon iskljuchenja treceg nisam rad ni zbog vecih dilema od ove, tako da biram da ne priznam agnosticizmu mesto u ovoj dilemi. Opet, kao epistemoloshka pozicija mislim da je daleko plodotvornija i odrzhivija.

Enihau, znam prilichan broj agnostika u ovom epistemoloshkom smislu, i moram reci da mi je razgovor i 'shutiranje argumentima' sa istim ljudima prilichno zabavno. (sa druge strane, to se da pripisati ljudima i argumentima, vishe nego poziciji - uvek mi se chinilo da mi se potpuno hebe da li se krajnji zakljuchak nekog misaonog procesa slazhe sa onim shto ja mislim o tome, ukoliko je sam misaoni proces dovoljno zanimljiv i inteligentan, a i obrnuto, hebe mi se da li se slazhem sa nekim ko nema nikakve argumente za to u chemu se slazhemo.

Drugi primjer: nula (nistica). Svaki dan baratamo njom, bez nule je nasa matematika i logika neupotrebljiva. A da li postoji? Jesi li kad vidio, oprobao nulu? Kako empirijski dokazati postojanje nepostojanja? Pretjerivanje o ovakvom pravcu ce nas dovesti u solipsizam...

Ovde moram da napravim jedno veliko cepidlachenje - ovo je jedna ogromno metaforichka (josh malo pa pesnichka) slika osnova matematike, i ogromno kontinentalno zavucheno korishcenje rechi 'nepostojanje'. Matematika niti je zasnovana, niti ima delove koji su zasnovani, na empirijskom dokazivanju bilo chega iz iste. (nula je obichno zabavan primer za koristiti, zato shto se posle ubode rech nepostojanje - ali isto kao shto je nemoguce dokazati emprijski postojanje nule, tako je empirijski nemoguce dokazati postojanje broja jedan, kao i svakog drugog broja) Postojanje matematichkih entiteta (ukoliko se o istom i mozhe govoriti) svakako nije postojanje u fizichkom smislu. Nula se, grubo recheno shvata kao prazan skup, i to je to, Iza toga nema nishta o fizichkom ili empirisjkom postojanjeu, dalje je samo deduktivna igra sa pojmovima koji su pochetno definisani na odredjen nachin. Takodje nema nikakvog mesta ovde trazhiti primer 'postojanja nepostojanja' nishta vishe nego shto bi se to nashlo u rechenici "Ne postoji shesnaesta planeta Sunchevog sistema". Ponudjeno tumachenj bi nas vodilo u - "da, ne postoji, onda postoji to nepostojanje, a to je nemoguce dokazati" ili neku slichnu lomljavu jezika. Termin 'ne postoji' ne koristimo tako - on prosto znachi negaciju temirna 'postoji'. I jedno i drugo u svakodnevnom jeziku predikati, u logichkom jeziku kvantifikatori - u oba vida su vezani uz objekat i tek tada rechenica sa njima mozhe dobiti znachenje. Sami ne mogu biti objekat, pa da se prave gorepomenute rechenice, jer bi im falio pravi objekat.

[netizen_k]

Netizen, slozio bih se s tobom pred 30 ili 40 godina, ali moja evolucija je isla u suprotnom pravcu... Nisam vise militantni ateist, nego agnostik. Posto apsolutnog dokaza nema ni za postojanje ni za nepostojanje boga, treba prekinuti pokusaje da se to logicki dokaze. Inace dolazi do nepotrebnih sukoba.

Ima li apsolutnog dokaza za postojanje ili ne postojanje cajnika u orbiti oko Jupitera? Ima li apsolutnog dokaza za postojanje ljubicaste zabe koja zivi u atmosferi Jupitera i koja je stvorila zivot na zemlji?

Pa ipak, da neko kaze da veruje u tu ljubicastu zabu i da je to njegov "bog" i da pokusa da organizuje religiju oko tog verovanja zavrsio bi u ludnici i drzava mu ne bi dozvolila da osnuje takvu religiju. Moje pitanje je kakva je razlika izmedju tog verovanja i verovanja u Hrista, Alaha, Budu ili Tora? Apsolutno nikakva, ni za jedno ni za drugo ne postoje nikakvi dokazi.

Samo zato sto ne postoji apsolutni dokaz za ne postojanje boga, ne znaci da ljudima koji veruju u nebuloze iz "svetih knjiga" kao sto su Biblija i Koran treba dozvoliti nekakav specijalan status i imati razumevanja za njihovu mentalnu bolest koja im dozvoljava da nekoba ubiju ako im "uvredi" religiju ili kojim slucajem spali njihovu "svetu knjigu". Upravo zbog te agresivne, bolesne strane, sve organizovane religije moraju biti iskorenjene a ako neko zeli da nastavi da zivi u iluzijama i da bez ikakvih dokaza slepo veruje u postojanje nekakvog bezimenog, nedefinisanog bozanskog bica u svemiru to je njegovo pravo

[bojant]

Ima li apsolutnog dokaza za postojanje ili ne postojanje cajnika u orbiti oko Jupitera? Ima li apsolutnog dokaza za postojanje ljubicaste zabe koja zivi u atmosferi Jupitera i koja je stvorila zivot na zemlji?

jesam ateista, ali mi je realno ovaj argument bzvz. Za postojanje čajnika u orbiti bilo koje planete u solarnom sistemu možeš postaviti pozitivne dokaze za negativnu tvrdnju, tj. možeš reći da ne postoji nigde u istoriji zabeleženo lansiranje čajnika u orbitu, a takvi oblici ne nastaju prirodnim procesima, dakle nema razloga da mislimo da je takav iskaz tačan.

Samo zato sto ne postoji apsolutni dokaz za ne postojanje boga, ne znaci da ljudima koji veruju u nebuloze iz "svetih knjiga" kao sto su Biblija i Koran treba dozvoliti nekakav specijalan status i imati razumevanja za njihovu mentalnu bolest koja im dozvoljava da nekoba ubiju ako im "uvredi" religiju ili kojim slucajem spali njihovu "svetu knjigu". Upravo zbog te agresivne, bolesne strane, sve organizovane religije moraju biti iskorenjene a ako neko zeli da nastavi da zivi u iluzijama i da bez ikakvih dokaza slepo veruje u postojanje nekakvog bezimenog, nedefinisanog bozanskog bica u svemiru to je njegovo pravo

ne postoji apsolutni dokaz za nepostojanje boga kao neke ideje bića koje je superiorno i koje je prvi uzrok.
ali možeš postaviti prilično čvrste dokaze protiv bilo kog boga postojećih religija. Uzmeš njihove mitologije i obaraš stavku po stavku. Recimo "biblija" tvrdi da je zemlja ravna ploča, da je sunce nastalo nakon biljaka, da je postojao globalni potop, da je bog moralan.... Sve 100% dokazano netačno, što dalje implicira da cela doktrina nije valjana. Isto možeš da uradiš sa ostalim religijama, te nema razloga da mislimo da bogovi opisani u njima postoje.

hoću da kažem da osobe koje tvrde da "x postoji" ili "x ne postoji" trebaju da postave dokaze za svoje tvrdnje, a ne samo da kažu "druga osoba nema dokaza za svoju tvrdnju, što čini moju tvrdnu tačnom". Nema potrebe da to radimo, imamo dovoljno materijala da obaramo teističke mitove

[zoran59]

Dalje, za agnosticizam koji nije shvacen kao epistemoloshka pozicija, nego kao metafizichka - ne znam shta da kazhem, jer ako se prihvata zakon iskljuchenja treceg u bilo kojoj formi ili obliku, teizam i ateizam su jedine dve moguce pozicije (ok, ove iz bazena odozgu su moguce, ali point is da su sve one varijacije ove dve). Odbaciti zakon iskljuchenja treceg nisam rad ni zbog vecih dilema od ove, tako da biram da ne priznam agnosticizmu mesto u ovoj dilemi. Opet, kao epistemoloshka pozicija mislim da je daleko plodotvornija i odrzhivija.

S ovim se slazem, i ocito nisam bio jasan.

Agnosticizam nije "treca" opcija, nego opisna karakteristika stava koji mogu zauzeti i vjernici i ateisti - kao u onoj tabeli sto je gore postavio St.Maurice. Ja sam i dalje ateist, samo sto sam kao klinac bio napasan i uvjeravao vjernike da su budale. Kasnije sam shvatio da svoju poziciju ne mogu dokazati kao jedino ispravnu, pa sam izrazu "ateist" dodao "agnostik." Do svojeg stava sam dosao razmisljanjem i logikom, a ne dokaznim materijalom.
I to je veliki problem sa logikom, koliko god mi tvrdili da je koristimo. naime, Po definiciji, logika je '"nauka o dolazenju do ispravnog zakljucka (konkluzije) iz danih premisa (pretpostavki)." A premise su stvar dogovora ili opredjeljenja. Kako logicki nekome nesto dokazati, kad vam/nam se premise razlikuju?

Slazhem se da treba prekinuti pokushaje da se logichki dokazhe, ali jednostavnom odbijam da prihvatim da je to jedina validna vrsta dokaza. Nikada mi nije, i nece biti potpuno jasna velika tendencija ka zahtevu za apsolutnom neophonodshcu dokaza koji su van svake logichke sumnje, kada u celoj nashoj - svakodnevnoj i nauchnoj praski takvih dokaza ima samo u dve nauke - logici i matematici - a u svim ostalim naukama i u svakodnevnici prave se abduktivni argumenti sa empirsijkim premisama, deduktivni arugmenti sa empirijskim premisama, induktivni "argumenti"... etcetc...

Nije bas tako jednostavno, preskocio si jednu bitnu ljudsku aktivnost: pravo (daleko od toga da bih ja tvrdio da je pravo egzaktna nauka). U pravu postoji "oslobadjajuca presuda zbog nedostatka dokaza." Jebi ga, ti znas da je kriv, ja znam, sudija zna - ali optuzenik ode jer nema dokaza. Tako i vjernici i nevjernici, iako "znaju" da su u pravu (osim ako su agnostici ) pustaju one druge da idu s mirom, jer ne mogu dokazati ispravnost svog stava. Naravno, tu mislim na civilizirano drustvo, a ne na Talibane.

Ovde moram da napravim jedno veliko cepidlachenje - ovo je jedna ogromno metaforichka (josh malo pa pesnichka) slika osnova matematike, i ogromno kontinentalno zavucheno korishcenje rechi 'nepostojanje'. Matematika niti je zasnovana, niti ima delove koji su zasnovani, na empirijskom dokazivanju bilo chega iz iste. (nula je obichno zabavan primer za koristiti, zato shto se posle ubode rech nepostojanje - ali isto kao shto je nemoguce dokazati emprijski postojanje nule, tako je empirijski nemoguce dokazati postojanje broja jedan, kao i svakog drugog broja) Postojanje matematichkih entiteta (ukoliko se o istom i mozhe govoriti) svakako nije postojanje u fizichkom smislu.

E, jesi zajebat. Salim se, naravno, nemoj da ispa'ne uvredljivo.
Ti govoris o matematici kao egzaktoj nauci, ja pricam o primijenjenoj, svakodnevnoj matematici i njenim filozofsko/psiholoskim aspektima. Banalni primjer: kao klinac, bio sam u prilici imati jabuku. Ili dvije jabuke, dvostruko vise od jedne. A bio sam i u prilici ne imati ni jednu jabuku. Nije to isto kao i imati nula jabuka - zato sto je nula jabuka isto kao i nula bostana ili krusaka, naprosto nula - a ja sam htio bas onu jabuku na polici u bakinom spajzu, koju, jednu, nisam imao. Ako cemo matematicki, nije da sam imao nulu, nego nisam imao jednu. A ta jedna je postojala, nula nije...

Samo zato sto ne postoji apsolutni dokaz za ne postojanje boga, ne znaci da ljudima koji veruju u nebuloze iz "svetih knjiga" kao sto su Biblija i Koran treba dozvoliti nekakav specijalan status i imati razumevanja za njihovu mentalnu bolest koja im dozvoljava da nekoba ubiju ako im "uvredi" religiju ili kojim slucajem spali njihovu "svetu knjigu". Upravo zbog te agresivne, bolesne strane, sve organizovane religije moraju biti iskorenjene a ako neko zeli da nastavi da zivi u iluzijama i da bez ikakvih dokaza slepo veruje u postojanje nekakvog bezimenog, nedefinisanog bozanskog bica u svemiru to je njegovo pravo

Netizen, ovaj stav je prilicno borben, a nije ni realan.

Treba se cuvati generalizacija. Nije vjera automatsko pripadanje nekoj crkvi (znam licno ljude koji su religiozni,a nikad ne idu u crkvu). I nije pripadanje crkvi znak vjere - ima puno lopova i licemjera koji se upucaju u neku crkvu zbog profita, a religiozni nisu.

Ovo o "specijalnom statusu/mentanoij bolesti" - idi, bre. Ponavljam, pricam o modernom drustvu a ne o Talibanima. Sva moderna drustva su prihvatila da sloboda izbora religije ukjucuje i slobodu izbora nereligije, tj. ateizma. Borba postoji protiv kriminala - postavljanja bombi, prebijanja itd. - ako me netko opali palicom, nije mi bitno je li me opalio sto sam ateist ili sto sam ruzan. Boli jednako.
Moj najbolji prijatelj je katolik, ja sam ateist/agnostik. Igramo sah i tenis, odlazimo u restorane, raspravljamo knjige koje smo procitali. On hrani mojeg macka kad sam na dopustu, ja zalijevam njegove cvecke kad on ode. Nase zene se uvazavaju. Sta sad, da se zamrzimo i odjebemo jer on misli da boga ima, a ja da ga nema?

Ovo nije samo pitanje logike, religije i mentalnog zdravlja. Bitno je i funkcioniranje drustva,. Ako se slazemo, bas dobro - a ako se pobijemo, nije, bez obzira tko je u pravu.

[Mashinovodja]

AGNOSTIK: Osoba koja ne zna da li bog postoji. Nema nikakve veze sa verovanjem, što znači da i teisti i ateisti ujedno mogu da se izjašnjavaju kao agnostici. Postoji pokušaj da se agnostik postavi kao “nešto izmedju vernika i ateiste” što je apsolutno nelogično. Od agnostika često možete čuti famoznu rečenicu “Ne verujem u boga ali nisam ateista” što bukvalno znači “Ateista sam ali nisam ateista“. A to je, priznaćete, zaista smešno.

Ja bih sebe pre definisao kao "osoba koja ne razmišlja o tome da li bog postoji".
Pošto još uvek nema nikakvih empirijskih i eksperimentalnih dokaza dokaza o njegovom postojanju, možemo samo zaključiti da ili ne postoji, ili da mi i dalje nemamo potvrdu da postoji. Ako ne postoji, problem je rešen. Ako ipak postoji, onda to je neki toliko viši nivo od nas, da je nama nedokučiv. Ali u oba slučaja, u našem jadnom 3D svetu krajnji rezultat je isti, odnosno sve se odvija kao da ne postoji.
Prema tome, bespredmetno je o tome razmišljati jer nećemo doći ni do čega upotrebljivog, niti odmaći dalje od stava "verujem" ili "ne verujem".

Ali pre razglabanja o tome da li bog postoji ili ne, pitam se da li svi govorimo o istoj stvari, odnosno da li koristimo istu definiciju pojma "bog"?
Jer iz iskustva znam da čim čovek počne da razgovara s drugima o bogu, brzo otkrije da ima veoma mnogo različitih viđenja, koja imaju malo zajedničkog.

Priznajem da ne bih bio u stanju da dam dobru definiciju tog pojma. Možda zato što je bog baš mene izabrao da budem ateista?