45 replies to this topic

[dhx]

Jedno od tih politeistickih svetilista je recimo moda, a onda i sve ostalo. Veliki Brat gleda. Ne bih se slozio ovako oponirati postmodernim misliocima, pa i jednom Chomskom, koji ukazuju na sve te 'trendove' kojima se vrednosti sazimaju. Svodjenje na mikro plan tu ne pomaze puno, ni ugurati pricu u Srbiju, koja ipak ne izlazi iz sveta postmodernog vremena sa modalitetima periferije.

O saživanju kojih trendova vrednosti sad pričaš - univerzalno ljudskih (mir, poštovanje, saradnja, sloboda, sreća, istina, skromnost, ljubav, odgovornost, jedinstvo, tolerancija, jednostavnost...) ili kleroentitetskih (nacionalizam, šovinizam, "normalni patriotizam", tradicionalizam, seksizam, militarizam, klerikalizam, sabornost, ksenofobija, homofobija, "antifašizam", viktimizacija, teokratizam...).

Pa svi ti trendovi, i univerzalno ljudski i kleroentitetski se kroz celu ljudsku istoriju guše/sažimaju, celo vreme. No, vidi čuda, univerzalno ljudski se kroz neki prosek ipak konstantno dižu - na neku bolju, pozitivniju razinu, barem u tzv. slobodnim društvima, najviše kroz globalizaciju, čiji su najveći protivnici baš tzv. "left wing libertarijanci" - Chomsky, Žižek i ostali, kao tipični predstavnici/proizvodi platforme samog globalizma i ideje, kroz koju su i primarno mogli zajahati svetski talas "antiglobalizacije". Pa dali oni, kao trendseteri neke new age filozofije uopšte žele da i tzv. neslobodni svet izrodi nekog od njima ravnih ili su u suštini samo "leva ruka istog tela/mozga"?

Svodjenje na mikroplan itekako pomaže - baš ako želiš videti gde su pošla univerzalna ljudska prava slobodnog sveta, u komparaciji sa homogenizacijom i kolektivizmom regionalnih etnoplemena - tih predpolitičkih nacija, u koje sa lakoćom ubrajavamo sve nas, koji živimo, svojom slobodnom voljom/željom ili "zarobljeni", nekim drugim povodom, na ovim prostorima.

Motiv vatanja za rukav raznih ChomskoSlavujskih kvazi anti a u suštini isti qraz/palac globalista, barem po korišćenju te slobodne platforme, na ovim prostorima, je u devedeset posto slučajeva trend odbrane a ne saževanje tih gore nabrojanih kleroentitetskih vrednosti, prema kojima ti imaš "meki pristup", tobože zarad' razumevanja. Nisam siguran koji je tačno tvoj lični motiv, ali prema onome, kako si onomad pukao zbog Don Srleonea, čini mi se da je tvoja parrhesia, na koju se pozivaš, jednostavno homogeno etnoklerikalna - i u suprotnosti sa onim načelima, kojima ja kao "autoritarna i kontraproduktovna ličnost sa svim znanjima ovog sveta" težim.

To se zove hipokrizija - a ne "meki pristup". Zabole mene, što neki predpolitički etnoklerikalni pojedinac misli, da kroz new age left-wing filozofiju može determinisati svoj "intelektualni, po mogućnosti kolektivno_slogaški orgazam", u odbrani svog entitetskog jaza. Pa to je već u ravni kreativizma a ne iskreno hvatanje za bolja vremena i celokupni svet.

Ja sa uvažavanjem tolerancije i univerzalnim ljudskim vrednostima nemam nikakvih problema - no, dozvoli da ne pišem "meko", ako za to nemam priličnog motiva, da bi me neko shvatio. Za to su zaduženi ti ispodrazinski "politeistički asovi" - od Nemanje do Velimirovića, sve valja - sve je to new age left wing latino kolo u kojem smo svi sretni i svi goli, pa udri Miško, ko šta voli.

Ne, moj dragi Kosmaraču, count me out, ne želim ja taj "okolo_u kolu_ti ga zvizam_okultizam".

Edited by Dhx77, 04 March 2011 - 18:06.

[Kosmarac2]

baš tzv. "left wing libertarijanci" - Chomsky, Žižek i ostali, kao tipični predstavnici/proizvodi platforme samog globalizma i ideje, kroz koju su i primarno mogli zajahati svetski talas "antiglobalizacije".

To sto alterglobalizam i left wing filozofi pocivaju u tom svetu, govori o slucaju propusnog materijala mnedijskog, necemo reci kica A ti bi tek tako da im kazes da jedu isti lebac. Alternativa nije jaka jer je intelektualna i odnosi se na drustvenu svest koji ne pledira na masovnost. A nije ni Liotarov dezangazman. Drustvena teorija kojom Baudrillard pokusava da pokaze da demokratija ima svoje manjkavosti je zlatni momenat zapadne filozofije politike.

Ali....ti mesas okultno i filozofsko, takvim stilom maskiranja vrednosti i izvrtanjem politickih skala.

Motiv vatanja za rukav raznih ChomskoSlavujskih kvazi anti a u suštini isti qraz/palac globalista, barem po korišćenju te slobodne platforme, na ovim prostorima, je u devedeset posto slučajeva trend odbrane a ne saževanje tih gore nabrojanih kleroentitetskih vrednosti, prema kojima ti imaš "meki pristup", tobože zarad' razumevanja. Nisam siguran koji je tačno tvoj lični motiv, ali prema onome, kako si onomad pukao zbog Don Srleonea, čini mi se da je tvoja parrhesia, na koju se pozivaš, jednostavno homogeno etnoklerikalna - i u suprotnosti sa onim načelima, kojima ja kao "autoritarna i kontraproduktovna ličnost sa svim znanjima ovog sveta" težim.

Ja ne znam za slucaj da neko koristi Zizeka kada zeli da odbrani tradicionalne vrednosti. Bas nasuprot, oni su nepodnosljivi nacionu, jer zahtevaju samopregor u tumacenju i ono sto je moguce, na takvoj drustvenoj teoriji doci do novog i sireg demokratskog principa.

Moja Parrhesia nije etnoklerikalna kako ti vestom indukcijom polazis od mog zalaganja da se post izmesti, a zbog, reci cu naseg, gotivljenja Novaka. Okultno su samo tvoje naocari kroz koje gledas svet antinacionskim forumskim predrasudama. Nije to samo meki pristup, vec princip, a za sta se ovde ne moze dokazati da postoji ako se stane u stranu bilo cega sto izlazi iz antinacionskog korpusa. Ja branim ono sto mi se cini moralnim i nemam potrebu da se politicki aboiliram kada to radim.

Zabole mene, što neki predpolitički etnoklerikalni pojedinac misli, da kroz new age left-wing filozofiju može determinisati svoj "intelektualni, po mogućnosti kolektivno_slogaški orgazam",

Ovo ti je, a iz tvog ugla, primenjivo samo na mene, jer takvih intelektualaca nema.

A to o predpolitickim zajednicama je posebna tema. Ja sam posao od teze da smo vec na Zapadu i cvrsto se drzim toga. Iz razloga sto se zapad nama vise priblizava no mi tom izraubovanom idealu predpolitickog. Ako tako postavis stvari, periferija ima svoje mesto u drustvenoj teoriji i njeno mesto se pokazuje politickim advertajzingom i kicom, sto u mojim esejima i navodim.

Etnicitet nije moj predmet interesovanja i ne mozes me trpati u taj kos ma koliko se trudio. A pokazao sam koliko je okultno tvoje. Ti si onaj Konstantinovicev individualizam, da ne sirim.

Tvoj stil je ponekad izuzetan i jos si mi na listi prijatelja. Moj utisak je da si ti prvi izdao prijatelja, dole na Tenisu. Eto.

[Torshavn]

Prvo, hvala vam sto ste uspeli i ovu temu da trolujete iskazivanjem vasih politickih i anti/religijskih stavova ... moj savet vam je, ako nemate sta pametnije reci - nemojte se ni javljati ...

Drugo, to sto vi (Dhx77 i Kosmarac) pisete o politeizmu i monoteizmu ima veze sa ovim pojmovima kao sto kamenje ima veze sa racionalnoscu ... mislim da je samo vama (pogotovo Kosmarcu) jasno sta hocete da kazete ...

A sada ... tema je slobodna volja u filozofskom i neuroloskom smislu. Dakle nikakvi nacionalizmi, politeizmi, povezivanje okultizma sa monoteizmom, Cece, brene i dr.

Ja i kiju smo imali raspravu na tu temu, ako neko ima nesto vezano za taj razgovor da doda, dobrodoslo je ...

I molim moderatora da se obrisu postovi Kosmarca i Dhx77 jer ne pripadaju ovoj temi ...

[Schrodinger]

Prvo, hvala vam sto ste uspeli i ovu temu da trolujete iskazivanjem vasih politickih i anti/religijskih stavova ... moj savet vam je, ako nemate sta pametnije reci - nemojte se ni javljati ...

Drugo, to sto vi (Dhx77 i Kosmarac) pisete o politeizmu i monoteizmu ima veze sa ovim pojmovima kao sto kamenje ima veze sa racionalnoscu ... mislim da je samo vama (pogotovo Kosmarcu) jasno sta hocete da kazete ...

A sada ... tema je slobodna volja u filozofskom i neuroloskom smislu. Dakle nikakvi nacionalizmi, politeizmi, povezivanje okultizma sa monoteizmom, Cece, brene i dr.

Ja i kiju smo imali raspravu na tu temu, ako neko ima nesto vezano za taj razgovor da doda, dobrodoslo je ...

I molim moderatora da se obrisu postovi Kosmarca i Dhx77 jer ne pripadaju ovoj temi ...

Pa dobro ljudi, nemojmo preterivati, postovi se brisu samo kad je neka ekstremna situacija - a nisu ni svi trolovi nedobrodosli... Inace, ne bih se bas slozio da pitanje ljudske slobode i odnosa prema istoj (ako je ima) nije vezano za politeizam i monoteizam. Recimo po kontroverznoj, ali jako zanimljivoj, teoriji porekla svesti prinstonskog psihologa Juliana Jaynesa, politeizam je bio odraz psiholoske motivacije u jednom prethodnom, pred-modernom periodu evolucije svesti, kada su ljudi imali tesnji i blizi kontakt sa bozanstvom (tj. sa halucinacijama, kultom, itd.) i iz toga je izvirala motivacija njihovog ponasanja koja je bila vise marionetska, lisena slobode odlucivanja u bilo kom savremenom smislu (tj. bilo libertarijanskom, bilo kompatibilistickom). Kasnije, kada je svest dalje evoluirala - sto je bilo dobrim delom generisanom evolucijom i usloznjavanjem jezika - preslo se na monoteizam koji insistira na postojanju slobode pojedinca, mada razlicite verzije to razlicito formulisu. Pa cak i ako Jaynes nije u pravu, opet tesko da je koincidencija da se o slobodi volje diskutuje gotovo iskljucivo u monoteistickim ili nula-teistickim (recimo budizam) tradicijama i civilizacijskim krugovima. Klasicna indijska filozofija, u kojoj su dominirali hinduisti, iako veoma bogata i raznovrsna, recimo uopste ne poznaje ovu temu... (Naravno, ovde ne racunam klasicne grcke filozofe, posto su oni po svakom razumnom kriterijumu bili ili agnostici ili ateisti ili pak panteisti u platonistickom smislu.)

[kiju]

OK, da nastavimo diskusiju. Dakle, @kiju, napisao si u proslom postu da anomalni monizam ne trpi nista osim kompatibilizma. Pa imam nekoliko pitanja:

1. Kako se preko dualizma i materijalizma moze "dokazivati" kompatibilisticka teorija?

Materijalizam & kompatibilizam se sklapaju na vishe nachina - Dennetov preko pominjanih posmatranja ljudi kao nuzhno intencionalnih bica je jedan. Uglavnom je strategija slichna kao i iz an monizma -

a) hard/ soft determinizam je na snazi dok je rechnik fizikalistichki

b) kada govorimo o mentalnim stanjima, rechnik ne podrzhava determinizam, nego slobodnu volju.
______________________

ergo, kompatibilizam.

To je neka generalna strategija, sa tim shto za razliku an monizma, nema pretpostavke o nesvodivosti mentalnih svojstava na fizichka. E, sad, u zavisnosti od verzije kompatibilizma koja se zastupa, znachenje fraze "mentalna stanja/mentalni dogadjaji" iz b) se tumachi na razlichit nachin, i u zavisnosti od toga se opravdava cela ta pretpostavka. Dennet je kao distinktivno svojstvo mentalnih stanja uzimao intencionalnost (i ne samo Dennet, npr John Searle je blizak tom stanovishtu, smao shto je Searle daleko "blazhi" od Denneta u izvodjenju zakljuchaka iz toga) u nekom klasichnom brentanovskom smislu, pa je preko toga opravdavao b). Kljuch svega je u tumachenju termina "slobodna volja" i "mentalna stanja".

Shto se tiche kombinacije dualizam - kompatibilizam. Pojma nemam kako bi to moglo da izgleda, jer ne znam da je neko to zapravo zastupao (kompatibilizam dolazi kao slabije spashavanje "slobodne volje, a iz dualizma je mozhe da se brani ono klasichno jache spashavanje, pa se ljudi uvek odluche za izvodjenje jacheg zakljuchka), ostajem pri tome da je moguce to uraditi, ali nema razloga da se radi. Pretpostavljam da binajlaksha strategija bila zastupati neshto slichno kao i kada materijalisti zastupaju kompatibilizam, samo sa dodatkom da na nivou duha takodje vladaju uzrochno posledichni zakoni, ali da oni "ne dotichu" ono shto mi zvanichno smatramo slobodnom voljom.

2. Da li prihvatanjem libertijanizma nuzno moramo prihvatiti i postojanje nekog nematerijalnog entiteta?

Logichki nije nuzhno. Problem je shto nije nimalo ubedljivo shto se tiche uklapanja sa danashnjom fizikom da imamo i klasichni liberatirajanizam i hard fizikalizam. Dakle, nije nemoguca pozicija (mislim da ima neshto neo-dijalektichara, ili tako nekih kontinentalnih... wannabe filozofa koji imaju neku ovakvu postavku (samo mislim, zaista slabo poznajem neanalitichku filozofiju) ), ali nije bash 'u ljubavi' sa naukkom.

3. Kako i da li, posto smo od njih evoluirali, filozofija gleda na pojam slobodne volje kod zivotinja? Da li je prilikom nastanka ceonog reznja odgovornog za svest nastala i slobodna volja?

Mislim da bukvalno nikako ne gleda. Glavni problem je da li se svest (i samosvest) u punom smislu te rechi mozhe pripisati zhivotinjama, sa obzirom da nemaju potpuno razvijen sistem komunikacije, da li se i ako se mozhe pripisati svest onda mozhe pripisati u istom smislu kao i ljudima etc. Ukoliko bi odgovori na oba pitanja bili "da", onda bi odgovor na pitanje postojanja slobodne volje bio isti kao i kod ljudi, ukoliko bi na drugo pitanje odogovor bio "ne", onda bi istrazhivanje moralo da sacheka odgovor kod ljudi, ukoliko bi odgovor na oba pitanja bio "ne", onda teshko ad se mozhe prichati o slobodnoj volji tu. Tako da, nije preterano plodno polje za raspravu tu, barem dok se potpuno ne zavrshi pitanje o svesti uopshte, stoga nema preterano ljudi koji se time bave.

http://plato.stanfor...gnition-animal/
http://plato.stanfor...animal/#currsci
To su pregledi onoga o chemu se raspravlja shto se zhivotinja i ove teme tiche.

Nadam se da ne dosadjujem previse ...

Pa, sad, dok je bio prethodni nadimak je bilo ok, u ovoj verziji me uvek podsetish na neomiljenog mi fudbalera Jokin' , nije nikakav problem, radim trenutno neshto shto ima veze, ali ne prevelike sa ovom temom, pa mi je prilichno korisno da chujem bilo koje i chije i mishljenje i pitaje

......

Brrrrrr. Kontinentalac (ovo nije politichka niti geografska odrednica, da neko ne pomisli ) ... I can feel you guys from out of space, nikada neshto jednostavnim rechnikom ne mozhe da kazhete

[buffy]

ne. covek je masina

[zg76]

Mozda doprinese temi

http://www.youtube.c...5<br />
<br />http://www.youtube.c...gE&feature=plcp

Kao i stranice i stranice napisanog o ovome na forumima freedomaniradio.com , najveceg filozofskog sajta...

Edited by zg76, 11 September 2012 - 01:16.

[piccolo637]

Evo neki citati Sopenhauera.

 

"Da bismo tu za nasu temu tako vaznu zabludu posebno i najasnije rasvetlili zamislicemo sad nekog coveka koji, stojeci negde na ulici, sebi kaze: ,,Sada je sest sati uvece, radni dan je zavrsen. Sad mogu da prosetam ili da idem u klub, mogu takode da se popnem na kulu da gledam Sunce kako zalazi, a mogu da idem i u pozoriste, takode mogu da posetim ovog ili onog prijatelja, mogu cak da izadjem kroz kapiju u daleki svet i da se nikada ne vratim. Sve je samo na meni i imam punu slobodu za to, a ipak sada necu da ucinim nista od toga, nego isto tako dragovoljno idem kuci, svojoj zeni".

To je isto kao kada bi voda rekla: ,,Mogu da pravim visoke talase (da! naime, u moru i po oluji), mogu silovito da pojurim (da! naime, u koritu bujice), mogu da se obrusim peneci se i kipteci (da! naime, u vodopadu), mogu slobodno da se popnem u vazduh kao zrak (da! naime, u vodoskoku), konacno, mogu prosto da prokuvam i isparim (da! pri 80C°), no ipak necu uciniti nista od toga, nego cu dobrovoljno ostati mirna i bistra u jezercetu ravnom kao ogledalo".

Kao sto voda moze sve to samo onda kada nastupe odredjeni uzroci za jedno ili za drugo, isto tako onaj covek koji premislja sta moze, ne moze nista drugo, osim pod istim uslovom.
Dok ne nastupe uzroci, to mu je nemoguce, a onda on to mora, isto kao i voda, sve dok je smestena u odgovarajuce okolnosti. 
- Okrenimo se opet onom zamisljenom, u Sest sati deliberirajucem [promisljajuce] coveku i zamislimo da je on primetio da sada ja stojim iza njega, da filozofiram o njemu i da poricem njegovu slobodu u svim onim njemu mogucim radnjama; lako bi se moglo desiti da on, da bi mene pobio, izvede neku od njih, ali onda bi upravo moje poricanje i njegovo delovanje na njegov duh protivrecenja bilo motiv koji ga je na to prisilio. Ipak, ono bi ga moglo pokrenuti na jednu ili drugu od laksih medju gornjim radnjama, npr. da ode u pozoriste, ali niposto na poslednji, naime, da odluta u daleki svet: za to bi motiv bio suvise slab.
Sopenhauer

 

Isto tako pogresno mnogi misle da cim u ruci drze napunjen pistolj njime mogu i da se ustrele. Ono najmanje sto je za to potrebno jeste mehanicko sredstvo za izvodenje, a glavna stvar je neki nadasve jak i zbog toga redak motiv koji ima ogromnu snagu, koja je pak neophodna da nadvlada uzivanje u zivotu, ili, tacnije, strah od smrti; tek nakon sto je takav motiv nastupio, on zaista moze da se ustreli, a i mora, jer inace znaci da je neki jaci protivmotiv, kada je takav uopste moguc, sprecio taj cin.

 

Mogu da cinim ono sto hocu; mogu, kada hocu, da sve sto imam dam sirotinji i time i sam postanem jedan od njih kada hocu! Ali ja nisam u stanju da to hocu, jer suprotni motivi imaju nada mnom i previse vlasti a da bih to hteo. Nasuprot tome, kada bih ja imao neki drugi karakter, i to u toj meri da budem svetac, onda bih to mogao hteti; ali tada ne bih mogao izbeci da to hocu, dakle, morao bih to da ucinim. I sve to izdrzava potpuno dobro sa onim ,,mogu da cinim ono sto hocu" samosvesti, u cemu jos i danas neki filozofasteri bez misli misle da vide slobodu volje i u skladu s tim nju cine vazecom kao cinjenicu svesti."
Sopenhauer

 

Meni u celoj ovoj prici nesto ne stima, ne bih znao da objasnim tacno ali nesto fali. Zbog cega bi ovo trebalo da bude konacno resenje kako tvrdi jedan ucesnik sa drugog foruma? 

 

Zbog cega bi sloboda volje znacila da mi treba ovog trenutka da menjamo nasilno volju koja je urodjena i onda da to bude pokazatelj slobode volje? Recimo volim kolace i sad ako ne mogu da ucinim da ne volim nemam slobodu volje. Meni je takav pristup besmislen. Tako nesto cak nije ni moguce. Tacno je da ne biram sta ce da bude moja volja ali iborom ja oslobadjam moju volju. Kod njega izgleda sloboda volje znaci moci promeniti volju?

 

Eto u onom prvom primeru covek je ocigledno birao, nije marioneta okovana slepom nuznoscu. Sta bi po Sopenhaueru bio pokazatelj slobodne volje u tom slucaju? Da je izabrao slabiji motiv? Ako si oslobodjen svih lanaca sloboda sama po sebi nista ne znaci, ako je samo u pitanju slepa nuznost bez slobode opet nema smisla. Mislim sta pokusava da prikaze onim primerima osim sto navodi determinizam?

Edited by piccolo637, 09 May 2014 - 21:23.

[Schrodinger]

Svidja mi se to o kolacima. Takodje volem i Sopenhauera, mislim da je bio odlican protivotrov dosadi i zlu klasicnog nemackog idealizma, a narocito Hegelu.

[kolajcak]

Pa da napisem nesto o slobodnoj volji iz ugla ezoterije... Sve ozbiljnije ezoterijske duhovne škole su kroz istoriju promišljale pitanje slobodne volje i iako im se razlikovala terminologija, sam nauk je bio manje-više svugde isti.

Pogled na svet im je uglavnom bio dualistički, tako da su svet duha i materije odvojeni i iako duh prožima materiju, vibracijski jaz između ta dva poretka je prevelik da bi se spoznao bilo kojim prirodnim metodom. Čovek je posmatran kao sistem sa tri centra svesti. Karličnim, srčanim i moždanim. Pri čemu je karlični odgovoran za sve intinktivne i motoričke radnje, srčani za osećanja i emotivni život. a moždani za mentalne aktivnosti ("modernom" zapadnom umu je teško, a da napred rečeno ne doživljava i ne zamišlja bukvalno, jer nije bukvalno ni mišljeno). Dalje se ovi centri opet dele svaki na tri itd., ali to nije bitno za temu. Po tome, prosečan čovek nikako ne može imati slobodnu volju, jer on nema jedno neprikosnoveno Ja. On mora imati minimum tri različita Ja (u stvarnosti ih ima na hiljade) i potpuno je nesvestan njihove smene, stoga on živi u zabludi imanja jednog Ja, odnosno imanja slobodne volje. Ovo je vrlo lako objasniti. Kada bi čovek imao slobodnu volju, odnosno jedno neprikosnoveno Ja, bio bi u stanju da se menja, da postiže stvari prostom odlukom. U praksi, svako u svom životu može da uvidi da to nije tako. Npr. imamo jednog neurednog čoveka. Taj čovek, odnosno njegovo "Ja" je dobilo želju da postane uredno, vodi računa o ličnoj i higijeni prostora u kojem boravi, ali bez obzira na vrlo jasan impuls da želi da se promeni, on ne uspeva. Po ovim učenjima, jednostavno se pojavilo drugo Ja, koje kad nastupi misli da je jedno jedino i koje ne želi da uvodi nikakve promene u život. Dolazi do kratkotrajnog trenja, sukoba u ličnosti, ali uglavnom borbu dobija Ja vođeno negativnim principom. Problem se ne ogleda u tome što čovek ima više ja (svaka pojedinačna želja i misao se može posmatrati kao odvojeno Ja) jer je to stanje njegove prirodnorođenosti, već u čovekovom neznanju o tome. Zato su uostalom ti ljudi koji su posmatrali život na taj način i ulazili u Duhovne škole i druga tajna udruženja, da bi naučili kako da prevladaju tu rascepljenost ličnosti...

Priča je naravno puno duža i složenija, ali neka suština je napisana.

Edited by kolajcak, 12 May 2014 - 12:55.

[piccolo637]

Svidja mi se to o kolacima. Takodje volem i Sopenhauera, mislim da je bio odlican protivotrov dosadi i zlu klasicnog nemackog idealizma, a narocito Hegelu.

Slazem se ovo za Hegela, cenim i ja Sopenhauera kao filosofa, pogotovo mi se dopada prvi deo volje i predstave ali mi je pomalo preteran njegov pesimizam

[piccolo637]

 

Pa da napisem nesto o slobodnoj volji iz ugla ezoterije... Sve ozbiljnije ezoterijske duhovne škole su kroz istoriju promišljale pitanje slobodne volje i iako im se razlikovala terminologija, sam nauk je bio manje-više svugde isti.

Pogled na svet im je uglavnom bio dualistički, tako da su svet duha i materije odvojeni i iako duh prožima materiju, vibracijski jaz između ta dva poretka je prevelik da bi se spoznao bilo kojim prirodnim metodom. Čovek je posmatran kao sistem sa tri centra svesti. Karličnim, srčanim i moždanim. Pri čemu je karlični odgovoran za sve intinktivne i motoričke radnje, srčani za osećanja i emotivni život. a moždani za mentalne aktivnosti ("modernom" zapadnom umu je teško, a da napred rečeno ne doživljava i ne zamišlja bukvalno, jer nije bukvalno ni mišljeno). Dalje se ovi centri opet dele svaki na tri itd., ali to nije bitno za temu. Po tome, prosečan čovek nikako ne može imati slobodnu volju, jer on nema jedno neprikosnoveno Ja. On mora imati minimum tri različita Ja (u stvarnosti ih ima na hiljade) i potpuno je nesvestan njihove smene, stoga on živi u zabludi imanja jednog Ja, odnosno imanja slobodne volje. Ovo je vrlo lako objasniti. Kada bi čovek imao slobodnu volju, odnosno jedno neprikosnoveno Ja, bio bi u stanju da se menja, da postiže stvari prostom odlukom. U praksi, svako u svom životu može da uvidi da to nije tako. Npr. imamo jednog neurednog čoveka. Taj čovek, odnosno njegovo "Ja" je dobilo želju da postane uredno, vodi računa o ličnoj i higijeni prostora u kojem boravi, ali bez obzira na vrlo jasan impuls da želi da se promeni, on ne uspeva. Po ovim učenjima, jednostavno se pojavilo drugo Ja, koje kad nastupi misli da je jedno jedino i koje ne želi da uvodi nikakve promene u život. Dolazi do kratkotrajnog trenja, sukoba u ličnosti, ali uglavnom borbu dobija Ja vođeno negativnim principom. Problem se ne ogleda u tome što čovek ima više ja (svaka pojedinačna želja i misao se može posmatrati kao odvojeno Ja) jer je to stanje njegove prirodnorođenosti, već u čovekovom neznanju o tome. Zato su uostalom ti ljudi koji su posmatrali život na taj način i ulazili u Duhovne škole i druga tajna udruženja, da bi naučili kako da prevladaju tu rascepljenost ličnosti...

Priča je naravno puno duža i složenija, ali neka suština je napisana.

 

Proucavao sam ranije pomalo ezoteriju, oni uglavnom naglasavaju kakva je stvarnost sama po sebi ulazeci u te meditativne predele koje su nepoznate ljudima tako da tu vec pocinje da se nagovestava velika slicnost sa filosofijom i znatno odstupanje od klasicne teologije. Otud po mom misljenju i taj dualizam duh je dobro, materija je zlo. Nekako kao da tu egzistenciju vide idealno pa onda sve sto je podlozno relativnom a to je nas svet pojava stavljaju u kategoriju neceg loseg. Pa tako se i pitanje dobra i zla ne odnosi vise na to sta treba ciniti i kako se ponasati sto je blize crkvi i drzavi nego se teziste prenosi na transcendenciju koja predstavlja nacelo dobra pa je onda smisao u tome kako se spasiti od zivota, to je ono osnovno a ne vise kakve norme treba neko slediti.

[kolajcak]

Treba poći od toga da ono znanja što je ostalo do danas od strane nekih ozbiljnijih duhovnih škola (što crkva nije spalila), je vrlo malo. Ono do čega sam ja došao uz puno istraživanja je da se nekada umetnost, religija i nauka nisu razdvajale, tj. da je jedan savršeni - transcendirani čovek vladao svime, odnosno za njega one nisu ni mogle biti razdvojene. Princip spoznaje sveta je bio potpuno drugačiji nego danas. Dok se danas ide u "cepanje dlake", dakle u sve dalje seciranje vec sto puta seciranog u potrazi za razumevanjem određenog fenomena, oni su svet spoznavali po hermetičkom principu “kako gore, tako dole I obrnuto”. Dakle, prouči makros I spoznaćeš mikros I vice versa. Nisu se zamarali detaljima, a opet su detalje nekako spontano saznavali, odnosno razumevali razne pojavne fenomene do u detalj.

Što se tiče sleđenja normi, tu postoji interesantna analogija sa starim i novim zavetom, ako zanemarimo sve što su te knjige pretrpele do dana današnjeg.

Stari zavet je knjiga običnog, materijalno okrenutog čoveka, kome dakle treba dati jasna pravila i uputstva za život, jer sam nije sposoban razumeti pojavnost "dobra i zla" u ovom svetu. Dakle tu nema slobodne volje.

Novi zavet je knjiga namenjena čoveku koji se budi za Duh, kao maltene praktični priručnik. Imamo Jovana - čoveka na duhovnom putu, koji spoznaje veličanstvenost duha te kaže "ne ja, već onaj drugi u meni". U jednom momentu, se sa druge strane reke Jordan pojavljuje Isus i što je vrlo važno, Jovan krsti Isusa, tj. dobrovoljno se prepušta Duhu svestan svoje ograničenosti. Jedno vreme, Jovan i Isus paralelno egzistiraju (dakle dok traje preobraženje) i onda naposletku Isus postaje Hrist (Jovan nestaje) itd... Dakle, slobodna volja na vidiku...

No, koga još danas zanimaju ove stvari ? Moraš biti lud da bi te ovo interesovalo.

Recimo da je danas vrlo zanimljivo proučiti P.D. Uspenskog jer je oštrina njegovog uma zapanjujuća i potpuno odgovara “modernom” zapadnom čoveku, tj., može nekome da se sviđa ili ne sviđa, ali ne može mu se ne znam šta zameriti...

Edited by kolajcak, 26 May 2014 - 09:55.

[Schrodinger]

Recimo da je danas vrlo zanimljivo proučiti P.D. Uspenskog jer je oštrina njegovog uma zapanjujuća i potpuno odgovara “modernom” zapadnom čoveku, tj., može nekome da se sviđa ili ne sviđa, ali ne može mu se ne znam šta zameriti...

Pa moze mu se zameriti da je (doduse relativno originalno) pokrao par svojih ucitelja, poput Gurdjijeva, Fulkanelija, Stajnera ili Hintona i da je neke njihove ideje izlagao kao svoje. Ali ok, nije to najgori greh, u svetu ezoterije je toga bilo oduvek (od kralja Hirama, neki bi rekli)...

[kolajcak]

Pa realno je najvise uzeo od Gurdjijeva, mada ga je potonji potpuno svesno iskoristio zbog njegovog intelekta, da bi mu sistematizovao ucenje, tako da je to sve u domenu "ruka ruku mije". No poenta je bila da je sistem izlaganja ideja u knjigama Uspenskog, prikladan nacinu razmisljanja danasnjeg zapadnog coveka. Treba napomenuti da Uspenski ima i dve fenomenalne knjige koje je napisao pre upoznavanja Gurdjijeva: Tertium Organum i Novi model univerzuma,  tako da ako neko hoce da elaborira ideje "slobodne volje" iz ugla ezoterije, nema bolje literature.