Jump to content


Photo
- - - - -

Klod Levi-Stros


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
6 replies to this topic

#1 acinic

acinic
  • Members
  • 320 posts

Posted 17 February 2011 - 19:40



Pariz -- Jedan od najznačajnijih antropologa XX veka, utemeljivač strukturalizma, Klod Levi-Stros umro je u 101. godini, saopštila je danas Francuska akademija nauka.

Ideje Kloda Levi-Strosa koji se smatra utemeljivačem moderne atropologije, inspirisale su generacije autora iz svih oblasti društvenih i humanističkih nauka. Za 60 godina naučne karijere, Levi-Stros je napisao veliki broj književnih i antropoloških klasika, kakvi su "Tužni tropi" (1955), "Divlja misao" (1963) i "Mitologika I-IV" (1964-1967).



B92


Tuzni Tropi


Stigao sam do polovine knjige Tuzni tropi. Na momente teska knjiga za citanje. Posted Image Fenomenalna knjiga Posted Image

Fotke

Posted Image

Edited by acinic, 17 February 2011 - 19:47.


#2 kiju

kiju
  • Members
  • 1,387 posts

Posted 17 February 2011 - 20:10

Shta se desilo, je l umro josh jednom, kada ovako zapochinjesh topik?



Uz svo poshtovanje za Levi-Strosa kao antropologa (i nimalo istoga za njega kao wannabe filozofa), ne shvatam shta ce ova tema kako si je ti postavio na nauci i tehnologiji - ukoliko hocesh da se diskutuje o njegovom radu in general ili nekim njegovim delima uvodni post je trebalo da bude drugachiji, a ukoliko hocesh da svako kazhe shta "je chitao i da li mu se svidja" (ozbiljan nauchni pristup, nema shta :rolleyes: ) onda je uvodni post trebalo da bude na nekom drugom podforumu.

#3 acinic

acinic
  • Members
  • 320 posts

Posted 17 February 2011 - 20:41

Shta se desilo, je l umro josh jednom, kada ovako zapochinjesh topik?



Uz svo poshtovanje za Levi-Strosa kao antropologa (i nimalo istoga za njega kao wannabe filozofa), ne shvatam shta ce ova tema kako si je ti postavio na nauci i tehnologiji - ukoliko hocesh da se diskutuje o njegovom radu in general ili nekim njegovim delima uvodni post je trebalo da bude drugachiji, a ukoliko hocesh da svako kazhe shta "je chitao i da li mu se svidja" (ozbiljan nauchni pristup, nema shta :rolleyes: ) onda je uvodni post trebalo da bude na nekom drugom podforumu.


Ja sam otvorio topik kako sam umeo i znao Posted Image Nemam nista protiv ako znas bolje samo napred, trazi. Nek tvoj post bude uvodni post. Da se topik prebaci na odgovarajuci podforum. Ne vidim zasto bismo morali da imamo naucni pristup Posted Image Ovo nije specijalizovan naucni forum. Posted ImageNek svako piste o Klod Levi Strosu sta zna! Posted Image Bolje da si dao primer. Kako sam trebao da uradim. Ovako samo kritikujes. Posted Image




#4 kiju

kiju
  • Members
  • 1,387 posts

Posted 17 February 2011 - 21:08

Ja sam otvorio topik kako sam umeo i znao Posted Image


Nisam ja ni rekao da ti nisi otvorio kako si umeo i znao, nego da je loshe. See the diference?


Nemam nista protiv ako znas bolje samo napred, trazi. Nek tvoj post bude uvodni post. Da se topik prebaci na odgovarajuci podforum.


Verovatno znam bolje kako bih ja napisao uvodni post kada bih ja otvarao temu, ali ono shto pokushavam da kazhem nije to - nego da je nejasan uvodni post - ukoliko hocesh da se diskutuje o (liku i) delu - reci konkretno tako, ukoliko ne, onda ovo i nije za nauku. Ti si otovrio topik, imao si valjda ideju neku shta ce da se pishe u njemu (a ja ne mogu da napishem uvodni post koji ce iskazati tu ideju - jer nemam pojma shta je ona, opet, jer se ti nisi u uvodnom postu ama bash nimalo da je objasnish), pa shto ne reche nishta o tome.


Ne vidim zasto bismo morali da imamo naucni pristup Posted Image Ovo nije specijalizovan naucni forum. Posted Image


Ne moramo. Shto se mene tiche, mo'sh da crtash golo telo Levi-Strosa iz tebi najseksi perspektiva, i da pishesh pesme o njemu, ali... kakve to onda veze ima sa podforumom nauka?

Nek svako piste o Klod Levi Strosu sta zna! Posted Image Bolje da si dao primer. Kako sam trebao da uradim. Ovako samo kritikujes. Posted Image



Da, shame on me, hocu da topik bude bolji. Zaista sam gad. :rolleyes:

#5 acinic

acinic
  • Members
  • 320 posts

Posted 17 February 2011 - 21:18

Trolovanje Posted Image

#6 kiju

kiju
  • Members
  • 1,387 posts

Posted 17 February 2011 - 21:25

Mindless idiotic post ;)

Edited by kiju, 17 February 2011 - 21:29.


#7 Kosmarac2

Kosmarac2
  • Members
  • 1,731 posts

Posted 21 February 2011 - 18:58

Levi Stros: Finale mitologika. Komentar na kritike knjige Mitologike. Naravno, sve u mom razbarusenom stilu, nikako skolski.

Ja sam se zapravo upitao da li istorija moze da ne bude istorija. Mislim subjekt posmatranja se utapa u polazne strukturalne elemente koji natkriljuju dogadjaj, pa zasnovanost analize poprima crte licnog aspekta koji je odredjen jednim svetonazorom (videti tekst o Popperu na www.filozofija.net). A Stros kaze da je u konacnosti mitologema iscrpljen taj ugao posmatraca,tj tumaca fenomena, na nacin da on vec podrazumeva tvoracku dimenziju pri svom nastajanju (tj ulogu pisca mita). Time je raspon i razvoj mita finalizovan u ovoj interakciji subjekata koji tvore i reinterpretiraju, a jedino samosvojno sto ostaje jeste mit u njegovoj infrastrukturnoj redistribuciji i promeni (adaptaciji na neki nacin, iako taj pojam nije upotrebljen). Ali..strukturalizam je tako filozofija objekta.

Donekle sam pomesao istoriju i mit, ali Stros ovo ne uzima kao znacajno, pa se zapravo mitologija posmatra kao svevremenska, a sto jeste bitna odlika strukturalizma.

Jer...na prigovor lingvista da pri tumacenju potpuno sklanja u stranu jezicki aspekat (pogotovo mrtvih jezika), on daje odgovor da je snaga mita izvan jezickog, ali kaze, citat : "Ima toliko posla za moje nastavljace". Ovo bi bio zacetak postrukturalizma da u sledecim recenicama ne navodi kako je jezicka ekstrapolacija strukture mita samo obogacivanje vec prepoznatog sadrzaja.

Strosov strukturalizam, jasno nije jezicki strukturalizam.

Sa akcentom na Frojda i Sosira, naglasava se i pozicija strukture koja je izvan svesti, cime se, naravno, razbija onaj identitet misljenja i bica kao odlika evropske metafizike. I njen idealizam (ukljuciv svakako najpre i apsolutni).

Zanimljivo je jos, da Stros govori o nauci o coveku, nigde ne svojatajuci pojedinacne humanisticke nauke, cime je zapravo otvorena mogucnost za onu naucnu komplementarnost o kojoj sam govorio.

Sukob sa filozofijom je ocit, a naglasen u tumacenju egzistencijalizma kao ishodista zatvorene filozofske misli.

---------------------------------

Fuko govori o epistemoloskoj promeni istorije, o jednom tumacenju kulturnih epoha koje bi bilo ne samo etnoloskog, vec I geoloskog tipa (kako to primecuje I Sartr), o pogledu na viseslojnost koja je uvod u “Arheologiju znanja”. Dakle strukturalizam je tek polaziste za jednu novu nauku o coveku koja ce pretendovati da pronikne u sustinu promene civilizacijskih obrazaca. Altiserov odgovor iz marxisticke optike je zapravo: Koncept je vanvremen. Ovo bi znacilo novi povratak na vidjenje istorije kao opsteg u kojem covek nije antropoloski odredjen, sa akcentom na iskljucivost njegove funkcionalnosti (upotrebljivosti).

U primeni strukturalizma na jezik (i knjizevnu teoriju), osnovna premisa jeste da misao zapravo ne postoji izvan jezika. Na ovo Derida pruza svoju glavnu primedbu koja otvara postrukturalizam, a rec je naravno o govornom jeziku. Ispitivanje koje Derida pruza u nekoliko svojih eseja o zvucnosti i u “Nasilju I metafizici” jesu zapravo tek uvod u nesto sto bi se moglo nazvati arheologija jezika. Teskoce su naravno brojne, ali perspektive svakako visestruke. Na ovom rasponu istorija-metafizika-zivi jezik, kriju se mogucnosti za odgovore i redefinicije i etickih modela saobraznih epohama i njihovim humanistickim idealima.
---------------------------------------------------------

A posto je etika i filozofija politike, zna se, moja omiljena tema, nadovezacu se na poslednju recenicu pejstom sa druge teme "Nasilje i volja za moci"(izvinjam se zbog nekih poklapanja, tj ponavljanja).

Znas kako, imas i staro odredjenje drzave kao organizovane kontrole zarad odrzanja zajednice, koje se vrsi i nasilnim metodama. Danas su stvari malo vise sofisticirane, pa imamo kontrolu koja proistice iz metoda kojim je pucanstvo prinudjeno na odredjeno ponasanje, a sto se onda u nekom smislu moze prevesti i kao znanje. Jer ako je metod indoktrinacije toliko vest da je njegova recepcija, ne samo nuzna, vec i da proizvode efekte dobrovoljnog saucestvovanja u kolektivistickim projektima, gde se iluzija ove slobode ne prepoznaje, ne moze se poreci izvesna naobrazba onih sa vrha piramide (iako se naravno moze tvrditi i da su to isto stari metodi tipa osmanlijskog "hapsi i unapredjuj"). Pa onda, o cemu govorimo, nego zapravo o jednoj neurozi koja pokriva delove svesnog bica, a nasilje postaje prihvatljivo, iz svog ugla odbrambenog polozaja, ponasanja koje ne sme da proviri u svoju savest, cime covek nije potpun (ni potpuno svestan onoga sto je oko njega). Zaista mislim da je realnost gotovo potpuno nepodnosljiva (naravno ovde najvise, gde gledamo raspad simulakruma uzivo) i da je nas dozivljaj nasilja danas pomeren na stranu odredjenog podnosljivog nivoa, koje se precutno (ili kako rekoh neurotski) priznaje i postaje legitimno. Jednostavno, drugacije individua ne bi mogla da funkcionise.

Neosetljivost za bol drugoga je, ovde, kljucno pitanje. Pogotovu ako je sled dogadjaja takav (kao kod nas) da covek jednostavno ogugla na sliku sveta oko sebe, kada, dakle, nesto postane navika. To mu dodje ko neki kolektivni PTSP, ali s kojim ipak nekako funkcionisemo, jer na nivou mene jednog, problem nasilja je generalan, te mu ne prilazi svako sa stanovista brige za opsti interes (gde to uopste prepoznajemo danas, pa se za takve cak govori da pate od zakasnelog romanticarskog veltsmerca, da dakle s njima cak nesto "nije u redu").

-------------

Ako je Nice bio u pravu, tj zoroastrizam, moc je izvaneticka kategorija. Jasno, sa one strane dobra i zla (da ne gusim sad sa tim). Ali ako nasilje pomerimo iz price o moci i svedemo ga na agresivni nagon (psihoanaliza), onda je ono konotirano kao kompenzacija kompleksa (i u onom energetskom smislu pojma), dakle vrednovana kao nesto lose, tj strano telo na svesti pojedinca koji svoju impulsivnost treba da suzbije, ne bi li se prilagodio drustvu (cuveni Frojdov spis, jel da). Ovoj teoriji izmice diskurs u kojem drustvo sputava i jasno je zastarela...
-------------

Od totemizma do gradjanskog drustva, postoje potpuno razliciti modeli, pa ne mozemo govoriti samo o pukom nasilju koje je posledica te prisvojene uloge vraca, vec je svakako za nasu civilizaciju vaznije proniknuti u to "nasilje znanja" iliti znanjem, cime izvrcem ove pojmove tako postavljene da znanje prethodi nasilju i ovo se dakle postavlja kao nesto periferno, a sustina se krije u prijemcivosti za simbole (ili ideje ili znacenja) koji u sebi sublimiraju psiholoske karakteristike coveka i na taj nacin zapravo ostavljaju prostor i da se ono nagonsko (ili nasilje, a zapravo kontrola) izvede pod drugim plastom, koji taj simbol sakriva (ovo svakako moze da vazi za ideologije i njihov "odbrambeni mehanizam").

-------------------------

Igra je svakako karakteristika koja se danas gubi. Nasa nemoc da se igramo je mozda vezana sa radikalnim moralnim zahtevima (u zahtevima zajednice). Onda je stvar opet relativizovana, ali slucajnost je svakako vezana za ljudsko, ono najvise izvorno, neizvesno, radost pocetka. U tom smislu je i ono "ostati deca", sto bi onda znacilo i "predeticko". Tako je igra kontrapod moci i moguca alternativa.
--------------------------
Postrukturalizam se odnosi na govorni jezik i tu igru, jer to je tek revolucija u odnosu prema proslosti metafizike (odnosno njeno izvrtanje), a strukturalizam je nema (nema znacenja izvan jezika). Tu moze da se krije i megalomanska pretenzija jedne arheologije jezika i tu ja vidim delom taj (ludacki?) zahtev komplementarnosti (jer je pokusaj jedne etimologije vezane i za iskustvo i za metafiziku).

Ali da se vratim etici. Tu nam se zapravo malo toga novog nudi celom ovom pricom, odnosno recikliraju se postojeci koncepti samo akcentuirajuci neke fenomene, u nasem (i Fukoovom) kontekstu jasno moci. Ali mislim da cemo se ponovo vracati i izvorima ove price, Niceu i Hajdegeru, jer nisam siguran da je tu nadjena ispravna interpretacija ovih mislioca. Reciklaza sa njima pocinje, ali mislim ne i onaj jos uvek prisutan "afirmativni" deo ovih filozofija. Takodje je tu etika negde sakrivena i to mnogo govori. Svuda verum, a ne bonum. I onda postavljamo pitanje dovrsenosti etike i metaetickog (koje ne mora nuzno da znaci relativizaciju). I kako sad ovde iskopati uopste neki eticki zahtev? Moze li arheologija jezika (iskustveno i metafizicki) da ima veze sa reinterpretacijom etike? Tu se krije i odgovor o novim/starim modelima. Jer ako metafiziku postavimo u jedan okvir koji ce uvek morati racunati i sa iskustvenom gradjom koja ga proizvodi i sa rezultatom koji on vraca jeziku "dole", to moze da bude otvaranje i za preispitivanje svakog moguceg koncepta koji ima veze sa odnosom realiteta i pojma koji ga obuhvata. Nadam se da je donekle jasna ova moja prica o "interakciji" jezika i metafizike...

Rece, jednom neko ovde "arhe" je u vezi sa "hijerarhija". Na ovom bi, recimo, mogli da napravimo celu temu i onda da pokazem sta sam mislio (ili da se ispostavi da ovo sto pricam nema nikakve veze izvan okvira moje iluminacije ili zelje itd.). Naravno, iskustveno ovde konotira i istorijsku nauku, razumevanje izmedju civilizacija cak i to onda, jasno, zvuci kao suludo (ali to je Hajdeger pokusao sa Indijom u poznim godinama). Izmedju izbora prakticnog izvora metafizickog pojma i apsolutnog idealizma, valjda postoji neki prostor (ili barem mogucnost) za pokusaj izdvajanja metafizike, ideologije i politike jedne epohe (sire - drustvenog konteksta u kojem paradigme nastaju).
------------------------------------

to je Levi-Strosov stav, da nauka o coveku zapravo uzima mitologiju kao najznacajnije okrilje za tumacenje civilizacijskih modela. Kritike su bile brojne, do toga da potpuno izbacuje emociju iz mita, krajnje ga formalizuje itd. A njegov odgovor je zapravo ostajanje na pozicijama dovoljnosti mita kao svevazeceg za sve civilizacijske epohe (a samim tim je jasno i pojam istorije izlisan). Ali ni on ne govori o jezickog i drugoj nepromenljivosti mita, vec je drzi za spoljasnju ekstrapolaciju "logike mita". Time je plemensko epohe u vremenskoj nadgradnji samo drugaciji sadrzaj iste strukture.

A smisao vanvremenskog koncepta jeste Altiserov, na marxizmu zasnovan stav Jedne Revolucije, a time naravno i istorijskog konteksta koji je zacrtan uvek u menjanju paradigmi koje u sebi sadrze zajednicku nit preraspodele ili moci ili nametanje jednog svetonazora (ideologije?). O ovome je pisao i Nitko i nista na onoj mojoj temi Filozofija istorije a ja nisam adekvatno odgovorio.

Dakle ja nisam na ovim stanovistima, vec sam zeleo da pokazem taj put do postrukturalizma. A tu je mnogo zanimljiviji Fuko i ta zagonetna sintagma "epistemoloska promena istorije". Tu vec u igru ulazi i arheologija znanja, odnosno novi preokret metafizike baziran na pronalazenju tih tacki diskontinuiteta istorijskih i metafizickih procesa, a gde se otvara ogromno bogatstvo znacenja i sadrzaja, i filozofija i mita i estetskog izraza u njima i van njih, a svakako i jezika (gde stupa i Derida ali ne u toliko pretencioznoj nameri, vec fragmentarno). Bujanje i raskos, komplementarnost (kako ja to razumem), treba da pokaze civilizacijske lomove i preokrete u svojoj snazi i time se nauka o coveku osmeli za taj megalomanski arhitektonicki (Kantov pojam, jasno) ili arheoloski zahtev.

------------------------------------------------------------------------

http://www.forum.hr/...ad.php?t=100434