Jump to content


Photo

Nedovrsena prica


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
84 replies to this topic

#31 bounty hunter

bounty hunter
  • Members
  • 8,293 posts

Posted 06 February 2011 - 00:10

Golim rukama razgrnuo sam vec uveliko sazrele makarone koji su visili sa grana nevelikog grma.
zvvvvrrrrrrrrrrrrrrrrrr....... oh ne, budilnik!
"E majke ti ga spalim", promrmljah u bunilu.
Taman sam mislio da pokupim makarone i zapecem ih s'orasima i secerom.
dve nekim čudom budne sive ćelije brzinom svetlosti smišljaju izgovor za još jedno kašnjenje na posao.
Ma ko ih jebe, rekoh sebi.
Kupiću kifle usput.
Lepo cu kao i uvek da kazem da je na autoputu bio udes i da sam morao da idem ulicama, kroz sve crvene semafore.
odluka je pala, zustro se pocesah po guzici i pristavih vodu za kafu.
ugledah jednu čarapu na sred hodnika. To ipak nije bila moja carapa.
Podigoh crnu zensku najlon carapu s poda i nekoliko puta je omirisah.
Mirise kao da su je koristili pljackasi banke. Ili je gorgonzola? šta god da je, ne svidja mi se pomisao da sam bilo šta petljao sa vlasnicom.
Polako mi se vracao film od prosle noci i neka jeza poce da mi se uvlaci pod kozu. Pomisao na nepoznato musavo lice čija noga je, sasvim moguće, nosila čarapu mirisa pokvarene gorgonzole naterala me je da isključim ringlu na kojoj je voda za kafu gotovo provrela. Kome je do kuvanja kafe, kad ga more takve muke. Meni. Tesko je spoznati muke, ili bilo sta, bez kafe. Radim efikasno kao i drugi, citav dan, pametujem kao i ostali jebivetri - ali, more bre, daj mi tih pola sata kafenisanja ujutro. Bez toga, nista.
"Mmmmm,kafa divno mirise"-zacuh pospan glas iza ledja.
Bila je to ona,vlasnica "gorgonzolove" čarape,sa razmazanom šminkom i razbarušenom kosom.
E picka mi materina, kako cu se iz ovoga izvuci pomislih u sebi i razvukoh usiljeno-siroki osmijeh i rekoh: "jel' sa misomo...ovaj mlijekom ili bez?"
"Bez" odgovori ona. "Da nisi video moju carapu kojom sam te vezivala za radijator i pevala pioniri maleni. Da li bi mogli da napravimo kolace s' gorgonzolom?" Stresoh se od gadjenja pri samoj pomisli da provedem jos makar i trenutak u njenoj blizini, dobacih joj carape i rekoh odsecno "Ne. Nestalo sinoc." istovremeno pokusavajuci da se prisetim sta se to, dodjavola, tacno dogodilo prethodne veceri,ali osim toga da me je vezivala carapama za radijator i tukla bicem- sve ostalo je potpuni mrak.Pozvacu joj taksi i neka ide u persun. Vec sam se preznojavao zbog vec uvelikog kasnjenja na posao i ogromnog mahmurluka koji je pretio da potraje ali, sinulo mi je, za prave odluke uvek ima vremena i delića svesti: zaboraviću da je ikada stajala u mom predsoblju. Dok je gledam ispod oka i želim da svevišnji učini da nestane trgoh se jer se napolju cula skripa kocnica.Pomislih da je njen taxi,ali me

#32 Vesna

Vesna
  • Sleepers
  • 18,721 posts

Posted 06 February 2011 - 00:37

Golim rukama razgrnuo sam vec uveliko sazrele makarone koji su visili sa grana nevelikog grma.
zvvvvrrrrrrrrrrrrrrrrrr....... oh ne, budilnik!
"E majke ti ga spalim", promrmljah u bunilu.
Taman sam mislio da pokupim makarone i zapecem ih s'orasima i secerom.
dve nekim čudom budne sive ćelije brzinom svetlosti smišljaju izgovor za još jedno kašnjenje na posao.
Ma ko ih jebe, rekoh sebi.
Kupiću kifle usput.
Lepo cu kao i uvek da kazem da je na autoputu bio udes i da sam morao da idem ulicama, kroz sve crvene semafore.
odluka je pala, zustro se pocesah po guzici i pristavih vodu za kafu.
ugledah jednu čarapu na sred hodnika. To ipak nije bila moja carapa.
Podigoh crnu zensku najlon carapu s poda i nekoliko puta je omirisah.
Mirise kao da su je koristili pljackasi banke. Ili je gorgonzola? šta god da je, ne svidja mi se pomisao da sam bilo šta petljao sa vlasnicom.
Polako mi se vracao film od prosle noci i neka jeza poce da mi se uvlaci pod kozu. Pomisao na nepoznato musavo lice čija noga je, sasvim moguće, nosila čarapu mirisa pokvarene gorgonzole naterala me je da isključim ringlu na kojoj je voda za kafu gotovo provrela. Kome je do kuvanja kafe, kad ga more takve muke. Meni. Tesko je spoznati muke, ili bilo sta, bez kafe. Radim efikasno kao i drugi, citav dan, pametujem kao i ostali jebivetri - ali, more bre, daj mi tih pola sata kafenisanja ujutro. Bez toga, nista.
"Mmmmm,kafa divno mirise"-zacuh pospan glas iza ledja.
Bila je to ona,vlasnica "gorgonzolove" čarape,sa razmazanom šminkom i razbarušenom kosom.
E picka mi materina, kako cu se iz ovoga izvuci pomislih u sebi i razvukoh usiljeno-siroki osmijeh i rekoh: "jel' sa misomo...ovaj mlijekom ili bez?"
"Bez" odgovori ona. "Da nisi video moju carapu kojom sam te vezivala za radijator i pevala pioniri maleni. Da li bi mogli da napravimo kolace s' gorgonzolom?" Stresoh se od gadjenja pri samoj pomisli da provedem jos makar i trenutak u njenoj blizini, dobacih joj carape i rekoh odsecno "Ne. Nestalo sinoc." istovremeno pokusavajuci da se prisetim sta se to, dodjavola, tacno dogodilo prethodne veceri,ali osim toga da me je vezivala carapama za radijator i tukla bicem- sve ostalo je potpuni mrak.Pozvacu joj taksi i neka ide u persun. Vec sam se preznojavao zbog vec uvelikog kasnjenja na posao i ogromnog mahmurluka koji je pretio da potraje ali, sinulo mi je, za prave odluke uvek ima vremena i delića svesti: zaboraviću da je ikada stajala u mom predsoblju. Dok je gledam ispod oka i želim da svevišnji učini da nestane trgoh se jer se napolju cula skripa kocnica.Pomislih da je njen taxi, ali me prekide zvono na ulaznim vratima. Još uvek raščupan i neumiven

#33 bounty hunter

bounty hunter
  • Members
  • 8,293 posts

Posted 06 February 2011 - 02:15

Golim rukama razgrnuo sam vec uveliko sazrele makarone koji su visili sa grana nevelikog grma.
zvvvvrrrrrrrrrrrrrrrrrr....... oh ne, budilnik!
"E majke ti ga spalim", promrmljah u bunilu.
Taman sam mislio da pokupim makarone i zapecem ih s'orasima i secerom.
dve nekim čudom budne sive ćelije brzinom svetlosti smišljaju izgovor za još jedno kašnjenje na posao.
Ma ko ih jebe, rekoh sebi.
Kupiću kifle usput.
Lepo cu kao i uvek da kazem da je na autoputu bio udes i da sam morao da idem ulicama, kroz sve crvene semafore.
odluka je pala, zustro se pocesah po guzici i pristavih vodu za kafu.
ugledah jednu čarapu na sred hodnika. To ipak nije bila moja carapa.
Podigoh crnu zensku najlon carapu s poda i nekoliko puta je omirisah.
Mirise kao da su je koristili pljackasi banke. Ili je gorgonzola? šta god da je, ne svidja mi se pomisao da sam bilo šta petljao sa vlasnicom.
Polako mi se vracao film od prosle noci i neka jeza poce da mi se uvlaci pod kozu. Pomisao na nepoznato musavo lice čija noga je, sasvim moguće, nosila čarapu mirisa pokvarene gorgonzole naterala me je da isključim ringlu na kojoj je voda za kafu gotovo provrela. Kome je do kuvanja kafe, kad ga more takve muke. Meni. Tesko je spoznati muke, ili bilo sta, bez kafe. Radim efikasno kao i drugi, citav dan, pametujem kao i ostali jebivetri - ali, more bre, daj mi tih pola sata kafenisanja ujutro. Bez toga, nista.
"Mmmmm,kafa divno mirise"-zacuh pospan glas iza ledja.
Bila je to ona,vlasnica "gorgonzolove" čarape,sa razmazanom šminkom i razbarušenom kosom.
E picka mi materina, kako cu se iz ovoga izvuci pomislih u sebi i razvukoh usiljeno-siroki osmijeh i rekoh: "jel' sa misomo...ovaj mlijekom ili bez?"
"Bez" odgovori ona. "Da nisi video moju carapu kojom sam te vezivala za radijator i pevala pioniri maleni. Da li bi mogli da napravimo kolace s' gorgonzolom?" Stresoh se od gadjenja pri samoj pomisli da provedem jos makar i trenutak u njenoj blizini, dobacih joj carape i rekoh odsecno "Ne. Nestalo sinoc." istovremeno pokusavajuci da se prisetim sta se to, dodjavola, tacno dogodilo prethodne veceri,ali osim toga da me je vezivala carapama za radijator i tukla bicem- sve ostalo je potpuni mrak.Pozvacu joj taksi i neka ide u persun. Vec sam se preznojavao zbog vec uvelikog kasnjenja na posao i ogromnog mahmurluka koji je pretio da potraje ali, sinulo mi je, za prave odluke uvek ima vremena i delića svesti: zaboraviću da je ikada stajala u mom predsoblju. Dok je gledam ispod oka i želim da svevišnji učini da nestane trgoh se jer se napolju cula skripa kocnica.Pomislih da je njen taxi, ali me prekide zvono na ulaznim vratima. Još uvek raščupan i neumiven ustajem i otvaram vrata.Ispred mene je stajao brkati glavonja sa policijskom znackom u ruci,a iza njega

#34 Honey Badger

Honey Badger
  • Members
  • 7,609 posts

Posted 06 February 2011 - 02:34

Golim rukama razgrnuo sam vec uveliko sazrele makarone koji su visili sa grana nevelikog grma.
zvvvvrrrrrrrrrrrrrrrrrr....... oh ne, budilnik!
"E majke ti ga spalim", promrmljah u bunilu.
Taman sam mislio da pokupim makarone i zapecem ih s'orasima i secerom.
dve nekim čudom budne sive ćelije brzinom svetlosti smišljaju izgovor za još jedno kašnjenje na posao.
Ma ko ih jebe, rekoh sebi.
Kupiću kifle usput.
Lepo cu kao i uvek da kazem da je na autoputu bio udes i da sam morao da idem ulicama, kroz sve crvene semafore.
odluka je pala, zustro se pocesah po guzici i pristavih vodu za kafu.
ugledah jednu čarapu na sred hodnika. To ipak nije bila moja carapa.
Podigoh crnu zensku najlon carapu s poda i nekoliko puta je omirisah.
Mirise kao da su je koristili pljackasi banke. Ili je gorgonzola? šta god da je, ne svidja mi se pomisao da sam bilo šta petljao sa vlasnicom.
Polako mi se vracao film od prosle noci i neka jeza poce da mi se uvlaci pod kozu. Pomisao na nepoznato musavo lice čija noga je, sasvim moguće, nosila čarapu mirisa pokvarene gorgonzole naterala me je da isključim ringlu na kojoj je voda za kafu gotovo provrela. Kome je do kuvanja kafe, kad ga more takve muke. Meni. Tesko je spoznati muke, ili bilo sta, bez kafe. Radim efikasno kao i drugi, citav dan, pametujem kao i ostali jebivetri - ali, more bre, daj mi tih pola sata kafenisanja ujutro. Bez toga, nista.
"Mmmmm,kafa divno mirise"-zacuh pospan glas iza ledja.
Bila je to ona,vlasnica "gorgonzolove" čarape,sa razmazanom šminkom i razbarušenom kosom.
E picka mi materina, kako cu se iz ovoga izvuci pomislih u sebi i razvukoh usiljeno-siroki osmijeh i rekoh: "jel' sa misomo...ovaj mlijekom ili bez?"
"Bez" odgovori ona. "Da nisi video moju carapu kojom sam te vezivala za radijator i pevala pioniri maleni. Da li bi mogli da napravimo kolace s' gorgonzolom?" Stresoh se od gadjenja pri samoj pomisli da provedem jos makar i trenutak u njenoj blizini, dobacih joj carape i rekoh odsecno "Ne. Nestalo sinoc." istovremeno pokusavajuci da se prisetim sta se to, dodjavola, tacno dogodilo prethodne veceri,ali osim toga da me je vezivala carapama za radijator i tukla bicem- sve ostalo je potpuni mrak.Pozvacu joj taksi i neka ide u persun. Vec sam se preznojavao zbog vec uvelikog kasnjenja na posao i ogromnog mahmurluka koji je pretio da potraje ali, sinulo mi je, za prave odluke uvek ima vremena i delića svesti: zaboraviću da je ikada stajala u mom predsoblju. Dok je gledam ispod oka i želim da svevišnji učini da nestane trgoh se jer se napolju cula skripa kocnica.Pomislih da je njen taxi, ali me prekide zvono na ulaznim vratima. Još uvek raščupan i neumiven ustajem i otvaram vrata.Ispred mene je stajao brkati glavonja sa policijskom znackom u ruci,a iza njega nov - novcat frizider sa blago otskrinutim vratima iza kojih se smjeskala boca ohladjenog piva. Obliznuh suhe usne i

#35 Vesna

Vesna
  • Sleepers
  • 18,721 posts

Posted 06 February 2011 - 02:44

Golim rukama razgrnuo sam vec uveliko sazrele makarone koji su visili sa grana nevelikog grma.
zvvvvrrrrrrrrrrrrrrrrrr....... oh ne, budilnik!
"E majke ti ga spalim", promrmljah u bunilu.
Taman sam mislio da pokupim makarone i zapecem ih s'orasima i secerom.
dve nekim čudom budne sive ćelije brzinom svetlosti smišljaju izgovor za još jedno kašnjenje na posao.
Ma ko ih jebe, rekoh sebi.
Kupiću kifle usput.
Lepo cu kao i uvek da kazem da je na autoputu bio udes i da sam morao da idem ulicama, kroz sve crvene semafore.
odluka je pala, zustro se pocesah po guzici i pristavih vodu za kafu.
ugledah jednu čarapu na sred hodnika. To ipak nije bila moja carapa.
Podigoh crnu zensku najlon carapu s poda i nekoliko puta je omirisah.
Mirise kao da su je koristili pljackasi banke. Ili je gorgonzola? šta god da je, ne svidja mi se pomisao da sam bilo šta petljao sa vlasnicom.
Polako mi se vracao film od prosle noci i neka jeza poce da mi se uvlaci pod kozu. Pomisao na nepoznato musavo lice čija noga je, sasvim moguće, nosila čarapu mirisa pokvarene gorgonzole naterala me je da isključim ringlu na kojoj je voda za kafu gotovo provrela. Kome je do kuvanja kafe, kad ga more takve muke. Meni. Tesko je spoznati muke, ili bilo sta, bez kafe. Radim efikasno kao i drugi, citav dan, pametujem kao i ostali jebivetri - ali, more bre, daj mi tih pola sata kafenisanja ujutro. Bez toga, nista.
"Mmmmm,kafa divno mirise"-zacuh pospan glas iza ledja.
Bila je to ona,vlasnica "gorgonzolove" čarape,sa razmazanom šminkom i razbarušenom kosom.
E picka mi materina, kako cu se iz ovoga izvuci pomislih u sebi i razvukoh usiljeno-siroki osmijeh i rekoh: "jel' sa misomo...ovaj mlijekom ili bez?"
"Bez" odgovori ona. "Da nisi video moju carapu kojom sam te vezivala za radijator i pevala pioniri maleni. Da li bi mogli da napravimo kolace s' gorgonzolom?" Stresoh se od gadjenja pri samoj pomisli da provedem jos makar i trenutak u njenoj blizini, dobacih joj carape i rekoh odsecno "Ne. Nestalo sinoc." istovremeno pokusavajuci da se prisetim sta se to, dodjavola, tacno dogodilo prethodne veceri,ali osim toga da me je vezivala carapama za radijator i tukla bicem- sve ostalo je potpuni mrak.Pozvacu joj taksi i neka ide u persun. Vec sam se preznojavao zbog vec uvelikog kasnjenja na posao i ogromnog mahmurluka koji je pretio da potraje ali, sinulo mi je, za prave odluke uvek ima vremena i delića svesti: zaboraviću da je ikada stajala u mom predsoblju. Dok je gledam ispod oka i želim da svevišnji učini da nestane trgoh se jer se napolju cula skripa kocnica.Pomislih da je njen taxi, ali me prekide zvono na ulaznim vratima. Još uvek raščupan i neumiven ustajem i otvaram vrata.Ispred mene je stajao brkati glavonja sa policijskom znackom u ruci,a iza njega nov - novcat frizider sa blago otskrinutim vratima iza kojih se smjeskala boca ohladjenog piva. Obliznuh suhe usne i rekoh "dobro jutro". "Dobro jutro", odgovorio je dok mu je pogled

#36 bounty hunter

bounty hunter
  • Members
  • 8,293 posts

Posted 06 February 2011 - 02:53

Golim rukama razgrnuo sam vec uveliko sazrele makarone koji su visili sa grana nevelikog grma.
zvvvvrrrrrrrrrrrrrrrrrr....... oh ne, budilnik!
"E majke ti ga spalim", promrmljah u bunilu.
Taman sam mislio da pokupim makarone i zapecem ih s'orasima i secerom.
dve nekim čudom budne sive ćelije brzinom svetlosti smišljaju izgovor za još jedno kašnjenje na posao.
Ma ko ih jebe, rekoh sebi.
Kupiću kifle usput.
Lepo cu kao i uvek da kazem da je na autoputu bio udes i da sam morao da idem ulicama, kroz sve crvene semafore.
odluka je pala, zustro se pocesah po guzici i pristavih vodu za kafu.
ugledah jednu čarapu na sred hodnika. To ipak nije bila moja carapa.
Podigoh crnu zensku najlon carapu s poda i nekoliko puta je omirisah.
Mirise kao da su je koristili pljackasi banke. Ili je gorgonzola? šta god da je, ne svidja mi se pomisao da sam bilo šta petljao sa vlasnicom.
Polako mi se vracao film od prosle noci i neka jeza poce da mi se uvlaci pod kozu. Pomisao na nepoznato musavo lice čija noga je, sasvim moguće, nosila čarapu mirisa pokvarene gorgonzole naterala me je da isključim ringlu na kojoj je voda za kafu gotovo provrela. Kome je do kuvanja kafe, kad ga more takve muke. Meni. Tesko je spoznati muke, ili bilo sta, bez kafe. Radim efikasno kao i drugi, citav dan, pametujem kao i ostali jebivetri - ali, more bre, daj mi tih pola sata kafenisanja ujutro. Bez toga, nista.
"Mmmmm,kafa divno mirise"-zacuh pospan glas iza ledja.
Bila je to ona,vlasnica "gorgonzolove" čarape,sa razmazanom šminkom i razbarušenom kosom.
E picka mi materina, kako cu se iz ovoga izvuci pomislih u sebi i razvukoh usiljeno-siroki osmijeh i rekoh: "jel' sa misomo...ovaj mlijekom ili bez?"
"Bez" odgovori ona. "Da nisi video moju carapu kojom sam te vezivala za radijator i pevala pioniri maleni. Da li bi mogli da napravimo kolace s' gorgonzolom?" Stresoh se od gadjenja pri samoj pomisli da provedem jos makar i trenutak u njenoj blizini, dobacih joj carape i rekoh odsecno "Ne. Nestalo sinoc." istovremeno pokusavajuci da se prisetim sta se to, dodjavola, tacno dogodilo prethodne veceri,ali osim toga da me je vezivala carapama za radijator i tukla bicem- sve ostalo je potpuni mrak.Pozvacu joj taksi i neka ide u persun. Vec sam se preznojavao zbog vec uvelikog kasnjenja na posao i ogromnog mahmurluka koji je pretio da potraje ali, sinulo mi je, za prave odluke uvek ima vremena i delića svesti: zaboraviću da je ikada stajala u mom predsoblju. Dok je gledam ispod oka i želim da svevišnji učini da nestane trgoh se jer se napolju cula skripa kocnica.Pomislih da je njen taxi, ali me prekide zvono na ulaznim vratima. Još uvek raščupan i neumiven ustajem i otvaram vrata.Ispred mene je stajao brkati glavonja sa policijskom znackom u ruci,a iza njega nov - novcat frizider sa blago otskrinutim vratima iza kojih se smjeskala boca ohladjenog piva. Obliznuh suhe usne i rekoh "dobro jutro". "Dobro jutro", odgovorio je dok mu je pogled odlutao preko moga ramena u pravcu nepoznate devojke koja je pila moju kafu."Vi ste srecni dobitnik ovog frizidera u nagradnoj igri

#37 Vesna

Vesna
  • Sleepers
  • 18,721 posts

Posted 06 February 2011 - 03:11

Golim rukama razgrnuo sam vec uveliko sazrele makarone koji su visili sa grana nevelikog grma.
zvvvvrrrrrrrrrrrrrrrrrr....... oh ne, budilnik!
"E majke ti ga spalim", promrmljah u bunilu.
Taman sam mislio da pokupim makarone i zapecem ih s'orasima i secerom.
dve nekim čudom budne sive ćelije brzinom svetlosti smišljaju izgovor za još jedno kašnjenje na posao.
Ma ko ih jebe, rekoh sebi.
Kupiću kifle usput.
Lepo cu kao i uvek da kazem da je na autoputu bio udes i da sam morao da idem ulicama, kroz sve crvene semafore.
odluka je pala, zustro se pocesah po guzici i pristavih vodu za kafu.
ugledah jednu čarapu na sred hodnika. To ipak nije bila moja carapa.
Podigoh crnu zensku najlon carapu s poda i nekoliko puta je omirisah.
Mirise kao da su je koristili pljackasi banke. Ili je gorgonzola? šta god da je, ne svidja mi se pomisao da sam bilo šta petljao sa vlasnicom.
Polako mi se vracao film od prosle noci i neka jeza poce da mi se uvlaci pod kozu. Pomisao na nepoznato musavo lice čija noga je, sasvim moguće, nosila čarapu mirisa pokvarene gorgonzole naterala me je da isključim ringlu na kojoj je voda za kafu gotovo provrela. Kome je do kuvanja kafe, kad ga more takve muke. Meni. Tesko je spoznati muke, ili bilo sta, bez kafe. Radim efikasno kao i drugi, citav dan, pametujem kao i ostali jebivetri - ali, more bre, daj mi tih pola sata kafenisanja ujutro. Bez toga, nista.
"Mmmmm,kafa divno mirise"-zacuh pospan glas iza ledja.
Bila je to ona,vlasnica "gorgonzolove" čarape,sa razmazanom šminkom i razbarušenom kosom.
E picka mi materina, kako cu se iz ovoga izvuci pomislih u sebi i razvukoh usiljeno-siroki osmijeh i rekoh: "jel' sa misomo...ovaj mlijekom ili bez?"
"Bez" odgovori ona. "Da nisi video moju carapu kojom sam te vezivala za radijator i pevala pioniri maleni. Da li bi mogli da napravimo kolace s' gorgonzolom?" Stresoh se od gadjenja pri samoj pomisli da provedem jos makar i trenutak u njenoj blizini, dobacih joj carape i rekoh odsecno "Ne. Nestalo sinoc." istovremeno pokusavajuci da se prisetim sta se to, dodjavola, tacno dogodilo prethodne veceri,ali osim toga da me je vezivala carapama za radijator i tukla bicem- sve ostalo je potpuni mrak.Pozvacu joj taksi i neka ide u persun. Vec sam se preznojavao zbog vec uvelikog kasnjenja na posao i ogromnog mahmurluka koji je pretio da potraje ali, sinulo mi je, za prave odluke uvek ima vremena i delića svesti: zaboraviću da je ikada stajala u mom predsoblju. Dok je gledam ispod oka i želim da svevišnji učini da nestane trgoh se jer se napolju cula skripa kocnica.Pomislih da je njen taxi, ali me prekide zvono na ulaznim vratima. Još uvek raščupan i neumiven ustajem i otvaram vrata.Ispred mene je stajao brkati glavonja sa policijskom znackom u ruci,a iza njega nov - novcat frizider sa blago otskrinutim vratima iza kojih se smjeskala boca ohladjenog piva. Obliznuh suhe usne i rekoh "dobro jutro". "Dobro jutro", odgovorio je dok mu je pogled odlutao preko moga ramena u pravcu nepoznate devojke koja je pila moju kafu."Vi ste srecni dobitnik ovog frizidera u nagradnoj igri lokalnog uvoznika", reče mi. Šta lupa ovaj, pomislih, kakva nagradna igra i što mi pandur donosi vest i nagradu kao da

#38 Lord_Slawe_

Lord_Slawe_
  • Members
  • 2,425 posts

Posted 06 February 2011 - 03:54

Golim rukama razgrnuo sam vec uveliko sazrele makarone koji su visili sa grana nevelikog grma.
zvvvvrrrrrrrrrrrrrrrrrr....... oh ne, budilnik!
"E majke ti ga spalim", promrmljah u bunilu.
Taman sam mislio da pokupim makarone i zapecem ih s'orasima i secerom.
dve nekim čudom budne sive ćelije brzinom svetlosti smišljaju izgovor za još jedno kašnjenje na posao.
Ma ko ih jebe, rekoh sebi.
Kupiću kifle usput.
Lepo cu kao i uvek da kazem da je na autoputu bio udes i da sam morao da idem ulicama, kroz sve crvene semafore.
odluka je pala, zustro se pocesah po guzici i pristavih vodu za kafu.
ugledah jednu čarapu na sred hodnika. To ipak nije bila moja carapa.
Podigoh crnu zensku najlon carapu s poda i nekoliko puta je omirisah.
Mirise kao da su je koristili pljackasi banke. Ili je gorgonzola? šta god da je, ne svidja mi se pomisao da sam bilo šta petljao sa vlasnicom.
Polako mi se vracao film od prosle noci i neka jeza poce da mi se uvlaci pod kozu. Pomisao na nepoznato musavo lice čija noga je, sasvim moguće, nosila čarapu mirisa pokvarene gorgonzole naterala me je da isključim ringlu na kojoj je voda za kafu gotovo provrela. Kome je do kuvanja kafe, kad ga more takve muke. Meni. Tesko je spoznati muke, ili bilo sta, bez kafe. Radim efikasno kao i drugi, citav dan, pametujem kao i ostali jebivetri - ali, more bre, daj mi tih pola sata kafenisanja ujutro. Bez toga, nista.
"Mmmmm,kafa divno mirise"-zacuh pospan glas iza ledja.
Bila je to ona,vlasnica "gorgonzolove" čarape,sa razmazanom šminkom i razbarušenom kosom.
E picka mi materina, kako cu se iz ovoga izvuci pomislih u sebi i razvukoh usiljeno-siroki osmijeh i rekoh: "jel' sa misomo...ovaj mlijekom ili bez?"
"Bez" odgovori ona. "Da nisi video moju carapu kojom sam te vezivala za radijator i pevala pioniri maleni. Da li bi mogli da napravimo kolace s' gorgonzolom?" Stresoh se od gadjenja pri samoj pomisli da provedem jos makar i trenutak u njenoj blizini, dobacih joj carape i rekoh odsecno "Ne. Nestalo sinoc." istovremeno pokusavajuci da se prisetim sta se to, dodjavola, tacno dogodilo prethodne veceri,ali osim toga da me je vezivala carapama za radijator i tukla bicem- sve ostalo je potpuni mrak.Pozvacu joj taksi i neka ide u persun. Vec sam se preznojavao zbog vec uvelikog kasnjenja na posao i ogromnog mahmurluka koji je pretio da potraje ali, sinulo mi je, za prave odluke uvek ima vremena i delića svesti: zaboraviću da je ikada stajala u mom predsoblju. Dok je gledam ispod oka i želim da svevišnji učini da nestane trgoh se jer se napolju cula skripa kocnica.Pomislih da je njen taxi, ali me prekide zvono na ulaznim vratima. Još uvek raščupan i neumiven ustajem i otvaram vrata.Ispred mene je stajao brkati glavonja sa policijskom znackom u ruci,a iza njega nov - novcat frizider sa blago otskrinutim vratima iza kojih se smjeskala boca ohladjenog piva. Obliznuh suhe usne i rekoh "dobro jutro". "Dobro jutro", odgovorio je dok mu je pogled odlutao preko moga ramena u pravcu nepoznate devojke koja je pila moju kafu."Vi ste srecni dobitnik ovog frizidera u nagradnoj igri lokalnog uvoznika", reče mi. Šta lupa ovaj, pomislih, kakva nagradna igra i što mi pandur donosi vest i nagradu kao da nema pametnija posla u ovo doba krize, kriminalnih aktivnosti i strajkova. Ovakav rusvaj i haos od mojih nesredjenih misli, i pre nego sto sam uspeo ispustiti bilo kakav zvuk, dodatno je uneredio glasnim, ostrim pitanjem: "Jeli devojko, nesto si mi poznata? Da nisi

#39 Honey Badger

Honey Badger
  • Members
  • 7,609 posts

Posted 06 February 2011 - 04:14

Golim rukama razgrnuo sam vec uveliko sazrele makarone koji su visili sa grana nevelikog grma.
zvvvvrrrrrrrrrrrrrrrrrr....... oh ne, budilnik!
"E majke ti ga spalim", promrmljah u bunilu.
Taman sam mislio da pokupim makarone i zapecem ih s'orasima i secerom.
dve nekim čudom budne sive ćelije brzinom svetlosti smišljaju izgovor za još jedno kašnjenje na posao.
Ma ko ih jebe, rekoh sebi.
Kupiću kifle usput.
Lepo cu kao i uvek da kazem da je na autoputu bio udes i da sam morao da idem ulicama, kroz sve crvene semafore.
odluka je pala, zustro se pocesah po guzici i pristavih vodu za kafu.
ugledah jednu čarapu na sred hodnika. To ipak nije bila moja carapa.
Podigoh crnu zensku najlon carapu s poda i nekoliko puta je omirisah.
Mirise kao da su je koristili pljackasi banke. Ili je gorgonzola? šta god da je, ne svidja mi se pomisao da sam bilo šta petljao sa vlasnicom.
Polako mi se vracao film od prosle noci i neka jeza poce da mi se uvlaci pod kozu. Pomisao na nepoznato musavo lice čija noga je, sasvim moguće, nosila čarapu mirisa pokvarene gorgonzole naterala me je da isključim ringlu na kojoj je voda za kafu gotovo provrela. Kome je do kuvanja kafe, kad ga more takve muke. Meni. Tesko je spoznati muke, ili bilo sta, bez kafe. Radim efikasno kao i drugi, citav dan, pametujem kao i ostali jebivetri - ali, more bre, daj mi tih pola sata kafenisanja ujutro. Bez toga, nista.
"Mmmmm,kafa divno mirise"-zacuh pospan glas iza ledja.
Bila je to ona,vlasnica "gorgonzolove" čarape,sa razmazanom šminkom i razbarušenom kosom.
E picka mi materina, kako cu se iz ovoga izvuci pomislih u sebi i razvukoh usiljeno-siroki osmijeh i rekoh: "jel' sa misomo...ovaj mlijekom ili bez?"
"Bez" odgovori ona. "Da nisi video moju carapu kojom sam te vezivala za radijator i pevala pioniri maleni. Da li bi mogli da napravimo kolace s' gorgonzolom?" Stresoh se od gadjenja pri samoj pomisli da provedem jos makar i trenutak u njenoj blizini, dobacih joj carape i rekoh odsecno "Ne. Nestalo sinoc." istovremeno pokusavajuci da se prisetim sta se to, dodjavola, tacno dogodilo prethodne veceri,ali osim toga da me je vezivala carapama za radijator i tukla bicem- sve ostalo je potpuni mrak.Pozvacu joj taksi i neka ide u persun. Vec sam se preznojavao zbog vec uvelikog kasnjenja na posao i ogromnog mahmurluka koji je pretio da potraje ali, sinulo mi je, za prave odluke uvek ima vremena i delića svesti: zaboraviću da je ikada stajala u mom predsoblju. Dok je gledam ispod oka i želim da svevišnji učini da nestane trgoh se jer se napolju cula skripa kocnica.Pomislih da je njen taxi, ali me prekide zvono na ulaznim vratima. Još uvek raščupan i neumiven ustajem i otvaram vrata.Ispred mene je stajao brkati glavonja sa policijskom znackom u ruci,a iza njega nov - novcat frizider sa blago otskrinutim vratima iza kojih se smjeskala boca ohladjenog piva. Obliznuh suhe usne i rekoh "dobro jutro". "Dobro jutro", odgovorio je dok mu je pogled odlutao preko moga ramena u pravcu nepoznate devojke koja je pila moju kafu."Vi ste srecni dobitnik ovog frizidera u nagradnoj igri lokalnog uvoznika", reče mi. Šta lupa ovaj, pomislih, kakva nagradna igra i što mi pandur donosi vest i nagradu kao da nema pametnija posla u ovo doba krize, kriminalnih aktivnosti i strajkova. Ovakav rusvaj i haos od mojih nesredjenih misli, i pre nego sto sam uspeo ispustiti bilo kakav zvuk, dodatno je uneredio glasnim, ostrim pitanjem: "Jeli devojko, nesto si mi poznata? Da nisi ti vlasnica slasticarne "Jadranka"? Kazu da se tamo kolaci prave sa margarinom, naravno ako je

Edited by dogmatix, 06 February 2011 - 04:21.


#40 Lord_Slawe_

Lord_Slawe_
  • Members
  • 2,425 posts

Posted 06 February 2011 - 04:21

Golim rukama razgrnuo sam vec uveliko sazrele makarone koji su visili sa grana nevelikog grma.
zvvvvrrrrrrrrrrrrrrrrrr....... oh ne, budilnik!
"E majke ti ga spalim", promrmljah u bunilu.
Taman sam mislio da pokupim makarone i zapecem ih s'orasima i secerom.
dve nekim čudom budne sive ćelije brzinom svetlosti smišljaju izgovor za još jedno kašnjenje na posao.
Ma ko ih jebe, rekoh sebi.
Kupiću kifle usput.
Lepo cu kao i uvek da kazem da je na autoputu bio udes i da sam morao da idem ulicama, kroz sve crvene semafore.
odluka je pala, zustro se pocesah po guzici i pristavih vodu za kafu.
ugledah jednu čarapu na sred hodnika. To ipak nije bila moja carapa.
Podigoh crnu zensku najlon carapu s poda i nekoliko puta je omirisah.
Mirise kao da su je koristili pljackasi banke. Ili je gorgonzola? šta god da je, ne svidja mi se pomisao da sam bilo šta petljao sa vlasnicom.
Polako mi se vracao film od prosle noci i neka jeza poce da mi se uvlaci pod kozu. Pomisao na nepoznato musavo lice čija noga je, sasvim moguće, nosila čarapu mirisa pokvarene gorgonzole naterala me je da isključim ringlu na kojoj je voda za kafu gotovo provrela. Kome je do kuvanja kafe, kad ga more takve muke. Meni. Tesko je spoznati muke, ili bilo sta, bez kafe. Radim efikasno kao i drugi, citav dan, pametujem kao i ostali jebivetri - ali, more bre, daj mi tih pola sata kafenisanja ujutro. Bez toga, nista.
"Mmmmm,kafa divno mirise"-zacuh pospan glas iza ledja.
Bila je to ona,vlasnica "gorgonzolove" čarape,sa razmazanom šminkom i razbarušenom kosom.
E picka mi materina, kako cu se iz ovoga izvuci pomislih u sebi i razvukoh usiljeno-siroki osmijeh i rekoh: "jel' sa misomo...ovaj mlijekom ili bez?"
"Bez" odgovori ona. "Da nisi video moju carapu kojom sam te vezivala za radijator i pevala pioniri maleni. Da li bi mogli da napravimo kolace s' gorgonzolom?" Stresoh se od gadjenja pri samoj pomisli da provedem jos makar i trenutak u njenoj blizini, dobacih joj carape i rekoh odsecno "Ne. Nestalo sinoc." istovremeno pokusavajuci da se prisetim sta se to, dodjavola, tacno dogodilo prethodne veceri,ali osim toga da me je vezivala carapama za radijator i tukla bicem- sve ostalo je potpuni mrak.Pozvacu joj taksi i neka ide u persun. Vec sam se preznojavao zbog vec uvelikog kasnjenja na posao i ogromnog mahmurluka koji je pretio da potraje ali, sinulo mi je, za prave odluke uvek ima vremena i delića svesti: zaboraviću da je ikada stajala u mom predsoblju. Dok je gledam ispod oka i želim da svevišnji učini da nestane trgoh se jer se napolju cula skripa kocnica.Pomislih da je njen taxi, ali me prekide zvono na ulaznim vratima. Još uvek raščupan i neumiven ustajem i otvaram vrata.Ispred mene je stajao brkati glavonja sa policijskom znackom u ruci,a iza njega nov - novcat frizider sa blago otskrinutim vratima iza kojih se smjeskala boca ohladjenog piva. Obliznuh suhe usne i rekoh "dobro jutro". "Dobro jutro", odgovorio je dok mu je pogled odlutao preko moga ramena u pravcu nepoznate devojke koja je pila moju kafu."Vi ste srecni dobitnik ovog frizidera u nagradnoj igri lokalnog uvoznika", reče mi. Šta lupa ovaj, pomislih, kakva nagradna igra i što mi pandur donosi vest i nagradu kao da nema pametnija posla u ovo doba krize, kriminalnih aktivnosti i strajkova. Ovakav rusvaj i haos od mojih nesredjenih misli, i pre nego sto sam uspeo ispustiti bilo kakav zvuk, dodatno je uneredio glasnim, ostrim pitanjem: "Jeli devojko, nesto si mi poznata? Da nisi ti vlasnica slasticarne "Jadranka"? Kazu da se tamo kolaci prave sa margarinom, sto je priznaces, naravno ako je istina, prava retkost u danasnje vreme. Jesi li za pivo?". Ne cekajuci odgovor, niti amin domacina za ulazak, nimalo nezno sklonio me je u stranu i usao unutra

#41 Vesna

Vesna
  • Sleepers
  • 18,721 posts

Posted 06 February 2011 - 04:25

Golim rukama razgrnuo sam vec uveliko sazrele makarone koji su visili sa grana nevelikog grma.
zvvvvrrrrrrrrrrrrrrrrrr....... oh ne, budilnik!
"E majke ti ga spalim", promrmljah u bunilu.
Taman sam mislio da pokupim makarone i zapecem ih s'orasima i secerom.
dve nekim čudom budne sive ćelije brzinom svetlosti smišljaju izgovor za još jedno kašnjenje na posao.
Ma ko ih jebe, rekoh sebi.
Kupiću kifle usput.
Lepo cu kao i uvek da kazem da je na autoputu bio udes i da sam morao da idem ulicama, kroz sve crvene semafore.
odluka je pala, zustro se pocesah po guzici i pristavih vodu za kafu.
ugledah jednu čarapu na sred hodnika. To ipak nije bila moja carapa.
Podigoh crnu zensku najlon carapu s poda i nekoliko puta je omirisah.
Mirise kao da su je koristili pljackasi banke. Ili je gorgonzola? šta god da je, ne svidja mi se pomisao da sam bilo šta petljao sa vlasnicom.
Polako mi se vracao film od prosle noci i neka jeza poce da mi se uvlaci pod kozu. Pomisao na nepoznato musavo lice čija noga je, sasvim moguće, nosila čarapu mirisa pokvarene gorgonzole naterala me je da isključim ringlu na kojoj je voda za kafu gotovo provrela. Kome je do kuvanja kafe, kad ga more takve muke. Meni. Tesko je spoznati muke, ili bilo sta, bez kafe. Radim efikasno kao i drugi, citav dan, pametujem kao i ostali jebivetri - ali, more bre, daj mi tih pola sata kafenisanja ujutro. Bez toga, nista.
"Mmmmm,kafa divno mirise"-zacuh pospan glas iza ledja.
Bila je to ona,vlasnica "gorgonzolove" čarape,sa razmazanom šminkom i razbarušenom kosom.
E picka mi materina, kako cu se iz ovoga izvuci pomislih u sebi i razvukoh usiljeno-siroki osmijeh i rekoh: "jel' sa misomo...ovaj mlijekom ili bez?"
"Bez" odgovori ona. "Da nisi video moju carapu kojom sam te vezivala za radijator i pevala pioniri maleni. Da li bi mogli da napravimo kolace s' gorgonzolom?" Stresoh se od gadjenja pri samoj pomisli da provedem jos makar i trenutak u njenoj blizini, dobacih joj carape i rekoh odsecno "Ne. Nestalo sinoc." istovremeno pokusavajuci da se prisetim sta se to, dodjavola, tacno dogodilo prethodne veceri,ali osim toga da me je vezivala carapama za radijator i tukla bicem- sve ostalo je potpuni mrak.Pozvacu joj taksi i neka ide u persun. Vec sam se preznojavao zbog vec uvelikog kasnjenja na posao i ogromnog mahmurluka koji je pretio da potraje ali, sinulo mi je, za prave odluke uvek ima vremena i delića svesti: zaboraviću da je ikada stajala u mom predsoblju. Dok je gledam ispod oka i želim da svevišnji učini da nestane trgoh se jer se napolju cula skripa kocnica.Pomislih da je njen taxi, ali me prekide zvono na ulaznim vratima. Još uvek raščupan i neumiven ustajem i otvaram vrata.Ispred mene je stajao brkati glavonja sa policijskom znackom u ruci,a iza njega nov - novcat frizider sa blago otskrinutim vratima iza kojih se smjeskala boca ohladjenog piva. Obliznuh suhe usne i rekoh "dobro jutro". "Dobro jutro", odgovorio je dok mu je pogled odlutao preko moga ramena u pravcu nepoznate devojke koja je pila moju kafu."Vi ste srecni dobitnik ovog frizidera u nagradnoj igri lokalnog uvoznika", reče mi. Šta lupa ovaj, pomislih, kakva nagradna igra i što mi pandur donosi vest i nagradu kao da nema pametnija posla u ovo doba krize, kriminalnih aktivnosti i strajkova. Ovakav rusvaj i haos od mojih nesredjenih misli, i pre nego sto sam uspeo ispustiti bilo kakav zvuk, dodatno je uneredio glasnim, ostrim pitanjem: "Jeli devojko, nesto si mi poznata? Da nisi ti vlasnica slasticarne "Jadranka"? Kazu da se tamo kolaci prave sa margarinom, sto je priznaces, naravno ako je istina, prava retkost u danasnje vreme. Jesi li za pivo?". Ne cekajuci odgovor, niti amin domacina za ulazak, nimalo nezno sklonio me je u stranu i usao unutra šarajući pogledom po ostacima mog sinoćnjeg provoda. "Ličnu kartu, molim", rekao je, gledajući me pravo u

#42 Lord_Slawe_

Lord_Slawe_
  • Members
  • 2,425 posts

Posted 06 February 2011 - 04:28

Golim rukama razgrnuo sam vec uveliko sazrele makarone koji su visili sa grana nevelikog grma.
zvvvvrrrrrrrrrrrrrrrrrr....... oh ne, budilnik!
"E majke ti ga spalim", promrmljah u bunilu.
Taman sam mislio da pokupim makarone i zapecem ih s'orasima i secerom.
dve nekim čudom budne sive ćelije brzinom svetlosti smišljaju izgovor za još jedno kašnjenje na posao.
Ma ko ih jebe, rekoh sebi.
Kupiću kifle usput.
Lepo cu kao i uvek da kazem da je na autoputu bio udes i da sam morao da idem ulicama, kroz sve crvene semafore.
odluka je pala, zustro se pocesah po guzici i pristavih vodu za kafu.
ugledah jednu čarapu na sred hodnika. To ipak nije bila moja carapa.
Podigoh crnu zensku najlon carapu s poda i nekoliko puta je omirisah.
Mirise kao da su je koristili pljackasi banke. Ili je gorgonzola? šta god da je, ne svidja mi se pomisao da sam bilo šta petljao sa vlasnicom.
Polako mi se vracao film od prosle noci i neka jeza poce da mi se uvlaci pod kozu. Pomisao na nepoznato musavo lice čija noga je, sasvim moguće, nosila čarapu mirisa pokvarene gorgonzole naterala me je da isključim ringlu na kojoj je voda za kafu gotovo provrela. Kome je do kuvanja kafe, kad ga more takve muke. Meni. Tesko je spoznati muke, ili bilo sta, bez kafe. Radim efikasno kao i drugi, citav dan, pametujem kao i ostali jebivetri - ali, more bre, daj mi tih pola sata kafenisanja ujutro. Bez toga, nista.
"Mmmmm,kafa divno mirise"-zacuh pospan glas iza ledja.
Bila je to ona,vlasnica "gorgonzolove" čarape,sa razmazanom šminkom i razbarušenom kosom.
E picka mi materina, kako cu se iz ovoga izvuci pomislih u sebi i razvukoh usiljeno-siroki osmijeh i rekoh: "jel' sa misomo...ovaj mlijekom ili bez?"
"Bez" odgovori ona. "Da nisi video moju carapu kojom sam te vezivala za radijator i pevala pioniri maleni. Da li bi mogli da napravimo kolace s' gorgonzolom?" Stresoh se od gadjenja pri samoj pomisli da provedem jos makar i trenutak u njenoj blizini, dobacih joj carape i rekoh odsecno "Ne. Nestalo sinoc." istovremeno pokusavajuci da se prisetim sta se to, dodjavola, tacno dogodilo prethodne veceri,ali osim toga da me je vezivala carapama za radijator i tukla bicem- sve ostalo je potpuni mrak.Pozvacu joj taksi i neka ide u persun. Vec sam se preznojavao zbog vec uvelikog kasnjenja na posao i ogromnog mahmurluka koji je pretio da potraje ali, sinulo mi je, za prave odluke uvek ima vremena i delića svesti: zaboraviću da je ikada stajala u mom predsoblju. Dok je gledam ispod oka i želim da svevišnji učini da nestane trgoh se jer se napolju cula skripa kocnica.Pomislih da je njen taxi, ali me prekide zvono na ulaznim vratima. Još uvek raščupan i neumiven ustajem i otvaram vrata.Ispred mene je stajao brkati glavonja sa policijskom znackom u ruci,a iza njega nov - novcat frizider sa blago otskrinutim vratima iza kojih se smjeskala boca ohladjenog piva. Obliznuh suhe usne i rekoh "dobro jutro". "Dobro jutro", odgovorio je dok mu je pogled odlutao preko moga ramena u pravcu nepoznate devojke koja je pila moju kafu."Vi ste srecni dobitnik ovog frizidera u nagradnoj igri lokalnog uvoznika", reče mi. Šta lupa ovaj, pomislih, kakva nagradna igra i što mi pandur donosi vest i nagradu kao da nema pametnija posla u ovo doba krize, kriminalnih aktivnosti i strajkova. Ovakav rusvaj i haos od mojih nesredjenih misli, i pre nego sto sam uspeo ispustiti bilo kakav zvuk, dodatno je uneredio glasnim, ostrim pitanjem: "Jeli devojko, nesto si mi poznata? Da nisi ti vlasnica slasticarne "Jadranka"? Kazu da se tamo kolaci prave sa margarinom, sto je priznaces, naravno ako je istina, prava retkost u danasnje vreme. Jesi li za pivo?". Ne cekajuci odgovor, niti amin domacina za ulazak, nimalo nezno sklonio me je u stranu i usao unutra šarajući pogledom po ostacima mog sinoćnjeg provoda. "Ličnu kartu, molim", rekao je, gledajući me pravo u neumivene oci.
Iznerviran, brecnuh se "Kakav ku*ac licna karta, sta je bre ovo

#43 Honey Badger

Honey Badger
  • Members
  • 7,609 posts

Posted 06 February 2011 - 04:32

Golim rukama razgrnuo sam vec uveliko sazrele makarone koji su visili sa grana nevelikog grma.
zvvvvrrrrrrrrrrrrrrrrrr....... oh ne, budilnik!
"E majke ti ga spalim", promrmljah u bunilu.
Taman sam mislio da pokupim makarone i zapecem ih s'orasima i secerom.
dve nekim čudom budne sive ćelije brzinom svetlosti smišljaju izgovor za još jedno kašnjenje na posao.
Ma ko ih jebe, rekoh sebi.
Kupiću kifle usput.
Lepo cu kao i uvek da kazem da je na autoputu bio udes i da sam morao da idem ulicama, kroz sve crvene semafore.
odluka je pala, zustro se pocesah po guzici i pristavih vodu za kafu.
ugledah jednu čarapu na sred hodnika. To ipak nije bila moja carapa.
Podigoh crnu zensku najlon carapu s poda i nekoliko puta je omirisah.
Mirise kao da su je koristili pljackasi banke. Ili je gorgonzola? šta god da je, ne svidja mi se pomisao da sam bilo šta petljao sa vlasnicom.
Polako mi se vracao film od prosle noci i neka jeza poce da mi se uvlaci pod kozu. Pomisao na nepoznato musavo lice čija noga je, sasvim moguće, nosila čarapu mirisa pokvarene gorgonzole naterala me je da isključim ringlu na kojoj je voda za kafu gotovo provrela. Kome je do kuvanja kafe, kad ga more takve muke. Meni. Tesko je spoznati muke, ili bilo sta, bez kafe. Radim efikasno kao i drugi, citav dan, pametujem kao i ostali jebivetri - ali, more bre, daj mi tih pola sata kafenisanja ujutro. Bez toga, nista.
"Mmmmm,kafa divno mirise"-zacuh pospan glas iza ledja.
Bila je to ona,vlasnica "gorgonzolove" čarape,sa razmazanom šminkom i razbarušenom kosom.
E picka mi materina, kako cu se iz ovoga izvuci pomislih u sebi i razvukoh usiljeno-siroki osmijeh i rekoh: "jel' sa misomo...ovaj mlijekom ili bez?"
"Bez" odgovori ona. "Da nisi video moju carapu kojom sam te vezivala za radijator i pevala pioniri maleni. Da li bi mogli da napravimo kolace s' gorgonzolom?" Stresoh se od gadjenja pri samoj pomisli da provedem jos makar i trenutak u njenoj blizini, dobacih joj carape i rekoh odsecno "Ne. Nestalo sinoc." istovremeno pokusavajuci da se prisetim sta se to, dodjavola, tacno dogodilo prethodne veceri,ali osim toga da me je vezivala carapama za radijator i tukla bicem- sve ostalo je potpuni mrak.Pozvacu joj taksi i neka ide u persun. Vec sam se preznojavao zbog vec uvelikog kasnjenja na posao i ogromnog mahmurluka koji je pretio da potraje ali, sinulo mi je, za prave odluke uvek ima vremena i delića svesti: zaboraviću da je ikada stajala u mom predsoblju. Dok je gledam ispod oka i želim da svevišnji učini da nestane trgoh se jer se napolju cula skripa kocnica.Pomislih da je njen taxi, ali me prekide zvono na ulaznim vratima. Još uvek raščupan i neumiven ustajem i otvaram vrata.Ispred mene je stajao brkati glavonja sa policijskom znackom u ruci,a iza njega nov - novcat frizider sa blago otskrinutim vratima iza kojih se smjeskala boca ohladjenog piva. Obliznuh suhe usne i rekoh "dobro jutro". "Dobro jutro", odgovorio je dok mu je pogled odlutao preko moga ramena u pravcu nepoznate devojke koja je pila moju kafu."Vi ste srecni dobitnik ovog frizidera u nagradnoj igri lokalnog uvoznika", reče mi. Šta lupa ovaj, pomislih, kakva nagradna igra i što mi pandur donosi vest i nagradu kao da nema pametnija posla u ovo doba krize, kriminalnih aktivnosti i strajkova. Ovakav rusvaj i haos od mojih nesredjenih misli, i pre nego sto sam uspeo ispustiti bilo kakav zvuk, dodatno je uneredio glasnim, ostrim pitanjem: "Jeli devojko, nesto si mi poznata? Da nisi ti vlasnica slasticarne "Jadranka"? Kazu da se tamo kolaci prave sa margarinom, sto je priznaces, naravno ako je istina, prava retkost u danasnje vreme. Jesi li za pivo?". Ne cekajuci odgovor, niti amin domacina za ulazak, nimalo nezno sklonio me je u stranu i usao unutra šarajući pogledom po ostacima mog sinoćnjeg provoda. "Ličnu kartu, molim", rekao je, gledajući me pravo u neumivene oci.
Iznerviran, brecnuh se "Kakav ku*ac licna karta, sta je bre, sta hocete? M'rs odavde dok vam nisam

#44 Vesna

Vesna
  • Sleepers
  • 18,721 posts

Posted 06 February 2011 - 04:43

Golim rukama razgrnuo sam vec uveliko sazrele makarone koji su visili sa grana nevelikog grma.
zvvvvrrrrrrrrrrrrrrrrrr....... oh ne, budilnik!
"E majke ti ga spalim", promrmljah u bunilu.
Taman sam mislio da pokupim makarone i zapecem ih s'orasima i secerom.
dve nekim čudom budne sive ćelije brzinom svetlosti smišljaju izgovor za još jedno kašnjenje na posao.
Ma ko ih jebe, rekoh sebi.
Kupiću kifle usput.
Lepo cu kao i uvek da kazem da je na autoputu bio udes i da sam morao da idem ulicama, kroz sve crvene semafore.
odluka je pala, zustro se pocesah po guzici i pristavih vodu za kafu.
ugledah jednu čarapu na sred hodnika. To ipak nije bila moja carapa.
Podigoh crnu zensku najlon carapu s poda i nekoliko puta je omirisah.
Mirise kao da su je koristili pljackasi banke. Ili je gorgonzola? šta god da je, ne svidja mi se pomisao da sam bilo šta petljao sa vlasnicom.
Polako mi se vracao film od prosle noci i neka jeza poce da mi se uvlaci pod kozu. Pomisao na nepoznato musavo lice čija noga je, sasvim moguće, nosila čarapu mirisa pokvarene gorgonzole naterala me je da isključim ringlu na kojoj je voda za kafu gotovo provrela. Kome je do kuvanja kafe, kad ga more takve muke. Meni. Tesko je spoznati muke, ili bilo sta, bez kafe. Radim efikasno kao i drugi, citav dan, pametujem kao i ostali jebivetri - ali, more bre, daj mi tih pola sata kafenisanja ujutro. Bez toga, nista.
"Mmmmm,kafa divno mirise"-zacuh pospan glas iza ledja.
Bila je to ona,vlasnica "gorgonzolove" čarape,sa razmazanom šminkom i razbarušenom kosom.
E picka mi materina, kako cu se iz ovoga izvuci pomislih u sebi i razvukoh usiljeno-siroki osmijeh i rekoh: "jel' sa misomo...ovaj mlijekom ili bez?"
"Bez" odgovori ona. "Da nisi video moju carapu kojom sam te vezivala za radijator i pevala pioniri maleni. Da li bi mogli da napravimo kolace s' gorgonzolom?" Stresoh se od gadjenja pri samoj pomisli da provedem jos makar i trenutak u njenoj blizini, dobacih joj carape i rekoh odsecno "Ne. Nestalo sinoc." istovremeno pokusavajuci da se prisetim sta se to, dodjavola, tacno dogodilo prethodne veceri,ali osim toga da me je vezivala carapama za radijator i tukla bicem- sve ostalo je potpuni mrak.Pozvacu joj taksi i neka ide u persun. Vec sam se preznojavao zbog vec uvelikog kasnjenja na posao i ogromnog mahmurluka koji je pretio da potraje ali, sinulo mi je, za prave odluke uvek ima vremena i delića svesti: zaboraviću da je ikada stajala u mom predsoblju. Dok je gledam ispod oka i želim da svevišnji učini da nestane trgoh se jer se napolju cula skripa kocnica.Pomislih da je njen taxi, ali me prekide zvono na ulaznim vratima. Još uvek raščupan i neumiven ustajem i otvaram vrata.Ispred mene je stajao brkati glavonja sa policijskom znackom u ruci,a iza njega nov - novcat frizider sa blago otskrinutim vratima iza kojih se smjeskala boca ohladjenog piva. Obliznuh suhe usne i rekoh "dobro jutro". "Dobro jutro", odgovorio je dok mu je pogled odlutao preko moga ramena u pravcu nepoznate devojke koja je pila moju kafu."Vi ste srecni dobitnik ovog frizidera u nagradnoj igri lokalnog uvoznika", reče mi. Šta lupa ovaj, pomislih, kakva nagradna igra i što mi pandur donosi vest i nagradu kao da nema pametnija posla u ovo doba krize, kriminalnih aktivnosti i strajkova. Ovakav rusvaj i haos od mojih nesredjenih misli, i pre nego sto sam uspeo ispustiti bilo kakav zvuk, dodatno je uneredio glasnim, ostrim pitanjem: "Jeli devojko, nesto si mi poznata? Da nisi ti vlasnica slasticarne "Jadranka"? Kazu da se tamo kolaci prave sa margarinom, sto je priznaces, naravno ako je istina, prava retkost u danasnje vreme. Jesi li za pivo?". Ne cekajuci odgovor, niti amin domacina za ulazak, nimalo nezno sklonio me je u stranu i usao unutra šarajući pogledom po ostacima mog sinoćnjeg provoda. "Ličnu kartu, molim", rekao je, gledajući me pravo u neumivene oci.
Iznerviran, brecnuh se "Kakav ku*ac licna karta, sta je bre, sta hocete? M'rs odavde dok vam nisam... Uuups! Koji je, ustvari, meni ku*ac da se brecam na lika koji pored toga što je u uniformi i, kako ovako mamuran cenim, na dužnosti

#45 Prag 011

Prag 011
  • Members
  • 2,647 posts

Posted 06 February 2011 - 08:13

"Bez" odgovori ona. "Da nisi video moju carapu kojom sam te vezivala za radijator i pevala pioniri maleni. Da li bi mogli da napravimo kolace s' gorgonzolom?" Stresoh se od gadjenja pri samoj pomisli da provedem jos makar i trenutak u njenoj blizini, dobacih joj carape i rekoh odsecno "Ne. Nestalo sinoc." istovremeno pokusavajuci da se prisetim sta se to, dodjavola, tacno dogodilo prethodne veceri,ali osim toga da me je vezivala carapama za radijator i tukla bicem- sve ostalo je potpuni mrak.Pozvacu joj taksi i neka ide u persun. Vec sam se preznojavao zbog vec uvelikog kasnjenja na posao i ogromnog mahmurluka koji je pretio da potraje ali, sinulo mi je, za prave odluke uvek ima vremena i delića svesti: zaboraviću da je ikada stajala u mom predsoblju. Dok je gledam ispod oka i želim da svevišnji učini da nestane trgoh se jer se napolju cula skripa kocnica.Pomislih da je njen taxi, ali me prekide zvono na ulaznim vratima. Još uvek raščupan i neumiven ustajem i otvaram vrata.Ispred mene je stajao brkati glavonja sa policijskom znackom u ruci,a iza njega nov - novcat frizider sa blago otskrinutim vratima iza kojih se smjeskala boca ohladjenog piva. Obliznuh suhe usne i rekoh "dobro jutro". "Dobro jutro", odgovorio je dok mu je pogled odlutao preko moga ramena u pravcu nepoznate devojke koja je pila moju kafu."Vi ste srecni dobitnik ovog frizidera u nagradnoj igri lokalnog uvoznika", reče mi. Šta lupa ovaj, pomislih, kakva nagradna igra i što mi pandur donosi vest i nagradu kao da nema pametnija posla u ovo doba krize, kriminalnih aktivnosti i strajkova. Ovakav rusvaj i haos od mojih nesredjenih misli, i pre nego sto sam uspeo ispustiti bilo kakav zvuk, dodatno je uneredio glasnim, ostrim pitanjem: "Jeli devojko, nesto si mi poznata? Da nisi ti vlasnica slasticarne "Jadranka"? Kazu da se tamo kolaci prave sa margarinom, sto je priznaces, naravno ako je istina, prava retkost u danasnje vreme. Jesi li za pivo?". Ne cekajuci odgovor, niti amin domacina za ulazak, nimalo nezno sklonio me je u stranu i usao unutra šarajući pogledom po ostacima mog sinoćnjeg provoda. "Ličnu kartu, molim", rekao je, gledajući me pravo u neumivene oci.
Iznerviran, brecnuh se "Kakav ku*ac licna karta, sta je bre, sta hocete? M'rs odavde dok vam nisam... Uuups! Koji je, ustvari, meni ku*ac da se brecam na lika koji pored toga što je u uniformi i, kako ovako mamuran cenim, na dužnosti,ipak je službeno lice.Dadoh mu ličnu kartu,i u tom trenutku,čujem kako se otvara prozor u kuhinji



P.S. Predlažem da se nova stranica "otvara" sa poslednjih par redova. :rolleyes:

Edited by Prag 011, 06 February 2011 - 08:17.