33 replies to this topic

[tomas.hokenberi]

pa, sta ti mislis, ako su krituerijumi nizi nego u US (sa cime se ne slazem), a tamo ljudi ne studiraju duplo vreme i masovno ne padaju na ispitima, zasto je to tako? mislim, ne verujem da verujes da su amerikanci i oni srbi koji odu tamo da studiraju prirodno pametniji ili vredniji, pa onda sta je tvoja hipoteza zasto je to tako? ja verujem (po onome sto cujem) da su srpski fakulteti pravljeni za top 10-20% studenata, a ne za prosecnog studenta kao u americi. moje misljenje je da fakulteti treba da budu takvi da ih prosecan student moze zavrsiti sa prosecnim naporom, kao sto je to u US (koju stalno spominjem zato sto znam kako je tamo). a ovih top 10-20 mogu da se isticu dodatnim predmetima i sl.

inace, kako vidim u novinama se stalno kuka kako "samo" 6% ljudi ima fakultetsko obrazovanje i treba da ih ima vise. kako se taj broj ljudi bude sirio bice neophodno i da kriterijumi padaju (ako postoji neka korelacija izmedju studiranja i scholastic aptitude). pa ne samo da ce fakulteti morati da budu srazmerno laksi (da bii ih vise ljudi bilo u stanju da zavrse). sto je i slucaj u US (padanje kriterijuma, silni studenti umetnosti, filozofije i sl)

ljudi su takvi kakvi jesi i imaju mogucnosti i domete kakve imaju; nema svrhe da se pravis da nije tako pa se onda iscudjavas. pistas me sta je moje resenje, a prvo moram da znam sta je tvoj problem, tj resenje za sta konkretno? ako govorimo o tome da veci broj studira i zavrsi, onda da, morace da se promene kriterijumi.

Daklem ti si pristalica zadovoljavanja forme na racun sustine? Podelimo olako diplome i tako cemo naprasno imati "obrazovaniju naciju"? Ja predlazem da odemo korak dalje i da se svim punoletnim stanovnicima Srbije izda fakultetska diploma po izboru, a onima koji je vec imaju diploma doktora nauka. Tako cemo postati najobrazovanija drzava na planeti.

Fakulteti u Srbiji su mozda bili za 10-20% najboljih pre 15-20 godina, ali to jednostavno vise nije tako. Studiranje u Srbiji 2010 je jednostavno neuporedivo lakse od studiranja u Srbiji 1990, kriterijumi su mnogo nizi i od studenata se mnogo manje ocekuje. Medjutim i prosecan student je mnogo manje zainteresovan za ucenje i spremanje ispita. Jednostavno u Srbiji je od 90-ih apsolutno zavladao mentalitet "snalazenja", prepisivanje i svako drugo varanje na ispitu se smatra sasvim legitimnim, na prirodno matematicke i tehnicke fakultete dolaze studenti koji otprilike misle da je "sin x/x = sin", na drustvene fakultete se upisuju studenti koji nisu procitali nijednu knjigu izvan lektire, a neki ni to. Seminarski se masovno prepisuju i nabavljaju na netu.

Imao sam skoro priliku da vidim ispitne zadatke iz fizike na jednom fakultetu (na smeru tipa ekolosko inzenjerstvo - ispit je polagao moj rodjak koji je dosao da mi pokaze zadatke posto sam mu pomagao da se spremi), koji su svi bili na nivou osnovne skole (bukvalno - "ako je predjeni put = 20 m, i srednja brzina 1 km/h za koje vreme je predjen taj put?" i slicni). 90% je palo ispit. Vecina nije umela da pretvori km/h u m/s. Kakvom prosecnom studentu treba prilagoditi studije? Da li neko moze biti inzenjer bilo cega pa i "ekologije" ako nije u stanju da pretvori km/h u m/s?

Ako mislis da moze i treba onda OK.

[Lift Going Up..]

Daklem ti si pristalica zadovoljavanja forme na racun sustine? Podelimo olako diplome i tako cemo naprasno imati "obrazovaniju naciju"? Ja predlazem da odemo korak dalje i da se svim punoletnim stanovnicima Srbije izda fakultetska diploma po izboru, a onima koji je vec imaju diploma doktora nauka. Tako cemo postati najobrazovanija drzava na planeti.

Fakulteti u Srbiji su mozda bili za 10-20% najboljih pre 15-20 godina, ali to jednostavno vise nije tako. Studiranje u Srbiji 2010 je jednostavno neuporedivo lakse od studiranja u Srbiji 1990, kriterijumi su mnogo nizi i od studenata se mnogo manje ocekuje. Medjutim i prosecan student je mnogo manje zainteresovan za ucenje i spremanje ispita. Jednostavno u Srbiji je od 90-ih apsolutno zavladao mentalitet "snalazenja", prepisivanje i svako drugo varanje na ispitu se smatra sasvim legitimnim, na prirodno matematicke i tehnicke fakultete dolaze studenti koji otprilike misle da je "sin x/x = sin", na drustvene fakultete se upisuju studenti koji nisu procitali nijednu knjigu izvan lektire, a neki ni to. Seminarski se masovno prepisuju i nabavljaju na netu.

Imao sam skoro priliku da vidim ispitne zadatke iz fizike na jednom fakultetu (na smeru tipa ekolosko inzenjerstvo - ispit je polagao moj rodjak koji je dosao da mi pokaze zadatke posto sam mu pomagao da se spremi), koji su svi bili na nivou osnovne skole (bukvalno - "ako je predjeni put = 20 m, i srednja brzina 1 km/h za koje vreme je predjen taj put?" i slicni). 90% je palo ispit. Vecina nije umela da pretvori km/h u m/s. Kakvom prosecnom studentu treba prilagoditi studije? Da li neko moze biti inzenjer bilo cega pa i "ekologije" ako nije u stanju da pretvori km/h u m/s?

Ako mislis da moze i treba onda OK.

nema potrebe za vredjanjem. ono sto sam rekla cinjenicno stanje, cega sam ja pristalica nije bitno za raspravu.

da li ti verujes, i zbog cega da su u americi studenti bolji?

[tomas.hokenberi]

nema potrebe za vredjanjem. ono sto sam rekla cinjenicno stanje, cega sam ja pristalica nije bitno za raspravu.

da li ti verujes, i zbog cega da su u americi studenti bolji?

Ne verujem ja da su oni bolji u smilsu da su na neki nacin "prirodno talentovaniji". Mislim da je odnos prema studijama drugaciji i verujem, mozda neopravdano, da se studije ne otezu kao u Srbiji ne zato su ovde teske, a u USA lake, vec zato sto su studenti motivisani da ih uspesno zavrse.

Prosecan student u Srbiji zapravo nije zainteresovan ni za ucenje ni za zavrsavanje studija. Jendostavno malo ko zeli da ulozi svoju energiju u ucenje, posto se ne ocekuje ni neka dobit od toga. Problem je u tome sto vecina iako su potpuno nezainteresovani za ucenje, nece ni da napusti studije, oni samo zele "papir" a da za to ne urade nista. I to mogu zato sto im se dopusta.

[na12]

Americki studenti nisu pametniji,razlog zasto je tamo veci prolaz je u samom pristupu ucenju,Ljudski mozak je takav da u njemu postoje uske i siroke rupe(banalizujem) za ulaz znanja,e problem je sto ovi nasi pokusavaju da to znanje uvek uguraju kroz najuzu rupu.Nase shvatanje obrazovanja treba da se iz osnova promeni,ali to je nemoguca misija zbog dugogodisnjeg komunistickog rezonovanja stvari.

[Bokan]

Nije problem u profesorima koliko u djacima/studentima. Mada koren problema nije na fakultetima već na mnogo nižim stepenima obrazovanja. Koliko učenika završnih razreda srednje škole/gimnazije nastavi studiranje? Mnogo. A nisu svi za studiranje. Šta da se očekuje od budućeg studenta koji je upisao studije a školu završio sa slabašnim prosekom? Da će sad zablistati, da se čuvao za fakultet? Nije, nego. Kad prodje junski upisni rok onda se čeka drugi, septembarski rok, preostali konkurišu na slobodna mesta na fakultetima koji nisu upisali kvotu, princip daj šta daš.
Treba uvesti princip još za upis u srednju školu, odredjeni broj svršenih osmaka a u srednju školu se može upisati njih 80-85%, ostali ako ne uspeju neka probaju sledeće godine, ako ni tad ne mogu neka idu da kopaju kanale, nose džakove, za bolje i nisu. Kakve silne želje za školu, prva i eventualno druga. I ćao. Koliko učenika ponavlja osnovnu školu? Samo oni koji su za specijalnu. Koliko srednju? Malo veći procenat ali generalno samo mali broj i to oni koji se ne pojavljuju na časovima. Koliko popravljanja ocena ima na nastavničkim većima? Bitno je samo upisati sledeći razred pa ajmo Jovo-nanovo. I posle kad zapne na fakultetu profesori su krivi?
Iz ličnog primera (išao u gimnaziju) sam mogao predvideti ko će kako proći na fakultetu. Odlični učenici (20% odeljenja) su listom svi pozavršavali (praktično) u roku , jako vrlodobri uglavnom završili a ostali se i danas (12 godina od upisa) ili koprcaju ili su odavno odustali (takvih je skoro 50%).
Prilično sam odužio, možda i skrenuo sa teme a imao bih još štošta napisati. Za ovaj put toliko.

[tomas.hokenberi]

Iz ličnog primera (išao u gimnaziju) sam mogao predvideti ko će kako proći na fakultetu. Odlični učenici (20% odeljenja) su listom svi pozavršavali (praktično) u roku , jako vrlodobri uglavnom završili a ostali se i danas (12 godina od upisa) ili koprcaju ili su odavno odustali (takvih je skoro 50%).
Prilično sam odužio, možda i skrenuo sa teme a imao bih još štošta napisati. Za ovaj put toliko.

Ucenici sa uspehom losijim od vrlo dobrog upisuju (drzavne) fakultete? U moje doba je to bila izuzetna retkost.

[Bokan]

Ucenici sa uspehom losijim od vrlo dobrog upisuju (drzavne) fakultete? U moje doba je to bila izuzetna retkost.

Sigurno upisuju ali se već na tome priča i završava. Bar 95% maturanata gimnazija kreće na studije a od tog broja svakako ima i jedva vrlodobrih, dobrih... Mada mi je sada još poraznija činjenica gomile njih koji na fakultetima nisu mogli dalje od 2-3 položena ispita pa potom predju na neki privatni, završe ih znamo već sa kojim znanjem a zatim im je i to malo pa upišu doktorske studije na državnom (primer-na FON-u).

[zoran59]

Americki studenti nisu pametniji,razlog zasto je tamo veci prolaz je u samom pristupu ucenju,Ljudski mozak je takav da u njemu postoje uske i siroke rupe(banalizujem) za ulaz znanja,e problem je sto ovi nasi pokusavaju da to znanje uvek uguraju kroz najuzu rupu.Nase shvatanje obrazovanja treba da se iz osnova promeni,ali to je nemoguca misija zbog dugogodisnjeg komunistickog rezonovanja stvari.

Americki studenti su bolji zbog vece motivacije, znaju da ce nakon zavrsenog studija imati neuporedivo bolje radne uslove i visestruko vecu zaradu. I mnogi rade uz studij, sami se izdrzavaju, pa im se zuri da zavrse.
I u doba mog upisa na faks (vise od 30 godina je proslo), cesto su studenti sa sela, ziveci u studentskim domovima ili kao podstanari, bili bolji i zavrsavali u roku. Nama gradskim klincima u udobnim kucama (kao grupi) se nije toliko zurilo, pogotovo ne onima kojima su roditelji kao poklon za zavrsenu maturu kupili auto.

[Schrodinger]

ako na nekom ispitu redovno pada 90-95% studenata, problem nikako ne moze biti u studentima. mene npr., niko nije namucio, a imala sam srecu i zadovoljstvo da studiram i u americi gde je tako nesto nezamislivo, pa opet su americki fakulteti najbolji na svetu, i svakako neuporedivo bolji od srpskih; tako da nemoj samo o tome kao su danasnja deca kriva jer nece da uce itajrad...

Hahaha, ne nego hoce da uce - americki fakulteti su najbolji na svetu zbog postdiplomskih studija, nikako zbog dodiplomskih, o kojima se ovde prica. A da su srpske danasnje mlade generacije debilnije nego ikad ranije je toliko ocigledna cinjenica da to dokazivati ima onoliko smisla koliko i ono kad je Aristotel nazvao magarcima one koji bi hteli da im se dokazuje princip iskljucenja treceg u logici. To, naravno, nije krivica dece, koja svako malo imaju strajkove, skracenja casova, razne gluposti, ali jeste krivica drustva i onih morona koji su obavljali funkcije u resoru prosvete.

[Schrodinger]

Daklem ti si pristalica zadovoljavanja forme na racun sustine? Podelimo olako diplome i tako cemo naprasno imati "obrazovaniju naciju"? Ja predlazem da odemo korak dalje i da se svim punoletnim stanovnicima Srbije izda fakultetska diploma po izboru, a onima koji je vec imaju diploma doktora nauka. Tako cemo postati najobrazovanija drzava na planeti.

Fakulteti u Srbiji su mozda bili za 10-20% najboljih pre 15-20 godina, ali to jednostavno vise nije tako. Studiranje u Srbiji 2010 je jednostavno neuporedivo lakse od studiranja u Srbiji 1990, kriterijumi su mnogo nizi i od studenata se mnogo manje ocekuje. Medjutim i prosecan student je mnogo manje zainteresovan za ucenje i spremanje ispita. Jednostavno u Srbiji je od 90-ih apsolutno zavladao mentalitet "snalazenja", prepisivanje i svako drugo varanje na ispitu se smatra sasvim legitimnim, na prirodno matematicke i tehnicke fakultete dolaze studenti koji otprilike misle da je "sin x/x = sin", na drustvene fakultete se upisuju studenti koji nisu procitali nijednu knjigu izvan lektire, a neki ni to. Seminarski se masovno prepisuju i nabavljaju na netu.

Imao sam skoro priliku da vidim ispitne zadatke iz fizike na jednom fakultetu (na smeru tipa ekolosko inzenjerstvo - ispit je polagao moj rodjak koji je dosao da mi pokaze zadatke posto sam mu pomagao da se spremi), koji su svi bili na nivou osnovne skole (bukvalno - "ako je predjeni put = 20 m, i srednja brzina 1 km/h za koje vreme je predjen taj put?" i slicni). 90% je palo ispit. Vecina nije umela da pretvori km/h u m/s. Kakvom prosecnom studentu treba prilagoditi studije? Da li neko moze biti inzenjer bilo cega pa i "ekologije" ako nije u stanju da pretvori km/h u m/s?

Ako mislis da moze i treba onda OK.

Potpuno si u pravu. Uzgred, desio se slican skandal i u USA pre nekih petnaestak godina, kad je neki "umni" senator iz odbora za obrazovanje predlozio da se reskaliraju SAT poeni, kako bi se pod tepih gurnula neprijatna cinjenica da su u mnogim saveznim drzavama zabelezeni bitni padovi ovih standardizovanih testova u poredjenju sa 1970-tim godinama. Naravno da su ga svi ismejali... a ovde ima ocigledno budala koje smatraju da je neznanje dobro, samo ako je dovoljno siroko rasprostranjeno medju masama...

[Jogi]

Potpuno si u pravu. Uzgred, desio se slican skandal i u USA pre nekih petnaestak godina, kad je neki "umni" senator iz odbora za obrazovanje predlozio da se reskaliraju SAT poeni, kako bi se pod tepih gurnula neprijatna cinjenica da su u mnogim saveznim drzavama zabelezeni bitni padovi ovih standardizovanih testova u poredjenju sa 1970-tim godinama. Naravno da su ga svi ismejali... a ovde ima ocigledno budala koje smatraju da je neznanje dobro, samo ako je dovoljno siroko rasprostranjeno medju masama...

Cinjenica je da je tacno i to sto kazes a i ono sto si citirao, tj veci deo toga. To medjutim ne znaci da je obrazovni sistem u Srbiji dobar i da ge ne bi trebalo menjati. Sada imamo jako velike razlike u kvalitetu studenata izmedju oduvek ozbiljnih fakulteta (ETF, Gradj, deo PMF-a) i novih privatnih fakulteta drustvenog smera. Tu je i razlika koja je jos 80-ih postojala izmedju fakulteta ciji su programi bili uslovljeni tadasnjim drustvenim uredjenjem i "vrednostima" i tehnickih fakulteta, koji su tada bili na istom nivou kao i vecina evropskih tehnickih skola. Sve ovo govori da tada a i danas nesto debelo nije bilo u redu. Kada kazes da je Amerika poznata po kvalitetu poslediplomskih studija a ne dodiplomskih, zar ti ne pada na pamet da bi mi trebalo da iskopramo taj jednostavan recept, jer je ocigledno do cega on dovodi.

[tomas.hokenberi]

Cinjenica je da je tacno i to sto kazes a i ono sto si citirao, tj veci deo toga. To medjutim ne znaci da je obrazovni sistem u Srbiji dobar i da ge ne bi trebalo menjati. Sada imamo jako velike razlike u kvalitetu studenata izmedju oduvek ozbiljnih fakulteta (ETF, Gradj, deo PMF-a) i novih privatnih fakulteta drustvenog smera. Tu je i razlika koja je jos 80-ih postojala izmedju fakulteta ciji su programi bili uslovljeni tadasnjim drustvenim uredjenjem i "vrednostima" i tehnickih fakulteta, koji su tada bili na istom nivou kao i vecina evropskih tehnickih skola. Sve ovo govori da tada a i danas nesto debelo nije bilo u redu. Kada kazes da je Amerika poznata po kvalitetu poslediplomskih studija a ne dodiplomskih, zar ti ne pada na pamet da bi mi trebalo da iskopramo taj jednostavan recept, jer je ocigledno do cega on dovodi.

A sta i kako da iskopiramo? Kvalitet osnovnih studija (i na drzavnim, a jos vise na privatnim fakultetima) je vec izuzetno nizak. A za kvalitetne poslediplomske studije tek nemamo ni potebnu kriticnu masu nastavnog kadra, a jos manje sredstva. Apsolutno je nemoguce imati kvalitetne poslediplomske studije bez kvalietnih istrazivackih projekata, na kojima bi ucestvovali poslediplomci, a to zahteva mnogo veca ulaganja u obrazovanje i nauku nego sto se trenutno ulaze u Srbiji.

Neophodno je medjutim odrzati i poboljsati kvalitet osnovnih studija - inace ce buduci diplomci svi redom biti neznalice sa diplomom.

[Jogi]

A sta i kako da iskopiramo? Kvalitet osnovnih studija (i na drzavnim, a jos vise na privatnim fakultetima) je vec izuzetno nizak. A za kvalitetne poslediplomske studije tek nemamo ni potebnu kriticnu masu nastavnog kadra, a jos manje sredstva. Apsolutno je nemoguce imati kvalitetne poslediplomske studije bez kvalietnih istrazivackih projekata, na kojima bi ucestvovali poslediplomci, a to zahteva mnogo veca ulaganja u obrazovanje i nauku nego sto se trenutno ulaze u Srbiji.

Neophodno je medjutim odrzati i poboljsati kvalitet osnovnih studija - inace ce buduci diplomci svi redom biti neznalice sa diplomom.

Evo sta. Ja danas vidjam previse kvalifikovane ljude koji rade sasvim proste poslove, za koje nije potrebno studiranje u istoj grupi sa onima koji ce sutra biti nosioci istrazivackih projektata. Prost primer je rad u apoteci, gde se izdaju lekovi na osnovu recepta, dok su oni koje nisu na tom rezimu daleko manje opasni po zdravlje u slucaju pogresne upotrebe. Uveravam te da u vecini privatnih apoteka sve lekove izdaju farmaceutski tehnicari i to je sasvim normalno iako je kod nas protivzakonito. Ja ne mislim da je potrebno znati sve organske, neorganske i bio-hemije da bi se izdavali lekovi na recept. Ljudi koji su to uspesno savladali bi trebalo da rade u istrazivackom delu fabrika lekova, a ne da gube vreme u apoteci. U USA je to upravo tako. Moguce je imati kvalitetne poslediplomsek studije ako se vec na pocetku osnovnih studija izvrsi podela studenata na istrazivacki i operativni deo. Tako bi se u startu znalo sta profesori mogu da ocekuju a i tacno sta je neophodno da daju svakoj grupi. Ako je u istrazivackom delu skoncentrisana sva pamet generacije , onda je lako uspostaviti odgovarajuce kriterijume koji vode ka stvaranju kvalitetnih postdiplomaca, ali istotvremeno ne unistavaju buduce potencijalne operativce. Nadam se da razumes da student generacije nije i najbolji radnik u svakodnevnim polsovima, jer jednostavno ne moze da pronadje sebe u manje vise trivijalnim zadacima, gde je cesto snalazljivost i pragmaticnost presudjujuca za zavrsetak posla. Svaki HR slubenik zna koliko je los"overqualified" zaposleni.
Drugi nacin je upravo ono sto pitas kako iskopirati. Napravis jednostavne osnovne studije koje daju osnov za praktican rad, filtriranjem najbolje studente usmeravas ka postdiplomsim studijama, gde razvijas naucne koncepte za buducnost. Srecni i jedni i drugi. One dobre ne usporavaju slabasni, dok slabasni razvijaju ono za sta su sposobni. Jednostavno je.
Sta je potrebno poboljsati na osnovnim studijama gradjevinarstva ili ETF-a - ionako su iste kao pre 25 godina i previse su zahtevne za vecinu svakodnevnih poslova. Hocu ti reci da nije potrebno pripremati desetobojca da bi dobili sprintera, dovoljno je pripremiti sprintera ali da bude bas dobar.
Ja razumeem da je tebi draga logika "dok se ne zagreje stolica nema rezultata" ali to je tacno ona logika koju su mnogi roditelji u periodu 1960 - 85 forsirali i koja je odvela do ovog gde smo danas. Nije ona tako losa, ali danas ima boljih.
Sto se tice ulaganja u obrazovanje potpuno su u pravu. Ja cak mislim da ako dovodimo kosarkase iz raznih delova sveta, pa zar nema mesta i para i za nekoliko naucnika?
Ijos jedna stvar. Skoro svaka reforma je bolja nego staus quo. Danas su pravi fakulteti isti kao pre 20-30 godina, sto je za ovu zemlju katastrofalno. Ili se menjamo i prilagodjavamo potrebama trzista ili nestajemo, trece ne postoji.

[tomas.hokenberi]

Evo sta. Ja danas vidjam previse kvalifikovane ljude koji rade sasvim proste poslove, za koje nije potrebno studiranje u istoj grupi sa onima koji ce sutra biti nosioci istrazivackih projektata. Prost primer je rad u apoteci, gde se izdaju lekovi na osnovu recepta, dok su oni koje nisu na tom rezimu daleko manje opasni po zdravlje u slucaju pogresne upotrebe. Uveravam te da u vecini privatnih apoteka sve lekove izdaju farmaceutski tehnicari i to je sasvim normalno iako je kod nas protivzakonito. Ja ne mislim da je potrebno znati sve organske, neorganske i bio-hemije da bi se izdavali lekovi na recept. Ljudi koji su to uspesno savladali bi trebalo da rade u istrazivackom delu fabrika lekova, a ne da gube vreme u apoteci. U USA je to upravo tako. Moguce je imati kvalitetne poslediplomsek studije ako se vec na pocetku osnovnih studija izvrsi podela studenata na istrazivacki i operativni deo. Tako bi se u startu znalo sta profesori mogu da ocekuju a i tacno sta je neophodno da daju svakoj grupi. Ako je u istrazivackom delu skoncentrisana sva pamet generacije , onda je lako uspostaviti odgovarajuce kriterijume koji vode ka stvaranju kvalitetnih postdiplomaca, ali istotvremeno ne unistavaju buduce potencijalne operativce. Nadam se da razumes da student generacije nije i najbolji radnik u svakodnevnim polsovima, jer jednostavno ne moze da pronadje sebe u manje vise trivijalnim zadacima, gde je cesto snalazljivost i pragmaticnost presudjujuca za zavrsetak posla. Svaki HR slubenik zna koliko je los"overqualified" zaposleni.
Drugi nacin je upravo ono sto pitas kako iskopirati. Napravis jednostavne osnovne studije koje daju osnov za praktican rad, filtriranjem najbolje studente usmeravas ka postdiplomsim studijama, gde razvijas naucne koncepte za buducnost. Srecni i jedni i drugi. One dobre ne usporavaju slabasni, dok slabasni razvijaju ono za sta su sposobni. Jednostavno je.
Sta je potrebno poboljsati na osnovnim studijama gradjevinarstva ili ETF-a - ionako su iste kao pre 25 godina i previse su zahtevne za vecinu svakodnevnih poslova. Hocu ti reci da nije potrebno pripremati desetobojca da bi dobili sprintera, dovoljno je pripremiti sprintera ali da bude bas dobar.
Ja razumeem da je tebi draga logika "dok se ne zagreje stolica nema rezultata" ali to je tacno ona logika koju su mnogi roditelji u periodu 1960 - 85 forsirali i koja je odvela do ovog gde smo danas. Nije ona tako losa, ali danas ima boljih.
Sto se tice ulaganja u obrazovanje potpuno su u pravu. Ja cak mislim da ako dovodimo kosarkase iz raznih delova sveta, pa zar nema mesta i para i za nekoliko naucnika?
Ijos jedna stvar. Skoro svaka reforma je bolja nego staus quo. Danas su pravi fakulteti isti kao pre 20-30 godina, sto je za ovu zemlju katastrofalno. Ili se menjamo i prilagodjavamo potrebama trzista ili nestajemo, trece ne postoji.

Resenje nije u daljoj degradaciji studija - vec u redefinisanju potrebnih kvalifikacija. Daklem ako farmaceutski tehnicar ima dovoljna znanja za rad u apoteci onda to treba i dozvoliti, a ne svoditi farmaceuta na prodavca lekova. Studije ETF-a danas i pre 25 godina se dosta razlikuju po zahtevnosti - studije 2010 su znacajno manje zahtevne. Npr. studije na ETF-u uopste nisu previse zahtevne za svakodnevne inzenjerske poslove. Problem je samo u tome sto se mnogi bave poslovima za koji su visa ili cak srednja skola dovoljna kvalifikacija. A drugi veliki problem je sto bi mnogi videli sebe kao "visokoobrazovane" bez ulozenog truda ili stecenog znanja.

Inace kazaes da je lako iskopirati? Slazem se hajde iskopiramo planove i ocekivanja bilo kog boljeg americkog univerziteta. Slobodno potrazi planove i programe npr. elektrotehnike ili masinstva ili bilo cega. Znas li sta ces otkriti? Da su te (osnovne) studije uglavnom na istom ili visem nivou po tome sta se ocekuje od studenata. I da nema podele studija na one za "bolje" i na one za "losije" studente.

Primer: http://www.ece.uic.e...nce_Program.pdf


Nisi odgovorio kako da kopiramo kvalitet poslediplomskih studija, bez potrebnih sredstava?

[Torshavn]

Ne slazem se da se na prirodnim i tehnickim fakultetima u Srbiji upisuju oni "koji misle da je sin x/x = sin". Na matematickom fakultetu u Beogradu, na primer, postoji zaista dosta dobrih studenata, sa visokim prosecima, koji jako puno rade, a i oni sto spadaju u "prosecne" znaju ono osnovno sto se od njih ocekuje ...

Vrlo verovatno je da je tako i na Elektrotehnickom fakultetu. Naravno, uvek postoje studenti koji studiraju po sedam - osam godina, ali su oni nalaze u malom broju.

Na nekim drugim fakultetima, na primer, na FON - u, drustvenim, i sl., prolaznost je jako velika, bas zbog procesa trivijalizacije studija, pa na tim fakultetima treba skupiti i 60 poena za prelazak (ostanak) na budzet(u), dok je na Matf - u dovoljno skupiti 48.

Takodje, koliko sam ja upoznat sa nastavnim kadrom na fakultetima, profesori traze dosta teorijskog znanja ... ali ne moze se reci da predstavljaju BAUKE.