59 replies to this topic

[tomas.hokenberi]

Dok se u slucaju zbog koga je pokrenuta ova tema moze govoriti o o tome da se radi o retroaktivnoj primeni zakona, nisam siguran koliko to vazi za ovih 500:

Studenti završili protest

Spoiler! --Click here to view--

Studenti završili protest
22. oktobar 2010. | 13:29 -> 15:19 | Izvor: Beta Beograd -- Studenati FPN-a, FON-a i Fakulteta za bezbednost predali su zameniku minustra prosvete zahtev da se studenti sa 48 bodova oslobode plaćanja školarine.

Kako je dogovoreno na sastanku sa Slobodanom Jaukovićem, pomoćnikom ministra, zakazan je novi sastanak o zahtevima studenata za utorak, 26. oktobra.

Dok su predstavnici Fakulteta političkih nauka, Fakulteta organizacionih nauka i Fakulteta bezbednosti na razgovorima u Ministarstvu pravde, ostatak od oko 500 studenata ishod čeka u parku Manjež.

Student-prodekan FPN Milan Krstić izjavio je novinarima da im je u Ministarstvu prosvete rečeno da će njihovi zahtevi biti razmotreni i da će u saradnji sa drugim ministarstvima pokušati da pronađu rešenja.

Izmenama Zakona o visokom obrazovanju je utvrđeno da student može izuzetno narednu godinu ostati na budžetu ako u školskoj 2009/2010,
odnosno 2010/2011. ostvari najmanje 48 bodova.

Predviđeno je da se pravi jedinstvena rang lista studenata, i onih koji su godinu upisali na budžetu i samofinansirajućih, sa koje će najuspešniji nastaviti školovanje na teret budžeta.

[brce]

Evo da se javim malo, posle duzeg vremena.
Zalba na fakultetu naravno nije prosla, za obrazlozenjem da oni samo postuju zakon. Na moj zahtev da dobijem kopiju statuta fakulteta radi daljih koraka, naisao sam na neocekivani otpor. Sekretar fakulteta me vec 2 nedelje izbegava na sve moguce nacine. Pitam se zasto je to tako. Da li mozda ovde prisutni pravno potkovani umeju da mi odgovore na ovo pitanje.

[DJ_Vasa]

Nisam pravnik, ali da ti bar pomognem za statut ukoliko hoćeš da ga proučiš. Ima link na sajtu fakulteta. Klikni ovde.

Edited by DJ_Vasa, 04 November 2010 - 21:19.

[Shedou]

Nisam pravnik, ali da ti bar pomognem za statut ukoliko hoćeš da ga proučiš. Ima link na sajtu fakulteta. Klikni ovde.

Pa kaze:

На основу члана 53. став 1. тачка 1. Закона о високом образовању /»Службени гласник РС» број 76/2005/ Савет Факултета примењених уметности у Београду на седници од 11. децембра 2006. године, донео је

С Т А Т У Т
ФАКУЛТЕТА ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ
У БЕОГРАДУ


tako sam i mislio, nisu usaglasili statut, zato ga i ne daju.

[Tribun pučki]

Zalba na fakultetu naravno nije prosla, za obrazlozenjem da oni samo postuju zakon.

Žalite se Savetu Fakulteta, argumentacija -> pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna primena materijalnog prava (zakona).

P.S. Ne mogu da verujem da se ista priča ponavlja za Statut... Mene su tako vozili 6 meseci, dobio sam primerak istog tek posle žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja. Možete i vi to uraditi, al će poduže trajati sve to...

[Tribun pučki]

OPŠTI HAOS NA UNIVERZITETIMA ZBOG PRIMENE BOLONJE
Kome će biti potrebno ono što studenti sada uče
Blic, B. Gigović | 15. 11. 2010. - 00:10h | Foto: D. Milenković

Prevaziđeni predmeti, obavezna predavanja, vežbe, kratki semestri, predugački ispitni rokovi, nepovezani studijski programi, loš kvalitet i još gora organizacija nastave samo su neki od problema sa kojima se susreću budući akademski građani. Zato mnogi ne mogu da se snađu, pa je uvek rešenje prilikom upisa naredne godine – smanjenje kriterijuma.

Studenti se bune, a kriterijumi za upis naredne godine smanjuju se iz generacije u generaciju
Ovo je već peta godina kako se na univerzitetima u Srbiji primenjuje takozvana Bolonja, a čini se da je sada zavladao opšti haos. Nijedan studijski program nije povezan sa tržištem, pa se i dalje ne zna da li će diplomci na kraju osnovnih studija uopšte moći da se zaposle. To je, kako napominje Srbijanka Turajlić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, ključna stavka „Bolonje“, koja u Srbiji nije ispoštovana.

– Jeste da su studenti veoma prebukirani obavezama, da uopšte nije urađena metodologija opterećenosti, a to je osnova Bolonjske deklaracije. Ali ne mogu studenti samo da se upisuju i školuju ako ne znamo kakve su potrebe tržišta. To se kosi sa „Bolonjom“ – kaže za „Blic“ profesorka Turajlić, i navodi da studentima mora da se obezbedi da lakše prolaze kroz seminarske radove, testove, kolokvijume i, na kraju, ispite.

Ona još dodaje da ne može da se obezbedi kontinuitet kvalitetnog učenja kada semestri traju tako kratko, a imamo toliko duge ispitne rokove.

– Treba obezbediti manje časova dnevno, kao i ispita, jer je cilj „Bolonje“ da se student tokom semestra pripremi za završna polaganja – napominje profesorka Turajlić.

Primera na pretek
Da je situacija u srpskom visokom obrazovanju zaista haotična, potvrđuje i Refik Šećibović, bivši pomoćnik ministra prosvete, sada nezavisan ekspert Edukativnog centra za karijeru.

– Primera ima na pretek, a najlošija situacija je na medicinskim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu. Tamo je Bolonjska deklaracija načisto vulgarizovana. Studenti polažu samo testove formalnog karaktera, pišu seminarske radove, a malo šta i nauče – objašnjava Šećibović, dodajući da na ovim medicinskim fakultetima profesori ne znaju ni kako da se usaglase sa stepenovanim sistemom.

Kako kaže Šećibović, ništa ne može da se promeni dok se na čelnim mestima nalaze profesori sa krutim stavovima koji su upereni direktno protiv Bolonjske deklaracije.

– Oni ne dozvoljavaju da se bilo šta menja. Zbog toga je prolaznost ista kao i ranijih godina. Ništa tu „Bolonja“ nije bitno promenila – upozorava Šećibović.

Loša prolaznost
Nedavno je za naš list Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, potvrdio da na pojedinim fakultetima u prestonici „Bolonja“ nije najjasnije primenjena. On je rekao da, iako je čak 70 odsto studenata uspelo da se upiše u narednu godinu, to nije realna slika stanja, jer je dozvoljen uslovni upis godine. Smanjivanje potrebnih bodova sa 60 na 48 stvorilo je veštačku sliku o dobroj prolaznosti od 70 odsto.

– Još postoje fakulteti koji su uska grla i gde je na pojedinim predmetima prolaznost svega 10 odsto, što je nedopustivo. Ti nastavni programi moraju da se menjaju. Ovakvih problematičnih predmeta ima na gotovo svakom fakultetu u Srbiji – kaže Kovačević.

Jedan od takvih predmeta je i ekonomija na drugoj godini sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

– Ovaj predmet stvara neverovatan čep za čišćenje godine i pravi je kamen spoticanja. Ima više od 1.000 strana i neke stvari u njemu jednostavno ne mogu da se sažmu kako to nalaže Bolonjska deklaracija. Postoji problem i što su na mnogim kursevima samo fiktivno smanjeni gradivo i literatura. Kasnije se ispostavi da je i neobavezna literatura neophodna za polaganje ispita – kaže Matija Medenica, student ovog studijskog programa.

Dok se rešenje problema ne nazire, jer mnogi nažalost smatraju da se „Bolonja“ i te kako dobro primenjuje, Šećibović savetuje da se pod hitno oformi nezavisno telo koje bi procenjivalo interes studenata i kako se zaista deklaracija primenjuje u praksi. Dotle ostaje da čekamo da proces teče. Jer, kako ministar prosvete pre neki dan reče u Leskovcu, obrazovanje je proces.

Akademci: Moramo da dokazujemo već dokazane teorije

- Na Filološkom fakultetu ne postoje audio-vežbe, koje su neophodne za strane jezike, iako je laboratorija opremljena. Nedostatak prakse postoji na svim fakultetima i to je još jedna stvar koja se ne radi po „Bolonji“.
Studentkinja sa Filološkog fakulteta u Beogradu

– Na svim tehničkim fakultetima najveći problem je to što se i dalje na ispitima dokazuju matematičke teorije, iako je u svetu to odavno prevaziđeno. Dokazivanje matematičkih teorija inženjerima nije toliko potrebno kao primenjena matematika, kojoj se kod nas vrlo malo pažnje posvećuje.
Vladimir Smuđa, Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu

- Najveći problem na našem fakultetu je taj što su nam svi kolokvijumi obavezni i bez njih uopšte ne možemo da izađemo na ispit. Predispitnim obavezama moramo da sakupimo 30 poena, a bez toga ne možemo ni da pomislimo da izađemo na ispit.
David Bakić, student biologije u Beogradu

- Idite na Filozofski kod istoričara i pitajte ih za ispite Rim
i Grčku. Videćete mnoga pozelenela lica. Treba da pročitamo za jedan ispit sigurno vise od 10.000 stranica, da znamo (detaljnu) istoriju koja obuhvata 1.000 godina.
Ivana iz Smedereva

- Studenti na psihologiji su gotovo po ceo dan na fakultetu. Predavanja i vežbe su nam obavezni, tako da nemamo vremena da se posvetimo istraživanju oblasti koja nas najviše interesuje. Takođe su nam veliki problem i kolokvijumi koji moraju da se polože kako bi se uopšte izašlo na ispit.
J. M., studentkinja psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Šta Bolonja treba da ispuni
- Studentske obaveze: pohađanje predavanja i vežbi, prisustvo na konsultacijama, priprema za nastavu, seminarski radovi, projekti, diplomski - master rada
- Tokom godine treba da sakupe 60 bodova (po 30 u semestru)
- Bodovi se dodeljuju svakoj nastavnoj komponenti studijskog programa (predmet, modul, studijski program, diplomski rad, disertacija...)
- Bodovi za pojedini ispit dodeljuju se tek nakon što je taj ispit položio
- ECTS bodovi nisu ocene
- Maksimalno vreme koliko student treba da bude na nastavi u toku nedelje je od 25 do30 sati predavanja i vežbi

Kako je u praksi
- Prosečan student provodi na fakultetu dnevno oko 10 sati
- Mora da prisustvuje svim predavanjima i vežbama
- Veoma često ne može da se posveti izbornim predmetima
- Često nije u mogućnosti da izabere predmet koji mu odgovara zbog loše organizacije nastave
- Često mora da položi sve kolokvijume da bi uopšte izašao na ispit
- Na velikom broju fakulteta kolokvijumi ne oslobađaju deo gradiva koji se polaže na ispitima

izvor

[Tribun pučki]

Studenti nadležnima dali rok do četvrtka
16. novembar 2010. | 14:00 18:31
Izvor: Beta


Studenti tri fakulteta i dve više škole predali danas pomoćniku ministra za visoko obrazovanje Slobodanu Jaukoviću zahtev da svi visokoškolci koji su u prethodnoj godini ostvarili minimum 48 poena budu oslobođeni plaćanja školarine i dali nadležnima rok do četvrtka da odgovore. Studenti prethodno blokirali Brankov most i Gazelu.

"Mi smo im ostavili zahtev koji će biti prosleđen Vladi i dekanima. Dali smo im rok do četvrtka, kad ćemo, u slučaju neispunjenja zahteva, razmotriti nastavak štrajka", rekla je studentkinja Fakulteta političkih nauka Mia Popović.

Sastanku studenata Fakulteta političkih nauka, Geografskog fakulteta, Visoke strukovne škole elektrotehnike, Visoke strukovne poslovne škole i prorektora Univerziteta umetnosti s Jaukovićem su prisustvovali i dekan Geografskog fakulteta i zamenica direktora Visoke strukovne škole elektrotehnike.

Ministarstvo prosvete najavilo je danas da će s fakultetima razmotriti zahtev studenata.

U Ministarstvu prosvete je rečeno da je na sastanku s Jaukovićem delegacija studenata preformulisala zahtev da studenti koji imaju više od 48 bodova pređu na budžetsko finansiranje i da sad traže da oni budu oslobođeni plaćanja školarine za ovu školsku godinu.

Studenti osam fakulteta Beogradskog univerziteta organizovali su danas protestnu šetnju ulicama glavnog grada, nakratko blokirajući i Brankov i most Gazela, zahtevajući da studentima koji imaju više od 48 bodova bude omogućeno studiranje na račun budžeta.

izvor

[tomas.hokenberi]

Neka me neko ispravi ako ovo nije tacno - ali ako bi se strogo primenjivala Bolonjska pravila sa 48 bodova ne bi bilo moguce upisati narednu godinu (zbog neispunjenih obaveza) a kamoli da se raspravlja o besplatnim studijama.

[mrd]

Neka me neko ispravi ako ovo nije tacno - ali ako bi se strogo primenjivala Bolonjska pravila sa 48 bodova ne bi bilo moguce upisati narednu godinu (zbog neispunjenih obaveza) a kamoli da se raspravlja o besplatnim studijama.

Nije problem u broju bodova, vec u tome da li su studenti bili svesni uslova u momentu potpisivanja ugovora. Ako se ne varam momenat potpisivanja ugovora je pocetak prethodne godine.
Verovatno bi uslov za besplatne studije bio GPA>XY i cista godina, ali u ovom slucaju to niko nije definisao.

[Tribun pučki]

Nije problem u broju bodova, vec u tome da li su studenti bili svesni uslova u momentu potpisivanja ugovora.

Kakvog ugovora?

[mrd]

Kakvog ugovora?

Sta je bio uslov za placeno studiranje, po mome je to ugovor.

[tomas.hokenberi]

Sta je bio uslov za placeno studiranje, po mome je to ugovor.

Problem je sto je po zakonu uvek bio uslov za upis naredne godine sakupljenih 60-poena. Mogucnost da se naredna godina uopste upise sa 48 (ili prvih godina sa 32-40!!!!) bodova je bila olaksica i prelazna odredba. E sad sto studenti uvek ocekuju da ce im biti omogucene olaksice kod upisa studija to je drugi problem.

[Tribun pučki]

Sta je bio uslov za placeno studiranje, po mome je to ugovor.

Takav ugovor ponegde postoji (ne svuda, zavisi od fakulteta do fakulteta), ali se njime reguliše samo način i rokovi plaćanja školarine (tj. broj rata i vreme njihovog dospeća).
Osnov za plaćeno studiranje je zakon i rang lista tj. rešenje dekana prilikom upisa. Takođe je osnov za prelazak na budžetsko finansiranje zakon i rang lista prilikom upisivanja naredne godine. Ugovorom se ne preciziraju obaveze studenta, one su definisane zakonom i univerzitetskim pravilnicima.

E sad sto studenti uvek ocekuju da ce im biti omogucene olaksice kod upisa studija to je drugi problem.

I normalno da očekuju, kad se u ovoj zemlji stvari na svoje mesto postave tek kad masa izađe na ulicu. Ne može se upisivati 300 studenata godišnje kad nastavnog kadra ima za jedva 50. Ne može se očekivati od studenta da cele godine ide na predavanja i vežbe, radi kolokvijume i testove, provodi po 10 sati dnevno na fakultetu i onda, kad dođe junski ispitni rok, sedne i ispočetka uči predmet a da mu se ni najmanje ne vrednuje to što je preko godine radio.

I onda su studenti krivi? Fail.

Znaš na šta sam ja nailazio kad se pojedinim profesorima požalim da ga preteruju isuviše? Na rečenicu: "Pa zašto se vi ne organizujete i ne tražite da se to promeni?" A oni vrlo dobro znaju da će se retko koji student usuditi da to radi, iz jednog veoma prostog razloga - zato što nikad neće završiti fakultet, ili će ga završiti posle 15 godina. Kako mehanizam zaštite stu-denata od samovolje profesora ili fakulteta kao institucije funkcioniše imate priliku da vidite u ovoj temi.

Edited by Tribun_populi, 18 November 2010 - 12:06.

[tomas.hokenberi]

Takav ugovor ponegde postoji (ne svuda, zavisi od fakulteta do fakulteta), ali se njime reguliše samo način i rokovi plaćanja školarine (tj. broj rata i vreme njihovog dospeća).
Osnov za plaćeno studiranje je zakon i rang lista tj. rešenje dekana prilikom upisa. Takođe je osnov za prelazak na budžetsko finansiranje zakon i rang lista prilikom upisivanja naredne godine. Ugovorom se ne preciziraju obaveze studenta, one su definisane zakonom i univerzitetskim pravilnicima.



I normalno da očekuju, kad se u ovoj zemlji stvari na svoje mesto postave tek kad masa izađe na ulicu. Ne može se upisivati 300 studenata godišnje kad nastavnog kadra ima za jedva 50. Ne može se očekivati od studenta da cele godine ide na predavanja i vežbe, radi kolokvijume i testove, provodi po 10 sati dnevno na fakultetu i onda, kad dođe junski ispitni rok, sedne i ispočetka uči predmet a da mu se ni najmanje ne vrednuje to što je preko godine radio.

I onda su studenti krivi? Fail.

Znaš na šta sam ja nailazio kad se pojedinim profesorima požalim da ga preteruju isuviše? Na rečenicu: "Pa zašto se vi ne organizujete i ne tražite da se to promeni?" A oni vrlo dobro znaju da će se retko koji student usuditi da to radi, iz jednog veoma prostog razloga - zato što nikad neće završiti fakultet, ili će ga završiti posle 15 godina. Kako mehanizam zaštite stu-denata od samovolje profesora ili fakulteta kao institucije funkcioniše imate priliku da vidite u ovoj temi.

Nazalost resenje nije da se studiranje "olaksava" tako sto se kvalitet studija beskrajno srozava, vec da se broj studenata prilagodi mogucnostima fakulteta. Daklem ako postoje uslovi za 50 studenata, samo 50 treba i upisivati.

S druge strane mnogi politicari vide fakultete i kao deo regulatornog mehanizma odrzavanja socijalnog mira - gurnes decu na studije (npr. upise se vise hiljada studenata na studije ekonomije i/ili prava u Bgd a uslova, za rad po Bolonji, ima za 10-puta manje studenata) i odlazes problem njihovog zaposljavanja 4-5 ili vise godina.

Sto se tice samovolje profesora ona postoji, i nije regulisana, ali ona nije jedini uzrok neuspesnog studiranja prosecnog srpskog studenta. Cast retkim izuzecima ali vecina ocekuje da zavrsi studije sa minimalno ulozenim trudom.

[Tribun pučki]

S druge strane mnogi politicari vide fakultete i kao deo regulatornog mehanizma odrzavanja socijalnog mira - gurnes decu na studije (npr. upise se vise hiljada studenata na studije ekonomije i/ili prava u Bgd a uslova, za rad po Bolonji, ima za 10-puta manje studenata) i odlazes problem njihovog zaposljavanja 4-5 ili vise godina.

Politika kupovine socijalnog mira guranjem dece na studije traje od "otvaranja granica SFRJ" sredinom šezdesetih, i nije napuštena do dan danas, iako svako malo u novinama izađe članak o potrebi usklađivanja broja upisanih studenata i tržišnih potreba. Drugim rečima, mi decenijama unazad trošimo budžetske pare školujući kadrove za inostrane zemlje.

Sto se tice samovolje profesora ona postoji, i nije regulisana, ali ona nije jedini uzrok neuspesnog studiranja prosecnog srpskog studenta.

Nije jedini, ali je presudni. Ovde postoji i problem senzibiliteta predavača, u koji ja ni najmanje ne verujem. Upravo to je kasta koja se ni milimetar nije promenila i nije išla u korak sa vremenom, iako bi se to, po logici stvari, od njih prvih trebalo očekivati. Pa su zato i nastavni programi predmeta takvi kakvi jesu.

Cast retkim izuzecima ali vecina ocekuje da zavrsi studije sa minimalno ulozenim trudom.

To svako očekuje. Poenta je naći modus i privoliti studenta da uči - zanimljivim gradivom, zanimljivim pristupom nastavi, vrednovanjem njegovog predispitnog rada. Jbt, što bih se ja trudio kad uzmem temu za seminarski, a moj seminarski sutradan osvane u profesorovoj knjizi. Ili (kao što se veoma često dešavalo mojim drugarima) dobiješ temu za seminarski sa literaturom na stranom jeziku - da to prevedeš, i tako vas 10ak prevede knjigu, da se profa ne muči. I ja zbog takvih treba da se trudim?

Čast retkim izuzecima, naravno.